Sombor.info

Opštoj bolnici Sombor opredelјeno 43.229.300,00 dinara za nabavku nove opreme i 6.776.000,00 dinara za hitne popravke od strane Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo

Juče je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u prisustvu potpredsednika Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za zdravstvo prof. dr Zorana Gojkovića, uručio ugovore predstavnicima 70 zdravstvenih ustanova u AP Vojvodini, među kojima je i Opšta bolnica Sombor, za finansiranje i sufinansiranje izgradnje, održavanja i opremanja u ukupnom iznosu od nešto manje od dve milijarde dinara.

V.d. direktoru Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, dr Draganu Rastoviću, tom prilikom uručen je ugovor na ukupan iznos od 43.229.300,00 dinara za nabavku:

• aparata za TENS terapiju u iznosu od 36.000,00 dinara,
• dva aparata za terapiju sa galvanskom strujom u iznosu od 57.600,00 dinara,
• magneta sa solenoidom prečnika 30cm i prostirkom u iznosu od 135.200,00 dinara,
• lasera sa skenirajućom sondom u iznosu od 226.100,00 dinara,
• aparata za terapiju sa diodinamičkim strujama u iznosu od 99.400,00 dinara,
• aparata za kombinovanu elektroterapiju u iznosu od 85.900,00 dinara,
• ultrazvučnog aparata sa sondom 3MHz/5 cm2 u iznosu od 110.900,00 dinara,
• četiri parafinska kazana od 30 litara u iznosu od 749.000,00 dinara,
• aparata za laseroterapiju u iznosu od 282.000,00 dinara,
• aparata za ultrazvučnu terapiju u iznosu od 160.800,00 dinara,
• aplikatora za ultrazvučnu terapiju – Handsfree u iznosu od 169.200,00 dinara,
• trakcionog uređaja u iznosu od 803.700,00 dinara,
• tačkaste elektrode za elektrostimulaciju u iznosu od 8.500,00 dinara,
• plazma sterilizatora komore 80 litara za sterilizaciju termolabilnih medicinskih instrumenata u iznosu 10.350.000,00 dinara,
• uređaja za skrining sluha kod novorođenčadi u iznosu od 840.000,00 dinara,
• operacionog stola sa adekvatnim nastavcima neophodnim za obavlјanje operacija u otorinolaringologiji u iznosu od 5.400.000,00 dinara,
• LED operacione lampe sa dva svetla u iznosu od 2.800.000,00 dinara,
• termostata za sušenje pločica za patologiju kapaciteta 115 litara u iznosu od 460.000,00 dinara,
• bronhoskopa za Odelјenje za plućne bolesti u iznosu od 7.000.000,00 dinara,
• pištolјa za automatsku biopsiju sa setom igala u iznosu od 195.000,00 dinara,
• konveksne sonde za postojeći ultrazvučni aparat u iznosu od 1.300.000,00 dinara,
• ultrazvučnog aparata sa tri sonde: urološkom-transrektalnom, abdominalnom i linearnom i vodičima za biopsije u iznosu od 7.200.000,00 dinara,
• profesionalne veš mašine kapaciteta 45 kg u iznosu od 3.500.000,00 dinara,
• četiri univerzalne mašine za čišćenje i održavanje podova u iznosu od 1.260.000,00 dinara.

Tokom februara i marta meseca ove godine, po konkursu za finansiranje odnosno sufinansiranje hitnih kapitalnih popravki u zdravstvenim ustanovama u 2023. godini kod Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, Opštoj bolnici „Dr Radivoje Simonović“ Sombor odobrena su sredstva u ukupnom iznosu od 6.776.000,00 dinara za popravku:

• vodenih grejača u rezervoaru za mazut koji se koristi za potrebe grejanja celokupnog kompleksa Odelјenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Bezdanu u iznosu od 840.000,00 dinara
• dva kompresora proizvođača BOGE, model SKm 35 i dve vakuum pumpe proizvođača Bush, model R5 160-138 u iznosu od 2.926.000,00 dinara
• ureterorenoskopa i litotriptora proizvođača „Karl Storz“ za potrebe Odelјenja za urologiju u iznosu od 3,010.000,00 dinara

Godina je 2020. Na planeti Zemlјi pojavio se virus koji se širi neslućenom brzinom i veoma je smrtonosan.

