Rizik od demencije može da se uoči noću.
Rizik od demencije može da se uoči noću, pokazuju nova istraživanja, koje je sprovodio Abidemi Otaiku, NIHR akademski klinički istraživač neurologije, Univerziteta u Birmingemu, piše Science Alert.
„Provodimo trećinu svog života spavajući, a četvrtinu tog vremena sanjajući. Za prosečnu osobu koja živi 2022. godine, sa životnim vekom od oko 73 godine, to znači da ćemo provesti nešto više od šest godina u snovima.
Iako snovi imaju ključnu ulogu u našim životima, o njima još uvek znamo vrlo malo – zašto sanjamo, kako mozak stvara snove i, što je najvažnije, kakav uticaj naši snovi mogu imati na naše zdravlje, naročito na zdravlje našeg mozga.
Moje istraživanje iz 2022. godine, objavljeno u časopisu The Lancet’s eClinicalMedicine, pokazalo je da naši snovi mogu otkriti iznenađujuće mnogo o zdravlju našeg mozga.
Konkretno, ovo istraživanje je pokazalo da česti loši snovi i noćne more (snovi koji nas bude) u srednjem i starijem dobu mogu biti povezani sa povećanim rizikom od razvoja demencije.
U studiji sam analizirao podatke iz tri velike američke studije o zdravlju i starenju, koje su uključivale više od 600 osoba starosti od 35 do 64 godine i 2.600 osoba starijih od 79 godina - piše Danas.rs.
Svi učesnici su na početku studije bili bez demencije, a pratili su ih u proseku devet godina (sredovečnu grupu) i pet godina (stariju grupu).
Na početku istraživanja (2002–2012), učesnici su popunili niz upitnika, uključujući i onaj koji je pitao koliko često imaju loše snove i noćne more.
Analizirao sam podatke kako bih utvrdio da li učesnici sa učestalim noćnim morama na početku studije imaju veću verovatnoću da će kasnije doživeti kognitivni pad (brzi pad pamćenja i sposobnosti razmišljanja) i biti dijagnostikovani sa demencijom.
Noćne more svake nedelje
Otkrio sam da su sredovečni učesnici koji su imali noćne more svake nedelje četiri puta verovatnije doživeli kognitivni pad (preteču demencije) u narednoj deceniji, dok su stariji učesnici imali dvostruko veću verovatnoću da budu dijagnostikovani sa demencijom.
Zanimljivo, povezanost između noćnih mora i buduće demencije bila je mnogo jača kod muškaraca nego kod žena.
Na primer, stariji muškarci koji su imali noćne more svake nedelje imali su pet puta veću verovatnoću da razviju demenciju u poređenju sa starijim muškarcima koji nisu prijavljivali loše snove.
Kod žena, međutim, povećanje rizika bilo je samo 41 odsto. Sličan obrazac pronašao sam i u sredovečnim učesnicima.
Ovi rezultati sugerišu da česte noćne more mogu biti jedan od najranijih znakova demencije, koji može prethoditi problemima sa pamćenjem i razmišljanjem čak nekoliko godina, pa i decenija – naročito kod muškaraca.
Međutim, takođe je moguće da redovni loši snovi i noćne more mogu biti i uzrok demencije.
S obzirom na prirodu ove studije, nije moguće sa sigurnošću tvrditi koja od ovih teorija je tačna (iako sumnjam da je u pitanju prva). Ipak, bez obzira na to koja se teorija ispostavi tačnom, ključni zaključak studije ostaje isti: česte noćne more u srednjem i starijem dobu mogu biti povezane sa većim rizikom od razvoja demencije u kasnijem životu.
Dobra vest je da se noćne more mogu lečiti.
Postoje terapije koje mogu smanjiti učestalost noćnih mora, a prva medicinska terapija koja se koristi za noćne more već je pokazala da smanjuje nakupljanje abnormalnih proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću.
Takođe, postoje i izveštaji o poboljšanjima u pamćenju i razmišljanju nakon lečenja noćnih mora.
Ova saznanja sugerišu da lečenje noćnih mora može pomoći u usporavanju kognitivnog pada i sprečavanju razvoja demencije kod nekih ljudi. Ovo je važna oblast koja će biti predmet daljih istraživanja.
Naredni koraci u mom istraživanju uključuju ispitivanje da li noćne more kod mladih ljudi takođe mogu biti povezane sa većim rizikom od demencije. Ova istraživanja mogu pomoći da se utvrdi da li noćne more uzrokuju demenciju ili su samo njen rani znak.
Takođe planiram da istražim kako ostale karakteristike snova – poput učestalosti sećanja na snove i njihove živosti – mogu uticati na to koliko je neko podložan razvoju demencije u budućnosti.
Ova istraživanja ne samo da mogu rasvetliti odnos između demencije i snova, pružiti nove mogućnosti za raniju dijagnozu – a možda i za ranije intervencije – već mogu osvetliti i prirodu i funkciju ovog misterioznog fenomena koji nazivamo snovima.“, napisao je Abidemi Otaiku u svom istraživanju.
