Dok je na rafovima prodavnica 80 odsto falsifikovanog meda, sve više pčelara odustaje od posla. Oni koji su nakon prethodne, teške godine za pčelarstvo ostali sa manjim brojem košnica, ne nameravaju da povećavaju broj. Uvoz falsifikata je obiman, te znatno obara cene domaćeg meda. Analize koje bi rešile problem nisu ni standardne ni obavezne, a prilikom uvoza se veruje papirima i ništa ne proverava, navode sagovornici portala N1. Inovativna laboratorija u Srbiji koja je zaustavila 200 tona takvog meda na granici, iako je postojala - ubrzo je i uništena.
Usled masovnog pomora i nepovoljnih vremenskih uslova, prošle godine zabeležen je gubitak od 35 odsto pčelinjih društava.
Oko 50 odsto pčela je nestalo, a pčelari su cenom meda obeshrabreni da ih ponovo vrate i razroje, objašnjava za portal N1 Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
A cena domaćeg meda je pala usled obimnog uvoza višestruko jeftinijeg, falsifikovanog meda. Ili proizvoda, najčešće od pirinčanog sirupa, koji podseća na med.
U 2025. godini, uvezeno je hiljadu i dvesta tona, kako kaže Živadinović.
"Trgovci kojima je bitan samo novac se sve više okreću tom medu na kom mnogo više mogu da zarade, jer ga jeftinije plate. Na taj način je sve manje kupaca za pravi med - i u EU i kod nas. Kad je manja potražnja za pravim medom – cena mora da padne, to se i dogodilo. Uvozna cena tog meda je između 1.3 i 2 evra za kilogram, a to je tri, četiri, pet puta manje nego što je proizvodna cena meda. Sa takvom konkurencijom je nemoguće raditi", navodi Živadinović.
Kako falsifikovani med prolazi kontrole i analize?
Urađena su dva istraživanja - jedno Pokreta potrošača i jedno državno. Utvrđeno je da oko 80 odsto meda u marketima, u zvaničnoj prodaji, nije ispravno po nekom parametru, dodaje Živadinović.
„Falsifikata je uvek bilo i biće, ali je situacija trenutno takva da su međunarodni falsifikatori pre tri, četiri godine uspeli da naprave lažni med, odnosno šećer koji prolazi brojne sofisticirane analize tako što u njega dodaju razne hemikalije koje pomažu da se uređaji zavaraju", objašnjava.
Kako bi se utvrdilo da je neispravan, potrebne su skupe analize. Ipak, one se nigde ne rade rutinski, čak ni u Evropskoj uniji.
U svim zemljama sveta, postoji osnovna, stara analiza meda gde se utvrđuju osnovni parametri kvaliteta i takva analiza je obavezna kako bi se med stavio na tržište i ništa više od toga nije obavezno, objašnjava naš sagovornik.
"Međutim, postoje metode koje mogu da utvrde autentičnost meda – da li je šećer u medu od nektara bagrema, livadskog cveća, lipe ili je iz kukuruza, pšenice, pirinča, krompira. Te analize nisu standardne i obavezne po zakonu i zato nijedan nesavesni paker ne želi da ih radi ako ne mora. Tamo gde kontrola nije adekvatna ili gde je utvrđivanje autentičnosti veoma retko ili nepostojeće, te države su u problemu “, dodaje Živadinović.
Šta rade nadležni da zaštite domaću proizvodnju?
Evropski pčelarski savez osnovan je pre dve godine - a da nađu rešenje, bore se pred Evropskom komisijom.
"Sve može da se reguliše kad se hoće, mi i prema sadašnjim zakonima možemo mnogo da učinimo. Ali jednostavno, nema takvih akcija", dodaje Živadinović i objašnjava da su Ministarstvu podneli 20 zahteva.
Od toga, 16 ne zahteva gotovo nikakav veći novac za implementaciju. Jedan od njih je da inspekcija ode u firme koje pakuju med i utvrdi istinitost porekla meda, čime bi se, kako objašnjava, bez ijedne analize, na rafovima smanjili falsifikati za 50 odsto.
"Ako ste vi firma koja uvozi med, na tegli napišete da je iz Srbije i stavite ga na raf prodavnice, učinili ste krivično delo. Iz Italije nam je dojavljen podatak da se u Srbiji pere poreklo meda: uveze se med iz treće zemlje, proglasi se da je srpski i izveze u EU“, kaže.
