Sombor.info

Sterilizacija pasa je normalan hirurški zahvat svuda u svetu. Kod nas, možda pomalo je tabu tema, ali zašto je važna, o tome danas pišemo.

Pas je čovekov najbolji prijatelj, zato je i potpuno opravdana činjenica da će vlasnik, pre nego se odluči za sterilizaciju svog ljubimca, želeti da prikupi što više informacija, kako bi bio siguran da će odabrati najbolje rešenje.

Sigurni smo da ova tema izaziva oprečna mišljenja. Da li na najokrutniji način uskraćujemo osnovna prirodna prava svom kućnom ljubimcu ili je sterilizacija pasa zaista neophodna za njihovo dobro?

Pokušaćemo da vam pomognemo i olakšamo dilemu u kojoj se nalazite.

Trudićemo se da sagledamo sve strane sterilizacije pasa i odgovorimo na pitanje da li je neophodna, koji su benefiti i na koji način sterilizacija pasa pomaže vašem kućnom ljubimcu.

Šta je sterilizacija pasa?

Sterilizacija pasa je zapravo hiruški zahvat, kojim veterinar uklanja funkciju reproduktivnih organa psa. Danas postoje dve metode kojim se sterilizacija može izvesti:

Hiruška sterilizacija pasa
Hemijska sterilizacija

Hiruška sterilizacija pasa

Kod ove metode sterilizacija se vrši operativnim putem. Hiruškim zahvatom (operacijom) se uklanjaju jajnici i materica kod ženki ili testisi kod mužjaka.

Radi se i laparaskopska sterilizacija pasa, kao minimalno invazivna hirurška procedura. Postoje mnoge prednosti u odnosu na klasičnu hiruršku tehniku. Na prvom mestu, radi se o malom rezu i znatno poboljšanoj vizuelizaciji organa, sigurnijem ishodu operacije, kao i u smanjenom broju postoperativnih komplikacija.

Hemijska sterilizacija pasa

Kod ove vrste sterilizacije se određenim hemijskim jedinjenjima onesposobljavaju reproduktivni organi životinje. Zapravo, ubrizgavanjem injekcije vrši se sterilizacija.

Ovaj način sterilisanja trenutno se može vršiti samo na mužjacima.

Sterilizacija nije isto što i kastracija!

Jako je važno da znate da se sterilizacijom životinji ne menja seksualno ponašanje, već samo reproduktivni organi gube svoju funkciju.

To znači da vaš pas više nije plodan i neće moći da ima štence.

Dok se kastracijom u potpunosti uklanja reproduktivni organ i pas menja seksualno ponašanje.

Koje su prednosti sterilizacije pasa?

Veterinari tvrde da je jedna od osnovnih prednosti ovog zahvata smanjenje rizika oboljevanja psa.

Na taj način smanjujete šansu da vaš kućni ljubimac oboli od tumora, produžavate životni vek vašeg ljubimca, sprečavate agresivno ponašanje ljubimca, kao i potrebu za bežanjem od kuće kada nanjuši da je u blizini ženka u teranju.

Prednosti i mane hiruške sterilizacije

U svetu je do skoro hiruška sterilizacija bila jedini odobreni metod sterilizacije. Ona je i danas najzastupljenija i veterinari se češće odlučuju baš za ovaj metod, jer se smanjuje rizik od hormonalnih poremećaja koji mogu izazvati tumore kod pasa.

Mane ovog metoda su komplikacije koje se mogu pojaviti usled anestezije, kao i same intervencije. Takođe, oporavak nakon hiruškog zahvata je duži i komplikovaniji.

Nije isključeno da se mogu pojaviti i neki od neželjenih efekata kao što su povraćanje, dijareja kod pasa, gubitak apetita… Pas nakon ove metode zahteva više pažnje, kontrole i nege usled oporavka.

Kada je u pitanju laparaskopska sterilizacija pasa postoje studije još iz 2005. godine, objavljene u „Journal of Veterinary Medical Association“.

One su pokazale da se upotrebom laparoskopski hirurških procedura smanjuje procenat pojave operativnog bola kod pasa, kao i vreme postoperativnog oporavka za 65%.

Prednosti i mane hemijske sterilizacije

Hemijska sterilizacija pasa je relativno nov metod. Još uvek je dostupna samo za mužjake. Bezbednija je i bezbolnija u odnosu na hirušku sterilizaciju. Smanjuje rizik za nastajanje komplikacija i oporavak je brži i lakši.

Iako možda deluje lakša, ova metoda, ipak ima i svoje mane. Nažalost, usled ovog načina sterilisanja može doći do hormonskog poremećaja koji mogu kasnije izazvati zdravstvene probleme psu.

Moguće je i da pas nastavi da proizvodi testosteron, što neće smanjiti agresivno ponašanje i urođen nagon za borbu sa drugim psima.

Kao i kod hiruške sterilizacije, i kod ove se mogu pojaviti neki neželjeni efekti poput povraćanja kod pasa, gubitka apetita…

Sterilizacija pasa postupak

Moramo napomenuti da postupak sterilizacije nije isti kod mužjaka i kod ženki. Zato čemo detaljno objasniti kako se izvodi, kako kod mužjaka, tako i kod ženki.

Sterilizacija mužjaka!
Ovim zahvatom smanjujete rizik da pas oboli od tumora prostate ili testisa.
Sterilisani mužjak postaje manje agresivan prema drugim psima.
Gubi potrebu za dokazivanjem i obeležavanjem teritorije.
Manje su šanse da će bežati od kuće usled nagona za parenjem.

Što se tiče sterilizacije kod mužjaka, ona se može izvesti putem dve vrste operacije:

Vazektomija
Orhiektomija

Vazektomija se izvodi operativnim putem, tako što se podvezuju kanali kroz koje prolazi semena tečnost iz testisa. Kada se vazektomija izvrši, pas prestaje da bude plodan, ali mu se ne menja seksualno ponašanje.

Orhiektomija je, zapravo jedan oblik kastracije. Ovim postupkom se nakon podvezivanja kanala, u potpunosti uklanjaju testisi psa. Bitno je napomenuti da se orhiektomijom ponašanje psa u potpunosti menja.

Smanjuje se agresivnost i pas nema potrebu za parenjem.

Kod orhiektomije oporavak nije dug. Pas se može oporaviti u periodu od 7 do 10 dana.

Sterilizacija ženki!
Sterilizacijom ženka gubi teranje, samim tim ona postaje neplodna.
Sprečavaju se bolesti psa, kao što su tumori dojki, meterice i jajnika. Najčešći uzrok smrti kod nesterilisanih ženki je tumor jajnika i materice.
Sprečava pirometriju kod ženki, zapaljenski proces koji ako se ne tretira na vreme može dovesti i do smrtnog ishoda psa.
Sprečava pseudokijezu (lažnu trudnoću kod psa), odnosno hormonski poremećaj ženki.
Ukoliko ženku sterilišete pre prvog teranja, rizik od raka dojki je sveden na minimum.
Sterilisanjem ženke pasa, takođe, postaju manje agresivne.
Kada je pravo vreme za sterilizaciju?

O pravom vremenu za sterilizaciju ženke najbolje je da se posavetujete sa svojim veterinarom. Praksa je da se sterilišu nakon prvog teranja. Neki veterinari tvrde da je, možda, bolje ženku sterilisati pre prvog teranja. Dakle, između 4 i 8 meseca i nakon druge vakcinacije.

