Realizovani su projekti participativnog budžetiranja u srednjim školama za 2024. godinu, a tim povodom, Srednju tehničku školu, Gimnaziju „Veljko Petrović“ i Srednju poljoprivredno – prehrambenu školu u Somboru su posetili zamenik gradonačelnika Milan Stakić, članovi Gradskog veća Sava Dojić i Jasmina Ilić i načelnik Odeljenja za obrazovanje Goran Todorić.

Srednja tehička škola je za ovu godinu nabavila novu CNC mašinu s kojom će u značajnijoj meri doprineti kvalitetnijoj praktičnoj nastavi učenika koji pohađaju smer za rad na ovim mašinama. Zamenik gradonačelnika Milan Stakić, tom prilikom je izjavio da je Sombor prvi grad u Srbiji koji je pokrenuo projekat participativnog budžetiranja za srednje škole i da je ovim projektom pružena prilika mladim đacima da budu uključeni u razvoj škole u kojoj su nastavili svoje obrazovanje.

„Grad Sombor je i ove godine realizovao projekat participativnog budžetiranja za učenike u srednjim školama. Učenici svih šest srednjih škola imali su priliku da po sopstvenim afinitetima izaberu projekte koji će se realizovati. Za ovu namenu, iz budžeta Grada je izdvojeno 6 miliona dinara, a prva smo lokalna samouprava u Srbiji koja je uvela participativno budžetiranje u oblast srednjih škola“, rekao je zamenik gradonačelnika Milan Stakić.

Direktorica Srednje tehničke škole, Suzana Vukićević, zahvalila se Gradu na kontinuiranoj podršci i ulaganjima, kojima se doprinosi boljim uslovima rada, ali i kvalitetnijem obrazovanju učenika.

„Zahvaljujući Gradu, omogućeno nam je da svake godine na osnovu odabira naših đaka, uradimo nešto novo u našoj školi, ili da nabavimo preko potrebnu opremu za rad. Prethodnih godina smo opremali elektrotehničke radionice, bravarsko zavarivačke i saobraćajne, a ove godine smo nabavili visokokvalitetnu CNC mašinu za mašinsku obradu. Na mašini će raditi preko 100 učenika svake godine čime će iskorišćenost mašine biti potpuna. Zahvaljujem se Gradu Somboru na izdvojenim sredstvima za nabavku jedne ovakve mašine i zahvaljujem se firmi „MBL“ iz Beograda, koja nam je isporučila mašinu u dogovorenim rokovima“, izjavila je direktorica škole Vukićević.

U Gimnaziji „Veljko Petrović“ Sombor, učenici su putem glasanja odabrali da se nastavi sa opremanjem učionica u školi, tako da su u ovoj godini opremljene tri učionice sa novim školskim nameštajem u vidu školskih klupa i stolica.

U Srednjoj poljoprivredeno – prehrambenoj školi je nabavljena računarska oprema, a Srednja medicinska škola „Dr Ružica Rip“ je opremila učionice sa klima uređajima sa sunčane strane zgrade.

Kada je reč o opremanju Srednje ekonomske škole, nabavljena je oprema za kabinet za informatiku, dok je u Srednjoj školi „Sveti Sava“, opremljen kabinet za praktičnu nastavu.

Realizovane projekte participativnog budžetiranja u srednjim školama odabrali su učenici koji su učestvovali u glasanju i na taj način direktno učestvovali u opremanju i uređenju svojih škola.

Na nedavno održanom 14. Međunarodnom džudo kampu „Sombor 2024“, u organizaciji Džudo kluba „Bačka“ i uz svesrdnu podršku Grada Sombora, oko 200 takmičara iz više od 10 zemalja sveta je imalo priliku da nauči neke nove tehnike i usavrši svoje veštine uz vođenje izvanrednog Slavka Tekića, džudo trenera reprezentacije Azerbejdžana.

Tim povodom, direktor džudo kampa Nemanja Malbaški i trener Slavko Tekić, posetili su danas zgradu Županije gde su u znak zahvalnosti za podršku koju im Grad pruža, poklonili sliku učesnika kampa, gradonačelniku Antoniu Ratkoviću.
Tokom prijema i razgovora sa Malbaškim i Tekićem, gradonačelnik Ratković se zahvalio na poklonu i dodao da mu je izuzetno drago što je još jedan džudo kamp uspešno realizovan i što se veliki broj mladih sportista, među njima i olimpijaca, okupio u Somboru kako bi naučio nešto novo kada je džudo sport u pitanju, te dodao: „Sombor je grad sporta i zaista nam je drago kada se ovako velike i značajne sportske manifestacije dešavaju kod nas jer mladi imaju priliku da posete jedan od takvih događaja i zainteresuju se za bavljenje sportom“.

