Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. septembar

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova otkrili su nelegalnu klanicu u Ratkovu kod Odžaka i uhapsili V.V., starog 36 godina, dok se za drugom osumnjičenom osobom i dalje traga.

"U koordinisanoj akciji Uprave kriminalističke policije, Službe za suzbijanje kriminala, PU Sombor, Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru, Osnovnog suda u Somboru, Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i JKP 'Čistoća', uhapšen je V. V. (36) zbog sumnje da je izvršio krivična dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću", saopštio je MUP.

Policija traga za još jednom osobom koja se sumnjiči za ista dela.

Zaplenjeno je oko 30,36 tona mesa, za koje se sumnja da je dospelo u promet bez bilo kakve kontrole, dokumenata o poreklu i veterinarskog nadzora, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.

Kako se ističe, prema navodima istrage, u nelegalnoj klanici su u nehigijenskim i nesanitarnim uslovima, suprotno zakonskim propisima, prerađivane velike količine životinjskog mesa, koje je potom dospevalo do mesara i fizičkih lica širom Srbije - bez ikakve prateće dokumentacije, provere ili veterinarskog pregleda.

Cilj je, prema sumnjama istražnih organa, bio stičanje protivpravne imovinske koristi, a ovakvo delovanje direktno je ugrožavalo zdravlje i život ljudi.

Tokom kontrole, nadležni su u klanici pronašli oko 500 kilograma obrađenog i smrznutog mesa, 1.000 ušnih markica za obeležavanje domaćih životinja, kao i raznu prateću dokumentaciju.

Po nalogu Veterinarske inspekcije, celokupno meso je proglašeno škodljivim po zdravlje ljudi i biće uništeno.

MUP dalje navodi da podaci iz dokumentacije pokazuju da su osumnjičeni, tokom 2024. i 2025. godine, ilegalno zaklali, preradili i prodali oko 30,36 tona svinjskog mesa, ukupne vrednosti oko 10,5 miliona dinara.

Osumnjičenom V. V. određeno je zadržavanje do 48 sati, nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden nadležnom tužilaštvu.

MUP Srbije navodi da nastavlja intenzivan rad na suzbijanju ekološkog i zdravstveno ugrožavajućeg kriminala, po principu nulte tolerancije, i apeluje na građane da prijavljuju sve slučajeve ovakvog tipa.

Možda ste već razgovarali sa lekarom ili kardiologom o promenama u načinu života i lekovima, ali postoji i jedno jutarnje piće koje biste mogli da uvrstite u svoju rutinu, ako to već niste učinili.

Prema podacima sa John Hopkins Medicine, normalan nivo holesterola kod odraslih je ispod 200 mg/dL, dok je visok iznad 250 mg/dL. Važno je, međutim, uzeti u obzir i druge faktore kao što su godine, zdravstveno stanje i prisustvo drugih rizika.

Piće koje se preporučuje u jutarnjim časovima je crna kafa bez mleka i šećera. Ona može pomoći u snižavanju holesterola - prenosi nova.rs.

„Sama crna kafa ima vrlo malo kalorija i ne sadrži masti i šećere, pa ne doprinosi gojenju, unosu zasićenih masti ili dodatnih šećera, a sve to vremenom može podići nivo holesterola“, objašnjava dr Dipak Talreja, internista i kardiolog, direktor kardiologije u Sentara Health. „Kada preskočite mleko i šećer, izbegavate dva česta krivca, mleko dodaje zasićene masti koje podižu LDL (tzv. ‘loš’ holesterol), a šećer prazne kalorije koje mogu pogoršati nivo triglicerida.“

Drugim rečima, kafasama po sebi nije lek za snižavanje holesterola, ali crna kafa je svakako zdraviji izbor od zaslađenih i masnih kafa, dodaje dr Talreja.

