Sombor.info

Malo ljudi razmišlja koje o prednostima skuše za organizam, već cene samo njen ukus. Svaka namirnica ima hemijska svojstva koja na telo deluju na određeni način, a evo kako to izgleda kada se jede riba.

U hemijskom sastavu skuše ima mnogo belančevina i masti, a više ih ima u ribama ulovljenim tokom zime u severnijim krajevima.

Uobičajena količina masnoće je 13 grama, što je dovoljno da se riba definiše kao masna. Belančevina je prosečno 18 grama i apsorbuju se tri puta brže od belančevina u govedini.

Skuša je niskokalorična riba. Da bismo dobili dnevni unos kalorija, trebalo bi da pojedemo otprilike 700 grama ribe, ali ne smemo da zaboravimo na masnoće koje se u njoj nalaze, prenosi N1 Zagreb.

Nezasićene masne kiseline

Skuša ima velike količine nezasićenih masnih kiselina pa je kao kao namirnica vredna i prepuna antioksidansa. Oni pomažu u jačanju ćelijskih membrana organizma na račun neutralizacije slobodnih elektrona.

To su radikali koji mogu da probiju ćelijske zidove i umanje njihovu aktivnost. To dovodi do pojave niza bolesti, uključujući onkološke. Da biste to izbegli, važno je jesti prave proizvode.

Nije slučajno što se deci daje riblje ulje – ono je puno nezasićenih masnih kiselina. Hemijski sastav skuše ima blagotvoran učinak na skladan rast i razvoj dece te je vrlo korisna za trudnice i dojilje.

Minerali i B vitamin

Kako bi se izbegla neravnoteža između rasta i razvoja unutrašnjih organa kod adolescenata, skuša bi trebalo da bude prisutna u njihovoj ishrani.

Minerali su vredne komponente skuše. Sadrži kalijum, fosfor, fluor, sumpor, cink, hlor, natrijum. To su mikroelementi od velike koristi. Celi spektar B vitamina sadržan je u ovoj ribi. Visoka je koncentracija vitamina B12 i vitamina PP.

Vitamin B pomaže u sintezi DNA i učestvuje u metabolizmu masti. Česta konzumacija skuše reguliše šećer u krvi, pomaže probavnom sistemu i jača nervni sistem. Pomaže u stvaranju hemoglobina i zasićenju kiseonikom.

Fosfor

Zahvaljujući mastima i nezasićenim masnim kiselinama, vrlo je blagotvoran za mozak, kožu i kosu. Visoka koncentracija fosfora pomaže u izgradnji mnogih enzima koji su pokretači hemijskih reakcija u ćelijama.

Celokupnu vitalnost organizma može da osigura samo jedna vrsta ribe. Fosforna kiselina u skuši je tkivo ljudskog kostura, zbog čega je vrlo korisna za zdravlje dece, ali i za odrasle, s obzirom da s godinama imaju problema s mišićno-koštanim sistemom.

Izvor: danas.rs

Ovaj grad u proseku ima 12,7 kišnih dana mesečno i 8,8 milimetara padavina dnevno pa je proglašen najkišovitijim gradom u Evropi.

Internet pretraživač za iznajmljivanje smeštaja Holidu analizirao je najkišovitije gradove u Evropi. Koristeći podatke iz aplikacije World Weather Online, oni su rangirali gradove na osnovu prosečnog broja kišnih dana u mesecu, kao i statistike prosečnih dnevnih padavina.

S obzirom da Bergen u proseku ima 12,7 kišnih dana mesečno i 8,8 milimetara padavina dnevno, Holida je drugi najveći grad Norveške proglasio najkišovitijim gradom u Evropi. I nije on jedini koji je to uradio.

Turistička zajednica grada Bergena u svojim marketinškim aktivnostima često pominje kišu, a stavljaju je i na svoje razglednice. Norvežani se ne plaše kiše – uostalom, ne veruju da je vreme loše, postoje samo loše obučene osobe,prenosi Punkufer.hr.

Naprotiv, podstiču sve zainteresovane da ih posete bez obzira na vremensku prognozu – od njihovih prelepih parkova i fjordova do zanimljivih muzeja i galerija.

