Sombor.info

Zahvaljujući programu Ministarstva za brigu o selu, još pet somborskih porodica dobilo je krov nad glavom.

Novi dom dobili su Danijel Mihajlović iz Alekse Šantića, Igor Đerić iz Rastine, Danijela Gak iz Alekse Šantića, Ljubinkai Jano Farkaš iz Sombora, te Diana i Martin Medve iz Telečke.

Ministarstvo za brigu o selu dodeljuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak ljudi na selu, sa prednostima i mogućnostima koje ono nudi.

Izvor: novosti.rs

U Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” u Somboru, kao deo pretfestivalskog programa „Somborskog filmskog festivala”, sinoć, svečano je otvorena postavka Batinih fotografija.
Novosti
Prvog dana festivala, otvorena je i izložba fotografija iz Borbine arhive, a direktorka KC „Laza Kostić” Ksenija Janković istakla je da joj je veliko zadovoljstvo i čast što je postavka „Bata u 90 slika” deo somborske galerije i filmskog festivala. Somborski filmski festival trajaće sve do 14. jula, a publika će imati priliku da pogleda 14 ostvarenja podeljenih u četiri sekcije.

Svečanom otvaranju izložbe u Somboru prisustvovao je i Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, a prema njegovim rečima, fotografije koje su deo arhiva „Borbe” nude potpuno nov pogled na život Bate Živojinovića.

-Izabrano je oko devedeset fotografija koje su veoma interesantne, zato što one nisu samo iz filmova koje znamo i koji su nam poznati, već su fotografije sa različitih pozicija, u kadru, izvan kadra, sa ekipom, decom… Jedan potpuno drugi Bata Živojinović, koga mi u stvari ne znamo, objasnio je Zelenović.

Nakon Osečine i Sombora, izložba „Bata u 90 slika” nastavlja svoj put po Srbiji, a svoje putovanje završiće u Pekingu, gde čuvani Valter traje kao glumačka ikona.

Izvor: novosti.rs

Mamurluk vas već udara, čini vam se da ste se otreznili, ali morate da budete svesni da alkohol dugo ostaje u organizmu, pa se može otkriti čak i dan kasnije. U tom slučaju je bolje odustati od vožnje automobila, jer pored visokih kazni koje prate vožnju pod uticajem droge i alkohola, definitivno možete da nanesete štetu sebi i drugima.

Voziti pod dejstvom alkohola ili droge je nešto najgore što možete uraditi sebi, ali i drugim učesnicima u saobraćaju. Nećemo ponovo pisati o produženom vremenu reakcije i o pogrešnim procenama… O tome se pisalo toliko često da biste o posledicama vožnje pod dejstvom alkohola ili droge trebali da znate sve. Droga i alkohol dugo ostaju u organizmu, pa morate biti svesni da se mogu i otkriti, iako vam se čini da ste trezni.

Prema podacima koje poseduju Američki centri za zavisnost (ACZ), alkohol se u proseku zadržava u krvi do šest sati, a u dahu i urinu od 12 do 24 sata. U pljuvački takođe traje od 12 do 24 sata, a u kosi oko 90 dana.

Iako alkohol prolazi kroz digestivni sistem, ne prolazi kroz opsežnu probavu na isti način kao hrana. Kada uđe u gornji deo gastrointestinalnog trakta, značajan deo se apsorbuje u krvotok kroz sluznicu želuca i tankog creva. Kada uđe u krvotok, prenosi se kroz celo telo i putuje do mozga.

Nakon konzumiranja droga, udisanjem, pušenjem ili gutanjem, telo počinje da ih razgrađuje. Tokom tog procesa stvaraju se metaboliti ili nusproizvodi koji mogu da ostanu u telu dugo nakon prvih efekata. Baš ti ostaci će biti otkriveni naknadnim testom na droge, koji će pokazati da li je ispitanik konzumirao tu drogu.

Droga se otkriva u testovima pljuvačke, pa se kanabis identifikuje do četiri dana nakon konzumacije. Kokain u principu nestaje posle 24 sata, ali kod redovnih korisnika može da potraje i nekoliko dana. U međuvremenu, amfetamini i metamfetamini se mogu pronaći u pljuvački do tri dana nakon konzumiranja. Šta je sa testovima krvi? Kanabis se zadržava u krvi dve nedelje, amfetamini 12 sati, kokain 48 sati, a metamfetamini 37 sati.

