Sombor.info

Danas, 1. januara, plate u javnom sektoru u Srbiji biće uvećane za 12,5 odsto, a penzije za 12 odsto.

Vojna lica će imati povećanje plata od 25 odsto.

Od 2023. godine usklađivanje penzija obračunavaće se na osnovu tri formule: po zaradama, po cenama i kombinacijom usklađivanja i po cenama i po zaradama.

To znači da ukoliko je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu manje od 10 odsto, penzije će se usklađivati u skladu s promenama prosečnih zarada – u procentu promene prosečnih zarada, što će se desiti ovog puta, u januaru 2023. godine.

Ukoliko je to učešće u razmaku od 10 do 10,5 odsto, usklađivanje će biti u kombinaciji procenata zarada i inflacije, odnosno po sadašnjoj „švajcarskoj formmuli“, a ukoliko bude 10,5 odsto ili veće, onda će rast penzija pratiti samo rast inflacije.

Izvor: danas.rs

Nizom simboličnih i prigodnih aktivnosti Hrvatska je u ponoć obeležila istovremeni ulazak u šengenski prostor i evrozonu, što su bili strateški ciljevi Zagreba od ulaska u Evropsku uniju pre nepunih deset godina.

Simboličnim skidanjem table, podizanjem rampe i označenim zelenim svetlom slobodnog prolaska na mestu nekadašnje granične kontrole na Bregani, između Hrvatske i Slovenije, u ponoć je obeležen ulazak Hrvatske kao 27. članice, u najveće područje slobodnog kretanja u svetu.

Ulaskom Hrvatske u najveće područje bez granica na svetu ukidaju se granične kontrole na svim njenim granicama prema zemljama EU, dok granice prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori postaju spoljašnje granice EU.

Za državljane Srbije i drugih susednih zemalja koje nisu u EU (BiH i Crna Gora) ulazak Hrvatske u Šengen ne donosi promene u proceduri prelaska granice jer je Hrvatska i do sada primenjivala šengenska pravila, ali će biti izmena kada je reč o njihovom boravku u Hrvatskoj koji od 1. januara 2023. ne može biti duži od 90 dana u bilo kojem razdoblju od 180 dana.

Do kraja 2023. novčanice i kovanice kuna mogu da se zamene za evro u poštama, poslovnim bankama i poslovnicama Fine, a potom od 2024. samo u Hrvatskoj narodnoj banci.

U četvrtak, 5. januara sa početkom od 16 časova na plato isped Pošte u Kuli održaće se prava bajkovita manifestacija namenjena deci. Pored raznovrsnog programa za najmlađe posetioce pripremljena su i mnogobrojna iznenađenja.

Organizatori poručuju: “ Dođite da se družimo na manifestaciji punoj iznenađenja „Božićno darivanje“ koja veliča ljubav i darivanje uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića.”

Već u prvom satu 2023. godine u somborskom porodilištu rođena je i prva beba. U 55 minuta iza ponoći Nikolina Grumić iz Sombora rodila je devojčicu.

I majka i beba su zdravo i dobro.

U Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ nedavno je premijerno prikazan film „Somborski ubrađaj“, koji je snimlјen u potpunosti u organizaciji ovdašnjeg Gradskog kulturno-umetničkog društva „Ravangrad“.

Film prikazuje rekonstrukciju starog običaja somborskih Srba, koji su na jedan specifičan i svečan način predstavlјali široj društvenoj zajednici novu mladu koja je došla u porodicu.
Predsednik GKUD „Ravangrad“ prim. dr Milan Božina zahvalio se svim akterima koji su učestvovali na projektu, svim domaćinima na lokalitetima gde je sniman film, a posebno se zahvalio autoru ovog projekta. Članu „Ravangrada“, Slobodanu Vukobratoviću. Ovo je jedan od projekata koje je Grad Sombor podržao na konkursu za očuvanje nematerijalne kulturne baštine, a u ime lokalne samouprave premijeru su propratili član Gradskog veća Srđan Savić i pomoćnica gradonačelnika Jovana Milјević koja se zahvalila „Ravangradu“ što kroz svoj trud, rad i istrajnost čuvaju pesme, igre i običaje.