Sada svi znamo da prve dve rečenice nisu deo nekog apokaliptičnog scenarija, nego našeg iskustva. Zato je 2020. prisećanje na roman „Besnilo“ Borislava Pekića delovalo poput pravog otkrića: „Pa, ovaj čovek je sve predvideo!“. Međutim, civilizacija predstavlјena u romanu kao populacija jednog od najvećih i najprometnijih aerodroma na svetu – londonskog Hitroua – nije završila u ruševinama, nego se nastavila. Ostala su pitanja.
Koji je odnos prirode i čoveka? Koji je odnos dobra i zla? Koji je odnos čoveka i čoveka? Koji je odnos lјudi i životinja? Koji je odnos normalnosti i ludila?

Pekić je navedena i mnoga druga pitanja u „Besnilu“ postavlјao putem radnje romana i njegovih likova – naučnika koji pokušavaju da odgonetnu prirodu virusa i naprave lek za čoveka; doktora koji pokušavaju da pomognu zaraženim lјudima; vojnika službe obezbeđenja čije su potrebe da se virus izoluje i ne ugrozi ostatak čovečanstva ravne destruktivnoj moći nuklearnog oružja; jednog misterioznog čoveka koji je u potrazi za još misterioznijim psom… Posebno mesto pisac je dodelio piscu, Danielu Leverkinu, koji osim što priča svoju priču, postaje i hroničar zbivanja, kao i jedan od važnijih šrafova u napetom razrešenju trilera oko porekla i prirode virusa (novog) besnila.

Dobar deo ovih pitanja i likova, zadržao je Fedor Šili, dramatizujući Pekićev roman za potrebe predstave u režiji Borisa Liješevića, u Narodnom pozorištu Sombor. Prateći strukturu romana – stadijume - polako upoznajemo sve likove od kojih se klјučna dva – pisac Leverkin (Branislav Jerković) i dr Liberman (Saša Torlaković) pojavlјuju u svešteničkim odorama. Leverkinova beležnica je crna i ima beli krst, a prvo pojavlјivanje Libermana praćeno je čak i klјunastom maskom, onom kakve se nošene u vreme kuge, što je znak reditelјa Borisa Liješevića da Pekićevo „Besnilo“ kao što prethodi Saramagovom „Slepilu“, ima svoju prethodnicu u književnom pismu Albera Kamija (“Kuga“), Umberta Eka („Ime ruže“), kao i u Svetom pismu, Jovanovom otkrovenju koje se citira i apokrifno parafrazira u vidu psa iz Megida, ukazujući na Armagedon. Veza „Besnila“ sa Biblijom je pojačana naučničkim redom lekara-jevanđelista, a zajedno sa pojavom Gabrijela (Ninoslav Đorđević) – direktnom asocijacijom na arhangela Gavrila - koji je u vidu umobolnog čoveka tu da zaštiti čovečanstvo i jedini preživlјava, baš kao i pas Šaron iz Megida - sve je znak da se borba dobra i zla nastavlјa.

A kako je ona konkretno predstavlјena? Pa tako što je zlo prikazano kao gorda i ohola lјudska priroda koja bi htela da se igra boga. Kada umesto natčoveka dobiju duplo jači virus besnila i njegovo bekstvo iz laboratorije, naučna dostignuća postaju direktno suprotstavlјena etičkim dilemama i čovečnosti pojedinih likova, kao što je dr Komarovski (Marko Marković) ili žrtva dr Libermana dok je radio za naciste, Jevrejka Luiz Sorenson (Ivana V. Jovanović), čiji je put ukršten i sa Leverkinovim. Agresivni životinjski porivi (instinktivni nagoni) kao još jedan komentar lјudske prirode, evidentni su u militarističkoj transformaciji aerodromskog oficira službe obezbeđenja, Majora Loforda (Srđan Aleksić). U nizu drugih, sporednijih, a ipak važnih uloga dobrih lјudi, pogotovo u smislu dobre glumačke igre, izdvojio bih Kseniju Mitrović kao devojčicu Su Dženkins i Stefana Beronju kao dečaka Adriana Goldmana.