Kako pripremiti kafu ako pazite na holesterol

Prema rečima dr Talreje, istraživanja pokazuju da kafa može imati različit uticaj na holesterol u zavisnosti od načina pripreme. „Filtrirana kafa (poput obične filter kafe) generalno ne podiže nivo holesterola“, objašnjava on. „S druge strane, nefiltrirana kafa (poput one iz French press aparata ili espresa) sadrži prirodna ulja, kafestol i kahveol, koja u većim količinama mogu povisiti LDL holesterol.“

Ako pratite nivo holesterola, obratite pažnju i na način pripreme jutarnje kafe, naročito ako pijete kofenske napitke sa šećerom i mlekom. Za naše podneblje čuvena „domaća kafa“ bez šećera je najbolji izbor.

Drugi jutarnji napici koji mogu pomoći
Naravno, nisu svi ljubitelji kafe, neki ne vole njen ukus, dok drugima izaziva nervozu ili ubrzano lupanje srca. Ako spadate u tu grupu, postoje i druge opcije.

Dr Talreja preporučuje zeleni čaj, jer sadrži antioksidante (katehine) koji su povezani sa snižavanjem LDL holesterola. Takođe, umesto punomasnog mleka u kafi, možete koristiti sojino mleko, soja može umereno doprineti smanjenju LDL-a.

Ipak, važno je napomenuti da kafa nije za svakoga. „Osobe sa nekontrolisanim visokim pritiskom ili problemima sa srčanim ritmom treba da je izbegavaju, jer kofein može povisiti puls i pritisak“, upozorava dr Talreja. Isto važi i za one koji su osetljivi na kofein, jer on može izazvati anksioznost, nesanicu ili stomačne tegobe.

Crna kafa bez mleka i šećera može doprineti zdravijem srcu, ali nije čarobni lek. Ako vam ne prija, alternativa poput zelenog čaja ili biljnih mleka može biti odličan izbor. Najvažnije je pronaći rutinu koja odgovara vašem organizmu i vašem zdravlju.

Buđenje u hladnoći i mraku nikako nije prijatan početak dana. A kada se tome doda i jaka glavobolja, teško da se može govoriti o dobrom jutru ili ugodnom startu dana, navodi Huff Post.

NHS kaže da „većina glavobolja prolazi sama od sebe i nije znak ničeg ozbiljnijeg“. Međutim, dr Nensi Foldvari-Šefer, lekarka za medicinu spavanja i direktorka Centra za poremećaje spavanja, rekla je: „Ako se suočavate sa hroničnim glavoboljama ili glavoboljama koje se javljaju čim se probudite, poremećaj spavanja bi mogao biti uzrok“, piše Miss7.

Ponekad glavobolje mogu ukazivati na druga zdravstvena stanja.

Koji su mogući uzroci jutarnje glavobolje

Prema časopisu „Medical News Today“, čest uzrok je apneja u snu. Apneja u snu je stanje koje karakterišu epizode ​​prekida disanja i otežano disanje tokom spavanja. Stanje se izražava indeksom APNEA-Hipopneja (AHI) za jedan sat. Uzroci prekida mogu biti zbog opstrukcija u gornjim disajnim putevima, nosu, krajnicima i ždrelu (opstruktivna apneja u snu – OSA) ili centralno uzrokovani disfunkcijom u produženoj moždini (centralna apneja).

Apneja vas takođe može učiniti pospanim tokom dana i izazvati glasno hrkanje dok spavate. Treba je lečiti što je pre moguće jer ovaj poremećaj disanja može izazvati niz zdravstvenih komplikacija. Ako se ne leči, može pokrenuti probleme sa mentalnim zdravljem, oslabiti imuni sistem, doprineti gubitku pamćenja i povećati rizik od visokog krvnog pritiska i srčane insuficijencije.

„Mislimo da više od polovine ljudi sa apnejom u snu ima glavobolje“, rekla je dr Foldvari-Šefer.