Sterilizacija nakon prvog teranja je zastarela metoda, kažu stručnjaci, jer se nakon nje hormoni već promene i veće su šanse da pas u kasnijoj dobi oboli od tumora reproduktivnih organa.

Postupak sterilizacije!

Što se tiče sterilizacije ženki, ona se može izvesti na tri načina:

Podvezivanje jajovoda
Ovarijektomija
Ovariohisterektomija

Podvezivanje jajovoda rešava jedino problem kontracepcije, odnosno utiče se na plodnost ženke. Ostale probleme ovom vrstom sterilizacije pasa nije moguće rešiti. Podvezivanje jajovoda je slično vazektomiji kod mužjaka. Upravo ovo su razlozi zbog kojih se veterinari ne odlučuju na ovu vrstu sterilizacije.

Ovarijektomija je zahvat kojim se vade jajnici ženke. Napravi se mali rez na stomaku, pa je zbog toga oporavak brz i lak. Ali ni ova metoda neće osigurati rešavanje svih komplikacija koje pas može dobiti u nekim kasnijim godinama.

Ovarijektomija se najčešće koristi kao metoda u prihvatilištima za pse.

Ovariohisterektomija je jedina metoda sterilisanja kod koje možete biti sigurni da ste svom ljubimcu obezbedili bezbrižan ostatak života. Kod ove intervencije se ženki otklanjaju i jajnici i materica.

Zbog toga ova metoda smanjuje šanse da ženka oboli od gore pomenutih bolesti, takođe će uticati i na smanjenje agresivnosti psa.

Oporavak je nešto duži od podvezivanja jajovoda i ovarijektomije. Traje od 7 do 10 dana.

Sterilizacija pasa – oporavak

Na oporavak treba obratiti posebnu pažnju. Ako je oporavak adekvatan i nega odgovarajuća, pas će se vrlo brzo vratiti u formu. To važi za sve rase pasa bilo da je mužjak ili ženka.

Samo malo dodatne pažnje i uz nekoliko ograničenja možete ubrzati proces oporavka i olakšati život svom kućnom ljubimcu.

Nekoliko bitnih stavki prilikom bezbolnijeg i bržeg oporavka su važne! Evo o čemu je reč!

1.Potrebne su najmanje dve nedelje dodatne nege
Bez obzira na pol psa, (jer rez je otprilike isti i kod mužjaka i kod ženke) biće mu potrebno najmanje dve nedelje konstantne nege. Oporavak može biti i duži, sve zavisi da li je pas imao nekih komplikacija prilikom samog zahvata.

Kada kažemo konstantna nega, zaista to i mislimo. Psu je potreban celodnevni nadzor tokom ove dve nedelje. To može biti problem ukoliko ste zaposleni.

Ono što možete da uradite je da se na vreme organizujete i pronađete nekog ko će o psu brinuti onda kada vi, zbog obaveza, niste u mogućnosti.

2.Omogućite vašem psu potreban prostor
Psi različito reaguju na anesteziju. Što je pas veći, potrebna mu je i veća doza anestetika. Ovo može prouzrokovati neke od neželjenih efektata kao što su ošamućenst, pospanost, mučninu ili povraćanje.

Kao i kod ljudi i kod pasa se mogu javiti čudna ponašanja prouzrokovana stresom usled operacije.

Zbog postoperativnog bola koji trpe mogu postati malo agresivniji nego inače. To nije ništa strašno, oni samo žele da se odmore i da osete da su na sigurnom dok se u potpunosti ne oporave.

Zato je jako važno omogućiti im neki samo njihov prostor gde će se osećati bezbedno dok ponovo ne budu oni stari.

3.Pratite da im se stanje ne pogorša
Tokom oporavka usled sterilisanja psa, morate obratiti pažnju na ranu od reza. Kontrolišite je svakodnevno. Ukoliko primetite bilo kakave promene, obratite se veterinaru.

Rana bi trebalo da bude malo crvenksata oko samog reza, ali ništa više od toga.

Ukoliko se dogodi da se crvenilo širi ili da rana otekne, usled čega je i vrela na dodir to su prvi znaci da je došlo do neke infekcije i morate potražiti stručnu pomoć.

Psi su pametne životinje, one će i same cviljenjem zatražiti pomoć ukoliko im je potrebna. Ne bi smeli da preterano diraju i ližu ranu. Najbolje rešenje da ih u tome sprečite je kragna.

Ukoliko to, ipak, pokušavaju da čine i dalje, znači da im nešto smeta, neki proces se odvija, tako da i to može biti jedan od prvih znakova da se obratite svom veterinaru.

Takođe, ukoliko primetite bilo šta neobično poput krvi u urinu ili stolici psa, obratite se veterinaru.

4.Nije vreme za kupanje
Prve dve nedelje nakon sterilisanja, psa nemojte kupati. Koliko god vi mislili da se ne može desiti ništa loše jer ćete koristiti sapun i sve što je potrebno, voda ipak može nadražiti ranu.

Čak i pored sapuna, bakterije mogu pronaći svoj put do krvi jer se može dogoditi da voda razmekša spoljne šavove rane.

Ukoliko je psa, ipak, neophodno okupati jer zbog situacije se može desiti da se uneredi i po sebi što ga može dodatno iritirati, to je najbolje uraditi tako što ćete svog ljubimca prebrisati vlažnom krpom ili maramicom (što dalje od područja rane).

Danas su na tržištu dostupni i suvi šamponi za pse koji mogu koristiti u ovakvim situacijama.

5.Smanjite aktivnost vašeg ljubimca
Ova stavka je jako važna za brži oporavak vašeg psa. Narednih 14 dana, pas ne bi trebalo da se preforsira, niti fizički umara.

Aktivnost bi trebalo da bude minimalna ma koliko vam pas delovao dobro i oporavljeno. Pas može šetati, ali bi trebalo izbegavati da trči, skače, kotrlja se ili rve sa drugim psima.

Ukoliko imate više pasa u domaćinstvu, bilo bi dobro da ih držite udaljene od sterilisanog psa na dve nedelje. Oni se mogu poigrati na kratko, ali uz vaše obavezno prisustvo kako ne bi došlo do povrede rane psa koji se oporavlja.

Važno je znati da tek nakon 60 do 90 dana posle sterilizacije pasa, nivo hormona kreće da opada. Odnosno, smanjuje se nivo testosterona kod mužjaka, a estrogena kod ženki.

Ova promena u telu vaših kuca pokreće još jedan problem koji nije zanemarljiv. O čemu se radi?

Smanjenjem hormona, kuce postaju manje aktivne nego što su ranije bile. Stručnjaci kažu da im se energija smanji čak 30%.

Usled smanjenja te energije, pas neće trošiti kalorije kao ranije pa može doći do porasta kilaže. Kako im možete pomoći?

Možete od veterinara tražiti da vašem ljubimcu prepiše neku od specijalizovanih dijeta koje će sadržati manje kalorija, odnosno biće bazirana na smanjenom unosu masti, a povećanom unosu proteina.

Redovno šetajte svoje ljubimce. To će im poboljšati kondiciju i pomoći prilikom gubitka kilograma. Pas bi trebalo da se izvodi napolje najmanje 3 puta dnevno bez obzira da li je sterilisan ili nije.

