Posle razvoda, ili u slučaju vanbračne dece – zajednica mama i sin krije u sebi mnoge zamke i izazove. Sa jedne strane, lakše je razumeti se sa istim polom, (mame i ćerke) ali sa druge, bolji su efekti upućivanja sina u razumevanje suprotnog pola.
Oba ova elementa: identifikacija deteta sa sopstvenim polom i razumevanje razlika između polova - važni su za svako dete, bez obzira da li je u pitanju dečak ili devojčica, da li žive sami sa jednim roditeljem ili u kompletnoj porodici.
Svi mi u svom roditeljstvu činimo različite greške. Pokušavamo da budemo što je moguće bolji roditelji, ali to nije nimalo lako. U zavisnosti od uzrasta deteta, njegovih potreba, interesovanja ali i okruženja, kao i od naše lične zrelosti za roditeljsku ulogu, uveliko zavisi koje ćemo greške činiti, kojim izazovima odoleti.
Najčešće greške koje čine mame koje žive same sa svojim sinovima su:
1. Lično uverenje mama da je teže odgajati sinove nego ćerke.
Individualne razlike kako među decom, tako i među odraslima, su veoma velike. Ako u startu zauzmete poziciju da vam je teško i dozvolite da vaš teret primeti vaš sin, osećaće se krivim i zbunjenim. Nemojte ga opterećivati sopstvenim očekivanjima.
2. Stav:"Ja sam mu i otac i majka".
Iako bi bilo razumljivo da se ovakav stav pojavljuje bez obzira da li sa majkom živi sin ili ćerka, primećeno je da mame ovakve izjave koriste mnogo češće kada su u pitanju sinovi. U svakom slučaju, u pitanju je pogrešan stav. Vi ne možete i ne treba da budete i otac i majka. Uostalom, dovoljno je teško što ste samohrana majka. Sa druge strane, iz ovakvog stava krije se sledeća velika greška.
3. Preterano dopuštanje sinovima različitih varijanti neprihvatljivog ponašanja.
Posebno u periodu puberteta, mame se povlače iz detetovog razvoja. Veruju da malo agresivnosti neće škoditi, imaju opravdanja za svoje propuste (uostalom, one su bile svojim sinovima "i otac i majka"). Ipak, bez obzira koliko je vaša lična situacija teška, u sopstvenim pogrešnim uverenjima, podržavanju predrasuda, ne možete tražiti opravdanje za loše ili neprihvatljivo ponašanje svoje dece.
U predškolskom uzrastu deteta, ono i njegova mama već su uveliko započeli osnovu svojih budućih odnosa.
Igre - mama i sin
Igre uloga na dečji razvoj imaju veliki uticaj. Tako se dečaci u predškolskom uzrastu retko igraju lutkama (osim ako to nisu lutke superheroja), ili nežnih igara sa podeljenim ulogama (prodavnice, škole...), već zabavu nalaze u tzv. muškim igračkama kao što su: automobilčići, roboti, oružje. Mamama ove igračke i igre nisu bliske jer one nisu nikada bile deo njihovog ličnog odrastanja. Čak i kada pokušaju da budu saigrači svojim sinovima, i pored najbolje volje, obično se teško snalaze.
Dakle, kako mame sa svojim sinovima teško uspevaju da dele njihova interesovanja u ranom uzrastu ili da se igraju igara koje su njima u ovom uzrastu interesantne, važno je da dete ima svoje drugare vršnjake sa kojima će moći u međusobnoj interakciji da se razvija i obogaćuje svoja saznanja.
Komunikacija - mama i sin
Po svojoj prirodi, dečaci nisu tako otvoreni i vešti u komunikacijskim veštinama. Zahvaljujući tome, mame moraju da se izvežbaju u "čitanju između redova", prepoznavanju tananih emocija i kada nisu izgovorene, poštuju njihovo pravo na privatnost, na ćutanje, njihove tajne... a da sa druge strane, uvek bude upoznate sa onim što je deci trenutno važno. Osim toga, dečaci i sa vršnjacima više vole da se igraju, nego da razgovaraju. To ne znači da im komunikacija nije važna, već da su od najranijeg uzrasta tretirani kao dečaci (setite se svih predrasuda vezanih za muški pol tj. da oni ne plaču, da je njima dopušteno da budu nemirni, da je dobro ako su malo agresivniji...). Iako znamo da su sve to predrasude, one se još uvek veoma aktivno oslikavaju na muškoj deci. Odnosno, iako ne razgovaraju mnogo, već su više skloni fizičkom ispoljavanju i izražavanju sebe - važno je da mame neguju odnos poverenja, podrške i međusobnog razumevanja upravo kroz komunikaciju. Drugim rečima:
Insistirajte na razgovoru
On treba da je otvoren, bez laži. Nemojte podcenjivati svoje sinove. Često se misli da su dečaci nezreli, nesigurniji, nesamostalniji. Međutim, ništa što važi za većinu, čak i u slučajevima da je sve tačno, ne mora da važi za vašeg sina. To zavisi isključivo od vas. U razgovorima uvek budite iskreni i radije mu recite grubu istinu, nego nežnu laž. Gruba istina može biti bolna ali se ova bol ne može meriti sa vremenom koje je potrebno da zaceli bol posle uviđanja da ste ga nežno lagali. Na primer: dete pita da li će tata (sa kojim vi, na primer, uopšte niste u kontaktu), doći za njegov rođendan. Vi, nespremni za istinu, kažete da hoće a tata se očekivanog dana ne pojavi. Za vašeg sina bilo bi lakše da je istinu znao odmah, nego što ste ga pustili da se nada i iščekuje. Osim toga, postoji mogućnost i da vam zameri što ste ga lagali. U ovakvim slučajevima vaše opravdanje da ste to činili za njegovo dobro nema veliku utehu za vaše dete.
