Sombor.info

Godina koju su obeležila drastična poskupljenja konačno je za nama, ali njene ekonomske posledice su trajne. Nedavno smo čitaocima predstavili listu top 5 najjeftinijih gradova za život, a sada smo proveravali koji su najskuplji. Tradicionalno, prvi na listi je Beograd. Međutim, ono što iznenađuje je to da Novi Sad nije uspeo da se “plasira” u top 5, a na četvrtom mestu našlo se nešto neočekivano – Sremska Mitrovica.

Republički zavod za statistiku redovno objavljuje cene proizvoda koje građani kupuju svakodnevno i onda, kroz neke veće gradove u Srbiji pruža uvid u to gde je šta najjeftinije odnosno najskuplje. U „konkurenciju“ je ušlo petnaestak gradova širom zemlje.

Kao i pri istraživanju koji je grad najjeftiniji, u „korpu“ smo za svaki grad stavili iste osnovne proizvode koje domaćinstva koriste svakodnevno: krompir, pasulj, crni luk, jabuke, juneće, svinjsko i pileće meso, 10 jaja i mleko.

Budući da cene pojedinih osnovnih namirnica poput ulja, brašna, šećera i hleba nisu slobodno formirane, odnosno pod kontrolom su Vlade Srbije i samim tim u gotovo svim prodavnicama iste, nisu uzete u razmatranje.

Pored hrane, uračunata je pasta za zube, sapun za ruke i prašak za veš, ali su podaci za ove proizvode prošlogodišnji, budući da RZS još uvek nije objavio zvanične podatke za te proizvode.

Uporedivši korpe u koje smo stavili iste proizvode za svaki grad, došli smo do zaključka da lista najskupljih gradova izgleda ovako:

Na prvom mestu je očekivano Beograd, gde građani za kilogram krompira plaćaju 130 dinara, kilogram pasulja 400 dinara, a kilogram crnog luka 100 dinara, dok ista količina jabuka košta 100 dinara.

Što se tiče mesa, kilogram junetine košta u proseku 1.100 dinara, kilogram svinjetine 690 dinara, a piletine 320. Za 10 jaja stanovnici glavnog grada u proseku izdvajaju 200 dinara, a za litar mleka 142.

Tuba paste za zube košta oko 116 dinara, tri kilograma praška za veš 443 dinara, a sapun u kamenu 35 dinara.

Ukupno – 3.790 dinara.

Sledeći na listi je Kragujevac, gde naša korpa vredi 3.569 dinara

Tu krompir košta 100 dinara, pasulj 350, crni luk I jabuke 100 dinara. Kilogram junetine košta 950 dinara, svinjetine 689, a piletine 319 dinara.

Za 10 jaja Kragujevčani u proseku izdvoje 210 dinara, a za litar mleka 150.

Pasta za zube košta 117 dinara, prašak za veš 447, a sapun 37 dinara.

Trećeplasiran je Niš, gde će građani za jednu ovakvu kupovinu u proseku izdvojiti 3.528 dinara.

Kilogram krompira u ovom gradu na jugu Srbije košta 100 dinara, pasulja 350, luka 60, a jabuka 80. Junetina košta čak 1.050 dinara, svinjetina 615, a piletina 320 dinara.

Nišlije za 10 jaja izdvajaju 200 dinara, a za litar mleka 145.

Pasta za zube košta oko 132 dinara, tri kilograma praška za veš 441 dinar, a sapun 35 dinara.

Petoplasiran je Zrenjanin, gde je korpa samo za jedan dinar skuplja od novosadske I subotičke I košta 3.484 dinara.

Zrenjaninci kilogram krompira plaćaju 100 dinara, pasulja 350, luka 70, a jabuka 80 dinara. Junetina košta 880 dinara, svinjetina 689, a piletina 320 dinara. Litar mleka košta 150 dinara, a 10 jaja – 200.

Kada je reč o kućnoj hemiji, pasta za zube košta oko 133 dinara, tri kilograma praška za veš 476, a sapun u kamenu 36 dinara.

Iznenađenje u Sremu

Međutim, grad koji se našao na četvrtom mestu je pravo iznenađenje – Sremska Mitrovica. U ovom gradu korpa sa ovim namirnicama košta 3.504 dinara.