Pitanja koja muče mnoge vlasnike!!

Sigurni smo da i nakon saznanja svih činjenica u vezi sa sterilizacijom pasa, postoje dileme koje se tiču savesti vlasnika da li sterilizacijom ide protiv prirodnih potreba i prava svog kućnog ljubimca.

Najčešća pitanja koja vas dovode u ovu, da tako kažemo, “moralnu” dilemu su:

Da li ugrožavamo prirodno stečena prava svog ljubimca sterilizacijom?

Olakšaćemo vam nedoumicu pitanjem da li znate šta se radi sa neželjenim psima? A sigurni smo da ste svesni koliko energije i slobodnog vremena iziskuje samo jedan pas u domaćinstvu. O finansijskom delu nije ni potrebno posebno govoriti.

I sad, zamislite da se vaše kuce redovno pare i vi dobijate štence. Ok, neke možete prodati, neke pokloniti, ali ne sve. Briga o 101 dalmatincu može zvučati lepo, ali samo na crtanom filmu.

U stvarnosti je to malo drugačije, a čovek ima najsurovije metode da sebi tu brigu smanji.

Niste jednom čuli da su tek rođeni štenci bačeni u vodu. Nije strano ni da su ih uginule nalazili u plastičnoj kesi u kontejneru.

Da!!!

Čovek može biti jako surov kad je njegova egzistencija u pitanju. Zato je bitno da prema svom ljubimcu budete odgovorni i sprečite ovakve jezive prizore. To je vaša dužnost!

Zapravo vi ne ugrožavate prirodu vašem ljubimcu, vi jednostavno odgovorno vršite kontracepciju na koju pas ne može sam da pristane kao ljudska vrsta.

Na sterilisanje pasa gledajte kao na kontrolu rađanja i spašavanje neželjenih štenaca.

Da li utičemo na seksualno zadovoljstvo ljubimaca?

Odmah da vam kažemo da seksualna iskustva životinja nisu ista kao kod ljudi, pa bi odgovor na ovo pitanje bio APSOLUTNO NE!

Psima je taj nagon prirodno urođen samo kako bi produžili vrstu, oni u tome ne uživaju. Za njih je to jednostavno fiziološka potreba razmnožavanja kao što imaju fiziološku potrebu za olakšavanjem i hranom.

To možete zaključiti po tome što ženka dozvoli mužjaku odnos jedino kad je u teranju, odnosno kad hormoni kažu da je vreme za nastavljanjem vrste. U suprotnom će agresivno zarežati i odbiti mužjaka.

Tako isto mužjak uz pomoć svojih hormonskih procesa oseti kad je ženka spremna za parenje i samo će tada “napraviti prvi korak”.

Zaključićete da u njihovom životinjskom svetu i nema baš puno romantike.

Nemojte se poistovećivati sa vašim psom

Ovo je jedan od načina da shvatite koliko je sterilizacija važna i nije nikakav tabu. Često se dešava da kada veterinar vlasniku psa predloži sterilisanje, vlasnik to kategorički odbija, jer odmah pomišlja kako bi njemu bilo da mu se uradi nešto slično.

Ovo je očekivana situacija uzimajući u obzir emotivnu vezanost čoveka za svog kućnog ljubimca. Ali moramo da shvatimo da to nikada ne može biti isto. Naveli smo benefite koje sterilisanje pruža.

Objasnite sebi da vi to morate odlučiti umesto svog psa jer mu time produžavate život i to je za njegovo najveće dobro.

Da li će moj pas početi drugačije da se ponaša?
Hoće, ali bolje! Sterilizacija pasa ne može promeniti “dušu” vašeg najboljeg prijatelja. Ona menja jedino hormonske reakcije, što znači da će psu biti smanjena agresivnost. Neće imati potrebu da nadjačava druge pse i da se bori za svoju teritoriju.

Statistike pokazuju da se zapravo u ovim situacijama najviše promeni vlasnik, u smislu da oseća veću potrebu da zaštiti svog ljubimca ili da mu u svemu udovolji i razmazi ga usled osećaja krivice.

Bilo kako bilo, i jedna i druga promena će biti samo pozitivnija.

Cena sterilizacije pasa

Cena sterilizacije pasa zavisi od toga za koju ćete se veterinarsku ambulantu odlučiti. Takođe na cenu utiče da li sterilišete mužjaka ili ženku, kilaža psa.

U proseku za sterilizaciju je potrebno izdvojiti od 2.500,00 dinara pa do 11.500,00 dinara.

Zaključak!

Sterilizacija pasa je neophodna zbog odgovornog ponašanja prema društvu, pre svega prema vašem ljubimcu. Na prvu loptu ona možda deluje kao najsuroviji čin prema životinji, ali kada pogledate širu sliku i shvatite koliko zapravo pomažete i svom psu i sebi, sterilizacija prestaje da bude tabu tema.

Sterilizacija pasa je najefikasniji način u borbi protiv neselektivne reprodukcije. Smanjuje rizik nastanka bolesti kod pasa.

Ne menja karakter psa!

Žalosno je gledati ženku koja se na svakih par meseci koti, a svesni smo činjenice da joj to iscrpljuje organizam i povećava rizik da oboli.

Zamislite koliko je teško životinji koja prirodno dobije nagon za parenjem, a vi je svim silama držite kod kuće.

I ono što je najokrutnije od svega je najsurovije ubijanje štenaca koji su svima višak.

Sterilizacija pasa, dakle, nije okrutan već plemenit čin!

Naš tekst se ne može koristiti kao veterinarski savet. Ono što je ideja, jeste da vam pomognemo i na što bolji način približimo sterlizaciju pasa.

Izvor: svetljubimaca.com

Na globalnom nivou preko jedne trećine (35%) mikroplastike u okeanima dolazi sa jednog pomalo iznenađujućeg mesta – iz naših veš mašina. Sintetički tekstil se zbog toga smatra najvećim poznatim izvorom mikroplastičnih komponenata koje zagađuju svetske okeane.

Svaki put kada perete odeću u veš mašini, pod uticajem tople vode, tumbanja i trenja garderobe, razdvajanjem tekstilnih niti nastane i do 12 miliona mikrovlakana.

U specijalna postrojenja za preradu otpadnih voda implementirana su tehnološka i tehnička rešenja koja mogu da zarobe i do 98% mikroplastike od našeg prljavog veša, ali konvencionalne fabrike koje se u najvećem broju slučajeva koriste nemaju neophodnu opremu. Stoga nezanemarljive količine mikroplastičnog zagađenja nastavljaju svoj put do zemljišta, pa čak i do okeana. Tako godišnje u osetljivoj okeanskoj sredini završi između 200 i 500 hiljada tona mikroplastike od tekstila čiji štetan uticaj na živi svet još nije dovoljno istražen.

Zato donosimo 6 jednostavnih načina kako možete da smanjite količinu mikrovlakana koji dolaze iz vaše veš mašine, a samim tim i negativan uticaj na okeane, piše Jelena Kozbašić za portal Klima 101.

1. Kupujte odeću i kućni tekstil od prirodnih, netretiranih materijala

Pamuk, vuna, svila i materijali od celuloznih vlakana kao što je bambus se u prirodi raspadaju dosta brže u odnosu na sintetiku. Međutim proces biorazgradnje mikrovlakana od ovih materijala biva usporen u slučaju prisustva veštačkih boja i hemikalija na njima – dodatno, ove supstance mogu da imaju štetno dejstvo na živi svet u vodi.

