Sombor.info

Sombor slavi veliki uspeh, jer od danas ovaj grad na Severozapadu Srbije ima člana KLS lige, najboljeg ranga srpske košarke.

Naime, klub simboličnog imena “Džoker”, koji nosi naziv po nadimku našeg najboljeg košarkaša uspeo je da se večerašnjom pobedom protiv Pirota u Sportskoj hali “Mostonga” domogne plasmana u najviši rang takmičenja rezultatom 110:81!

Više od 1200 navijača gledalo je istorijski uspeh momaka u žućkasto-ljubičastima dresovima koji su danas zaličili na Nikolu. Ubacili su preko 100 poena u jednoj NBA utakmici i priredili pregršt prelepih poteza svojoj vernoj publici.

Prisutni navijači će danas osim sećanja na fantastičan ambijent sa sobom poneti i suvenir, s obzirom da su svi posetioci dobili i specijalnu majicu na kojoj je velikim slovima bilo ispisano “šampioni”.

Tako će i sami jednog dana sećaju istorijske sezone somborske košarke. KK “Džoker” se plasmana u Košarkašku ligu Srbije domogao kao drugoplasirani tim u plej-ofu Druge muške lige, a u rang iznad sa njima će poći i Radnički Kragujevac.

Izvor: novosti.rs

Redakciji Kurira javio se R. Ž. iz Sombora koji živi u Nemačkoj tvrdeći da je žrtva organizovane grupe na čijem je čelu Vidovita Nela, vidovnjakinja koja mu je na prevaru uzela 1.250 evra!

Kaže da je u problem došao nakon što mu je jedna poznanica rekla da je njegov sin (16) nemiran u školi jer ga je neko zamađijao!

- Hteo sam najbolje za svoje dete i pričao sam s našim ljudima u Nemačkoj. Jedna žena mi je rekla da mi je dete možda nestašno jer mu je neko nešto "napravio" i dobili smo broj Vidovite Nele. Supruga ju je pozvala, a ta Nela joj je rekla da rade s pravoslavnom crkvom u Somboru, da imaju njihovu podršku. Bila je baš uverljiva. Prvi put je tražila 250 evra, i te pare smo joj uplatili preko Rija mani transfera. Sutradan nam je rekla da mora da nastavi s radom na skidanju magije i da je od crkve tražila da joj se dostavi neko platno iz Jerusalima koje joj treba za sledeći obred. Rekla je da to košta oko 4.000 evra, ali da joj uplatimo odmah bar deo. Sve se dešavalo u jednom danu, u utorak 28. marta. Kad pare legnu crkvi, rekla je, ona će moći da uzme to platno nakratko, da uradi obred, vrati ga u crkvu, a nama vrati pare. Poverovali smo u to... - priča prevareni čovek.

Čekali su da im se vrati novac, ali to se nije desilo...

- Verujem da više ljudi stoji iza ove prevare jer mi je rekla da uplatim novac Aleksandri B., koja je takođe iz Sombora. Imam imena, prezimena, adresu, ali na telefon se više ne javljaju, a mi živimo u inostranstvu i ne mogu da dođem do njih. Dali smo joj ukupno 1.250 evra. Pozvao sam crkvu u Somboru, a oni su mi rekli da ne sarađuju s vračarama i da je u pitanju prevara! Pozvao sam i policiju, ispričao šta nam se desilo, dao sam im sve podatke koje sam imao i rekli su mi da će proveriti moj slučaj - kaže čitalac Kurira, navodeći da je odlučio da otkrije svoju priču kako bi uticao na ljude da ne nasedaju na ovakve laži, kako im se ne bi desilo što i njima...

Izvor: kurir.rs

Zbog pojačanog prisustva stranih i domaćih državlјana na svim putnim pravcima na teritoriji Republike Srbije, policijski službenici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova preduzimaju mere radi obezbeđivanja nesmetanog odvijanja saobraćaja, kao i smanjenja broja saobraćajnih nezgoda.

„Tokom ovog vikenda, kontrola će biti usmerena na otkrivanje i procesuiranje prekršaja koji imaju direktan uticaj na bezbednost učesnika u saobraćaju, a naročito na prekoračenje brzine, upravlјanje vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, nekorišćenje sigurnosnog pojasa i nepropisan prevoz dece, kao i na prekršaje koje čine vozači motocikala i mopeda“, rekla je poručnik policije Milica Dobrić iz Uprave saobraćajne policije, poželevši građanima srećan put i bezbedno učešće u saobraćaju.

Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje obajvio je preliminarne rang liste korisnika penzija koji su ostvarili pravo na besplatnu rehabilitaciju u banjama Srbije.

Ove liste se mogu naći na oglasnim tablama organizacija korisnika penzija, odnosno Saveza penzionera Srbije i Udruženja penzionera Srbije „Nezavisnost”, i oglasnim tablama svih organizacionih jedinica Fonda PIO.

Kako je saopšteno, prigovor na preliminarnu rang-listu može se uložiti u roku od pet radnih dana od 3. do 7. aprila 2023. godine.

Iz Fonda PIO navode da je ove godine stiglo oko 72.000 prijava za besplatnu rehabilitaciju u banjama, a konačna rang-lista biće objavljena 19. aprila.

Nakon objavljivanja konačne rang-liste i po završetku procedure, očekuje se da prvi penzioneri uskoro krenu u banje na oporavak.

Telo pripadnika Policijske uprave B. J. (40), iz Sombora pronađeno je u Bezdanu, na izlazu iz grada prema Subotici.

Po nezvaničnim informacijama, pretpostavlja se da je u pitanju samoubistvo, počinjeno službenim pištoljem koji je pronađen pored tela, piše Kurir.

Iz izvora bliskih istrazi saznajemo da je nesrećni čovek ostavio oproštajno pismo. Čim ga je pronašla, supruga je obavestila policiju, koja je odmah krenula u potragu za kolegom ali nažalost, nisu uspeli i da mu spasu život.

Po nezvaničnim informacijama, nesrećni policajac je bio u velikim dugovima. Da li je to presudilo da se odluči na samoubistvo, utvrdiće istraga.

B.J. je iza sebe ostavio suprugu i četvoro dece, od koje je najmlađe tek prohodalo.

Izvor: nova.rs

Nemačka je zemlja sa bogatom istorijom, prelepom prirodom i zanimljivom arhitekturom. Stoga ne čudi što je popularna destinacija među putnicima iz regiona.

Naši turisti uglavnom posećuju poznate turističke centre Nemačke - Minhen, Frankfurt i Berlin. Međutim, ako tražite inspiraciju za novo putovanje, ovo su zanimljivosti o četiri nemačka grada koji su sve popularniji među turistima. Evo zašto biste želeli da ih posetite.

Bremen - živopisni grad na severozapadu

Ako krenete u pravcu severozapadne Nemačke, živopisni srednjovekovni grad koji svi preporučuju je Bremen, koji kombinuje istoriju, kulturu i moderan način života. Njegova istorija datira još od 8. veka, i zajedno sa Bremerhafenom čini najmanju saveznu državu u Nemačkoj.

Stari grad Bremen je takođe na Uneskovoj listi svetske baštine, a zbog svoje arhitekture nazivaju ga i severnim Rimom. Glavni trg Marktplac je mesto gde se održavaju mnoge manifestacije i festivali, a tu je i devet metara visoka statua viteza Rolanda - simbola slobode i nezavisnosti grada, kao i gradska većnica (Rathaus). Nedaleko je jedna od najpopularnijih atrakcija u Bremenu, statua bremenskih muzičara. Reč je o statui magarca, psa, mačke i petla, inspirisanoj čuvenom bajkom braće Grim.

Ako volite da šetate, možda će vam se dopasti i Burgerpark, najveći park u Bremenu, a možete i da prošetate šetalištem Šlahte na obalama reke Vezer. Naći će se i oni koji vole da vide grad biciklom, jer je Bremen poznat kao jedan od 10 najboljih evropskih gradova po broju bicikala, što ga svrstava među najzelenije gradove u Nemačkoj.

Za one koji vole suvenire i ručno rađene predmete, Bottcherstrasse je obavezna, gde možete pronaći brojne suvenirnice i prodavnice u kojima se prodaju lokalna kafa, čaj, čokolade i nakit. Bremen je poznat upravo po svojim trgovačkim udruženjima, pa se tu svakako mogu naći unikatni pokloni i suveniri koje možete poneti sa sobom kao uspomenu na ovaj divni nemački grad.

Drezden - grad muzike i kulture

Drezden se nalazi u istočnoj Nemačkoj, u dolini reke Labe, i najveći je grad u saveznoj državi Saksoniji. Zbog svog kulturnog i istorijskog nasleđa, dobio je nadimak Firenca na Elbi i postao je popularna nemačka turistička destinacija.