Izvor. sd.rs

Pisali smo ranije o tome kako da oterate komarce i muve, a sada ćete videti genijalan trik za teranje stršljenova i osa.

Za ovaj recept, potrebno je da izbušite rupe na poklopcu tegle. Stavite med na dno tegle i razblažite s malo vode ili dodajte kašiku džema. Insekti će biti privučeni slatkim mirisom, ući će kroz rupe, ali neće moći da se odlepe od smese sa medom. Po potrebi menjajte teglu.

Protiv različitih buba

Želite li da se u isto vreme rešite nekoliko vrsta buba, ovaj recept je idealan.

Sastojci:

• 30 ml maslinovog ulja
• po jedna kap esencijalnog ulja citronele
• eukaliptusa
• nane
• čajevca
• mirte
• čempresa

U tegli pomešajte sve sastojke, dodajte malo vode i pomešajte – samo strogo vodite računa da mešavinu nipošto ne držite blizu očiju, ni dok je pravite.

Pored toga možete uneti u kuću i neku od sledećih biljaka, dokazano je da one teraju insekte iz kuće:

• Bosiljak
• Ruzmarin
• Lavanda
• Matičnjak
• Nana

Izvor: direktno.rs

Izuzetno visoke cene stanova koje su aktuelne poslednjih godina mnogima su san o dolasku do sopstvenog krova nad glavom učinile nedostižnim. Kako bi rešili stambeno pitanje, pojedini se sve češće okreću kućama, jer prema rečima arhitekata, bez obzira na rast cena i građevinskog materijala, kuća košta upola manje novca. Ipak ostaje dilema šta se više isplati - zidati kuću ili izabrati montažnu.

Arhitekta Stevan Rodić iz Novog Sada za portal N1 kaže da je za mlade ljude najlakše da dođu do životnog prostora tako što će izabrati kuću umesto stana.

„Bez obzira na rast cena nekretnina stoji neki paritet – ako pričamo o nekim prosečnim cenama stanova, ne neki Beograd na vodi i sl, ali recimo u Novom Sadu za red veličine dve, dve i po hiljade evra koliko košta kvadrat stana i to polovnog, vi možete napraviti dva kvadratna metra kuće. To stoji već dugo vremena, stan od 100 kvadrata jednako je kuća od 200 kvadrata“, kaže Rodić.

Ono što je kod izbora kuće povoljnost, prema njegovim rečima, je i to što nije neophodno investirati sve odmah, nego se kuća može graditi tako da se vlasnici usele pa da rade još dve godine neke detalje, sitnice, što je, kako ističe, povoljnije nego vraćati kreditne kamate.

„Ono što menja stvar je plac, koji može biti jeftin, može biti skup. To naravno zavisi od lokacije, puta, struje, vode, kanalizacije, gasa i tako dalje, ali generalno je priča ta – da za kvadrat stana možete imati dva kvadrata kuće“, kaže novosadski arhitekta.

Prednosti i mane klasične gradnje i montažne kuće

Kada je u pitanju izbor između klasične gradnje ili montažne kuće, Rodić ističe da iako montažne kuće imaju nekih pogodnosti, klasična gradnja ima prednost.

„Klasična gradnja ima po meni dosta svojih prednosti, dok montažna ima prednost što je za nijansu jeftinija i može biti brža. S tim da ne mora da bude brža, jer imate ograničen broj firmi koje se bave proizvodnjom montažnih kuća. Ako dođete na red pa dobijete kuću za dva-tri meseca onda jeste brža, ali ako čekate firmu da vašu kuću počne da radi za sedam, osam meseci, pošto su u gužvi, onda nije brže od klasične gradnje“, objašnjava on.

Dodaje i da nešto niža cena, takođe ne mora biti pravilo.

„To zavisi od nivoa opreme. Najjeftiniji su oni grubi građevinski materijali, a najskuplje su sanitarije, keramičke pločice itd, tako da i u montažnu kuću možete dati novca koliko god hoćete. Govorimo o nekom proseku“, kaže Rodić.

Cene po kvadratnom metru za montažne kuće se, kako prenosi Forbes Srbija, kreću od 500 evra po kvadratu pa naviše, u zavisnosti od tipa objekta i toga šta se traži.

Predstavnici preduzeća i firmi koji se bave izgradnjom montažnih objekata za Forbes Srbija tvrde da poslednjih godina imaju pune ruke posla i da se ovakvi objekti moraju „rezervisati“ od šest meseci do godinu dana unapred.