Grad Sombor pruža višestruku podršku sportskim klubovima i udruženjima u njihovom radu, a jedna od mera podrške je sufinansiranje godišnjih programa sportskih klubova. Dodeljenim sredstvima, podržava se rad mnogih sportskih manifestacija kao što je bila i nedavno održani 14. Međunarodni džudo kamp u Somboru.

Početkom leta, predsednica opštine Apatin Dubravka Korać je sa direktorom firme Ningbo Zhenyu Technology co. ltd. Jiang Ningom potpisala Memorandum o razumevanju kako bi se definisali principi i okviri saradnje između naše opštine i kineskog investitora u vezi izgradnje fabrike. Tada je potpisivanju Memoranduma prisustvovao i ambasador Narodne Republike Kine u Srbiji Li Ming.

Kineska kompanija namerava da otvori fabriku u Apatinu koja će koristiti tehnologije štancanja, zavarivanja, montaže, livenja pod pritiskom i digitalnog upravljanja u cilju proizvodnje auto delova, poput rotora, statora itd.

Predstavnici kineske kompanije, danas su na mestu buduće fabrike dočekali predsednicu opštine Apatin sa njenim saradnicima, a Dubravka Korać je tom prilikom izjavila da ova investicija predstavlja istorijsku prekretnicu za našu opštinu.

"Za malu opštinu kao što je naša, ulaganje od 50 miliona evra donosi ogromne ekonomske i društvene koristi. Otvaranje 150 novih radnih mesta u prvoj fazi znači ne samo značajno smanjenje nezaposlenosti, već i priliku za mlade ljude da ostanu i rade u svojoj lokalnoj sredini. Pored toga, programi edukacije koje će kompanija sprovesti osiguraće da naši sugrađani steknu najsavremenije veštine u oblasti industrijske proizvodnje, što će dodatno poboljšati njihove mogućnosti za karijerni razvoj", rekla je predsednica opštine Apatin.

Ona je dodala da ova fabrika može poslužiti kao pokretač za dalji razvoj infrastrukture i poslovne aktivnosti u regionu, ističući da će nova radna mesta i tehnološki napredak doprineti poboljšanju životnog standarda u opštini Apatin.

Iz Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije je saopšteno da se samo tokom prethodnog dana, u Republici Srbiji dogodilo 94 saobraćajne nezgode u kojima nije bilo poginulih lica, a teške povrede zadobilo je 8 lica. Od početka 2024. godine šestoro dece je poginulo u svojstvu putnika u vozilu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na vozače da poštuju propise za bezbedan prevoz dece, da koriste bezbednosna sedišta i sigurnosne sisteme, a pre svega, da prilagode način vožnje i pokažu odgovornost kada u vozilu prevoze dete.

Imajući u vidu da je od početka godine u saobraćajnim nezgodama život izgubilo 343 lica, što je za 35 lica više nego u istom periodu prošle godine, apel je upućen svim učesnicima u saobraćaju da poštuju propise i budu odgovorni, kako na vangradskim deonicama gde se tokom dana vikenda očekuje pojačan ntenzitet saobraćaja, tako i u naselju i zonama škola, gde će saobraćajna policija vršiti pojačanu kontrolu brzine kretanja vozila i poštovanja obaveza vozača prema pešacima, kako bi se sačuvala bezbednost svih ranjivih kategorija, a pre svega dece, saopštila je Uprava saobraćajne policije.

Nedavna studija otkrila je da muškarci, koji su u "lošem" braku imaju niži rizik od dijabetesa od muškaraca koji se nalaze u srećnom braku.

Sociolozi sa Državnog univerziteta Mišigen i Univerziteta u Čikagu prikazali su rezultate dvaju velikih istraživanja koja su se bazirala na nešto starijim bračnim parovima.

Čak 1.228 parova učestvovalo je u anketama - udate žene i muškarci u dobi između 57 i 84 godine - koji su na pitanja odgovarali dva puta - 2005. i 2010. godine. Oba puta učesnicima su postavljana pitanja o njihovom braku i odnosu sa supružnikom, a uzeti su i laboratorijski uzorci.