Stoga je, ako ste u mogućnosti, jedna od boljih potrošačkih odluka koju možete doneti za okeane – kupovina odeće i kućnog tekstila od prirodnih, netretiranih materijala.

Obratite pažnju i na teksturu tekstila: materijal gustog tkanja koji je na dodir gladak i ravan proizvodi manje mikrovlakana tokom pranja od onog koji je paperjast. Najgori izbor predstavlja odeća od sintetičkog ćebastog materijala od koga se obično šiju dukserice (fleece), te bi na njima trebalo ručno otklanjati fleke sa isprljanog mesta, a ređe ih prati u veš mašini.

Procenjuje se da je 62% tekstila koji se godišnje proizvede sintetika. Tržištem dominira čuveni poliester. To je zapravo određena vrsta plastike, koja se pretežno proizvodi od nafte, i to većinski u kineskim fabrikama koje sagorevaju ogromne količine uglja. Nedavna studija pokazala je da je plastika zbog fosilnih goriva koja se iskoriste tokom proizvodnje i za dobijanje energije znatno veći krivac za klimatske promene nego što se do sada verovalo – zato je izbegavanje sintetičkih materijala korisno za planetu u mnogo širem kontekstu od redukcije mikroplastike iz veš mašine.

2. Posećujte second hand prodavnice

Šoping u second hand prodavnicama je višestruko korisno sredstvo u očuvanju naše planete i prethodnih godina beleži neverovatan rast – a da li ste znali da biranjem tekstila iz radnji polovne robe takođe možete da doprineste smanjenju zagađenja okeana mikroplastikom?

Mnoge studije sugerišu da je oslobađanje mikrovlakana posebno veliko tokom prvih nekoliko pranja. Tekstil koji je već neko koristio je verovatno već proživeo ovu najkritičniju fazu za okeane. A uz to u second hand prodavnicama pronaći ćete za malo novca upravo komade od pretnodno pomenutih prirodnih (ako vam se posreći, čak i netretiranih) materijala što je dodatni plus.

U doba brze mode većina stanovništva je dospela u začarani krug kupi-baci-kupi-baci. Kada bismo u njemu izbegli stavku koja se odnosi na bacanje i svoje odevne komade nosili dugi niz godina – a garderober osvežavali u radnjama polovne robe, na buvljacima ili kroz razmenu sa prijateljima – mikroplastike u okeanima bilo bi manje, kao i otpada generalno.

3. Povedite računa o načinu pranja

Zaključak da se tokom kraćih ciklusa u veš mašini oslobodi manje mikrovlakana je donekle intuitivan – ali je i naučno potvrđen. S obzirom na to da toplota slabi tkanje i povećava rizik od lomljenja niti, pranje tekstila u hladnoj vodi takođe pomaže. Istraživanje naučnika iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazalo je da se u toku tridesetominutnog ciklusa na 15 °C napravi do 30% mikroplastike manje u poređenju sa pranjem koje traje 85 minuta na 40 °C.

Podešavanje veš mašine na manji broj obrtaja isto može da bude efikasno rešenje zato što je habanje tekstila manje.

Korišćenje omekšivača rezultuje u manjem osipanju tkanina, baš kao i upotreba tečnih deterdženata nasuprot praškovima koji oštećuju materijale.

4. Napunite veš mašinu

Što manje tekstila ubacite u veš mašinu, veća je količina vode u odnosu na materijal što dovodi do povećanog protoka deterdženta kroz predivo, a samim tim i oštećenja. Naravno, to ne znači da u veš mašinu kapaciteta 6 kg treba da nagurate 10 kg tekstila, zato što ćete tako stvoriti rizik da se pokvari, ali i da znatno slabije očisti odeću.

Na ovom tragu, savetuje se i da izbegavate programe za pranje delikatnih stvari poput veša i džempera – upravo zbog veće količine vode koja se troši ispusti se i do 800 hiljada mikrovlakana više nego za vreme standardnih ciklusa.

5. Perite tekstil ređe

Ovo je verovatno najjednostavniji savet za koji nije potrebno mnogo dodatnog objašnjavanja, a koji donosi i druge benefite – uštede resursa, smanjenje emisija ugljen-dioksida, produženi vek trajanja tkanina. Zbog svega toga… Nemojte da perete odeću posle samo jednog nošenja bez preke potrebe, pogotovo ako je od čvršćih, izdržljivih materijala.

6. Ugradite filtere

Filteri za mikrovlakna veoma pomažu – kanadski naučni tim je utvrdio da se ugradnjom filtera, koji ima tanku čeličnu mrežicu za hvatanje niti, u veš mašinu količina oslobođenih mikrovlakana tokom jednog ciklusa pranja redukuje i do 87%.

Prva zemlja koja je donela odluku o obaveznom filteru za mikrovlakna u svim veš mašinama bila je Francuska – pravilo stupa na snagu od januara 2025.

Nešto povoljnija opcija je torba u kojoj se pere sintetika. U njenom uglu se nakupi mikroplastika koju potom korisnik baca na nešto odgovornije mesto od okeana gde bi se njome hranile ribe. Po sličnom principu funkcioniše i lopta za prikupljanje mikrovlakana.

Izvor: danas.rs

Kultni časopis Rolling Stone objavio je listu 200 najvećih pevača svih vremena.

Časopis je predstavio listu „vokala koji su oblikovali istoriju i definisali naše živote — od gospela do panka“.

„Kada je Rolling Stone prvi put objavio svoju listu 100 najvećih pevača 2008. godine, koristili smo razrađen proces glasanja koji je uključivao mišljenja poznatih muzičara. Rezultati su bili naklonjeni klasičnom roku i pevačima iz šezdesetih i sedamdesetih. Ova nova lista sastavljena je od strane našeg osoblja i ključnih saradnika i obuhvata 100 godina pop muzike kao stalnu globalnu konverzaciju, gde legendarna indijska pevačica Lata Mangeshkar ‘sleće’ između Ejmi Vajnhaus i Džonija Keša, a kraljica salse Selija Kruz je svoje mesto našla sa Prinsom i Marvinom Gajeom. Možda ćete primetiti da, recimo, nema nikoga iz sveta opere na našoj listi – to je zato što je naš delokrug opsežna pop muzika, što znači da su skoro svi umetnici na ovoj listi imali značajne karijere kao ‘crossover’ zvezde koje prave popularnu muziku za široke mase“, navodi se u obrazloženju.

Oni su istakli da je pre gledanja liste treba imati na umu da je ovo lista najvećih pevača, a ne lista najboljih vokala.

„Talenat je impresivan; genije je transcendentno. Naravno, mnogi ljudi ovde su rođeni sa masivnim glasovima, savršenim tonom i bezgraničnim dometom. Drugi imaju grublje, čudnije ili delikatnije ‘instrumente’ u vidu glasnih žica. Kako piše u našem tekstu za čoveka koji je završio na broju 112, ‘Ozi Ozborn nema ono što bi većina ljudi nazvala dobrim glasom, ali ima odličan glas’. To bi moglo da važi za više od nekoliko ljudi na listi“, navodi se u uvodnom delu teksta.