Energetska efikasnost

Arhitekta Rodić ističe još jednu bitnu komponentu na koju treba obratiti pažnju pri izboru kuće, a to je energetska efikasnost. Pod tim, kako navodi, treba imati na umu ne samo grejanje tokom zime, već prvenstveno hlađenje tokom leta.

„Montažnu kuću nema šanse da ohladite leti. Najgora stvar su brodski kontejneri koji su sad popularni kao vikendice. Dođe dizalica, spusti vam dva, tri kontejnera, povežu instalacije i vi imate za nedelju dana vikendicu. To je dobro za zimski period i eventualno kad ne treba grejeti. Leti u to se ne može ući uopšte. Po vrućinama ta kuća nema materijale koji mogu da zadrže nekakav kapacitet hladnoće, nema tromih materijala, to su kuće od laganih materijala koji ne drže svežinu“, objašnjava on.

Sa druge strane, Rodić navodi kuće koje su zidane od cigle ili sa dosta betona, kamena, teških materijala.

„Materijali koji jako brzo provode toplotu, kao što je gvožđe, isto tako se brzo i hlade. Ali kad imate materijale kao što je kamen, kao što je keramika, kao što je igla, kao što je blato, čerpić, oni su vrlo inertni. Treba im dugo vremena da se ugreju i onda se dugo hlade. Ali isto tako kad se ohlade, onda i svežinu drže duže“, kaže Rodić i, u tom smislu, posebno izdvaja zemunice, koje, kako kaže, postaju sve popularnije kod mladih, obrazovanih ljudi okrenutih ekologiji.

Izvor: n1info.rs

Na vrelim julskim temperaturama kao da gori asfalt, pa nije čudo ni što izgori poneki automobil ili kamion. Ipak, uzrok požara na vozilima je uglavnom nepažnja i nebriga vlasnika, ali i tu važi izreka: "Nesreća nikada ne dolazi sama".

Sve češće smo svedoci požara na automobili, a tome svedoči i slučaj koji se dogodio pre nekoliko dana. Naime, na auto-putu došlo je do požara na kamionu, a plamen je bukvalno progutao kabinu vozila. Na sreću, niko nije bio povređen, ali, nažalost, to nije uvek slučaj.

Po rečima Milana Vujanića, profesora Saobraćajnog fakulteta u penziji i veštaka saobraćajne struke, potrebno je nekoliko faktora da se spoje da bi došlo do požara na vozilu. Retko se dešava da postoji samo jedan uzrok.

„Benzin ne može da gori, bilo kakva da je temperatura. Pali se benzinska para, isparenja goriva, a one mogu da se zapale isključivo varnicom. Varnica nastaje od loših instalacija, ali ni ona, sama po sebi, ne može da izazove požar. Potrebno je da se dogodi da u motornom prostoru, usled loših instalacija, dođe do varničenja, a da tu budu prisutna i isparenja od goriva da bi došlo do požara“, objašnjava profesor Vujanić.

Po njegovim rečima, do požara na vozlima u Srbiji ne dolazi mnogo češće u odnosu na druge zemlje, ali postoje neki faktori rizika.

„Proizvođači automobila daju garanciju na tri godine ili na pređenih 100.000 kilometara i te brojke nisu slučajno izabrane, već su plod testiranja i proučavanja. Ukoliko vozilo izgori, a da je u garantnom roku, to je već problem za osiguranje i proizvođača, jer to znači da sa tim vozilom nešto fabrički nije u redu. Ali, vozači treba da znaju, da kada prođe taj rok, treba da obrate više pažnje, pre svega, na električne instalacije, creva za dovod goriva i slične stvari. Nije zgoreg da prilikom svake sezonske promene vozači prekontrolišu vozilo. Kao što se, kada dođe zima, voda zameni antifrizom, a letnje gume zimskim, tako bi i pred leto trebalo prekontrolisati sve „potrošne“ delove, kao što su instalacije i creva. Ništa nije večno, pa ni ti delovi i proizvođači ih ne prave da bi večno trajali“, objašnjava profesor Vujanić.

Mogućnost kvara, ali i požara se povećava sa starošću automobila, ali i sa kvalitetom samog vozila.