Otkuda toliko kiše u Bergenu?

Bergen ima jedinstven geografski položaj. Nalazi se na jugozapadu Norveške na obali Severnog mora i okružen je sa sedam planina, što ga čini ranjivim na dugotrajne i obilne padavine.

Najduže neprekidno kišno vreme u Bergenu zabeleženo je krajem 2006. i početkom 2007. godine. Kiša je padala čak 85 dana zaredom – od 29. oktobra do 21. januara.

Najduža kontinuirana kišna sezona u letnjim mesecima bila je 1952. godine, kada je kiša padala bez prestanka od 1. do 24. juna.bergen

Najmanje kiše u junu, najviše u oktobru

Odgovor na to pitanje zavisi od toga kakvi su vaši planovi, ali odmah treba da znate da nijedno godišnje doba nije posebno suvo.

U proseku, Bergen ima najmanje kiše u junu, a najviše u oktobru. Prosečna temperatura tokom leta kreće se od 9,9 do 20,7 stepeni Celzijusa – pri čemu je jul najtopliji mesec.

Tokom zime očekuje se jak vetar, ponegde sneg i prosečne temperature od -0,1 do -4,9 stepeni Celzijusa.

Ako imate priliku da posetite Bergen, iskoristite je. Samo ne zaboravite da ponesete kišobran.

Izvor: n1info.rs

Bol u stomaku može doći iz različitih razloga, a poznavanje devet regija i četiri kvadrata stomaka može pomoći da prepoznate uzroke bola i identifikujete potencijalne probleme.

Bol u stomaku može biti znak raznih zdravstvenih stanja, od jednostavnih gasova i zatvora do ozbiljnijih problema kao što su kamen u žuči ili pankreatitis. Razumevanje vrste bola, njegove tačne lokacije i intenziteta može pomoći da svoje zdravlje stavite na prvo mesto i da na vreme potražite odgovarajuću medicinsku pomoć i sprečite pogoršanje simptoma.

Važno je da se upoznate sa devet regija stomaka kako biste bolje razumeli kako probavni organi funkcionišu i kako su podložni različitim medicinskim problemima.

Regije stomaka

Zamislite svoj stomak podeljen na devet kvadrata, slično tabli za „iks-oks“. Da pojednostavimo, označili smo ove regije brojevima: gornji red čine regije 1, 2 i 3 (desna, srednja i leva), srednji red obuhvataju regije 4, 5 i 6, dok donji red uključuje regije 7, 8 i 9.

Kao što vidite ukoliko vas boli u gornjem delu, s desne strane možda se radi o jetri, žučnoj kesi, tankom crevu, desnom bubregu. Ako se bol proteže po sredini gornjeg stomaka moguće da je u pitanju želudac ili dvanaestopalačno crevo. Bol gore s leve strane ukazuje da je možda u pitanju slezina, debelo crevo, levi bubreg, pankreas.

Donja desna strana može da bude slepo crevo, cecum, sredina ukazuje na bešiku, zadnji deo debelog creva i kod žena na reproduktivne organe, a leva donja zona upozorava na silazno debelo crevo ili sigmoidno debelo crevo.

Izvor: nova.rs

SVI ZNAMO da ne smemo dozvoliti našim najboljim prijateljima da jedu čokoladu. Međutim, ponekad iz čiste nepažnje moguće je da vaš pas nekako dođe do kocke čokolade i proguta je. Kada se to dogodi, vrlo je lako uspaničiti se i ne znate šta da radite. Sačekajte i vidite da li će pas sam baciti čokoladu? Naterati psa da povraća? Pozovite veterinara i pitajte šta da radite? Uđite u auto brzinom svetlosti i odvezite psa do najbliže veterinarske stanice?

Konsultacija sa veterinarom bila je prva pomisao koja nam je pala na pamet, pa smo razgovarali sa doktorom veterinarske medicine Teom Omerčićem iz klinike Dodo-Vet. dr. Omerčića smo pitali šta je glavni razlog zašto je čokolada opasna za naše ljubimce i kako da postupimo u slučaju takve situacije.