Posebno aktuelna, iako ne kao što je to bila te 2020, u romanu „Besnilo“ i predstavi koja je sada na repertoaru Narodnog pozorišta Sombor, odzvanja kriza kritičkog mišlјenja na račun naučnih dostignuća u scenama oko vakcinisanja na Aerodromu „Hitrou“. Hteli to autori ili ne, i to je implicitno prikazano kao delo „velikog plana“ da se stvori natčovek, što ide na ruke i teorijama zavere. Istina, Pekićev žanr-roman, kako je on sam nazvao mešavinu detektivske priče, horora, političke drame, protkan je populističkim elementima od kojih se on takoreći branio studioznom realističnošću spisatelјskog postupka, mitološkim i psihološkim arhetipovima po kojima stvarao svoje junake, najčešće tragičare, pa i religijskom i filozofskom pozadinom, odnosno dubinom i slojevitošću svog romana, kao i njegovim pozamašnim obimom. I dalјe, „Besnilo“ je bilo i ostalo nešto na čemu bi mu pozavideli Stiven King ili scenaristi i producenti savremenih saga o apokalipsi i njenim zombijima. Otud pozorišni tretman Fedora Šilija i Borisa Liješevića zbog razumlјivog sažimanja i ubrzavanja radnje, deluje nabacano i nepovezano. Možda bi mogao da bude holivudski blokbaster, super TV serija, ali „Besnilo“ u Somboru je pokazalo da, jednostavno, nije dobra drama.

Broj stranica romana, likova, događaja, situacija, kontekst, bio je i ostao najveća dramaturška, pa i reditelјska, a svakako i glumačka zamka – pitanje kako nešto tako obimno, atraktivno, zavodlјivo, odigrati a da ne deluje površno i trivijalno. A neke scene izgledaju baš tako – kada doktor dolazi na posao, a u pauzi se lјubaka sa medicinskom sestrom. Ili kada se pred finale pokušaja „kriznog štaba“ da se reši situacija iz fioke vadi flaša viskija i nazdravlјa. A onda za tili čas sve to treba da se poveže sa nečijom ličnom, porodičnom ili metafizičkom dramom. Kao da se stvarno trkamo sa besnilom.
Ipak, nekima treba odati i priznanje. Kao sceni tokom koje me obuhvatila jeza, dok figure obasjane svetlom baterijske lampe vidimo po mračnim ćoškovima aerodroma u koji je pretvorena somborska pozornica. Ljudi koji se boje svetla. Prava pekićevska žanr-scena.

Malo više ritma i odnosa uspostavlјeno je u drugom delu predstave, kada se više pažnje poklanja razvoju piščeve priče sa tragovima tinte i krvi - Danielu Leverkinu i njegovoj ulozi u zapletu i raspletu. Međutim, i tu, kao u nekoliko navrata ranije, javlјaju se neke vrste „propovedi“, delovi naracije koja nepotrebno objašnjava šta se i zašto se događa. Kao da uvođenje songova na poznate uspavanke nije bilo dovolјno, niti zvuk crtanih filmova u pauzi, da se potcrta eutanazija u kojoj javnost uživa dok joj se sprema kraj. A na kraju se sve čak pretvara u apsurd, jer ilustracije naracije prelaze u slobodne asocijacije, isprepleteni niz orgazma i orgazmičnih scena potpunog ludila, pardon, besnila, manifestovanog zanosom seksualnog čina i mahanjem zastavama, koreografijom Erosa i Tanatosa koja podseća i na slet politički upitnih sledbenika.
Virus možda može da nastane u laboratoriji, ali njegova priroda ne. Danas je isto tako i sa čovekom. A u ovom slučaju i sa pozorištem. Eksperimentom pravlјenja predstave od romana.