Slobodan Vukobratović, kao autor projekta, predstavio je put od ideje do toga da se kroz ovakav video- projekat sačuva od zaborava jedan stari običaj specifičan za Sombor i njegovu okolinu.
- Sabirajući sačuvane fotografije i pisane tragove, ostvarili smo ovaj projekat pod nazivom „Somborski ubrađaj“. Kao čuvar folklorne tradicije srpskog i bunjevačkog naroda sa ovih prostora, „Ravangrad“ je odlučio da ovaj običaj Srba, kao izuzetan raritet karakterističan samo za Sombor i okolne salaše, dokumentarno-igranom rekonstrukcijom sačuva od zaborava. Taj životni običaj somborskih Srba gotovo više niko ni ne pamti, jer je prošlo 70 godina kako je izobičajen, ostali su tek skromni zapisi i požutele fotografije kao dokumenti da svedoče o njegovom postojanju - rekao je Vukobratović, dok je sam običaj ubrađivanja i njegovo značenje, publici stručno predstavila Ljubica Bačić iz Gradskog muzeja.
Sam ubrađaj, koji je nazivan i ubradač, je u suštini vrsta ženske svečane nošnje koju su do početka 20. veka kao povez ili maramu nosile mlade somborske Srpkinje od udaje do rođenja prvog deteta. Ubrađaj je svekrva poklanjala snahi na dan venčanja i nošen je samo pri odlasku na nedelјnu liturgiju ili o kakvim velikim crkvenim praznicima. Običaj je bio da se prve nedelјe po udaji mlada snaha u društvu svekrve pojavi u crkvi u ubrađaju, koji je mogla da dobije kao novi ili da ga nasledi upravo od majke njenog supruga.

Ubrađaj kao deo narodne nošnje koji su nosili najčešće mlade žene sa Somboru okolnih salaša sastojao se od tri dela - široke zlatne čipke, velike bele marame ili vela u obliku pravougaonika i od suvog ili veštačkog cveća. Čipkani deo je uokvirivao lice mlade tako da kosa nije mogla da se vidi, a kako ovaj kruti komad garderobe ne bi grebao vrat i lice žene pod bradu joj je stavlјan komad crvenog satena ili somota. Pravougaona marama, ukrašena relјefnim zlatovezom sa floralnim motivima, vezivala se tako da je šira strana sa zlatnom čipkom i naborima prekrivala grudi, dok je uži deo marame ukrašen čipkom i vezom padao preko leđa nove snahe. Veštačko cveće, kao simbol plodnosti i lepote, pravlјeno je od somota ili svile u obliku ruža, bulki i klasja žita i stavlјano je sa obe strane i iznad lica žene

Izvor: dnevnik.rs

– Povećanje minimalnih novčanih kazni za roditelje čija deca izvrše nasilje u školi neće ništa promeniti. Koliko god da se povećaju kazne u okviru propisanih granica iz Zakona o prekršajima, to neće dati rezultat – kaže Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda u Beogradu, povodom najave izmena zakona u cilju borbe protiv nasilja u školama.

Podsetimo, Radna grupa za prevenciju i sprečavanje nasilja u obrazovnim ustanovama kao jednu od mera najavila je izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tačnije članova koji predviđaju kazne za roditelje.

Prema predlogu Radne grupe predviđeno je povećanje minimalnih novčanih kazni za roditelje ukoliko njihova deca prekrše zakonske članove koji definišu zabranu nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i zabranu ponašanja koje vređa ugled, čast i dostojanstvo, sa 30.000 na 40.000 dinara.

Takođe je najavljeno povećanje minimalne kazne sa 5.000 na 10.000 dinara, ako roditelj načini povredu obaveza iz člana koji reguliše odgovornost roditelja.

Šta je svrha povećanja novčanih kazni ako se pred sudovima ne vode prekršajni postupci protiv roditelja jer škole gotovo i ne podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, nije jasno ni pojedinim članovima Radne grupe sa kojima smo razgovarali.

Nikolina Janković, predstavnica Sindikata obrazovanja Srbije u Radnoj grupi, kaže da na sastanku nije bilo komentara o ovom predlogu, ali da su se svi sindikati o njemu pozitivno izjasnili.

– Iz prakse znamo da ima problema da se kažnjavanje roditelja sprovede jer se dešava da sudije u postupku pripišu školi da nije preduzela sve odgovarajuće mere i postupke, te da postoji objektivna odgovornost škole – navodi sagovornica Danasa.

Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu ranije je za Danas kazala da u praksi nije bilo primera da se zbog nasilja koje učenici izvrše u školi, podnose zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka.

Iskustvo Prekršajnog suda pokazuje da se ovakvi zahtevi podnose samo u slučaju izostajanja dece iz škole, ali je i tu broj pokrenutih postupaka mali.