Kako ističu, ono što im je bilo najvažnije je originalnost, uticaj, dubina muzičkog opusa i širina njihovog muzičkog nasleđa.

„Glas može biti prekrasan kao kod Maraje Keri, hrapav kao kod Tuts Hibert, potcenjen kao kod Vilija Nelsona, klizav i raskošan kao D’Angelov, ili čvrst kao Bob Dilanov. Ali na kraju, pevači koji stoje iza toga su ovde iz jednog razloga: oni mogu da preprave svet samo otvaranjem usta“, zaključeno je u uvodnom obraćanju.

Ko se nalazi na prvih dvadeset pozicija?

Donosimo vam deo liste Rolling Stone magazina.

1. Areta Frenklin
2. Vitni Hjuston
3. Sem Kuk
4. Bili Holidej
5. Maraja Keri
6. Rej Čarls
7. Stivi Vonder
8. Bijonse
9. Otis Reding
10. Al Grin
11. Litl Ričard
12. Džon Lenon
13. Patsi Klajn
14. Fredi Merkjuri
15. Bob Dilan
16. Prins
17. Elvis Prisli
18. Silija Kruz
19. Frenk Sinatra
20. Marvin Gej

Celu listu sa svih 200 najvećih pevača svih vremena možete pogledati na sajtu Rolling Stone magazina ili na sledećem linku.

Verovatno nikoga ne iznenađuje podatak da će radnici u IT sektoru biti najtraženiji i tokom 2023. godine. Međutim, procene su da će poslodavci biti u potrazi i za radnicima u prodaji, inženjerima i zanatlijama. Posla će biti za građane svih stepena obrazovanja, a zarade će varirati - od minimalca do nekoliko hiljada evra.

Da će poslovi u okviru IT sektora biti traženi i u 2023. godini potvrdio je Novu Miloš Turinski ispred Infostud poslovi.

Prema rečima našeg sagovornika, razlog za to leži u tome što je, iako deluje da se svaka druga osoba bavi nekim poslom u IT industriji, i dalje prisutan visoki deficit.

„Ovaj sektor se brzo razvija, a školstvo ne može da isprati to, pa iako se povećavaju kvote za upis, to i dalje nije dovoljno, tako da će programerski poslovi biti traženi u 2023. godini“, kaže Turinski.

Kako sagovornik „Nove“ objašnjava, posebno će biti potrebni mediori, odnosno ljudi sa minimum tri godine iskustva i seniori, koji imaju iza sebe barem pet godina rada u struci.

Inače, ovo je sektor u kojem najviše može da se zaradi, pa prosečna plata iznosi 1.600 evra, ali može da se zaradi i više od 8.000. Takođe, veliki broj IT stručnjaka nema formalno obrazovanje u ovoj oblasti, s obzirom na sve veći broj kurseva.

Kontrola leta

Na drugom mestu je zanimanje za koje je formalno obrazovanje obavezno, ali su plate i više nego primamljive, a to je kontrola leta.

„Ovo je do kraja 2022. bilo zanimanje koje je bilo najbolje plaćeno, ali verujem da će tokom 2023. da se desi preokret, pa da će kontrola leta biti na drugom mestu, posle IT-a“, kaže Turinski.

I zaista, plate kontrolora leta su vrlo visoke, pogotovo kada se uporede sa srpskim prosekom. Građani koji se bave ovim poslom zarađuju između 200.000 i 500.000 dinara mesečno.

Zanati

„Čak i pre pandemije, bio je izražen deficit zanatlija, a tek sada on dolazi do izražaja. A da ima potrebe za većim brojem ljudi u zanatstvu dokazuje i činjenica da mi uvozimo radnu snagu. Tržište rada i školstvo ovde nisu u skladu, ali je možda još veći problem što mladi nisu dovoljno zainteresovani“, kaže Turinski.

Tako su traženi automehaničari, stolari, pekari, vodoinstalateri, moleri i građevinski radnici.

Što se tiče plata, automehaničar na mesečnom nivou može da zaradi i do 150.000 dinara, baš kao i stolar. Ponude koje se povremeno nađu na oglasima deluju i nerealno. Tako neki poslodavci vodoinstalaterima nude 240.000, a molerima 150.000 dinara mesečno.

Prodaja

Kako Turinski ističe, sektor trgovine tražen je u proteklih 20 godina, a nema razloga da se to ne ponovi i u ovoj godini.

Plate u ovom sektoru variraju. Tako zaposleni u malim prodavnicama često rade za minimalac, ali u velikim kompanijama mesečna plata može da bude i 100.000 dinara, što je daleko iznad srpskog proseka, koji je oko 75.000.

Elektrotehnika i mašinstvo

Turinski dodaje da će u godini koja je pred nama biti traženi i radnici u elektrotehničkom i mašinskom sektoru.

Tako inženjeri koji su se obrazovali na Elektrotehničkom ili Mašinskom fakultetu, mogu da zarade, u proseku, do 135.000 dinara.

Na birou najmanje doktora nauka

Prema zvaničnim podacima Agencije za zapošljavanje, vidi se da na birou ima najmanje doktora nauka, i to u oblasti filozofije, menadžmenta i hemijskih tehnologija.

Svega šest manipulanata u tekstilstvu trenutno čeka na birou. Manipulanti su zapravo niži službenici, najčešće radnici u fabrikama.

Takođe, svega po nekoliko građana koji znaju da prave mašine čeka na posao.

Što se tiče zarada, neki radnici u fabrikama rade za minimalac, a neki za više od 80.000 dinara, u zavinosti od same fabrike.

Još jedno zanimanje gde na posao čeka samo nekoliko ljudi su poštanski službenici. U zavisnosti od toga šta je u opisu posla, kao i godina iskustva, plate idu od minimalca, do oko 70.000 dinara.

Izvor: nova.rs

Građani Sombora će, prema novoobjavljenom cenovniku Somborgasa, kilovatčas od 1. januara ove godien plaćati 4,10 dinara, za kategoriju malih potrošača. Nova cena veća je za oko 10% u odnosu na prethodni cenovnik.

Takođe, poskupljenja će se desiti i grupama kupaca kao što Vanvršna K1, Ravnomerna K1 i Neravnomerna K1. Kilovatčas će od početka 2023. godine ove potrošače koštati 3,93 dinara.

Najnovije poskupljenja gasa nije zaobišla ni kupace sa potrošnjom između 6 i 16 bara. Njima je cena po kWh sa 3,51 dinara povećana na 3,81 dinar.

Kompletan cenovnik Somborgasa možete videti OVDE

Kako je navedeno na sajtu Somborgasa, odluka o povećanju cene gasa doneta je na osnovu saglasnosti Agencije za energetiku Republike Srbije.

Cena gasa je tokom 2022. godine povećana za 9%. Prema rečima direktora Somborgasa Slobodana Nastasića, to je bilo prvo poskupljenje od 2017. godine.

Na internetu se pojavio snimak iz Sombora gde saobraćajna policija "juri", zaustavlja (ili radi nešto treće) autobus Severtransa.

U svakom slučaju - neprimeren rečnik i pripadnika policije i vozača autobusa.