„Klasičan scenario je da se osoba svakog dana budi sa glavoboljom koja nestaje u roku od četiri sata.“

Bruksizam, koji podrazumeva škrgutanje vilicom dok spavate, takođe može izazvati „tupu glavobolju“ kada se probudite, kao i neobjašnjivu bol u uhu. Nesanica, najčešcći poremećaj spavanja koji podrazumeva teškoće sa uspavljivanjem, održavanjem sna ili ponovnim povratkom u san nakon ranog buđenja, takođe može izazvati tenzione glavobolje, kaže dr Foldvari-Šefer. Nesanica „može otežati spavanje, što može dovesti do većih glavobolja“. Depresija i anksioznost, mamurluk, prekomerno spavanje, dehidracija, migrene i klaster glavobolje su drugi mogući uzroci.

Kada treba da posetite lekara zbog jutarnjih glavobolja?

Ako primetite glavobolju zajedno sa drugim simptomima kao što su bol u vilici, teškoće sa spavanjem, glasno hrkanje ili iscrpljenost, obratite se lekaru. Nacionalna zdravstvena služba (NHS) kaže da bi trebalo da posetite svog lekara opšte prakse i ako:

Glavobolja se stalno vraća.
Lekovi protiv bolova ne pomažu i glavobolja se pogoršava.
Imate jak pulsirajući bol u prednjem ili bočnom delu glave – to može biti migrena ili, ređe, klaster glavobolja.
Muči vas, povraćate i osetljivi ste na svetlost ili buku.
Redovno imate glavobolje pre ili tokom menstruacije.

Lekari takođe savetuju vođenje dnevnika glavobolje, što može biti korisno ako vam je potrebna medicinska pomoć.

U Kljajićevu su održani „Dani vesele mašine“, tradicionalna manifestacija posvećena pečenju rakije, a proglašeni su najbolji uzorci na 13. po redu „Zlatnom destilatu rakije šljivovice“.

Ove godine bilo je 79 prijavljenih uzoraka. Najboljom rakijom proglašena je ona koju su pripremili Marko i Čedomir Gvojić iz Kljajićeva, drugo mesto osvojili su Miloš Katić i Miroslav Šarčanski iz Lenija, a treće Veljko Jaković i Bato Milošević iz Crvenke. U kategoriji bezbojne rakije pobedio je Milan Milanković iz Sombora, dok je u kategoriji žute najbolji bio Vladimir Kesegić.

Pored takmičenja, gosti su uživali u tradicionalnim specijalitetima i muzici, a organizatori iz Udruženja vinogradara i voćara „Visovi“ istakli su da ova manifestacija iz godine u godinu okuplja sve više ljubitelja dobre kapljice iz Srbije i regiona.

U Somboru, 18.10.2025. godine, Goran Vinčić i Branko Krsmanović će izvesti svoj novi Stand Up Show “Kaži, brate moj!” u 20.00 časova, u Kulturnom centru “Laza Kostić” Sombor.

Goran Vinčić i Branko Krsmanović dva su potpuno različita komičara, ali obojica vole komunicirati s publikom! I ne samo to, njih dvojica su generacija, imaju isto godina, često se u međusobnoj konverzaciji zovu sa “brate” i neretko to stvarno misle! Dođi na novi duo stand up show, a ako te nešto zanima – kaži brate moj!

Znate Vinču, on je onaj debeli što voli pričati sa publikom. Usamljen je, pa mora. Ali ne bojte ga se, ne grize. Osim ako nemate burek kod sebe, onda bi moglo da bude svašta. Goran Vinčić je trenutno jedan od najpopularnijih komičara na Balkanu, do sada je nastupao u svim zemljama regiona a omiljen je i među somborskom publikom.

Branko Krsmanović je nesvakidašnji komičar, čije šale ravnodušnim ne ostavljaju nikoga. Fore su mu čudne, ponekad mračne i ne preporučuju se osobama koje imaju probleme sa srcem.

Cena ulaznice je 1300 dinara.

Prodaja karata na biletarnici Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor kreće u utorak 30. septembra. Rezervacije nisu moguće!