– Roditelj je zakonski zastupnik deteta, ali u trenutku kada dete uđe u školu dužan nadzor nad njim vrši škola, a ne roditelj. Pitanje je kako bi se u dokaznom postupku to završilo, jer je Zakonom o prekršajima propisana odgovornost roditelja kada je dete učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogućnosti da takav nadzor vrše. Ne može se pripisati odgovornost roditelju ukoliko on nije bio u mogućnosti da vrši nadzor nad detetom za vreme dok je u obrazovnoj ustanovi. Ako razmišljamo logički, roditelj bi u tom slučaju trebalo da odgovara zato što nije lepo vaspitao svoje dete, ali je onda svejedno gde se nasilje dešava, jer učenik može nasilno da se ponaša na ulici ili bilo gde van škole – rekla je Ristanović.

Da bi roditelj eventualno mogao da odgovara zbog toga što je njegovo dete vršilo nasilje moralo bi da se dokaže da on nije izvršio dužan nadzor.

– Postoji čitav niz radnji koje bi olakšale dokazni postupak, od toga da je škola ukazivala roditelju na detetovo ponašanje, da su obavljani razgovori kod psihologa, pedagoga i nastavnika sa kojim postoji problem, da je vođen disciplinski postupak i da o svemu postoje zapisnici, odnosno nekakav pisani trag. Ako je škola sve to preduzela, dokumentovala da je ukazivala roditelju da se dete neprimereno ponaša i na kraju podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, onda se detetovo ponašanje može pripisati roditelju na teret jer je propustio dužan nadzor – navela je Ristanović.

Ona kaže da povećanje minimalnih novčanih kazni neće dati rezultat i da je svejedno koliki su iznosi u pitanju.

– Ono što može dati rezultat jeste izvesnost od kažnjavanja. Najbitnije je da roditelji budu svesni da postoji izvesnost procesuiranja, a broj zaheva koji sada imamo i broj predmeta je takav da roditelji uopšte nemaju svest da postoji mogućnost da oni odgovaraju za postupke svoje dece. Da bi se postigla bilo koja svrha kažnjavanja, bez obzira na raspon kazne, mora da postoji ta izvesnost da će škola podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, da će sud doneti odluku na osnovu dokaza i da će roditelji snositi posledice za ponašanje svoje dece – kaže Ristanović.

Prema njenim rečima, da bi sud postupao, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka mora da bude uredan, a šta to znači detaljno je propisano u članu 181 Zakona o prekršajima.

– Ako podnosilac zahteva ne uredi taj zahtev, sud nema procesnu mogućnost da vodi postupak, jer bi u tom slučaju vodio postupak po neurednom zahtevu, a to ide na štetu okrivljenog. Prava okrivljenog moraju da se poštuju, sud o tome mora da vodi računa po službenoj dužnosti – navodi sagovornica Danasa, uz napomenu da sud u svakom pojedinačnom slučaju procenjuje i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.

Dokazi pa kazna

Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović nedavno se u autorskom tekstu za Danas osvrnula upravo na ovu temu.

Ona je navela da roditelji mogu odgovarati prekršajno za prekršaj koji učini njihovo dete mlađe od 14 godina, pod uslovom da se dokaže da je prekršaj rezultat propuštanja dužnog nadzora nad detetom, a roditelji su bili u mogućnosti da takav nadzor vrše.

„Deca starija od 14 godina su prekršajno odgovorna, a posebnim zakonom se može urediti da i roditelji takođe odgovaraju za onaj isti prekršaj koji izvrši njihovo maloletno dete. U teoriji se ovakav vid odgovornosti kritikuje kao objektivna prekršajna odgovornost jer se roditelji ne kažnjavaju za „propuštanje dužnog nadzora“, već se kažnjavaju za onaj isti prekršaj koji je učinilo njihovo dete, što nameće velike dokazne teškoće, pa ne iznenađuje da se u praksi prekršajnih sudova ovakvi postupci maltene i ne pokreću“, navela je profesorka Bajović.

Izvor: danas.rs

Završiti u krevetu zbog obične prehlade je nezgodno iskustvo, umorni, iscrpljeni, verovatno samo tražite način da ublažite simptome.

Znamo da prehladu prati curenje iz nosa, kašalj i otežano disanje, a može biti i niska temperatura, umor i stalno kijanje, kao i bolovi u mišićima. Na sreću, postoje stvari koje možete da uradite kod kuće da biste ublažili simptome, a lekari otkrivaju šta uvek rade da bi ublažili simptome – većina ovih stvari je potpuno besplatna.

Jedu hranu punu hranljivih materija

„Na sreću, možemo olakšati simptome jednostavnim koracima ako se pobrinemo da se dovoljno odmaramo, pijemo tečnost i jedemo dobre kalorije“; ističe dr Dahval Desai, direktor St. Džozefa u Atlanti. Ističe da u tim trenucima jede hranu bogatu proteinima poput jaja, piletine ili jogurta, a izbegava prerađenu hranu i pića koja sadrže kofein.