Sociolozi: Ponekad je zanovetanje korisno

Prilikom analiziranja dobijenih podataka istraživači su pronašli da dobar, odnosno loš brak utiče na zdravlje supružnika te njihovu šansu dobijanja dijabetesa. Žene koje su pet godina nakon prvog testiranja rekle da se nalaze u boljem braku imale su manji rizik od dijabetesa tip 2.

Ono što je čudno i zanimljivo jeste da se kod muškaraca dogodilo suprotno. Oni muškarci, koji su pet godina nakon prvog testiranja rekli da im se brak pogoršao i da im žene često prigovaraju su imali takođe veoma malen rizik od dijabetesa tip 2, otkriva nacionalna studija vođena od strane sociologa s Državnog univerziteta Mišigen.

- Studija osporava tradicionalnu pretpostavku da negativan kvalitet braka uvek šteti zdravlju - rekla je Hui Liu, profesorka sociologije na MSU-u i glavni istraživač.

"Ponekad je, dakle, zanovetanje korisno."

Dijabetes je sedmi vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Američkim Državama. Više od 29 miliona Amerikanaca imalo je dijabetes u 2012, odnosno 9,3% stanovništva. Istraživače je navedena činjenica zbunila i nije im bilo sasvim jasno kako je došlo do toga da je rizik za dijabetes drugačiji kod muškaraca i žena zavisno od kvaliteta braka u kojem se nalaze. Liu je otkrila sličan fenomen vezan i za kardiovaskularni sistem.

Dalje, istraživanje iz 2011, u kojem se analiziralo 90 studija o braku i zdravlju, pokazalo je da slobodni muškarci i žene u proseku imaju kraći životni vek od ljudi koji su u braku.

Izvor: direktno.rs

ŽIVOT sa psima dolazi sa velikom odgovornošću. Mnogi ljudi nisu svesni ove činjenice, pa prave razne greške u vaspitanju, u odnosu sa psima, pa čak i dok ih šetaju. Upravo zbog toga vam donosimo spisak stvari sa kojima vlasnici često greše.

Hodanje bez povodca

Iako volite svog psa i ne plašite ga se, drugi ljudi koje sretnete na putu ne moraju tako da misle. Takođe, mogu se desiti razne nezgode na ovaj način: može da se izgubi, da uleti pod auto, da skoči na druge ljude, da trči za mačkom, da se potuče sa drugim psom i slično.

Pogrešan povodac

Postoje mesta gde su fleksibilni najbolje rešenje, ali ne kada ste u urbanom okruženju. Neko može da se spotakne o vašeg psa, može lakše da istrči na put, skoči na prolaznike ili pozdravi psa koji nije želeo da bude pozdravljen. Takođe, nije u redu da zauzmete ceo trotoar za sebe i psa. Sačuvajte ih za izlete u prirodu.

Neuspeh sakupljanja fecesa

Sakupite ga svaki put! Pored toga što vas drugi neće smatrati neobrazovanim, vaš grad će izgledati lepše, a vi ćete bar malo doprineti smanjenju širenja infekcija i bolesti.

Dozvolite mu da "pozdravi" svaku osobu

Ne želi svaka osoba na putu da je pozdravi vaš prijateljski pas. Možda se plaše pasa, obučeni su za važan sastanak ili su alergični na pse i slično.

Dozvolite mu da priđe bilo kom psu

Isto važi i za druge pse - ne žele svi da upoznaju vašeg ljubimca, a ovo često može biti dobar način za početak svađe. Možda bi bilo najbolje da prvo pitate drugog vlasnika da li je u redu da se sretnete.

Ignorisanje ljubimca dok razgovarate sa nekim drugim

I za to vreme laje, reži i skače na tebe ili nekog drugog. Pas je vaša odgovornost 24/7. Bilo da ste u svom domu ili napolju, vi ste odgovorni za ono što on radi. Ako morate da uradite nešto što će vam oduzeti više vremena i pažnje, ostavite psa kod kuće.

Vezivanje ispred prodavnice

Postoji mnogo razloga zašto ovo nije dobra ideja: vaš pas može pobeći, neko ga može ukrasti, može ugristi dete koje u strahu pokuša da ga pomazi, a drugi ljudi ili biciklisti se mogu spotaknuti o njega.

Idite u prodavnicu sami ili idite u kupovinu sa drugom osobom koja može da gleda vašeg psa dok kupujete.