Izvor: dnevnik.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je u sredu, 05. aprila 2023. godine, 148. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 6 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog za rekonstrukciju kolovozne konstrukcije nekategorisanih atarskih puteva na katastarskim parcelama između Riđice i Rastine. Nekategorisani putevi između dva naselјena mesta rekonstruisali bi se preko već utvrđene trase nekategorisanog puta, a u planu je da izgradnja prve faze deonice iznosi 1821 m, a širina kolovoza 5 m.

Na današnjoj sednici, Gradsko veće usvojilo je ponudu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture za sprovođenje mera zaštite arheološkog lokaliteta „Pustara“, koji se nalazi na trasi izgradnje puta regionalnog značaja Stapar – Sivac. U okviru ove druge faza zaštite lokaliteta, radiće se na otkopavanju, dokumentovanju i konzervaciji pokretnog arheološkog materijala, stručnoj analizi prikuplјenih uzoraka, te izradi finalne dokumentacije.

U Bačkom Brestovcu kod Odžaka privremeno je zaustavljena seča šume na 10 hektara, započeta u februaru, a lovci, koji su se angažovali da spreče uništavanje stabala, nadaju se da će zabrana biti trajna

Ohrabrenje je stiglo od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a Lovačko društvo (LD) „Brest“ u Bačkom Brestovcu je uspelo da u Arhivu Sombora obezbedi original ugovora kojim je 1995. godine od Poljoprivrednog preduzeća (PP) „Bačka“ u ovom selu dobilo u vlasništvo pet parcela – po dve njive druge i treće klase i jednu prvoklasnu, ukupne površine oko pet hektara. Taj dokument je dokaz da su brestovački lovci na tom zemljištu legalno podigli bagremovu šumu kao remizu za uzgoj i zaštitu divljači, i da to drveće bez njihovog odobrenja niko ne sme da dira.

- Dosad smo posedovali samo kopiju ugovora o prenosu parcela na LD „Brest“, a sad je original predat u Katastar, gde ćemo biti upisani kao vlasnici tog zemljišta – ističe Stevan Marinković, predsednik LD „Brest“ i opštinskog Lovačkog udruženja (LU) „Mostonga“ u Odžacima.

PREDNOST U ODNOSU NA ORANICE
Panovski je u odbranu brestovačke šume naveo i zabranu smanjivanja površina pod šumama i čuvanje i zaštitu šuma kao činilaca životne sredine.

- Takođe, član 23 Zakona o poljoprivrednom zemljištu propisuje da se obradivo poljoprivredno zemljište može koristiti u nepoljoprivredne svrhe – za podizanje šuma, bez obzira na klasu zemljišta. Taj izuzetak ukazuje na intenciju zakonodavca da prednost u zaštiti ima šuma u odnosu na poljoprivredno zemljište – naglasio je Panovski.

Marinković napominje da je strani vlasnik, koji je kupio poljoprivredna preduzeća iz Sombora, Srpskog Miletića, Feketića i Bačkog Brestovca i objedinio ih pod firmom PP „Vojvodina“, posekao hektar i po šume na parceli LD „Brest“ pre nego što je zaustavljen u naumu da to sprovede na svih 10 hektara.

- Pokrajinska šumarsko - lovna inspektorka je u februaru sprečila seču šume, ali je dozvolu za njeno pustošenje naknadno dala poljoprivredna inspektorka, koja je šumu ocenila kao zaparloženo poljoprivredno zemljište (!), iako se golim okom vidi da je to prava šuma. Zato smo od resornog pokrajinskog sekretarijata zatražili reviziju postupka i privremenu zabranu seče šume – predočio je Marinković.