Metilksantin je glavni uzrok štetnosti čokolade za pse

Saznali smo da, iako konzumacija čokolade donosi mnogo koristi ljudima, ona, nažalost, može štetiti psima čak iu manjim količinama. Aktivni sastojak metilksantin je glavni uzrok štetnog dejstva čokolade na zdravlje pasa.

Ovaj sastojak se ne nalazi u istoj količini u svakoj čokoladi, pa će biti ključno znati koju je čokoladu pas pojeo. Najmanje ga ima u beloj čokoladi, a zatim u mlečnoj čokoladi. Najopasniji će biti čokolada za kuvanje i čisti kakao, koji ga sadrže u najvećim količinama.

„Metilksantin, uglavnom teobromin, kojeg u čokoladi svakako ima više od kofeina, gorki je alkaloid iz drveta kakaoa. U medicini se koristi u sintetičkom obliku kao blagi diuretik, srčani vazodilatator i relaksant glatkih mišića“, kaže nam dr Omerčić.

Efekat čokolade na stomak psa

Kada pas pojede čokoladu, njegov stomak će prvi osetiti da nešto nije u redu. Dr. Omerčić tvrdi da se metilksantini u potpunosti apsorbuju u digestivnom sistemu. To znači da će se i lakši oblici trovanja manifestovati povraćanjem, većom žeđi kod psa, nemirom, pa čak i dijarejom. To su znaci koji se obično odnose na probavni sistem, međutim, metilksantini utiču i na srčani mišić i nervne poremećaje.

Dr Omerčić komentariše dejstvo čokolade na stomak naših ljubimaca: „Za težinu trovanja pasa važan je mehanizam toksičnog dejstva i toksična doza. Naime, što se mehanizma tiče, ključna razlika između pasa i drugih životinjskih vrsta, uključujući i čoveka, jeste vreme eliminacije teobromina iz organizma. Dok je, na primer, poluvreme teobromina u plazmi 8 sati kod ljudi, kod pasa je 17,5 sati. To bi značilo da ako pas pojede nešto sa većim sadržajem kakaoa, ne mora odmah da pokaže kliničke znake trovanja, već o do 24 sata nakon uzimanja. Toksičnost takođe zavisi od prethodnog kliničkog stanja životinje."

Kako smo i očekivali, mlađi i zdravi psi mnogo lakše podnose trovanje čokoladom od starijih, posebno onih sa hroničnim srčanim zdravstvenim problemima. Opet, važno je koju vrstu čokolade je vaš pas jeo. Ozbiljnost trovanja će varirati u zavisnosti od količine teobromina u određenoj vrsti čokolade.

Šta da radite ako primetite da je pas pojeo čokoladu?

dr. Omerčić naglašava da nema potrebe za panikom. Savetuje vam da pozovete svog veterinara i opišete mu koju čokoladu i koliko je pas progutao. Što se tiče namerno izazivanja povraćanja, uradite to samo ako vam je to savetovao veterinar i samo pod njegovim nadzorom. Sve to samo ako nije prošlo više od 4 do 6 sati od gutanja i potporne terapije aktivnim ugljem i laksativima.

U slučaju da niste videli svog psa da jede čokoladu, neće biti tako lako utvrditi da se to upravo dogodilo, jer klinički simptomi variraju u zavisnosti od niza faktora. Međutim, ako primetite da vaš pas češće mokri, pije mnogo vode, povraća ili ima dijareju, moguće je da je pojeo nešto što nije trebalo, možda čokoladu.

Ako se radi o velikoj količini čokolade ili starijem bolesnom psu ili oboje, moguće je da će doći do grčeva i drhtanja. U zaista teškim slučajevima, srce postaje teško i ubrzano.
AD

„U najgorem slučaju moguća je i smrt usled respiratornog ili srčanog zastoja. Zato je svakako preporučljivo da ukoliko primetite ove simptome, proverite kuhinjske ormariće, tanjire sa kolačima i potom svog psa što pre odvedete na klinički pregled kod svog veterinara. On će proceniti stanje psa i dati vam preporuku za dalje ophođenje sa vašim radoznalim ljubimcem“, upozorila je ona.