Čovek koji je čuvao psa je sve pokušao - pustio je muziku glasno, pustio ga je da nuždu obavi u kući, ali je pas samo cvileo i tresao se

Pas Zen, uginuo je sinoć u Osijeku, najverovatnije od zastoja srca iz straha od petardi. Udruženje S-PAS, koji se brinuo o nesrećnom psu, jutros je na svojoj Facebook stranici izvestilo da je Zen pretrpeo zastoj srca zbog petardi tokom sinoćnjeg slavlja Nove godine.

Pokušao mu je pomoći čovek kod kojeg je pas bio na čuvanju, kao i veterinar kad su stigli u ambulantu, ali nije mu bilo spasa.

Ovu tužnu situaciju potvrdila je Gloria Malin, osnivač udruženja, koju je čovek koji je čuvao Zena zvao jer nije znao kako više da mu pomogne, piše Jutarnji. Kada je počela pucnjava, pas nije hteo da ide napolje da obavi nuždu, niti da jede, samo se sakrio u kutiju i tresao se.

"S vremenom je odlučio da neće pokušati da ga vodi napolje, već da će ga pustiti da nuždu obavi unutra, samo da preživi veče", rekla je Gloria za Jutarnji.

Čovek je koristio svakakve trikove - pojačao je muziku kako bi se manje čula buka spolja i dao mu pola Normabela od 5 mg, jer im upravo to i veterinar najčešće savetuje u takvim situacijama.

Zenovo stanje se vremenom samo pogoršavalo, a kad mu je jezik poplaveo i zenice raširile, odmah ga je odveo kod veterinara. Nadali su se da mu mogu venski dati sedative ili anesteziju kako bi se umirio.

"Čim su došli na parking veterinarske ambulante srce mu je jednostavno stalo. Pokušali su da mu pomognu, ali u roku od 3 minuta nakon što je stigao veterinaru konstatovana mu je klinička smrt", nastavila je Gloria.

Kaže kako je Zen bio zaigran, veseo i zdrav pas, ali su to jednostavno situacije gde čak i veterinari ne mogu ništa da urade.

U Udruženju je inače bio oko mesec dana, a ni prethodno nije imao srećan život, jer ga je vlasnik doveo na čuvanje i nije ga više nikad preuzeo nazad.

"Sve je išlo u smeru da je pas doveden s ciljem da ga ostavi, jer je znao da mu ja sigurno neću reći da dođe po psa jer ću ga inače izbaciti na put, ne bih to nikad rekla", objasnila je sagovornica Jutarnjeg.

Nakon čuvanja direktno je prebačen u udruženje, a vlasnik nije došao ni da ga vidi. Pitao je par puta može li ga sa decom posetiti, ali sve je ostalo samo na tome, nikad se nije zapravo pojavio.

Ona navodi da su pre dve godine takođe imali situaciju gde je pas starosti od godinu dana uginuo iz istog razloga. Bio je bolestan i taman su počeli otkrivati šta mu je, ali nije preživeo stres petardi za Novu godinu.

Gloria kaže kako je razgovarala s kolegom iz Đakova kojem se sada dogodila ista situacija s mladim psom, a i udomitelji udruženja su im javljali da su psi u kupatilima sa pojačanom muzikom.

"Činjenica da neko mora da umre zbog desetak minuta nečije zabave mi je strašna. Ne mogu naći dovoljno odvratnu reč da opišem koliko je to grozno, kad ti pas ode na takav način", rekla je Gloria.

Najteže joj je što gledaju pse i ne znaju kako im mogu pomoći, jer nikakvi trikovi ne funkcionišu pošto psi bolje čuju i osete vibracije od nas ljudi.

"Nadam se da će Zenov odlazak ili odlazak bilo kojeg drugog psa promeniti nešto za sledeću godinu, lakše ću prihvatiti da ga nema ako je otišao s nekom svrhom. Stvarno je nepravedno da na takav način odlaze", zaključila je Gloria.

Bankarski klijenti koji su se zadužili u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom, dobili novi obračun mesečnih rata. Zahvaljujući euriboru, rate kredita ponovo su uvećane, a neki korisnici sada moraju da izdvajaju i po 130 evra evra mesečno više u odnosu na prethodne mesece.

Nakon što je vrednost euribora sedam godina bila negativna, ova kamatna stopa po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac, počela je vrtoglavo brzo da raste.

Tako su 31. decembar u kalendarima zaokružili svi oni građani koji su se zadužili u evrima.

Dragana P, koja je u martu podigla stambeni kredit u evrima, sada je jedna od onih dužnika koji prolaze kroz finansijski pakao, jer joj je rata sada značajno veća nego pre samo nekoliko meseci. Naime, ona je podigla kredit od 100.000 evra, sa varijabilnom kamatnom stopom i rokom otplate od 15 godina. Njena prva mesečna rata iznosila je 660 evra.

Kako je Draganin kredit vezan za tromesečni euribor, njoj je rata već jednom skočila na 745 evra. Međutim, sledeća rata biće još veća.

Dragana sada, sve do narednog obračuna, banci mora da plaća 791 evro mesečno.

U odnosu na mart 2022. – Dragana plaća skoro 20 procenata skuplju ratu – odnosno 131 evro više.

„Ovo stvarno više nije u redu. Kad god treba da pogledam kolika je rata – doživim novi stres. Šta da kažem, preveliki udarac na budžet“, kaže Dragana P.

Trenutna vrednost tromesečnog euribora iznosi 2.132 % odsto, a šestomesečnog 2.693 %.

Rast euribora poslednjih meseci dolazi kao posledica odluka Evropske centralne banke (ECB) da sve češće povećava tri referentne kamatne stope koje utiču na kretanje euribora.

Inače, euribor direktno utiče na sve kredite u evrima, a u posebnom su problemu oni građani koji su kredit podigli kako bi rešili stambeno pitanje. Upravo stambeni krediti u Srbiji najčešće su indeksirani u evrima, a ekonomisti ovu vrstu pozajmice često nazivaju “doživotnom”, s obzirom na to da se oni otplaćuju po nekoliko decenija. Iznosi kredita su veliki, a samim tim ni rate nisu, već u startu, male, te je svaka promena na više pravi udarac na džep dužnika.

U praksi, to znači da svaki put kada skoči euribor, skaču i rate dužnika.

Kada se menjaju rate?

Obračun rata se vrši na svaka tri, odnosno šest meseci. Kada će obrčaun biti izvršen, a rata promenjena, zavisi isključivo od ugovora koji klijent sklopi sa bankom.

Dakle, ako je korisnik podigao kredit koji je vezan za tromesečni euribor, obračun će se vršiti na tri meseca. Ako je u pitanju šestomesečni euribor, rate se usklađuju na pola godine. Međutim, poslednji dan 2022. godine bio je dan D za obe vrste dužnika, s obzirom na to da su se rate menjale za sve dužnike koji su podigli krdit u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom.

Iako se vrednost euribora menja gotovo svakodnevno, postoje ključni datumi kada klijenti ove promene osećaju na svojoj koži.

Kada je u pitnaju tromesečni euribor, rate se usklađuju 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra. Što se tiče šestomesečnog euribora, usklađivanje rate obavlja se 30. juna i 31. decembra.

Ovaj „novogodišnji poklon“ najviše pogađa one građane koji su se skoro zadužili, dok će nešto bolje da prođu oni koji su već otplatili više od polovine duga, jer je udeo kamate u njihovoj rati manji.

Izvor: nova.rs

Članovi atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" Sombor su još jednu godinu započeli na najbolji način - trčanjem.