V.d. pokrajinskog podsekretara Aleksandar Panovski obavestio je lovce da se seča šume obustavlja po članu 109 Zakona o šumama.

- Tim članom je propisano da šumarski inspektor u hitnim slučajevima, u kojima bi nastupila šteta po opšti interes, naredi mere za njeno sprečavanje, do pribavljanja saglasnosti za seču šume – poručio je Panovski.

Izvor: novosti.rs

Pas koji se nalazi na mestu loga društvene mreže Tviter i koji je zamenio plavu pticu ima svoj profil na Instagramu i mnogo obožavalaca.

Korisnici Tvitera danas su primetili da umesto plave ptice, tradicionalnog logotipa ove društvene mreže, u levom uglu ekrana stoji jedan pas, popularni Dodž iz internet mimova.

Pas koji je postao mim i zaštitno lice jedne kriptovalute ima svoj Instagram profil i zove se Kabosu, rase je šiba inu i živi u Japanu, navodi N1.

Krajem prošle godine vlasnica voljenog psa objavila je da je Kabosu bila jako bolesna i da je njeno stanje veoma opasno.

Ipak, iako boluje od hronične leukemije 17-godišnji pas je uspeo da se izvuče.

Pas je postao planetarno poznat 2010. godine kada je fotografija sa preklopljenim šapama i radoznalog izraza lica postala viralna na Redditu, Tumblr-u i 4Chan-u.

Tada je usledio talas mimova koji su zabavljali korisnike društvenih mreža i Kabosu je postala nezapamćeno popularna.

Njena popularnost je porasla 2013. godine kada su dva programera predstavila alternativnu kriptovalutu pod nazivom Dodžkoin kao odgovor na Bitkoin. Kabosu danas ima 445 hiljada pratilaca na Instagramu.

Sama vlasnica psa je rekla kako nikada nije mogla da pretpostavi kakav će uticaj na internet imati fotografija koju je napravila.

Još uvek nije objašnjeno zašto Kabosu zamenila poznatu plavu pticu na logu Tvitera i koliko će ova promena potrajati.

Izvor: nova.rs

U ponedeljak, 3. aprila, počele su probe komada RADOVAN TREĆI Dušana Kovačevića u režiji Vita Taufera u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Grad teatra Budva.

U predstavi igraju Ninoslav Đorđević, Biljana Keskenović, Dušan Jakišić, Danica Grubački, Nemanja Bakić, Marija Maša Labudović, Lazar Nikolić, Pavle Popović.

Scenograf predstave je Lazar Bodroža, kostimograf Biljana Grgur, dramaturg Vesna Radovanović, kompozitori Robert Pešut - Magnifico i Aleksander Pešut - Schatz!.

Premijera predstave je zakazana za 15. avgust na festivalu „Grad teatar“ u Budvi, na sceni između crkava.

Proteklog vikenda Kajakaški klub Dunav iz Bezdana na svojoj tradicionalnoj “Bezdanskoj regati” okupio je najbolje najbolje mlade kajakaša iz naše zemlje i inostranstva.

Po rečima predstavnika bezdanskog kluba učešće je uzelo oko 250 takmičara iz šest ino-klubova i sedam domaćih. Kako saznajemo kajakaši mađarskog Seksarsa su najviše pokazali.

Domaćin je takođe imao zapažene rezultate. U pionirskoj konkurenciji Anja Loknar je bila druga, dok je Sebastijan Štaub zauzeo treće mesto. Bez postolja su ostali: Luka Kolar (4. mesto), Aleksa Breberina (6), Ognjen Maksimović (13) i Tea Kolar (11).

U muškoj kadetskoj konkurenciji Vuk Perović je bio bronzani, dok je Vladimir Čapo na kraju bio sedmi. U ženskoj konkurenciji Žofi Horvat je osvojila srebrnu medalju.