Broj biletarnice: 069/56-22-560

Draga deco i roditelji, spremite se za dane pune smeha, igre, kreativnosti i čarolije!

Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor otvara svoja vrata najmlađima i priprema nezaboravne trenutke – od igre, filma, mašte pa sve do bajkovskih baletskih snova.

Sve aktivnosti su BESPLATNE, a na vama je samo da dođete i donesete osmeh i dobro raspoloženje!

Vidimo se u Kulturnom centru „Laza Kostić“ – mesto gde deca sijaju, stvaraju i uživaju!

Dođite da zajedno proslavimo detinjstvo, jer sreća je najlepša kada se deli!

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 19. septembar

Кulturni centar Apatin ove godine organizuje deseti po redu Festival kratke forme „Potpis“ od 24. do 26. septembra.

Festival „Potpis“ godinama unazad ukazuje na to koliko je značaj kulturnih dešavanja višestruk. Pored toga što promoviše dijalog, našoj publici pruža priliku da se upozna sa interaktivnim sadržajem, idejama, filmovima, muzikom, predstavama, i tako doprinosi širenju svesti i umetničkih vrednosti.

Ove godine festival otvaramo 24. septembra od 19 časova u Maloj sali Кulturnog centra proglašenjem pobednika konkursa “Miodrag Borisavljević” za najbolju kratku priču, a nakon čega će biti prikazan dokumentarni film Boška Milosavljevića „Dobročinitelj“.

Drugi dan festivala rezervisan je za poetsko-muzičko veče od 19 časova. „Poezija živa“ je poetski monodramski kolaž sastavljen od poezije velikana literature sa temama ljubavi, života, smrti, obogaćena snagom klasične muzike koju na sceni izvode klavir i violina. Poetski odabir je u režiji glumca Nebojše Milovanovića čija je matična kuća Jugoslovensko Dramsko Pozorište. Nebojša uverljivo unosi radost u susretu sa najdubljim emocijama, istinama i biserima klasike.

U petak, 26. septembra od 19 časova u galeriji Meander otvaramo Međunarodnu izložbu grafika „Ex Libris“. Ove godine na konkurs je svoje radove poslalo 43 autora iz 15 različitih zemalja širom sveta.

Pozivamo publiku da nam se pridruži da zajedno uživamo u programu ovogodišnjeg jubilarnog Festivala.

Mali dnevni boravak nije samo ograničen prostor, već i test kreativnosti. Kada su kvadrati dragoceni, svaki komad mora biti pažljivo odabran, od rasvete i boja zidova do rasporeda sedenja. 

Cilj nije nagomilati što više elemenata, već stvoriti prostor koji je udoban, prozračan i dovoljno prilagodljiv za svakodnevni život.

Kako pametno birati nameštaj za dnevnu sobu

Većina kada bira nameštaj za dnevnu sobu instinktivno bira trosed ili ugaonu garnituru, ali to često pojede i ono malo slobodnog prostora. Umesto toga, kombinacija manjih sofa i fotelja, klupa ili stočića koji se mogu lako pomerati daje veću slobodu. 

Multifunkcionalni komadi kao što je sto koji se podiže u radnu površinu, klupa sa prostorom za odlaganje ili tabure koji može da posluži kao dodatno sedenje omogućavaju da prostor menja funkciju u zavisnosti od trenutne potrebe.

Bitno je i voditi računa o proporcijama. Veliki komad nameštaja u maloj sobi deluje još veće, dok manji komadi, čak i kada ih ima više, ostavljaju utisak prostranosti. Zato je bolja strategija povezati više manjih elemenata sličnog stila, nego uvući jedan dominantan komad koji blokira prostor.

Rasveta koja otvara prostor

Jedna centralna sijalica retko je dovoljna. Mali boravci profitiraju od slojevite rasvete: 

• Podna lampa uz fotelju za zonu čitanja,
• Zidne lampe koje oslobađaju pod, 
• LED trake diskretno postavljene iza polica ili TV-a. 