Ostanite mirni i slušajte veterinara

Kao i u većini sličnih situacija, biće veoma važno da ostanete smireni i kontaktirate stručnu pomoć. Biti u kontaktu sa veterinarom je svakako najbolji savet koji vam možemo dati u slučaju da se nađete u ovoj situaciji. Ne činite ništa na svoju ruku, da iz silne želje da poboljšate stanje vašeg psa, ne učinite nešto što će još više ugroziti njegovo zdravlje - piše index.hr.

Srpski savez bućkaroša i Udruženje sportskih ribolovaca “Bucov” iz Apatina 07. jula 2024. godine organizuju “Zlatnu bućku Apatina”.

Skup učesnika je zakazan za 6 sati na apatinskoj Marini, a takmičenje će biti održano od 7 do 12 sati, nakon čega će uslediti merenje ulova, svečani ručak i dodela nagrada. Organizatori su pripremili vredne nagrade za prva tri mesta, a prijave takmičara se primaju do 28.juna 2024. godine.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 064/662-16-33 i 060/677-77-95.

Izvor: Radio Dunav

U utorak, 18. juna, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Prepoznavanje slikanje skrivenog”, umetnika Milana Aleksića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 12. jula.

Biografija:

Milan Aleksić (1979, Subotica) Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu; master studije Slikarstva završio 2014. godine u klasi pro fesora Gordana Nikolića. Dobitnik je Diplome u znak priznanja za rezultate u okviru projekta iz Metodičke prakse iz Likovnog vaspitanja i obrazovanja. Član je ULUS-a. Imao je devet samostalnih izložbi i učestvovao je na preko dvadeset kolektivnih izložbi.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. i 13. jun

Sa dolaskom leta vrebaju i opasnosti od štetnih UV zraka, međutim, sunčeva svetlost nam je ipak potrebna za stvaranje vitamina D.

Više od 50 odsto evropske populacije pati od nedostatka vitamina D, pokazuju istraživanja, a upotreba kreme sa zaštitnim faktorom smanjuje sintezu ovog sunčevog vitamina za više od 90 odsto. Bilo bi logično da se leto iskoristi za sunčanje. Ipak, dermatolozi upozoravaju na opasnosti.

Nedostatak vitamina D povezan je sa brojnim zdravstvenim problemima. Nekada se smatralo da vitamin D igra vitalnu ulogu u mineralizaciji kostiju i zuba, a dobro je poznato da njegov nedostatak može dovesti do rahitisa kod dece (zbog čega se naziva i vitaminom protiv rahitisa), a kod odraslih do osteoporoze.

Novija istraživanja povezuju nizak nivo vitamina D sa mnogim drugim bolestima savremenog čoveka: gojaznošću, dijabetesom, kardiovaskularnim i autoimunim bolestima, raznim vrstama raka, depresijom, psorijazom i neplodnošću. Čini se da vitamin D ima veoma moćan efekat - smanjuje upalu i poboljšava imunitet.

Vitamin D za nekoliko minuta

S obzirom na to da danas većina nas provodi dane u zatvorenom prostoru, posebno zimi, kada je prirodno mnogo manje sunca, a leti smo mazani zaštitnim kremama koje ne dozvoljavaju UVB zracima da prodru u kožu, vlada epidemija nedostatka "sunčevog" vitamina.

Na pitanje koliko minuta dnevno treba da provedete na suncu da biste "upili" dovoljnu količinu ovog važnog vitamina - odgovor je komplikovan. Ovo zavisi od nekoliko parametara – doba dana i godine, geografske širine i dužine, vremenskih uslova, količine ozona u vazduhu, nadmorske visine, površine na kojoj stojite, kao i boje kože.

Generalno, zimi, kada je UV zračenje znatno slabije, preporučuje se izlaganje ruku i lica suncu duže od dva sata kako bi se sintetizovalo 1000 IU vitamina D, što je preporučena dnevna doza za odrasle. Za istu količinu, leti, u sezoni najjačeg sunčevog zračenja, dovoljno je samo deset minuta nezaštićenog tamnjenja lica i ruku.

