U našem organizmu se obično nalaze četiri paratiroidne žlezde, koje su smeštene iza štitaste žlezde.
Iako su veoma male – svega 3 do 5 mm – njihova uloga u regulaciji metabolizma kalcijuma je izuzetno značajna, piše za Stetoskop dr Tijana Dangubić, specijalista interne medicine, endokrinolog.
Kako funkcionišu paratiroidne žlezde?
Paratiroidne žlezde luče paratiroidni hormon (PTH) koji ima više ključnih zadataka:
oslobađa kalcijum iz kostiju,
povećava njegovu reapsorpciju u bubrezima,
deluje na vitamin D kako bi se povećala apsorpcija kalcijuma u crevima,
povećava izlučivanje fosfata preko bubrega.
Na ovaj način, PTH održava ravnotežu kalcijuma i fosfata u organizmu.
Zašto je teško otkriti poremećaje paratireodnih žlezda?
Paratiroidne žlezde se ne mogu opipati, a poremećaji u njihovom radu često ne daju jasne simptome – osim ako nivo kalcijuma u krvi nije značajno poremećen.
„Zato je za postavljanje dijagnoze obično neophodno uraditi laboratorijske analize, ultrazvuk i scintigrafiju, radi njihove vizuelizacije”, navodi dr Dangubić.
Simptomi poremećaja
Kada je kalcijum povišen (hiperkalcemija), mogu se javiti sledeći simptomi:
bubrežni kamenci,
Zatvor, mučnina, bol u stomaku,
depresija, umor, slabost mišića,
promene u EKG-u.
Kod sniženog nivoa kalcijuma (hipokalcemija) simptomi mogu uključivati:
grčenje i trnjenje mišića, nevoljni pokreti,
anksioznost, depresija, zbunjenost,
lomljivi nokti, opadanje kose,
katarakta kod dugotrajnog sniženja,
promene u EKG-u.
Jedan od prvih znakova disfunkcije paratiroidnih žlezda može biti i osteoporoza, što je razlog da se u okviru ispitivanja obavezno analiziraju PTH, kalcijum i fosfor.
Kada sumnjati na poremećaj paratireodnih žlezda?
U rutinskim laboratorijskim analizama preporučuje se da se proveri nivo:
kalcijuma,
fosfora,
vitamina D.
Ukoliko je paratiroidni hormon povišen, stanje se naziva hiperparatiroidizam, a uzroci mogu biti:
adenom paratirodinih žlezda (benigni tumor) – najčešći uzrok,
hiperplazija (uvećanje) žlezda,
karcinom paratiroidnih žlezda (izuzetno retko),
hronična bubrežna bolest,
nizak nivo vitamina D,
poremećaj apsorpcije kalcijuma (npr. kod celijakije).
„Hiperparatiroidizam je retka bolest (1–4 osobe na 1000), a najčešće se javlja kod žena u menopauzi”, naglašava dr Dangubić.
Šta je hipoparatiroidizam?
Za razliku od hiper-hipoparatiroidizam je stanje kada žlezde luče nedovoljno PTH, što vodi ka smanjenju nivoa kalcijuma. Uzroci mogu biti:
hirurško uklanjanje žlezda tokom operacije štitaste žlezde,
autoimuna ili genetska oboljenja,
privremeni poremećaji izazvani niskim nivoom magnezijuma ili upotrebom lekova.
Kako se leče poremećaji paratireodnih žlezda?
Kod adenoma paratirodinih žlezda – najčešćeg uzroka hiperparatiroidizma – primenjuje se hirurško uklanjanje žlezde.
Kod hipoparatiroidizma, neophodno je redovno praćenje i nadoknada kalcijuma i vitamina D.
Iako male i često "nevidljive", paratiroidne žlezde imaju ogromnu ulogu u održavanju ravnoteže kalcijuma u organizmu. Redovne laboratorijske analize mogu pomoći da se potencijalni problemi uoče na vreme i uspešno leče.
„Ukoliko imate simptome koji mogu ukazivati na poremećaj nivoa kalcijuma – ne zanemarujte ih. Konsultujte se sa endokrinologom i uradite potrebne analize”, porčuje dr Dangubić.