Ovakav raspored, pored toga što osvetljava prostor ravnomernije, i vizuelno širi granice sobe.

Još jedna stvar koju ljudi zanemaruju jeste boja svetla. Prejako hladno svetlo naglašava nedostatke i stvara osećaj skučenosti, dok topla bela boja (2700–3000K) čini prostor prijatnijim i dubljim.

Zidovi i boje koje rade u vašu korist

Svetle boje zaista otvaraju prostor, ali pravi efekat postiže se kontrastom. Ako je jedan zid iza sofe ili polica obojen jačom, akcentnom bojom, prostor dobija na dubini i dinamici. Uz to, vertikalni elementi poput polica koje idu do plafona ili galerije slika postavljene u visinu naglašavaju vertikalnu dimenziju sobe i skreću pažnju sa njene ograničene širine.

Ogledala su još jedan praktičan način da se soba “udvostruči“. Kada su postavljena naspram prozora ili lampe, reflektuju svetlost i vizuelno šire prostor. Najbolje izgledaju kada su integrisana u enterijer u okviru biblioteke, između polica ili kao deo kliznih vrata plakara jer tada ne deluju nametljivo, već prirodno u prostoru.

Prilagodljive zone umesto fiksnog rasporeda

Kod malih dnevnih soba česta greška je vezivanje rasporeda za jedno rešenje: TV na zidu, ugaona garnitura preko puta, stočić u sredini i eventualno polica iza. Takav raspored brzo zaguši prostor i ostavlja malo mesta za prilagođavanje.

Praktičniji pristup je kreiranje prilagodljivih zona koje mogu da menjaju funkciju. Lagani stočići na točkićima lako se pomeraju kada dođu gosti ili kada je potreban slobodan prostor za vežbanje. Manji sto uz zid može povremeno da posluži kao radna površina ili dodatna trpezarijska zona. Na ovaj način prostor ne diktira kako treba da se koristi, već se prilagođava ukućanima.

Zoniranje ne mora da znači postavljanje fizičkih barijera. Jedan tepih u drugačijoj teksturi ili boji može da definiše deo za sedenje, dok druga vrsta podne obloge ili manja prostirka može da obeleži kutak za rad. Rezultat je soba koja zadržava otvorenost, ali istovremeno funkcioniše kao više različitih celina u jednoj.

Zašto je doslednost važna

U malom prostoru svaka neusklađenost odmah postaje vidljiva. Ako je jedan komad prevelik ili ako se stilovi potpuno sudaraju, ceo ambijent deluje zbijeno i nesređeno. Zato je važno razmišljati o povezanosti svih elemenata koji čine dnevnu sobu.

Doslednost ne znači da sve mora da bude kupljeno u kompletu. Naprotiv, prostor može da bude zanimljiviji ako kombinuje različite elemente, ali bi trebalo da postoji zajednički vizuelni imenitelj. To može da bude isti ton drveta, metalna obrada u jednoj nijansi ili tekstil u srodnoj paleti. 

Na primer, ako se ista nijansa drveta ponavlja na stočiću, policama i okviru ogledala, soba izgleda povezana i promišljena. Kada su elementi potpuno različiti, prostor deluje fragmentisano i neudobno. Zato se preporučuje da svaki novi komad koji unosite u sobu uvezujete s postojećim detaljima, bilo kroz materijal, boju ili formu.

Zaključak

Mali dnevni boravak nije slabost stana, već prilika za dom u kojem svaki detalj ima smisla. Kada birate nameštaj i raspored, razmišljajte o tome kako soba može da se menja tokom dana: mesto za rad, prostor za druženje, ugao za odmor. 

Sa odgovarajućim rasporedom, slojevitom rasvetom i diskretnim rešenjima za odlaganje, mali dnevni boravak može da izgleda veće, urednije i udobnije nego što ste mogli i da očekujete.