Prvi januar 2023. godine započet je "Slatkim Somaratonskim trčanjcem" tradicionalnim zajedničkim treningom koji je i ovog puta imao humanitarnu stranu.

Somaratonci su prvo trčanje u 2023.godini započeli kod Štranda i nastavili ka Tromeđi uživajući u prelepom danu.

Pre starta Somaratonci su sakupili slatkiše i paketiće koje su predali Crvenom Krstu Sombor sa kojima maratonci imaju višegodošnju dobru saradnju.

Ponoćna trka u Varaždinu

Ponoćna trka u Varaždinu je po 44. put uspešno održana, po toplom vremenu i uz idealne uslove na stazi dužine 4,6 km. Ukupno je učestvovalo 397 takmičara.

Po drugi put uzastopno je pobedio Ante Živković. Učestvovali takmičari iz sedam država, a član Ark Somaraton Branko Nenadić bio je jedini takmičar iz Srbije.

Trku je završio kao 11. u svojoj starosnoj kategoriji te oborio lični rekord.

Uzmite knjigu sa police deteta i veća je verovatnoća da ćete pronaći životinjskog protagonistu nego čoveka.

Od veoma gladnih gusenica do velikih grbavih kitova, deca su često fascinirana životinjama.

Ali dok su likovi u slikovnici često daleko od stvarnosti, kućni ljubimci sa kojima mnogi od nas dele dom nude deci realističniji uvid u životinjski svet - i smislenu vezu koja na njih utiče i na čitav niz drugih načina.

Razumevanje tog odnosa ne samo da može pomoći roditeljima da odaberu pravog kućnog ljubimca za dete, već im takođe daje dublji uvid u faktore koji čine zaista uspešnu vezu.

Za mnoge ljude, kućni ljubimci su veoma voljeni članovi porodice koji pružaju podršku u mnogim fazama života.

Oni mogu da pomognu parovima da učvrste vezu, ponašaju se kao drugari maloj deci i prave društvo roditeljima kada deca odu od kuće.

Istraživanje u Americi pokazalo je da 63 odsto domaćinstava sa bebom mlađom od 12 meseci ima kućnog ljubimca, a australijska studija je otkrila povećanje od 10 odsto u broju kućnih ljubimaca u vreme kada deca krenu u školu.

Mnogi roditelji intuitivno osećaju da briga o životinji može deci ponuditi vredne lekcije o brizi, odgovornosti i empatiji.

„Zaista je važno, posebno za malu decu, da nauče da bi nečija perspektiva mogla biti drugačija od njihove", kaže Megan Miler, vanredna profesorka interakcije ljudi i životinja na Univerzitetu Tafts, u SAD-u.

„To je možda lakša lekcija da se nauči sa životinjom nego sa, recimo, bratom ili sestrom ili vršnjakom."

Ali tvrdnje o blagotvornom uticaju kućnih ljubimaca na decu idu dalje, sugerišući da kućni ljubimci mogu da utiču na društvene veštine dece, fizičko zdravlje, pa čak i kognitivni razvoj i da je njihovo držanje povezano sa višim nivoima empatije.

Za decu sa autizmom i njihove porodice, briga o kućnim ljubimcima može da pomogne u smanjenju stresa i stvoriti mogućnosti za stvaranje veza podrške.

Druga istraživanja pokazuju da deca takođe dosta dobijaju od životinja.

U jednom paru studija, deca su napravila manje grešaka u zadatku kategorizacije objekata i trebalo im je manje upita u zadatku pamćenja kada je u sobi bio pas.

Istraživanja su čak otkrila da, barem za odrasle, jednostavan čin gledanja na kućne ljubimce kao na članove porodice poboljšava blagostanje - iako naslovi koji govore o širokim prednostima posedovanja kućnih ljubimaca nisu bez kritike, jer ljudi često veruju da ljubimci poboljšavaju zdravlje i sreću, čak i kada objektivne mere ne pokazuju nikakvu razliku.

Interakcija sa kućnim ljubimcima - i sa drugim ljudima

Dakle, da li su kućni ljubimci zaista u korenu svih ovih prednosti, ili samo mislimo da jesu?

Hejli Kristijan, vanredna profesorka u Školi za populaciju i globalno zdravlje na Univerzitetu Zapadne Australije u Pertu, jedna je od istraživačica koje pokušavaju da razdvoje uzrok od posledice.

Koristeći podatke iz longitudinalne studije na 4.000 dece uzrasta pet i sedam godina, Kristijan i kolege su otkrili da je posedovanje kućnih ljubimaca povezano sa manje problema sa vršnjacima i više prosocijalnog ponašanja.

U odvojenom istraživanju, otkrili su da su deca uzrasta od 2 do 5 godina sa porodičnim psom bila aktivnija, provodila manje vremena pred ekranima i u proseku spavala više od dece bez kućnog ljubimca.

Najvažnije je da je fizička aktivnost, kao što je odlazak u porodične šetnje sa psima, napravila razliku.

Zatim su, u studiji objavljenoj prošle godine, spojili ova dva dela slagalice.

Posle kontrole faktora kao što je socio-ekonomski status, istraživači su videli da deca koja se redovno bave fizičkom aktivnošću vezanom za pse imaju bolje razvojne rezultate.

„Zapravo, možemo reći da deca koja imaju kućne ljubimce i komuniciraju sa njima tokom vremena u ranom detinjstvu zaista stiču ove dodatne prednosti u smislu socijalno-emocionalnog razvoja", kaže Kristijan, koja je takođe viša naučna saradnica na Dečjem institutu Teleton.

To ne znači da svaka porodica treba da ima kućnog ljubimca ili je svakom detetu sa psom bolje nego onom bez njega.

Problemi u ponašanju, složene medicinske potrebe i finansijski teret brige o životinji mogu učiniti život sa kućnim ljubimcem manje ružičastim.

Porodice koje žive u stambenim jedinicama koje nisu pogodne za kućne ljubimce suočavaju se sa dodatnim preprekama.

„Mislim da nikada nećemo doći do tačke u kojoj preporučujemo da svako ko ima dete dobije psa", kaže Miler.

U stvari, Miler je istražila da li je mentalno zdravlje američkih tinejdžera sa kućnim ljubimcima bilo bolje od njihovih kolega koji nisu posedovali kućne ljubimce tokom pandemije kovida-19 - i otkrila je da životinje izgleda ne prave nikakvu razliku.

„Moja hipoteza je da je kovid bio veliki uzrok stresa i verovatno ne postoji nijedna stvar koja je dovoljna da se to prevaziđe", kaže ona.

Takođe je moguće da je pandemija zaustavila jedan od načina na koji nam život sa psom može dati podsticaj.

„Mi imamo društvene koristi od interakcije sa psom, ali postoji i ovaj način na koji životinje mogu olakšati društvenu interakciju sa drugim ljudima", kaže Miler.

Tokom lokdauna, tinejdžeri su se možda držali svojih svakodnevnih šetnji pasa, ali su izbegavali razgovore sa drugim šetačima pasa, gubeći male trenutke društvene interakcije.

Izgradnja jake veze

Kada je reč o pozitivnom uticaju kućnih ljubimaca na decu, ključno je stanje njihovog odnosa - ne samo život pod istim krovom.