Dr. Džudit Flores, pedijatar iz Njujorka, dodaje da izbegava alkohol, što može negativno uticati na lekove bez recepta koje možda uzimate.

Ne zaboravljaju koliko je voda važna

Tečnosti će uvek pomoći kada ste bolesni, a Flores kaže da je posebno važno naglasiti da pijete što više vode jer odrasli često troše manje tečnosti, pa im ovaj zadatak može biti izazovan. Stručnjaci klinike Maio savetuju da pijete vodu za piće, prirodne sokove, vodu sa limunom ili supu kako biste zadovoljili potrebe vašeg tela za tečnošću.

Kvalitetan san je prioritet

Postoji razlog zašto ste umorni kada ste prehlađeni, telo u tim trenucima žudi za odmorom kako bi imalo snage da se brže oporavi. Iz tog razloga, lekari savetuju da se u tim trenucima ne zaboravi odmor. Prema klinici Mejo, antitela za borbu protiv infekcije se proizvode manje kada niste odmorni, što će vas ili učiniti podložnim prehladi ili će vam trebati mnogo duže da se oporavite.

„Ovo je dobar trenutak da usporite i dozvolite telu i imunitetu da rade svoj posao. Dakle, ako se probudite prehlađeni, bolje je da se odmah vratite u krevet, ne naprežite se tokom dana i idite rano u krevet. dr. Kristofer Skuderi, porodični lekar sa Floride, veruje da nikada ne preuzima obaveze kada se bori protiv prehlade, pa može sebi da priušti dobar odmor.

Oni se brinu o najozbiljnijem simptomu

To je stanje koje zahteva prepoznavanje glavnog simptoma koji vas muči, kaže Desai i objašnjava da obično sledi sve navedene korake, a uzima i lekove koji se izdaju bez recepta za lečenje bolesti i veruje da nema ništa loše. s tim. Ako vas telo boli, koristite uobičajene lekove protiv bolova, ako su vam nos i sinusi zapušeni, isperite vodom ili udahnite. Zapamtite da je umerenost ključ, pa nemojte preterati, ističe Flores.

„Odlučite se koji vam simptom najviše muči i uzmite lek za njega, a ako imate određenih zdravstvenih tegoba, savet je da se konsultujete sa lekarom pre nego što uzmete bilo koji lek“, kaže Desai i ističe da ove lekove nikada ne treba davati deci. bez je prvo odobrio lekar.

Ako ste jedan od onih koji veruju da se bolest može pobediti snagom misli, odustanite od nje. Pretvaranje da vam ništa nije u redu može značiti samo da nećete usporiti i da ćete se vratiti svim navikama koje inače gajite. Pre svega, treba da zapamtite da je vašem telu potreban odmor i dobra ishrana kako bi se borio protiv virusa, piše Ordinacija.hr.

Komesarijat za izbegice i migracije (KIRS) objavio je danas javne pozive za davanje u zakup sa mogućnošću kupovine 18 stambenih jedinica na teritoriji jedinica lokalnih samouprava Sombor, Vršac, Ub, Rača, Majdanpek, Obrenovac i Lazarevac.

U pitanju su stambene jedinice koje su ranije izgrađene, navodi se u saopštenju Komesarijata.

Na javne pozive mogu da se prijave izbeglice i bivše izbeglice koje imaju prijavljeno boravište/prebivalište u jedinici lokalne samouprave u kojoj se nalaze stambene jedinice sa javnog poziva.

Prijave se podnose Komesarijatu za izbeglice i migracije do 17. februara 2023. godine.

Javni poziv sa pratećom dokumentacijom mogu se preuzeti na sajtu Komesarijata za izbeglice i migracije www.kirs.gov.rs kao i u prostorijama KIRS u Beogradu, i na oglasnim tablama jedinica lokalne samouprave u kojima se nalaze stambene jedinice sa javnog poziva.

Somborska filharmonija, u četvrtak, 29. decembra, priredila je publici u Narodnom pozorištu Sombor nezaboravan novogodišnji koncert pod nazivom „Bečka magija“.

Orkestar Somborske filharmonije i Hor Somborskog pevačkog društva nastupili su pod dirigentskom palicom Milana Radišića, zajedno sa solistom Pal Žigom.

Na repertoaru su bili čuveni klasici svetske muzike Štrausa, Pijacole, Verdija… a takođe su se čule i poznate melodije filmske muzike.

Radno vreme Galerije Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor za praznike je sledeće:

1, 2, 3 – neradni dani
4, 5 – radni dani
6, 7 i 8 – neradni dani