Pružite i verbalnu i neverbalnu podršku
Otvoren pristup postižete kada kažete: "Vidim da te nešto muči, ali ne znam šta. Bilo bi mi veoma drago kada bi mi se poverio. Možda neću moći da ti pomognem, ali je sigurno da ću pokušati da te razumem, baš kao što je sigurno da su naše dve glave pametnije od jedne. Molim te, nikada nemoj da zaboraviš koliko te volim i da sam ja uvek na tvojoj strani." Postoje situacije kada je i neverbalna podrška važna. Kada vaš sin nije spreman da razgovara, pronađite druge načine da ga podsetite da na vas može računati i da se vaša ljubav prema njemu ne menja (kupite mu neki CD, kompjutersku igricu, napravite omiljene kolače, odnesite sendviče u sobu, predložite neku zajedničku akciju...).
Ne zadirite u njegovu privatnost
Često je potrebno dodatno vreme da dečak neku, za njega, važnu informaciju "preradi", tj. da mu se "slegne" u glavi da bi mogao da je podeli sa vama. Sačekajte to vreme kada će se otvoriti sam, umesto da ga stalno zapitkujete "šta ti je?"
Gde je tata?
Ukoliko dečak živi sam sa mamom, tj. ukoliko je jedinac - važno pitanje je gde se nalazi njegov tata. Posle razvoda, mnogi očevi kao da se "probude", i ma koliko to apsurdno zvučalo, postanu bolji očevi svojoj deci. Razloge za ovakvu promenu možemo tražiti u tome što deca više nisu stalno prisutna, pa tada kada jesu zajedno, tate zaista ulažu svoje vreme, strpljenje I, pre svega, neizmernu ljubav. Drugi važan razlog za promenu ponašanja tata posle razvoda jeste što su se smirile emocije i prestali sukobi između roditelja. Kada svađe konačno prestanu, oba partnera počinju da se okreću sebi i ličnim prioritetima. Za mame je to, obično, dete, njen posao, krug prijatelja... Tate, takođe, imaju slične prioritete, sa tom razlikom što dete nije stalno prisutno u njihovoj svakodnevnici.
U svakom slučaju, ako je detetov tata posle vašeg odvajanja spreman na saradnju i dogovor, to treba da iskoristite, jer je to u najboljem interesu vašeg sina. Zašto?
Tate predstavljaju ravnotežu vašem vaspitnom modelu. Čak i kada je ovaj model nešto što vi ne podržavate (na primer, on je prestrog, a vi ste ubeđeni da je vaša blagost prava mera autoriteta), za dete je važno da poznaje ove razlike.
Tate će omogućiti sinu identifikaciju sa svojim polom. Iako vi imate najbolje namere, neke stvari nikada nećete uspeti da objasnite svom sinu jer vama lično nisu bliske.
Sa tatama sinovi mogu da grade specifične odnose bazirane na "muškim" interesovanjima. Odnosno, tata je idealan sagovornik za razgovore o automobilima, mobilnim telefonima, kompjuterskim igricama, različitim tehničkim dostignućima. Vi, sa svoje strane, negujte i podržite ovaj odnos, posebno ukoliko su vaša interesovanja drugačija. Naime, i ovakvi razgovori utiču da se vaš sin razvija celovitije, sa većim saznanjima i ličnim iskustvima o svom okruženju nego što bi ih imao da je orjentisan samo na vas.
Preporuke
Preporuke samohranim mamama koje žive same sa svojim sinovima:
Ponašajte se prema svom sinu kao da raste u kompletnoj porodici. Nemojte ga žaliti, oplakivati njegovu tužnu sudbinu, dopuštati mu da bude razmažen, agresivan, lažljiv... zato što u svom detinjstvu nije rastao sa ocem.
Ponudite mu raznoliko okruženje. Ukoliko je moguće, obavezno uključite detetovog oca u njegovo vaspitavanje. Dozvolite svom sinu da razvija svoja druženja, ima svoje prijatelje, da menja svoja interesovanja prema svom uzrastu i svojim vršnjacima. Važno je da vi, sa svoje strane, njegove drugove poznajete, i da ukoliko je to neophodno, oprezno kritikujete. Dečaci su veoma osetljivi po pitanju svog društva, pa i vi budite oprezni u komentarisanju.
Kako bi sačuvali sopstveno dobro unutrašnje zdravlje, i za vas je važno da budete okruženi prijateljima. Samo ukoliko vaš sin nije vaš centar sveta, već ih imate nekoliko, tj. samo ukoliko on nije vaš jedini razlog postojanja uspećete da ga odgajite bez preterane ambicioznosti i očekivanja da bude savršen,tj. da mora da opravda vaš uloženi trud. Istovremeno, prijatelji su najbolji način da sebe rasteretite stresa koji je sigurno mnogostruko veći kada sami odgajate svoje dete.
izvor:bitiroditelj.com