„Normalno je da skuplji automobili imaju kvalitetnije delove, nije isto „mercedes“ star 20 godina i „jugo“ star 20 godina. Ali, to ne znači da i taj „mercedes“ može večno da se vozi bez popravke, promene delova i odlaska kod majstora. Većina vozača kod nas ima „svog majstora“ i nije zgoreg otići kod njega na taj, preventivni pregled, da se prekontrolišu ti najosetljiviji i najrizičniji delovi. Takav majstor će i učiniti cenu, ali u svakom slučaju je trošak manji od uništenog automobila“, objašnjava Vujanić i dodaje da automobil ne treba sređivati samo za tehnički pregled.

Upozorenja na komandnoj tabli

Velika greška koju ponekad prave vozači je da ne reaguju na upozorenja koja im stižu sa komandne table automobila.

„Ako neka sijalica zasvetli, pogotovo crvenom bojom, to nije slučajno. To je upozorenje da nešto nije u redu. Dosta naših ljudi će to ignorisati, po logici da kola mogu da izdrže još nekoliko kilometara ili desetina kilometara“, kaže Vujanić i dodaje:

„Nijedno od tih upozorenja se ne uključuje bez razloga i vožnja takvog automobila je rizično. Vozilo treba odmah ili što pre bezbedno zaustaviti, videti u čemu je probem i konsultovati se sa majstorom“.

Potrebno je voditi računa i o starosti vozila, što je automobil stariji, to ga treba češće pregledati i, makar, smanjiti sve faktore rizika od izbijanja požara.

Izvor: nova.rs

Popularno povrće topi salo, blagotvorno deluje na krv, kao i na probavu, jedite ga svaki dan ako možete.

Mnogi ljudi ne konzumiraju paradajz dovoljno često, a postoji nekoliko važnih razloga zašto bi trebalo. Istraživanja pokazuju da likopen koji se nalazi u rajčicama može da spreči razvoj ćelija raka, posebno raka prostate, želuca i debelog creva. Takođe je korisno da znate da se kuvanjem paradajza povećava nivo likopena.

Paradajz je bogat vitaminom C koji je prirodni antioksidans, a sadrži i vitamin A, gvožđe i kalijum, koji izgraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja nerava i normalne cirkulacije krvi, piše Krstarica, a prenosi N1 Zagreb.

Vitamin K koji se takođe nalazi u paradajzu važan je za zgrušavanje krvi. Svakodnevno konzumiranje paradajza može da vam pomogne da kožu održite zdravom i sjajnom.

Paradajz može da smanji i štetu izazvanu konzumiranjem duvana zahvaljujući kumarinskoj i hlorogenoj kiselini koje sadrži.

Ako pokušavate da smršate, paradajz će da vam bude od velike pomoći. Ima malo kalorija, a bogat je vlaknima, što znači da će duže da vas drži sitim i pomogne da se salo bolje topi.

Ako možete, potrudite se da ga jedete svaki dan.

Izvor: n1info.rs

Najbolji glumci festivala Paulina Manov i Svetozar Cvetković

Svečanom ceremonijom dodele nagrada i koncertom filmske muzike Mine Lazarević u atrijumu Gradske kuće zatvoren je šesti Somborski filmski festival, koji je trajao od 11. do 14. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“.

Žiri Glavnog takmičarskog programa koji je radio u sastavu Vesna Čipčić, Ana Maria Rossi i Radovan Vujović dodelio je nagradu Ernest na najbolji film festivala ostvarenju „Za danas toliko“ reditelja i scenariste Marka Đorđevića. Žiri je svoju odluku obrazložio rečima: „U potrazi za vremenom, drugačijim od surove realnosti u kojoj živimo, ovaj film nas je ubedio da će lepota spasiti svet. Iako lišeno konvencionalnih postulata pričanja priče, ovo delo sa podjednakim uspehom postiže ono što i jeste cilj svake uzvišene umetnosti, a to je katarza. Svojim gotovo dokumentarističkim pristupom autor i glumci stvaraju čitav jedan svet u kome likovi nastavljaju da žive i kada se kadar završi. Ti likovi nas uče da se sa najneprijatnijim događajima u našim životima možemo suočiti, da ih ljubav i toplina bližnjih mogu preobraziti u najnežnija osećanja. Tako smo dobili jedan potpuno srpski neorealistički pozdrav iz Kragujevca od članova porodice Šarenac. Njegov dosadašnji uspeh u bioskopima i prijem kod publike dokaz su da nam je u ovom vremenu u kome živimo upravo takav film i potreban da nam pokaže da može i drugačije. Uverli su nas da je sve moguće, da treba verovati, želeti, nadati se i pevati vratio sam se živote.