Grad je teško oštećen u 2. svetskom ratu, ali je staro jezgro obnovljeno i vraćeno skoro u prvobitno stanje. Krasi ga rokoko i barokna arhitektura, a neki od najpoznatijih simbola grada su barokna palata Cvinger, opera Semperoper i crkva Gospe.

Drezden je takođe poznat po svojoj muzici. Orkestar Staatskapelle, Drezdenska filharmonija i dečiji hor Drezdner Krojchor oduševljavaju brojnu domaću i inostranu publiku, a u Drezdenu možete pronaći bogat kulturni program tokom cele godine. Posebno je popularan u proleće i leto, kada se ljudi okupljaju na događajima na otvorenom duž reke Elbe, a mnogima je i omiljena zimska destinacija jer je dom najstarije nemačke božićne pijace.

Potsdam - grad filma nedaleko od Berlina

Potsdam se nalazi na oko 20 kilometara od Berlina, čiji parkovi i palate takođe imaju status svetske baštine Uneska. Pruski kraljevi su ga učinili jednim od najluksuznijih kraljevskih gradova u Evropi, a pet stotina hektara parkova i 150 zgrada ima status UNESCO-ve baštine.

Najpoznatiji među njima su dvorci Sansusi, Novi dvor i palata Cecilienhof, gde je krajem Drugog svetskog rata održana Potsdamska konferencija na kojoj se odlučivala o sudbini posleratne Evrope. U starom centru grada nalazi se Nojer Markt, jedan od najbolje očuvanih baroknih trgova u Evropi. Osim toga, ovaj grad je bio žarište tokom Hladnog rata, pa privlači brojne turiste koji se zanimaju za noviju istoriju i politiku.

Potsdam je poznat i po kinematografiji, zbog čega je 2019. godine proglašen Uneskovim kreativnim gradom filma, a tu se nalazi i Babelsberg, najstariji filmski studio na svetu. Najbolji način da istražite sve znamenitosti Potsdama je biciklom, a svakako možete ići na vožnju čamcem po reci Havel i videti grad iz malo drugačije perspektive.

Regensburg - srednjovekovni grad sa mnogo barova

Destinacija koju vredi posetiti je Regenzburg, grad u Donjoj Bavarskoj, koji se nalazi na ušću reke Dunav u Regen. Ovaj grad ima istoriju dugu dve hiljade godina, a poznat je i kao jedan od najbolje očuvanih i najlepših nemačkih srednjovekovnih gradova.

Njegovo istorijsko jezgro prepuno je starih kula i palata, sa čak 984 zgrade na Uneskovoj listi svetske baštine. Neke od atrakcija koje najviše privlače turiste su Kameni most sa kojeg se pruža jedinstven pogled na grad, katedrala Svetog Petra, trg Krautermarkt i istorijska apoteka Adler.

Ali oni koji vole zabavu takođe će dobiti svoj put. Naime, u starom gradu Regensburga postoje brojni barovi i pabovi. Štaviše, Regensburg je poznat kao grad sa najvećom koncentracijom barova u Nemačkoj. Stoga, ako želite da doživite mešavinu kulture, istorije i zabave, Regensburg bi mogao biti idealna sledeća destinacija.

Izvor: index.hr

Širom Interneta mogu da se pronađu različite zagonetke i mozgalice, a jedna je popularna već nekoliko godina unazad, međutim do njenog konačnog rešenja malo ko je došao. Ova zagonetka ne podrazumeva nikakve trikove i cake, već je potrebno iskoristiti isključivo logiku, ali....

Najčešće je na različitim forumima i stranicama možete pronaći pod imeno, "Green Eyed Dragons" (Zmajevi zelenih očiju), a čak i na Harvardu s vremena na vreme dele je studentima fizike kao domaći zadatak. Interesantno je da dolazi u nekoliko verzija, koje su lakše ili teže, a mi vam donosimo onu najkomplikovaniju.

Zagonetka:

Posetili ste udaljeno, napušteno ostrvo na kome živi 100 veoma prijateljski nastrojenih zmajeva, a svi oni imaju zelene oči. Vekovima već nisu videli čoveka, pa ih je vaša poseta veoma obradovala i poželeli su da vam pokažu kako žive na tom ostrvcetu. Čine se veoma prijatnim i normalnim, osim što su zmajevi, ali ubrzo saznajete nešto veoma bitno.

Na ostrvu postoji pravilo da ako zmaj ikada sazna da ima zelene oči, te noći tačno u ponoć moraće da se se odrekne svih svojih moći i obeležja zmajeva, i pretvoriće se u lastavicu. Na sreću, na ostrvu nema ogledala i oni nikada međusobno ne pričaju o boji očiju, tako da zmajevi stotinama godina žive u blaženom neznanju.