Podizanje malog psa u naručje prilikom susreta sa većim psima

Ovo je jedna od najčešćih grešaka vlasnika malih pasa, posebno ako je njihov ljubimac glasan i glasno laje na velikog psa. U trenutku kada ga uzmete u naručje, mali pas dobija dodatnu sigurnost i hrabrost i tako postaje „agresivniji“ u laju na psa u prolazu.
Bolja opcija je ili preći put ili se preseliti i mirno sačekati da drugi par prođe. Tako će vaš mali ljubimac biti bezbedan, a s druge strane neće provocirati većeg psa.

Izvor: index.hr

Svi oni koji traže inspiraciju kako da nazovu svoju bebu mogu da virnu u zvanične podatke o najpopularnijim imenima u Srbiji.

Ime može da nas oblikuje za ceo život i zato roditelji uglavnom s velikom pažnjom biraju kako će da nazovu svoju decu. Zanimljivo je videti koja to ženska i muška imena mame i tate u Srbiji najčešće daju svojoj deci. To pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku koji se ažuriraju jednom godišnje i pokazuju trendove za godinu za nama.

U nastavku pogledajte koja su to najpopularnija imena u Srbiji i koja su njihova značenja, piše Zadovoljna.rs.

Sofija

Ovo ime je grčkog porekla i izvedeno je od reči „sophia“ što znači mudrost, ali i „ona koja je mudra“; „žena koja je oličenje pameti i znanja“; „ljubav prema mudrosti“; „pamet“; „vrlina“; „žena koja je vrlo pronicljiva i razborita“; „mudrica“.

Sofija je inače među prvih 25 imena u dve trećine zemalja koje vode statistiku o učestalosti davanja određenih imena deci, većinom u Evropi i Americi. Trenutnu veliku popularnost tog imena stručnjaci objašnjavaju time što se ime lako izgovara na raznim jezicima i što znači mudrost.

Dunja

Ranije je ovo ime bilo rezervisano za devojčice koje su rođene u mesecu maju ili junu, kada cvetaju dunje. Takođe, plod dunje je od prastarih vremena simbol zdravlja i lepote, pa su roditelji davali svojoj deci ovakvo ime kako bi pre svega sve Dunje bile zdrave, lepe, jedre i vesele.

Mila

Smatra se da je žensko ime Mila staro srpsko i pravoslavno ime, a sa značenjem „mila i draga“ i da potiče od srpskog prideva „mila, mio“.

Teodora

Ovo žensko ime je najčešće davano ženskoj deci koja su dugo željena, a zbog svog značenja predstavlja i „dar od boga“.

Maša

Ovo ime je izvedeno od imena Marija i dosta je popularno u ruskim zemljama. Kao i original, i Maša označava onu koja je ljubimica svakome, koja je puna nade i volje, koja deli sreću i mir, koja voli sve oko sebe, koja svojom pojavom unosi mir i spokojstvo, ona koja daje utehu i savete.

Sara

Sara znači „ona koja dominira; ona koja je važna; žena koja vlada i upravlja; sveta majka; neka ženska osoba visokog društvenog položaja ili ranga; knjeginja; vladarka; biblijska ličnost; izaslanica od Boga; princeza; boginja; svetost“.

Nađa

Ovo ime je izvedeno od ličnog ruskog imena Nadežda i pored osnovnog značenja povezanog s nadom, označava i onu koja je plemenita, dobra, koja je širokogruda, koja svima misli dobro.

Milica

Ime Milica je staro srpsko ime i vodi poreklo od reči „mila“. Šire posmatrano, označava dragu i milu osobu, onu koja je „rođena da bude draga, tj. mila“.

Tara

Najčešće se povezuje sa imenom planine Tare u Srbiji, odnosno imenom reke Tare u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, pa se može prevesti kao – osoba koja je stamena ili pak koja je lepa kao pomenuta reka ili planina. S druge strane, Tara ima poreklo iz takozvanog kurdskog jezika, a sa značenjem – veo; prozračnost; lakoća.

Lenka

Ovo ime je novije na listi najpopularnijih u Srbiji i smatra se da je izvedenica od ženskog ličnog imena Jelena ili Elena, odnosno od reči „hele“, što ima značenje – svetlost; sjaj; obasjan; blistav ili sunčev sjaj.

Lenka je „ona koja donosi svetlost“; „ona koja je blistava i sjajna“; „ona koja je obasjana sunčevom svetlošću“; „osoba koja je čista“; „ona koja je unela svetlost u svoj dom“; „ona koja je ozarila roditelje svojim rođenjem“; „ona koja je čistog srca i duše“; „osoba koja blista od sreće i radosti“; „ona koja je svetlost u tami“.