Tu krompir košta 100 dinara, pasulj 300, luk I jabuke po 100. Junetina košta 1.000 dinara, svinjetina 689, a piletina 319 dinara. Litar mleka košta 148 dinara, a 10 jaja 180.

Pasta za zube košta 115 dinara, prašak za veš 430, a sapun 23 dinara.

Ipak, među prvih pet najskupljih gradova za život, u Sremskoj Mitrovici su plate najniže.

Naime, prosečna plata u Beogradu iznosi oko 95.700 dinara, u Kragujevcu 71.400, u Nišu oko 72.000, u Zrenjaninu 70.323 dinara, a u Sremskoj Mitrovici – tačno 67.182 dinara.

To je za 8.171 dinar manje od republičkog proseka, a čak 28.518 dinara manje od beogradskog proseka. Iako je razlika u odnosu na beogradsku platu drastična, beogradska korpa je samo 286 dinara skuplja.

Nove investicije

Krajem 2022. godine govorilo se o otvaranju novih pogona u Sremskoj Mitrovici.

Neke će graditi novi investitori koji su izabrali baš ovaj grad, a jedan takav otvorila je kompanija Belt, koja se bavi proizvodnjom i trgovinom proizvoda od betonskog gvožđa, u oktobru. U ovoj fabrici je tada zaposleno 30 radnika.

Drugi pogoni biće izgrađeni u procesu širenja kapaciteta investitora koji su već prisutni u ovom gradu na čijoj teritoriji živi skoro 80.000 ljudi.

Prema tome, u narednim mesecima će se videti da li će otvaranje novih radnih mesta uticati i na rast prosečne plate i životnog standarda građana, ali i da li će, posledično, doći do povećanja već visokih cena osnovnih životnih potrepština.

Novog Sada nema među prvih pet

Još jedno iznenađenje je što na listi top pšet najskupljih gradova u Srbiji nema Novog Sada.

Naime, u ovom gradu kilogram krompira košta 100 dinara, pasulja 350, crnog luka 80, a jabuka 90 dinara. Junetina košta 909 dinara, svinjetina 659, a piletina 319 dinara.

Novosađani litar mleka u proseku plaćaju 142 dinara, a 10 jaja 180 dinara.

Što se kućne hemije tiče, pasta za zube košta 124, tri kilograma praška za veš 490, a sapun 40 dinara.

To je ukupno 3.483 dinara, što znači da je Novi Sad u borbi za peto mesto na našoj listi od Zrenjanina izgubio samo za jedan dinar.

Inače, šesto mesto sa Novim Sadom deli i Subotica.

Izvor: nova.rs

Pevačica i starleta Gordana Goga Terzić uhapšena je sinoć zbog prostitucije u akciji policije.

Gordana Terzić uhapšena je zajedno sa prijateljicom u Beogradu.

Naime, njih dve su došle na „ugovorene intimne odnose“ u hotelu na Banovom brdu, ali su ih u sobi umesto očekivanih klijenta usačekali bi dočekali pripadnici MUP-a, kako piše „Blic“.

Kako se navodi njima su policajci sektora Javnog reda i mira stavili lisice i odveli na saslušanje u stanicu.

Gordana Goga Tere poznata je u javnosti kao pevačica koja se godinama bavi ovim poslom. Mediji su je često predstavljali i kao sterletu, a kako se spekulisalo, trebala je da postane deo rijaliti programa. Međutim, iako se predstavljala kao buduća učesnica „Zadruge“, u ovaj rijaliti format nikada nije ušla.

Bivšeg partnera sa kojim ima dete, a čije ime nije želela da pominje u javnosti, optužila je svojevremeno za nasilje u porodici.

Izvor: nova.rs

Crveni krst Sombor i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine danas su organizovali prvu akciju dobrovolјnog davanja krvi u 2023. godini.

Akcija je održana u prostorijama Crvenog krsta Sombor, a sugrađanima koji su odlučili da pruže podršku onima kojima je to najpotrebnije, priklјučio se i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Gradonačelnik je ovom prilikom apelovao na sve koji su u mogućnosti da se priklјuče akcijama i postanu dobrovolјni davaoci krvi.