„Čini se da je kvalitet odnosa bolji prediktor nekih od ovih zdravstvenih ishoda nego samo da li imate kućnog ljubimca u kući ili ne", kaže Miler.

Vreme provedeno sa kućnim ljubimcem je jedan od faktora.

Ako vaš brat ili sestra ima hrčka koji živi u njihovoj sobi, malo je verovatno da ćete se osećati veoma vezanim za njega, na primer, u poređenju sa porodičnim psom kojeg šetate svaki dan posle škole.

Starost deteta takođe može pomoći da se utvrdi koliko će čvrst postati odnos sa određenim kućnim ljubimcem.

Deca uzrasta između šest i deset godina razvijaju jače veze sa životinjama koje su sličnije ljudima, poput mačaka i pasa, nego sa biološki udaljenim vrstama, poput ptica i riba.

Ali starija deca, uzrasta između jedanaest i četrnaest godina, navode da su jednako vezana za manje srodne vrste, poput miševa, kao i za svoje pse ili mačke.

Australijska longitudinalna studija pokazala je da deca bez braće i sestara mogu posebno imati koristi od kućnih ljubimaca - možda zato što se ponekad ponašaju kao surogat braće i sestara.

„Verovatnije je da će roditelji dozvoliti svom detetu da bude samostalno mobilno (na primer, samo da obavi posao) ako je išlo sa bratom ili sestrom ili prijateljem", kaže Kristijan.

„I pogodite sa kime još? Psom."

Kućni ljubimci čak mogu pomoći društvenim interakcijama u domaćinstvima.

U hraniteljskim porodicama, istraživanja sugerišu da kućni ljubimac može pomoći u olakšavanju bliskih odnosa između hranitelja i dece, kao i da obezbedi društvo sam po sebi.

Kada deca upoznaju ljubimce, to im otvara dublje razumevanje životinja širom sveta.

„Oni imaju tendenciju da uče od ljubimca, nekako, kako da imaju više razumevanja, empatije i da reaguju na životinje uopšte", kaže Džon Bredšo, bivši čitač ponašanja životinja na Univerzitetu u Bristolu, u Velikoj Britaniji, i autor nekoliko knjiga o mačkama i psima.

Jedna studija u Velikoj Britaniji otkrila je da deca koja imaju kućne ljubimce imaju veći nivo verovanja u um životinja, odnosno da misle da životinje imaju sopstvene misli i osećanja.

„Možete imati razne izmišljene priče u glavi o lavu, ali dok vas neko ne odvede u Afriku, nikada ga nećete sresti u divljini", kaže on.

„Ali pas ili mačka su tu i mogu vas naučiti o tome kako je zapravo biti životinja, da životinje nisu ljudi, one imaju veoma posebne živote koji pripadaju njima, a ne nama."

Čak i male bebe gledaju i uče o životinjama sa kojima žive.

Istraživanje Karine Harli i Lise Ouks sa Univerziteta u Kaliforniji, Dejvis, SAD, pokazalo je da su bebe u domaćinstvima sa kućnim ljubimcem bolje prepoznavale životinjska lica već u 10. mesecu života.

Štaviše, odnos deteta sa ljubimcem mogao bi da obezbedi preko potrebnu vezu sa prirodom.

„Za pravi život, disanje, pomalo neuredna životinja koja trči po kući dobar je način za uspostavljanje tih veza", kaže Bredšo.

Šta životinje misle o deci?

Sećanje na divlje poreklo naših ljubimaca može nam dati uvid u to kako oni vide naše porodice.

Psi su evoluirali da žive zajedno sa ljudima i imaju potencijal da formiraju veoma jake veze sa nama.

Mačke su, s druge strane, usamljena bića u srcu.

Čak i tako, čini se da ukućane smatraju porodicom.

„Naše mačke nas pozdravljaju podižući rep i trljajući se oko naših nogu - upravo ono što rade kada upoznaju drugu mačku koju dobro poznaju ili smatraju članom porodice", piše Bredšo u knjizi Životinje među nama.

Ali da li se ovo srodstvo prenosi na decu zavisi od ranog životnog iskustva kućnog ljubimca?

I mačke i psi imaju kratak period - za štence to je između osam i šesnaest nedelja starosti gde uče o vrstama ljudi sa kojima se mogu susresti u životu.

„Znamo da ako štenci ili mačići uopšte nisu sreli decu do navršenih šest meseci, u zavisnosti od temperamenta, mogu da ispolje zaista prilično neželjene reakcije", kaže Bredšo.

„To sugeriše da oni zaista ne prepoznaju decu kao ljude, osim ako im nisu predstavljeni kao deo paketa humanosti."

Ovo ima savršenog smisla kada na to gledate iz ugla životinje, kaže on.

„Beba nije ništa slično odraslom čoveku. Mnogo je manja, ne može da ustane, proizvodi veoma različite zvukove od odraslog čoveka i miriše sasvim drugačije od odraslog čoveka."

Razumevanje kako kućni ljubimac vidi svet je od vitalnog značaja da bi se osiguralo da se svi slažu.

Ako mačka urinira na novi krevetić ili dečja kolica unesena u kuću, lako je zaključiti.

„Ako niste bili saosećajni sa načinom na koji mačka misli, možda biste pomislili: 'Oh, mačka se samo ljuti jer ću imati bebu, mora da zna'," kaže Bredšo.

„Naravno, ne znaju. Vrlo često je mirisna sredina (miris kuće) ono što je zbrkano i mačka je izgubila svoje poznate referentne tačke."

I mačke i psi se u velikoj meri oslanjaju na njuh, tako da je pojava mnogo novih mirisa u kući kao „doći kući i otkriti da je neko ofarbao vaše zidove u potpuno suprotne boje", kaže Bredšo.

Sa druge strane, poznati mirisi mogu ih usrećiti.

U jednom testu, Bredšo i njegove kolege su u krevet stavili majicu koju je nosio vlasnik psa.

„Taj poznati miris je činio čuda za psa, bili su mnogo opušteniji", kaže on.

Ne dajući ljudske karakteristike našim ljubimcima - znači očekivati da razmišljaju i ponašaju se kao ljudi - posebno je važno kada je u pitanju sigurnost deteta.

„Nikada ne možete biti 100 odsto sigurni kako će pas reagovati u bilo kojoj situaciji", kaže Bredšo.

„Postoje razne moguće stvari koje psa mogu pokrenuti na drugačiji način ponašanja, možda onaj koji vlasnik nikada ranije nije video."

Na kraju krajeva, svaki odnos između deteta i kućnog ljubimca je jedinstven, sa osobinama, prednostima i zamkama, a, na neki način, istraživači tek počinju da shvataju šta čini odnos deteta sa ljubimcem obostrano korisnim.

„Oblast se zaista kreće ka sagledavanju ovih više individualnih razlika", kaže Miler.

U međuvremenu, i sama deca kućne ljubimce svrstavaju u neka od najvažnijih bića u životima, doživljavajući životinjske saputnike kao utehu i emocionalnu podršku, kao i kao nepogrešive poverljive osobe za tajnu.

Neke od tih koristi „je veoma teško kvantifikovati jer su veoma individualne, a nauka se bavi populacijama i velikim brojevima", kaže Bredšo.

„Samo zato što nešto nije baš opipljivo i lako merljivo, ne znači da nije stvarno."

Izvor: bbc.com