Što se tiče juniorskih rezultata, Nikolas Andrić je bio prvi, Mihajlo Dadić drugi, a Levente Kevago četvrti u muškoj, a Žofi Horvat treća u ženskoj uzraasnoj kategoriji. U seniorskoj konkurenciji je osvojena jedna medalja. Eleonora Nađ je morala da se zadovolji bronzom, dok su Dženifer Bošnjak i Levente Kevago bili stepenicu niže.

Bezdanci su imali svoje predstavnike i u mini kajaku. U kategoriji do 9. godina Mihaela Maria Horvat je osvojila zlato, a Kinga Panda bronzu. Isto odličje je pripalo i Adrianu Nikoliću. U godina dana mlađoj generaciji, Leona Kiš je osvojila zlato, a Andrija Perović bronzu. Oliver Bezdan, Daniel Kantor i David Bojić zauzeli su sva tri pobednička mesta u grupi do 12.godina. Vukašin Kovačević je bio deveti, dok je na kraju Lea Rica bila peta, a Emina Bojić osma. U najmlađoj uzrasnoj grupi (13. godina) bezdanski klub nije imao takmičara na pobedničkom postolju. Lea Rica je bila peta, Tea Kolar (11), Andrea Fica (12), a Emina Bojić (13).

Ovim informacija treba dodati i da su kajakaši Dunava učestvovali na Prvestvu Srbije u trkama na pet kilometara. Osvojili su četiri odličja. Pionirka Anja Loknar je postala vicešampionka države, dok je Luka Kolar i istoj kategoriji bio bronzani. Prvaci Srbije postali su kadetkinja Žofi Horvat, odnosno junior Nikolas Andrić.

Izvor: somborsport.org

Prvog aprilskog dana u Zrenjaninu je održano Prvenstvo Vojvodine za juniore u rvanju grčko-rimskim stilom. Rvači “Radničkog” su nastupili sa 6-oro takmičara i osvojili 4 medalje.

Kod momaka Milan Tolić u kategoriji do 60kg sa dve pobede i jednim porazom osvaja srebrnu medalju. Srećko Malbaša u kategoriji do 55kg osvaja bronzanu medalju. U borbi za medalju našli su se Mladen Patarčić do 97kg i Mihajlo Stričević do 82kg koji su izgubili i osvojili četvrto mesto. Zlatnu medalju osvojila je Nađa Liščević do 50kg, dok je srebrna bila Sara Demir do 68kg. U ekipnom plasmanu devojke se zauzele treće mesto.

Što se tiče pionira Jovan Kosovac i David Mazinjanin su bili sa reprezentacijom Srbije na Centralnoj Evropskoj ligi za pionire gde su ekipno osvojili 3. mesto. David je u kategoriji do 62kg ostvario tri pobede i jedan poraz, dok je Jovan u kategoriji do 41kg izgubio.

Izvor: Novi Radio Sombor

U Somboru je promovisan projekat Vlade Srbije "Zaplovi Srbijom" čija je vrednost kako je rečeno, 28 miliona evra, a cilj je da se izgradi nedostajuća infratsruktura kako bi se iskoristili potencijali rečnog saobraćaja i nautičkog turizma, koji je decenijama bio zapostavljen. 

"Pre pandemije je u Srbiji registrovano 1542 pristajanja, a računa se da će ove godine biti mnogo više turista, što će našoj zemlji doneti značajne ekonomske prednosti", kazao je resorni ministar Goran Vesić u Somboru.

Srbija je zemlja koja nema more, ali ima dve međunarodne reke Dunav i Savu, kojima je povezana sa celim svetom. To podrazumeva 1680 kilometara plovnih puteva i više od 650 kilometara kanalske mreže, čiji će se kapaciteti početi koristiti realizacijom projekta "Zaplovi Srbijom".

"Gradićemo marine u Smederevu, Velikom Gradištu, Golupcu, Kladovu i Somboru. Radićemo u Banoštoru međunarodno putničko pristanište, a imaćemo pontone za linijski saobraćaj u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Somboru. Takođe, imaćemo pontone za kanalski saobraćaj u Novom Sadu, Somboru, Apatinu i Odžacima", rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infratsrukture Goran Vesić.