„Kraj godine i početak nove je vreme sabiranja i pravlјenja balansa ne samo institucija nego i svakog čoveka. Razmišlјamo šta su drugi učinili za nas, ali i šta smo mi učinili za druge. Danas sam ponovo poželeo da svratim do Crvenog krsta i još jednom dam krv za naše sugrađane i apelujem i na Vas da to učinite. Dobro se dobrim vraća! Empatija – osećaj za druge lјude je dokaz da nismo samo fokusirani na sebe, nego da umemo da spoznamo tuđe potrebe i olakšamo tuđu nevolјu i donosi posebnu ispunjenost i zadovolјstvo” poručio je gradonačelnik Ratković.

Juče u 6.12 minuta, u susednoj Hrvatskoj je zabeležen zemljotres magnitude 3,3 stepena po Rihteru i 5 stepeni Merkalijeve skale i to 10 kilometara istočno od Belog Manastira, izjavio je za RTV Goran Krunić, dežurni seizmolog u Republičkom seizmološkom Zavodu. 

“Kako je Beli Manastir u susednoj Hrvatskoj blizu granice sa Srbijom, na svega 40-tak kilometara, meštani Vojvodine koji žive u pograničnim mestima blizu Dunava, na području grada Sombora i opštine Apatin , osetili su blage potrese ovog zemljotresa,međutim građani ne treba da se plaše, zemljotres jeste bio osetan, ali nije opasan po imovinu i građani ne treba da se plaše”, ističe Krunić.

Svoja iskustva kako su doživeli zemljotres građani pograničnih mesta od jutros dele društvenim mrežama.

Kako javljaju hrvatski mediji, građani Belog Manastira i okoline su mnogo jače osetili ovaj zemljotres u epicentru, ali nisu zabeležene znatne materijalne štete ovog jutra.

Nakon potresa jačine 3,4 koji je rano jutros probudio istok Hrvatske u ranim jutarnjim satima, oko 8 sati je treslo se i zadarsko područje.

Izvor: RTV

Srpska pravoslavna crkva 19. januara proslavlja Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija i propovedanje hrišćanske vere.

Opština Apatin u saradnji sa Turističkom organizaijom i Sportskim savezom na ovaj praznik organizovaće plivanje za „Časni krst“.

Tradicionalna manifestacija će se održati na plaži kod restorana „Plava ruža“, a plivači će u rukavcu do krsta plivati simboličnih 33 metra.

Informacije vezane za lekarski pregled, kao i prijave za manifestaciju, odvijaju se počev od danas pa do srede 11. januara, svakog radnog dana od 07:30 do 15 časova u Turističkoj organizaciji Apatin, Trg Nikole Tesle 13 ili putem telefona 025/772-555.

U atarima Sombora jesenas je zasejano više ozimih useva nego što je to bilo poslednjih godina. Procene su da je ozimih useva više za 20 do 30 posto.

"Pšenica je u dobrom stanju, lepo se razvila i dobro je pripremlјena ušla u zimu, samo što mi nemamo prave zime. Nešto su bolјe pšenice koje su kasnije sejane, od 20. oktobra do 5. novembra. One ranije sejane su malo bujne za preživlјavanje", kaže agronom Aleksandar Bošnjak.

Ono što je jesenas bio problem su cikade i vaši koji su prenosioci virusa.
"Posledice ćemo videti na proleće. Polјoprivrednici su upozoreni i jesenas su rađeni tretmani insekticidima", kaže Bošnjak.

Pravoslavni vernici Božić slave 7. januara, kada se porodica okuplja oko bogate trpeze i provodi dan u ljubavi i zahvalnosti. Ukoliko govorimo o hrani, česnica je nezaobilazni deo naše tradicije i lomi se za doručak. Ona je zapravo hleb naš nasušni, a do kraja teksta dobićete odgovor na sve nedoumice iz naslova.

U zavisnosti od kraja Srbije, česnica se priprema ili na Badnji dan ili u rano jutro. Na jugu tradicija nalaže da se česnica lomi 6. januara, tokom večere, dok ukoliko krenemo na zapad, porodica to obavi tokom kasnog doručka ili ranog ručka baš na Božić.

Recept za česnicu takođe se razlikuje, a mi ćemo vam predstaviti onaj iz južne Srbije, za koji je potrebno: 600 g brašna, 1/2 praška za pecivo, 1/4 kašičice sode bikarbone, 2 do 3 kašike ulja i so, po ukusu.