Navodi i da su imali dobro iskustvo sa nadležnima do pre tri godine.
"Onda neke stvari nisu ispunjavane. Ministar je obećao da će naći neka rešenja, da će se i med dodati u priču o poreklu hrane, kao i meso i drugi proizvodi, i da nam se pojača kontrola", navodi Živadinović.
Ističe i da smo imali rešenje za problem - postojala je inovativna laboratorija koja je pokradena.
U slučaju uništene laboratorije još traje istraga
Početkom aprila 2025. godine, ukradena su oprema, kompjuteri i podaci iz laboratorije Ana lab iz Pančeva koja je jedinstvenom metodom bila u stanju da odredi kvalitet između ostalog i meda.
"Kad se med uvozi, ne proverava se ništa, uzimaju se papiri i papirima se veruje. Nema kontrole, samo procene rizika. Ana lab je zato uništena - jer smo počeli da radimo kontrole na ekonomske prevare u medu, stopirali smo 200 tona falsifikovanog meda na granici po ceni od 1.3 evra po kilogramu“, priča za naš portal Ivan Smajlović, ekspert za autentičnost i kvalitet hrane i nekadašnji vlasnik laboratorije.
Kako objašnjava, u par nedelja od kada su počeli sa radom i kada je 200 tona stajalo na granici, cena meda u Srbiji počela da raste od 1.5 do 1.9 evra - počeo je pozitivan trend i cena je počela da se uspostavlja i raste.
"Mi nemamo takvu laboratoriju, naročito što smo metodologiju koja je razvijena samo mi imali u celom svetu. Ti falsifitkati se utvrđuju korišćenjem vrlo skupih analiza i metoda. Ova naša je bila razvijena kako bi detektovali prisustvo jeftinije sirovine - da to nije med. U svetu se radi detekcija autentničnosti hrane, ali mi smo imali najnaprediju za ceo svet“, dodaje.
Slučaj u kom su mu ukradeni kompjuteri sa svima bazama podataka, dokumentacijom i instrumentima i dalje je u fazi istrage.
"Dobio sam povratnu informaciju da ima osnova za moju prijavu, postoje neke nelogičnosti. Istraga je i dalje u toku, jer je krivična prijava sa svih strana – korupcija, sabotaža, privredni i državni kriminal, pranje novca, teška krađa. Ima dosta osnova, to će potrajati“, dodaje Smajlović.
Ističe i da pčelari u velikom broju odustaju od posla, kao i da ima utisak da je nedavni sajam pčelarstva bio poluprazan.
Šta je potrebno uraditi?
Trebalo bi postaviti jasnu regulativu šta je med i kakve karakteristike treba da ima, a država bi trebalo da uloži napor da promoviše domaći med, priča za portal N1 predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić.
"Nikako se ne ulaže u edukaciju. Godinama se hvalimo kako imamo najveći broj košnica po glavi stanovnika, to je tačno. Ali prećutkujemo podatak da imamo daleko najniži prinos po košnici. Takva politika je dovela do ovakvog stanja u kome se nalazimo sad", objašnjava Rajić.
Kao primer navodi manuka med, koji potiče sa Novog Zelanda i Australije, gde su države uložile veliki novac u marketing kako bi se podigla cena - iako po mnogim karakteristikama ima niže vrednosti od našeg šumskog meda.
Rajić naglašava činjenicu da puno meda sumnjivog kvaliteta ulazi na naše tržište.
"Zalažemo se za jasno deklarisanje proizvoda – med može biti samo proizvod koje su napravile pčele", kaže.
Dodaje da je odustajanje pčelara od proizvodnje logična posledica politike koja se vodila unazad desetak godina.
"Politika je bila - svi u pčelarstvo, bez ikakve obuke i edukacije. Država je subvencionisala pčelare na razne načine, ljudi su kupovali opremu i ulazili u pčelarstvo, nisu imali nikakvo znanje ili nisu imali minumum znanja. Ljudi su stekli utisak da se na takav način može lako doći do para. A pčelarstvo je jedna od najzahtevnijih grana poljoprivrede“, dodaje.
Jedan od predloga koji je podnet Ministarstvu je i da se falsifikovanje meda proglasi - teškim krivičnim delom.
Dok se problem ne reši, savetuje se da građani med kupuju direktno od pčelara.