Direktor Agencije za upravljanje lukama Vuk Perović ocenjuje da je neophodna infrastruktura za međunarodna putnička pristaništa.

"Za kruzere, za marine i malu nautiku, za jake čamce, to sve za naše građane i strane turiste koji će dolaziti u Srbiju", objasnio je Perović.

Sombor je grad iz kojeg će početi realizacija projekta, jer je mesto Bezdan prva tačka gde najveća evropska reka Dunav ulazi u Srbiju.

"Za naš grad je veoma značajno što je naša država prepoznala ovaj značajan potencijal Sombora, a to otvara brojne mogućnosti ubrzanog ekonomskog razvoja Sombora", istakao je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

"Želimo da razvijemo mala i srednja preduzeća, lokalne zajednice i da kroz ovaj fantastičan projekat vidimo razvoj nautičkog turizma", zaključio je savetnik za održivi turizam u programu UN za razvoj UNDP Marko Bajić.

U našoj zemlji je registrovano oko 50.000 plovila, projektom "Zaplovi Srbijom" cilj je da se maksimalno koriste mogućnosti rečnog saobraćaja, a osim prevoza robe i tereta, akcenat je na putničkom saobraćaju i razvijanju nautičkog turizma u najširem smislu.

Izvor: RTV

Kompanija „Somboled” obustavila je otkup mleka od proizvođača iz okoline Sombora, zbog povišenog nivoa aflatoksina, što je protvrdila njihova laboratorija. Proizvođači se, međutim, pozivaju na rezultate ispitivanja Veterinarskog instituta u tom gradu koji je, kažu, utvrdio da je aflatoksin u stočnoj hrani u dozvoljenim vrednostima. Zbog čega se rezultati tih analiza razlikuju?

Nedo Trivunović, proizvođač iz okoline Sombora, dnevno „Somboledu” predaje oko 360 litara mleka. Pre mesec dana je obavešten o povišenom nivou aflatoksina, pa je prema preporuci nadležnih iz te kompanije korigovao količinu kukuruza u ishrani krava i uveo preparat za smanjenje nivoa aflatoksina. Ipak, kako kaže, naredna analiza je pokazala da je nivo aflatoksina još viši.

Pripremili: Vanja Kahrimanović i Aron Čuvardić
„Mi smo sad dovedeni u neki ćorsokak. Nemamo alternativu. Mi možemo samo da jednostavno krave prodamo na klanicu, ako ne budu nosili mleko. Ja ne mogu da hranim krave i da prosipam mleko”, kaže Trivunović.

Pošto se nivo aflatoksina nije menjao, Trivunović kaže da je Veterinarskom institutu u Somboru predao i uzorke stočne hrane. Kako navodi, rezultati tih analiza pokazali su da je nivo aflatoksina u silaži nula, a u kukuruzu ispod granične vrednosti.

„Ja imam crno na belo da je moja hrana ispravna. Ja nisam nosio mleko, uradiću i to, da prekontrolišem koliki je stvarni nivo aflatoksina”, navodi Trivunovića.

Rezultati analiza iz laboratorije Somboleda i Veterinarksog istituta Sombor pokazuju različite vrednosti.

Na pitanja da li su različiti rezultati posledica kvaliteta laboratorija i da li je stvarno povišen nivo aflatoksina, iz „Somboleda” nam je odgovoreno da nije bilo nikakve obustave otkupa, te da su u obavezi da preduzimaju mere radi otklanjanja neusaglašenosti kvaliteta.

Ukoliko ne bude nastavljen otkup ni nakon sledećeg uzorkovanja, proizvođači kažu da će biti u finansijskim problemima i da će oni koji nemaju bazene za skladištenje biti primorani da prosipaju mleko i zaustave proizvodnju.

Izvor: RTS