Kao što znate, česnica se priprema bez kvasca, a prvo je potrebno pomešati suve sastojke, a zatim dodati so, ulje i vodu, dok se ne dobije ujednačena smesa. Važno je da budete umešni sa testom i strpljivi, da biste nakon toga tepsiju sa česnicom u kojoj se nalazi novčić stavili na pečenje. Potrebno je pola sata da porumeni, kada je spremna da se iznese na trpezu.

Zanimljivo je da je u Vojvodini česnica slatka, i članovi porodice je probaju tek nakon božićnog ručka. Glavni sastojci su kore i orasi, i izgledom podseća na baklavu, samo čvršće teksture. Sa druge strane, u Novom Pazaru česnica se priprema od brašna i vode, uz propratne običaje.

Opšte je poznato da se u česnicu ubacuje novčić, koji simbolizuje blagostanje. Veruje se da onaj u čijem parčetu se zalomi, ima velike šanse za uspešan ostatak godine i povoljne finansije.

No, tu nije kraj priče, jer se, na primer, na jugu naše zemlje, uz novčič traga i za belim lukom, kao simbolom zdravlja, odnosno, zrnom kukuruza, za uspeh na poslu. U zapadnoj Srbiji, pak, neretko se u česnicu ubacuju dva novčića, tako da onaj po manjoj vrednosti donosi novac, a drugi sreću. Za novopazarski kraj, uz paricu karakteristično je i suvo grožđe.

Bez obzira na međusobne razlike, mi vam svima želimo da Božić provedete sa najdražima, i da naglasak bude na zahvalnosti i dobroti.

Izvor: danas.rs

Na potezu pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine

Na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici SO Apatin odbornik Perica Popić dobio je odgovor na pitanje u kojoj fazi je projekat izgradnje fabrike za reciklažu plastike “Bioneks”.

U odgovoru koji je potpisala Dragana Stambolija, rukovodilac Odeljenja za inspekcijske poslove navodi se da je, nakon što je „Bioneks“ odustao od projekta – proizvodni kompleks za reciklažu i pirolizu plastike, 8. novembra 2022. godine podneo novi zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat – proizvodni kompleks za RECIKLAŽU plastike.

Nadležni organ je objavio obaveštenje o podnetom zahtevu u lokalnom listu „Novi glas komune“ i sajtu opštine Apatin, 18. novembra, u kome je navedeno da se uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva može izvršiti u periodu od 18. do 29. novembra, kod nadležnog organa.

-U toku uvida niko od zainteresovanih organa, organizacija i lica nije zahtevao dostavljanje dokumentacije na uvid. UG “Bez straha“ je dostavilo mišljenje na osnovu objavljenog obaveštenja vezano za projekat proizvodni kompleks za reciklažu plastike, navela je Stambolija.

Nadležni organ je 30. novembra doneo rešenje da je za novi projekat POTREBNA procena uticaja na životnu sredinu i rešenjem određen obim i sadržaj studije i naveo da se, pored obaveznih elemenata studije, mora uzeti u obzir i dostavljeno mišljenje UG „Bez straha“ Apatin.

-Rešenje je objavljeno na sajtu opštine Apatin i lokalnom listu „Novi glas komune“ 2. decembra 2022. godine i navedeno uputstvo o pravnom sredstvu da protiv rešenja žalbu može izjaviti nosilac projekta i zainteresovana javnost u roku od 15 dana (od dana njegovog objavljivanja) Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine. UG „Bez straha“ je 18. decembra izjavilo žalbu na Rešenje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu. Prvostepeni organ je primerak žalbe dostavio „Bioneks“ DOO Apatin, 19. decembra, na izjašnjenje u roku od 8 dana na navode žalbe, navela je Stambolija i dodala da će, po isteku roka za izjašnjenje „Bioneks“ DOO Apatin, svi spisi predmeta biti dostavljeni drugostepenom organu – Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine, na odlučivanje po podnetoj žalbi.

Izvor apatinskenovine.rs

"Prava zima" - šta to beše?

Marko Čubrilo, popularni meteorolog amater, objavio je da u narednih desetak dana, do dve nedelje, neće biti prave zime.

