Kada je u pitanju psihologija, često smo sami sebi najgori neprijatelji, a to dvostruko važi za naš efektivni koeficijent inteligencije.
Ovaj koncept manje mari za apstraktne brojeve i u potpunosti se fokusira na ono što zapravo dobijamo iz svog mozga. To je praktična mešavina kognitivnih performansi, izvršnih funkcija, fluidne inteligencije i strane inteligencije koja se odnosi na primenu u stvarnom svetu, podsećajući na ono što bi Sternberg nazvao „uspešnom inteligencijom“, piše Psychology Today.
Kada se fokusiramo na praktične izbore koji ili izoštravaju ili otupljuju naše razmišljanje, vidimo koliko je ishod u našim rukama.
Samosabotaža nije ništa novo, a usmeravanje ka pametnijim navikama počinje time što ćemo odrediti šta je to što nas koči - prenosi N1.
Psiholozi navode pet glavnih mentalnih grešaka koje nas čine manje inteligentnim:
Ne shvatamo svoj mozak kao mišić za treniranje
Ubedljivo najveća navika koja smanjuje performanse jeste tretiranje mozga kao da je fiksni element. Psiholozi to nazivaju entitetskom teorijom inteligencije - to je verovanje da je sposobnost razmišljanja urođena i nepromenljiva.
Efikasnija alternativa vidi inteligenciju kao nešto što se može izgraditi trudom i strategijom.
Oni ukazuju na primer na to da su učenici srednjih škola koji su postepeno ali stalno poboljšavali svoje rezultate iz matematike, imali bolje rezultate kada bi im bio predstavljen novi nastavni plan i program - njihovi mozgovi su "sami sebi govorili" da imaju potencijal da novi materijal savladaju.
Lišavamo svoj mozak sna koji mu je potreban
Decenije istraživanja pokazuju da je san mnogo više od običnog odmora. On nosi duboku evolutivnu težinu.
San je period kada mozak uvežbava, popravlja i preusmerava ono što je naučio tokom dana. Preskočite san i degradirate performanse na merljive načine gde naša izvršna funkcija otupljuje, a naše donošenje odluka posustaje.
U jednoj EEG studiji, Zing i dr. su otkrili da 24 sata uskraćivanja sna značajno povećava latenciju (stanje prividne neaktivnosti u organizmu) i vreme reakcije, što je jasan marker kognitivnog otpora.
Druga istraživanja pokazuju da čak i skromno noćno smanjenje broja sati sna narušava pažnju, radnu memoriju, raspoloženje i rasuđivanje.
Pijemo alkohol
Alkohol je možda najočigledniji oblik samosabotaže.
Svako ko je popio više od čaše vina zna kako se razmišljanje menja pod uticajem, ali šteta može dostići mnogo dublje nego što očekujemo.
Nedavna otkrića Hustoa i saradnika pokazuju da je konzumiranje osam ili više alkoholnih pića nedeljno povezano sa jasnim markerima povrede mozga. U velikoj studiji zasnovanoj na autopsiji na 1.781 osobi, teški pijanci imali su 133 odsto veće šanse za vaskularne lezije mozga; čak su i bivši teški pijanci imali 89 odsto veću verovatnoću da imaju ove lezije u poređenju sa onima koji nisu pili.
Tau spletovi, obeležja Alchajmerove bolesti, bili su 41 odsto češći kod teških pijanaca i 31 odsto češći kod bivših teških pijanaca.
Stoga, čini se da čak i umereno pijenje može dugoročno uticati na vašu kognitivnu prednost. Ako vam je stalo do mentalne jasnoće i dugovečnosti, smanjenje alkohola može biti jedan od najpametnijih izbora koje ćete napraviti.
Ne dajemo strukturu svome mozgu
Naš mozak napreduje zahvaljujući strukturi, svrsi i rokovima. Bez njih, lutamo nefokusirano, sabotirajući svaku iskru kreativnosti koju smo se nadali da ćemo zapaliti.
Studija Rinaldija i kolega iz 2021. godine otkrila je da studenti koji odugovlače imaju merljiva oštećenja u izvršnim funkcijama.
To otkriće snažno pogađa sve nas koji patimo od odugovlačenja i nagoveštava kako čak i najbriljantnijim misliocima treba disciplina da bi funkcionisali punim kapacitetom.
Stavljamo naš mozak u "loše društvo"
Konačno, ponekad ostavljamo naš mozak u najgorem mogućem društvu.
To je mentalni ekvivalent ostavljanja slatkiša na stolu kada ste na dijeti: Možda ćete se neko vreme opirati, ali na kraju vam oprez popušta.
Isto se dešava i sa umom. Stavite ga u konstantan mlaz loših unosa, tračeva, negodovanja i omalovažavanja, i on će se neizbežno prilagoditi.
Kontekst je veoma važan za ono što naš mozak na kraju radi. U jednoj analizi, raspoloženja tinejdžera su vremenom postajala sličnija raspoloženjima njihovih vršnjaka, a negativno raspoloženje se pokazalo posebno zaraznim (Eyre, House, Hill, & Griffiths, 2017).
Drugim rečima, vaša mentalna osnova se tiho menja kako bi se uskladila sa emocionalnom „dijetom“ kojom je hranite.
Zato bi valjalo pripaziti čemu ga izlažete.
