SKILL LAB STUDIJA
Izveštaj o socio-ekonomskim trendovima javnog zdravlja
urađen u okviru istraživačkog projekta
“SKILL LAB: Cooperation in the Field of Healthcare Practical Training and Public Health Education in the Region of Baja and Sombor”
(referentni broj ugovora: HUSRB-23R-21-045-4-Research)
Pristup zdravstvenim uslugama ostaje još jedan ključni izazov, posebno u ruralnim oblastima gde su medicinske ustanove manje opremljene kadrovima i drugim resursima. Građani se suočavaju sa problemima poteškoća u transportu, neadekvatnu infrastrukturu zdravstvene zaštite i nedostatak zdravstvenih radnika. Ova situacija nesrazmerno utiče na ranjivu populaciju, što dovodi do zdravstvenih nejednakosti koje komplikuju sveukupne rezultate javnog zdravlja u zemlji. Rešavanje ovih razlika je od vitalnog značaja za obezbeđivanje sveobuhvatne dostupnosti zdravstvene zaštite u svim demografskim kategorijama.
Ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu u nedovoljno pokrivenim oblastima ima za cilj proširenje pristupa osnovnim uslugama i poboljšanje zdravstvenih rezultata za ruralno stanovništvo.
U sklopu projekta prekogranične saradnje “SKILL LAB: Cooperation in the field of healthcare practical training and public health education in the region of Baja and Sombor” urađeno je istraživanje, zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija, sa ciljem identifikovanja stavova i mišljenja stanovnika Zapadno Bačkog okruga o zdravstvenim uslugama, kao i nivo njihovog zadovoljstva ponuđenim i realizovanim zdravstvenim uslugama.
U istraživanju su učestvovali stanovnici grada Sombora i ruralnih naselja u okruženju Sombora u sledećim naseljima: Doroslovo, Bezdan, Svetozar Miletić, Telečka, Gakovo, Stapar, Kljajićevo, Riđica i Kolut. Uzorak ispitanika je sačinjen kao polustruktuiran, tako što se obuhvatilo veliki broj naselja, a ispitanici su bili različitih sociodemografskih obeležja. Anketiranje je vršeno u ličnom kontaktu obučenih anketara sa stanovništvom i kompletno je obavljeno u decembru 2024. godine.
Radionica u Domu zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Sombor u okviru projekta Skill-Lab sa predavačima iz bolnice "Szent Rókus" iz Baje, Foto: Dom zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Sombor
Polna struktura po naseljima je zastupljena u približnom procentu, tako što je iz sela anketu popunilo 34% muškaraca i 37% osoba ženskog pola, a iz grada Sombora, anketu je popunilo 23% muškog pola i 16% ženskog pola.
Rezultati o percepciji zdravlja ispitanika iz sela i grada oslikavaju značajne sociološke razlike koje proizilaze iz životnih uslova, pristupa zdravstvenim uslugama i zdravstvene kulture.
Ovi podaci ukazuju na širi društveni obrazac – u selima, zdravstveni problemi se često prepoznaju kasno, dok u gradovima postoji veća zdravstvena svest, ali i specifične bolesti koje prate urbani stil života. Sociološki gledano, ovi rezultati reflektuju nejednak pristup zdravstvenim resursima, ali i različite kulture zdravlja koje oblikuju način na koji ruralno i urbano stanovništvo percipira svoje fizičko stanje.
Na pitanje o pristupačnosti usluga Doma zdravlja, anketirani ispitanici su dali sledeće odgovore: njih 40% smatra da su usluge apsolutno pristupačne, 27% ispitanika smatra da su pristupačne, 21% ispitanika ne zna odgovor na postavljeno pitanje, 7% ispitanika smatra da nisu pristupačne usluge, a 5% ispitanika smatra da usluge nisu pristupačne.
Odgovori na pitanje: „Da li su vam pristupačne usluge naših ambulanti?“ po naseljima (selo-grad):
Ovi rezultati ukazuju na to da je pristupačnost usluga generalno viđena kao pozitivan faktor u oba okruženja, ali postojanje nesigurnosti ili negativnih odgovora u oba slučaja ukazuje na potrebu za daljim unapređenjem infrastrukture, organizacije i informacija o uslugama. Povećanje efikasnosti sistema, bolje informisanje građana o dostupnim uslugama i rešavanje problema sa prevozom ili čekanjima moglo bi doprineti još većoj dostupnosti i boljoj percepciji usluga među građanima.