Ljudi sa veoma svetlom i reaktivnom kožom koji ne podnose sunce, kao i oni koji su se oporavili od melanoma, trebalo bi da izbegavaju sunce i vitamin D unose hranom i suplementima.

"Sunce iz bočice"

Kako onda snabdeti telo ovim važnim vitaminom? Iako hrana nije najbolji izvor ovog vitamina, najbolji izbor su riblje ulje, masna riba i meso, zatim mleko i mlečni proizvodi, jaja (žumance), semenke i džigerica.

Ako želite da očuvate mladost i zdravlje kože, potrebu za ovim važnim vitaminom tokom cele godine najbolje je zadovoljiti putem dijetetskih suplemenata. Prema nutricionističkim smernicama, preporučena dnevna doza vitamina D za zdrave odrasle osobe do 70 godina je 400 do 600 internacionalnih jedinica (IU), a za stariju populaciju je nešto veća - 800 IU.

Kada je najbolje uzimati vitamine?

Američki nacionalni instituti za zdravlje predlažu uzimanje ovog dodatka u kombinaciji sa kalcijumom, jer ovaj mineral poboljšava njegovu efikasnost. Suplementi se mogu nabaviti na recept (uz prethodno obavljenu analizu krvi) ili bez recepta.

Izvor: b92.net

Bankomati po Evropi meta su novog zlonamernog softvera. Nova vrsta zlonamernog softvera koji cilja bankomate u Evropi, nazvan EU ATM Malware, postaje sve popularniji sa efektivnošću bez presedana od 99%.

Na osnovu analize teksta snimka ekrana, Olga Osipova, viši stručnjak za bezbednost aplikacija u kompaniji Kaspersky, donela je nekoliko važnih zaključaka:

- Nova instanca ovog zlonamernog softvera je veoma efikasna protiv brojnih bankomata velikih proizvođača.

- Tvrdnja da se do 30.000 dolara može podići sa jednog bankomata čini zlonamerni softver za bankomate EU veoma privlačnim za kriminalce.

- Različiti načini plaćanja za kupovinu ovog malicioznog softvera (mogućnost pretplate i isprobavanja, demo verzije) ukazuju da su programeri koji su ga napravili organizovani i dobro pripremljeni, računajući na njegovo širenje. Prisustvo različitih režima rada omogućava mu da se prilagodi specifičnim ciljevima i uslovima napada.

Napadi na bankomate su veoma popularni i profitabilni, prvenstveno jer obezbeđuju gotovinu odmah. Dark web često sadrži reklame za zlonamerni softver ili specijalne uređaje dizajnirane za izvlačenje novca sa raznih bankomata. Ove najave često prethode talasima napada na banke u različitim zemljama. Tokom godina, popularne softverske metode za izvlačenje novca sa bankomata uključivale su Tyupkin, Cutlet Maker, Skimer, i druge. Na primer, 2015-2016, Black Box method je stekla posebnu popularnost.

Specijalno pravljen za EU

Što se tiče trenutne najave o EU ATM zlonamernom softveru, s obzirom na njegovu sposobnost funkcionisanja na različitim platformama, može se pretpostaviti da je ovaj softver zasnovan na XFS-u, standardu koji pruža zajednički API za upravljanje različitim internim ATM modulima, bez obzira na proizvođača.

Tokom godina analize bezbednosti bankomata, razvijen je niz alata za testiranje ranjivosti bankomata na izvlačenje gotovine. Prvi od njih je napisan pre više od 10 godina kada je većina bankomata radila na Windows XP-u. Ovaj alat, uz manje modifikacije, i dalje radi na najnovijim verzijama operativnih sistema, nezavisno od platforme (NCR, Diebold, GRG, Hyosung, itd).

Prodavac tvrdi da je efektivnost 99% na evropskim bankomatima i do 60% na bankomatima u drugim zemljama, što indirektno sugeriše da je zlonamerni softver posebno podešen za evropske uređaje.