Kada ste bili spremni za odlazak, svi zmajevi su se okupili da vas pozdrave, a vi ste im uz mnogo suza zahvalili na njihovom gostoprimstvu. Nakon toga ste ipak odlučili da im kažete nešto što već znaju ( jer ipak svaki od njih vidi boju očiju drugih zmajeva); svima ste rekli da bar jedan od njih ima zelene oči. Niste mislili na posledice i otišli ste dalje svojim putem.

Ako pretpostavimo da su zmajevi nepogrešivo logička bića, šta je usledilo nakon vašeg odlaska?

Rešenje:

Ova zagonetka ima nekoliko različitih postupaka rešenja, a možda vam je određena pomoć da ne postoji ništa u njoj što bi vam dalo "magično" rešenje, nema nikakve igre reči ili trikova. Jednostavno morate voditi računa o podacima koje ste dobili i koristite logično zaključivanje.

Tačno rešenje je da će se se svih 100 zmajeva pretvoriti u lastavice onda kada ponoć otkuca u 100. danu. Objašnjenje je veoma lako pronaći jednostavim ukucavanjem "Green Eyed Dragons solution" na Guglu, a između ostalog dostupno je i na zvaničnom sajtu Harvarda?

Izvor: blic.rs

Lek za bezbolni porođaj "epidural" je od 1. januara 2016. godine besplatan u Srbiji, ali od 414 ispitane porodilje, 55 odsto njih je reklo da su, ipak, morale nešto da plate, saopštilo je udruženje Mame su zakon.

Na osnovu iskustva 2.000 žena, može se zaključiti da epidural jeste besplatan, ali da su žene, usled nedostatka osoblja, posebno anesteziologa, prinuđene ili da same pronalaze lekare na koje mogu da računaju na porođaju ili da one koji su tu u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se porađaju koruptivnim radnjama „motivišu“ da proceduru obave, navodi se u saopštenju udruženja.

Novac koji su žene izdvajale za bezbolan porođaj kreće se od 50 do 500 evra, u zavisnosti o kom je porodilištu reč i od toga da li su dobile samo anesteziologa ili je pored anesteziologa u čitavu aktivnost uključen i ginekolog, što se naziva „paketom“.

Žene su u svojim odgovorima govorile o negativnim iskustvima u gotovo svim porodilištima u Srbiji.

Praksa naplate besplatnog „epidurala“ svuda je ista ili slična, osim porodilišta „Dr Dragiša Mišović“, za koje su žene imale samo reči hvale, a u kojem se usluge koje su besplatne zaista i ne naplaćuju, ističe se u saopštenju Mame su zakon.

Udruženje je pozvalo Ministarstvo zdravlja da nađe način kako da se obezbedi dovoljan broj anesteziologa, ali i da ispita te navode i zaposlene u porodilištima podsete da je uzimanje novca za pružanje te besplatne usluge u suprotnosti sa zakonom.

Izvor: n1info.rs

Putarina je od danas u Srbiji skuplja 14 odsto ako se plaća gotovim novcem, a za osam odsto za vozače koji je plaćaju elektronski. Putarina za putničke automobile na deonici Beograd-Preševo poskupela je sa 1.490 dinara na 1.699, a ako se plaća elektronski, putarina je 1.609 dinara.

Na deonici Beograd-Paraćin putarina je sa 580 dinara, povećana na 661 dinar, a za elektronsko plaćanje je 626 dinara.

Putarina na deonici Beograd-Niš poskupela je sa 890 dinara na 1.015 dinara, a za e-naplatu na 961 dinar.

Vozači će na deonici Beograd-Subotica umesto 640 dinara putarinu će plaćati 730 dinara, a elektronski 691 dinar.

Putarina na deonici Beograd-Čačak (Pakovraće) je sa 470 dinara, poskupela na 536 dinara ili 508 dinara ako se plaća elektronski.

Gradsko veće Sombora donelo je odluku da se raspiše javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama i unapređenje termotehničkog sistema putem ugradnje kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelja toplote u ovom gradu.

Za sprovođenje ovih mera, predviđeno je šest miliona dinara, od čega jednu polovinu obezbeđuje Ministarstvo rudarstva i energetike a drugu grad, objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu, gde će biti objavljen i javni poziv.

Od ukupnog iznosa, pet miliona dinara je namenjeno za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije, a milion za ugradnju kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelja toplote.