Pitanje koje je glasilo: “Šta je ono što nedostaje u smislu infrastrukture ili usluga i kako bi rešili taj problem” bilo je otvorenog tip a ispitanici su mogli sami da napišu svoje komentare i zapažanja. Anketirani ispitanici su naveli brojne nedostatke u radu doma zdravlja Sombor za koje su definisali i predloge za poboljšanje: istakli su se problemi komunikacije, problemi preopterećenosti postojećeg kadra i organizacioni problemi i potrebe.
Uočeni problemi sa kojima se korisnici suočavaju i na njima zasnovani predlozi mera kako da se problemi prevaziđu, pokazuju postojanje svesti o zdravstvenim potrebama i načinima na koje bi one mogle biti zadovoljene. Predlozi su realistični i ne zahtevaju velika materijalna ulaganja, više su stvar organizacije posla i harmonizacije potreba i mogućnosti koje bi zajedničkim angažovanjem mogli biti rešeni.
Plan javnog zdravlja grada Sombora, napisan za period od 2018-2025. godine ukazuje na važne socijalne podatke o slici i predviđanjima zdravstvenog stanja stanovnika ovog grada (https://www.sombor.rs/wp-content/uploads/2020/02/PLAN-JAVNOG-ZDRAVLJA-2018-2028SOMBOR-A4-2-2.pdf).
Dobijeni rezultati otkrivaju značajne socijalne i organizacijske izazove u zdravstvu, koji se ne mogu gledati samo kroz prizmu efikasnosti sistema, već i kroz socijalne i kulturne aspekte života u ruralnim i urbanim sredinama. U ruralnim sredinama, problem je često u fizičkoj udaljenosti, manjoj dostupnosti specijalizovanih usluga i opremi. Takođe, organizacija usluga, uključujući prevoz i smene lekara, često ne zadovoljava specifične potrebe tih zajednica. U urbanim sredinama, iako su usluge dostupnije, i dalje postoje izazovi u komunikaciji i organizaciji, kao i u opterećenju osoblja.
Ovi problemi ukazuju na potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji se fokusira ne samo na poboljšanje infrastrukture, već i na kulturne i socijalne aspekte koji oblikuju stavove građana prema zdravstvu. Upotrebom modernih tehnologija, boljim organizovanjem smena i proširivanjem usluga, može se značajno poboljšati pristup zdravstvenim uslugama u svim sredinama.
Bez obzira na postojeća ograničenja istraživanja koji se ogledaju u malom broju ispitanika, anketnom upitniku koji je mogao obuhvatti i mnoge druge aspekte zdravstvenog sistema i načinu prikupljanja podataka, od velikog značaja je praćenje stavova korisnika zdravstvenih usluga koji su najvažnija korekcija sistema organizovanja i pružanja zdravstvenih usluga. Složenost problema sa kojima se suočava zdravstveni sistem u Srbiji se odražava i na zdravlje stanovnika koji se ne snalaze uvek u pozitivnoj meri u novim uslovima rada zdravstvenih organizacija i sa novim pravilima koja su uspostavljena. Stoga su obe strane podjednako odgovorne za unapređenje rada zdravstvenog sistema, kojem je potrebno mnogo više razumevanja državnog aparata, korisnika usluga ali i samih davalaca usluga. Kako je svetska zdravstvena organizacija (WHO/SZO) definisala je zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti, jasno je da je problem zdravstvene zaštite mnogo složeniji i da obuhvata aktivnosti kompletne društvene zajednice. Javno zdravlje predstavlja celokupno društveno delovanje kojim se teži poboljšanju zdravlja, produženju života i poboljšanju kvaliteta života ukupnog stanovništva, putem promovisanja zdravlja, prevencije bolesti i na brojne druge načine.
Projektne aktivnosti su započele 01. juna 2024. godine a planirani rok završetka projekta je do januara 2026. godine.
Program Interreg VI A IPA Mađarska Srbija se sprovodi u okviru finansijskog okvira Evropske
unije 2021-2027, u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu „podeljenog
sistema upravljanja“ zemalja učesnica Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze u programskom području, mađarskim županijama Čongrad Čanad i Bač Kiškun, i srpskim teritorijama: Zapadna Bačka, Severna Bačka, Južnobačka, Severnobanatska, Centralna Banat, Južni Banat i Srem.
Program pomaže razvoju stabilnog i kooperativnog regiona i opštem kvalitetu života u pograničnom regionu. Omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz dve zemlje, neguje zajednički identitet, kulturno i istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovom
očuvanju životne sredine održivost i bezbednost.
Ovaj članak je kreiran uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program
Mađarska-Srbija. Za sadržaj ovog članka je odgovoran isključivo Dom zdravlja ,,Đorđe Lazić” u Somboru, i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela Programa.
Za više informacije posetite: www.hungary-serbia.eu
