Roditelji se prirodno plaše da njihovo dete ne postane žrtva vršnjačkog nasilja. Ali saznanje da je upravo njihovo dete ono koje drugima nanosi štetu može biti šokantno i bolno.
Uprkos tome, važno je znati da nasilno ponašanje nije osobina, već naučeni oblik ponašanja, tvrdi Marta Boateng, direktorka Saveza protiv nasilja. Ona naglašava da se deca mogu naučiti boljim obrascima i promeniti.
"Dete koje pokazuje nasilno ponašanje nije loše. To može značiti da mu nedostaje vođstvo ili emocionalna podrška", objašnjava Marta Boateng. "Roditelji se zbog toga često osećaju posramljeno i teško im je da poveruju da njihovo dete može biti nasilno."
Kako prepoznati da je dete nasilno?
Marta Boateng upozorava da deca koja vrše nasilje često pokazuju slične znake kao i ona koja ga trpe. Savetuje roditeljima da obrate pažnju na promene u ponašanju.
Promene u ponašanju
Postaje li vaše dete agresivno, brzo se naljuti ili je defanzivno kada se spominju škola, aktivnosti ili određene osobe?
Promene u govoru
Koristi li ružne reči, ismeva li druge ili pokazuje omalovažavanje prema vršnjacima?
Tajanstvenost
Krije li šta radi na telefonu, internetu ili društvenim mrežama?
Primedbe drugih
Ako vas učitelji, rodbina ili drugi roditelji upozoravaju na ponašanje vašeg deteta, važno je ozbiljno shvatiti te poruke.
Zašto dete postaje nasilno?
Razlozi mogu biti različiti. Neka deca vrše nasilje kako bi se uklopila u društvo, iz straha da sama ne postanu meta, zbog niskog samopouzdanja ili želje da budu popularna. Nasilje može biti i način suočavanja sa stresom, poput ispita ili problema kod kuće.
Deca često oponašaju ponašanje koja vide kod odraslih, braće i sestara ili na internetu. Ako su u porodici prisutni sukobi ili verbalna agresija, dete može usvojiti takvo ponašanje kao normalno.
Kako reagovati ako otkrijete da je vaše dete nasilno?
Prva i najvažnija stvar jeste da treba ostati miran. Marta Boateng savetuje: "Nemojte vikati, ne osuđujte ni dete ni sebe. Slušajte, pokušajte da razumete i otvorite prostor za razgovor."
Važno je sarađivati sa školom i drugim uključenim odraslima. Pokažite da vam je stalo, da ste spremni da razumete šta se dešava i da tražite način kako da pomognete detetu.
Postavite jasne granice, ali pružite ljubav
Razgovarajte s detetom iskreno i jasno. Recite mu da njegovo ponašanje nije prihvatljivo, ali i da ga volite. Objasnite mu da su posledice važne, ali da ga nećete etiketirati kao nasilnika. Deca treba da znaju da je promena moguća i da ih podržavate.
Ako dete oseća pritisak da bude popularno, objasnite mu da je važnije imati dobre vrednosti i odnose. Ako se bori s nesigurnošću, podstaknite ga na bavljenje sportom, volontiranje ili kreativne aktivnosti koje jačaju samopouzdanje.
Vlastiti primer ima veliku težinu
Roditelji bi trebalo da razmisle o svom ponašanju, ali bez osećanja krivice. Deca uče posmatrajući. Ako često kritikujete druge, prigovarate ili se neprimereno izražavate, dete to može usvojiti kao prihvatljivo. Obratite pažnju i na sadržaj koji deca gledaju na internetu, u video-igrama i na televiziji.
Važnost izvinjenja
Prisiljavanje deteta na izvinjenje možda neće imati efekta. Deca često još ne razumeju empatiju na način kao odrasli, niti u potpunosti shvataju posledice svog ponašanja.
Umesto toga, pokušajte da im pomognete da razviju saosećanje. Pitajte ih: "Kako bi se ti osećao da neko tako postupa s tobom?" ili "Kako bi ti bilo da se neko tako ponaša prema tvojoj sestri ili bratu?"
Kada dete počne da razvija empatiju, izvinjenje će doći iskreno – iz sopstvenog razumevanja.