„Do kraja ove nedelje, što uključuje i doček Božića po julijanskom kalendaru suvo, stabilno i relativno toplo. Povremeno će biti povećane oblačnosti, posebno sutra, dok je u petak i za vikend lokalno moguća pojava magle i njeno duže zadržavanje. Jutarnji minimumi od -3 do +3 stepena Celzijusa, a dnevni maksimumi od +7 do +13, a samo u predelima sa dužim zadržavanjem magle i niskih oblaka oko +2 stepena Celzijusa. U četvrtak našto jači zapadni vetar, a zatim vetar slab. U nedelju (08.01.) jugoistočni vetar u pojačanju kao najava promene vremena koja sledi početkom sledeće nedelje“, naveo je.

Što se te promene tiče, nju od 9. do 11. januara, donosi hladan font jakog ciklona koji će se premeštati preko nas, a izgledno je i formiranje sekundarnog ciklona nad Jadranom.

„Sve to će usloviti tipično jesnje vreme uz naoblačenje sa kišom, duž Jadrana bi moglo biti i lokalne grmljavine, dok se sneg očekuje samo na planinama i to uglanvom preko 800mnv. U ponedeljak će nad košavskim područjem biti jake i vrlo jake košave, nad južnim i srednjim Jadranom jakog juga, a na severnom bure i tramontane. U utorak će se preko celog regiona proširiti vetar severnog kvadranta. Ovim pogoršanjem će ski-centri dobiti nešto snega ali se uglavnom ne očekuje preko 15cm, a često ni preko 10cm snega“, kaže Čubrilo. U prevodu – ništa od snega u nižim krajevima.

„Od 11.01. pa do 14.01. ponovo uglavnom suvo i relativno toplo bez padavina uz minimume od -2 do +3 i maksimume od +6 do +13 stepeni Celzijusa, što je i dalje iznad proseka… Znam da će mnoge odlaganje hladnoće jako iznervirati, neke i obradovati ali takva je meteorologija. Po mom mišljenju sinoptika zahlađenja se ne može pravilno postaviti jer su globalni faktori za sada vrlo nepovoljni, tu pre svega mislim na snagu i stabilnost zapadnih vetrova. Za sada do oko 17.01. nema signala za dugotrajnije slabljenje zapadnih vetrova i to što će ovi vetrovi oko 10.01. na dan-dva oslabiti nije dovoljno za izmenu sinoptičkog trenda.“

„Moje mišljenje koja dajem na osnovu trenutno raspoloživih podataka je da bi uslova za jače zahlađenje moglo biti tek oko 18.01. jer tada trenutno stoji mogućnost konkretnijeg u dužeg slabljenja zapadnih vetrova. Posle 19.01. je moguć nov ciklus zagrevanja stratosfere koji će takođe biti vrlo važan faktor. Videćemo kako će se sve to dalje odvijati ali pre polovine januara ko što sam i krajem pošle godine pisao ne vredi ni očekivati pravu zimu. Svi izneti podaci i procene su rezultat moje obrade i tumačenja numeričkih modela, za zvanične informacije pratite države prognostičke zavode“, napomenuo je Čubrilo.

A šta kaže RHMZ? U svojoj sezonskoj prognozi najavljuje blaži i prosečno vlažan januar, dok su u trećoj dekadi januara mogući i umereni mrazevi.

Srednja minimalna temperatura vazduha u januaru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.4ºC u odnosu na višegodišnji prosek. 

Srednja maksimalna temperatura vazduha u januaru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 1.3ºC u odnosu na višegodišnji prosek. 

Mesečna suma padavina tokom januara biće u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku za oko 6 mm nižim u odnosu na višegodišnji prosek. 

Izvor: nova.rs

Druga onlajn filatelistička izložba ”Apatin 2022”, u organizaciji Udruženja filatelista Apatin otvorena je do 15. januara na internet stranici www.udruzenjefilatelistaapatin.org.rs . Izložba obuhvata kolekcije brojnih izlagača - filatelista iz naše i drugih zemalja iz celog sveta.

-Onlajn izložba ,,Apatin 2022” nije takmičarska, već služi svrsi promocije ovog lepog hobija – filatelije. Nadam se da će prerasti u tradiciju, kaže Željko Popović, predsednik organizacionog odbora.

Izvor: apatisnkenovine.rs