Dobitnici nagrade Boer za najbolju žensku i mušku ulogu su Paulina Manov i Svetozar Cvetković za uloge u filmu „Ruski konzul“ Miroslava Lekića uz obrazloženje: „Paulina Manov u Ruskom konzulu još jednom pokazuje svoju najbolju glumačku osobinu – snagu uverljivog korišnjenja minimalnih sredstava. Ona je tanano i suptilno prešla iz jednog u drugi emotivan odnos koji je dodeljen njenoj Milici, pokazavši umeće svojstveno samoistinski velikim glumcima. Tačan i ekspresivan u izrazu, Svetozar Cvetković je svoju izvanrednu glumačku igru, obogatio snažnim ličnim tonom čoveka, umetnika, koji veruje da je nemoguće moguće. Tako je odigrao jednu od svojih najboljih filmskih uloga“. Paulina Manov i Svetotar Cvetković su se zahvalili žiriju na nagradi. “Lepota malih festivala kao što je ovaj u Somboru jeste u tome što ovakve divne sredine donose veliko zadovoljstvo da naš rad, kao glumaca, može da se prepozna,” istakao je u svom obraćanju Svetozar Cvetković.

Žiri selekcije filmova mladih autora u kome su bili Pavle Mensur, Ljubomir Bulajić i Stefan Vukić nagradu u ovoj selekciji je dodelio filmu „Ekskurzija“ rediteljke Une Gunjak. U obrazloženju ovog žirija stoji: Ovo ostvarenje se u datoj selekciji filmova izdvojilo pre svega istinošću ispričane priče, dozvoljavajući gledaocu da se u potpunosti prepusti rediteljskom narativu bez sumnje u verodostojnost problema kojim se film bavi. Brilijantna izvedba mlade Asje Zare Lagumdžije, utemeljena na prirodnosti, donesena na jedan sveden način, danas više ne tako omiljen među glumcima mlađe generacije, glavni je stub ovog filma. Pored glavnog problema kojim se film bavi, rediteljka uspeva da na jedan suptilan način protka i kritiku društva na podneblju Balkana, poručujući nam da su deca slika i prilika roditelja”.

Specijalnu nagradu žirija za režiju dobio je film „Radnička klasa ide u pakao“ Mladena Đorđevića, zbog besprekornog pristupa temi filma, svog autorskog angažmana koji je duboko okrenut u društvenoj stvarnosti u kojoj živimo.

Ksenija Janković, direktorica Somborskog filmskog festivala i Kulturnog centra „Laza Kostić“ je na svečanoj ceremoniji zatvaranja rekla: „Prepuna sam prelepih utisaka sa festivala koji večeras zatvaramo. Hvala somborskoj publici koja je svako veče u velikom broju posećivala filmske projekcije, i što je osetila drugačiju energiju ovogodišnjeg festivala. Zahvaljujem se timu festivala, a posebno Filmskom centru Srbije kao pokrovitelju glavnih nagrada. Želim svima da sa ovog festivala odu sa porukom da će lepota i ljubav pobediti sve“.

Vesna Čipčić, glumica i predsednica žirija svečano je zatvorila festival poželevši da naredno, sedmo izdanje bude voljeno i posećeno kao i ovogodišnji festival.

Podsećamo, ovogodišnji dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ je, posthumno, srpski i jugoslovenski filmski i pozorišni glumac i pisac Žarko Laušević. Tokom četiri dana festivala publika je imala priliku da pogleda 14 ostvarenja podeljenih u četiri programske celine. Pored filmova, posetioci su imali priliku da prisustvuju i promocijama knjiga u čijem fokusu je filmsko stvaralaštvo.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 15. i 16. jul

U Skupštinskoj sali zgrade Županije, održana je promocija knjige pod nazivom „Kako sam otkrio Ameriku“, autora Nemanje Sarača. Promocija knjige održana je u sklopu programa 6. Somborskog filmskog festivala, a o knjizi su govorili Radoslav Zelenović, Džon Sevidž, Lazar Rajić Rokvud i Nemanja Sarač.

„Kako sam otkrio Ameriku“ predstavlja rezultat višegodišnjeg istraživačko – interpretativnog rada na rasvetljavanju života, rada i dela Lazara Rajića Rokvuda, glumca koji je prešao put od vojvođanskih predela do Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i drugih krajeva sveta jureći za holivudskim snom.