Najpopularnija muška imena

Luka

U osnovi ovog imena nalazi se grčki koren „luks“ što znači svetlost, sjaj, blistavost, dan, „ono što je svetleće i što obasjava“. Smatra se i da značenje imena Luka ima veze sa apostolom Lukom i da su sva muška deca rođena pod ovim ličnim imenom predodređena da budu „nosioci svetlosti“ i da pomažu drugima, kao i da se bave svakojakim humanim poslovima ili da budu naklonjeni pravdi, miroljubivosti i poštenju.

Vasilije

Značenje muškog imena Vasilije u prenesenom smislu može da se protumači kao “onaj koji je kruna uspeha”; “onaj koji je rođen da vlada”; “onaj koji ima uspeha u životu”; ali i “osoba koja je zdrava” ili “ona osoba koja je mirisna kao bosiljak”, ali i “onaj koji je zelen (naivan)”.

Lazar

U originalnom prevodu i sa hebrejskog i sa aramejskog jezika ime Lazar znači „Bog je pomogao“; „Božja pomoć“; „uz Božju pomoć rođen“.

Bogdan

U bukvalnom prevodu sa grčkog Bogdan znači dat od Boga, te se dečaci sa ovim imenom smatraju darom od Boga, „onima koji su radost i nada svojih roditelja“; „osobama koje su štićene i voljene“.

Vuk

Značenje imena Vuk je danas preneseno, te predstavlja osobu koja je zaštitnik; koju ne treba ljutiti; osobu koja je borac protiv zla i nepravde; to je muškarac koji je snažan; neustrašiv i hrabar.

Vukan

Ovo staro srpsko ime je sve popularnije poslednjih godina, a njegovo značenje dolazi od imenice „vuk“. Naime, u vreme kada se verovalo da imena imaju magijsko dejstvo, dečaci su dobijali ime Vuk ili Vukan da bi roditelji zastrašili zle duhove i tako dete sačuvali od bolesti i umiranja.

Vremenom se simbolika imena menjala, pa se tako danas može čuti da je Vukan “onaj koji je uvek spreman da sačuva i zaštiti druge”.

Stefan

U prevodu sa grčke reči „stephanos“ označava krunu, vladara, „osobu koja je ovenčana, krunisana“. Veruje se i da će se tradicija rađanja sinova i muške dece nastaviti, te da će svaki rođeni Stefan dalje imati muške potomke.

Aleksa

Kao kraći oblik imena Aleksandar, Aleksa takođe u odnosu na prevod sa grčkog jezika znači „onaj koji je zaštitnik ljudi“; ili samo „zaštitnik“ ili pak „ona vrla osoba koja pomaže svima“.

Mihajlo

Obično se tumači kao “onaj koji je kao Bog”; “poslat od Boga”; “sluga Božji”; “anđeo”; “sveti i bezgrešan”; “čovek koji živi po pravilima i koji se kloni svih ovozemaljskih grehova”.

Dušan

Ovo je staro srpsko, odnosno staroslovensko ime koje je nosio prvi srpski car Dušan Silni iz srednjevekovne dinastije Nemanjića.

Isprva se ime Dušan, kao i ime Nemanja, davalo samo deci plemenitog roda, ali ubrzo je počelo masovno da se daje i deci iz naroda, a zbog svog značenja i želje roditelja da im sva muška novorođenčad budu zdrava, dugovečna i jaka.

Poreklo vodi od reči “duh” ili reči “duša”, sa značenjem – lepota; dugovečnost; nešto sveto; vanzemaljsko; božje.

Ime Dušan je oduvek bilo sinonim za nešto što je dobro, lepo, drago, Bogom dano, svetlo i jako, te je i njegovo značenje po pravilu “onaj koji je snažan i jak”; “onaj koji je poslat od Boga”; “sveti Duh ili izaslanik Božiji”; “onaj koji je besmrtan”; “osoba koja je dugovečna i srećna”; ili “onaj koji je hrabar i plemenit”; “onaj koji je vedrog duha”; “onaj koji je srećan i čestit”; “osoba koju će poslužiti zdravlje”; “junak”; “borac”; “dobročinitelj”; “onaj koji je neustrašiv i silan”.

Izvor: n1info.rs

Radnici u Japanu, 4. najjačoj ekonomiji na svetu, ne mogu da daju otkaz. Evo ko pokušava da im pomogne u tome.

Radnici u Japanu, koji ima četvrtu najjaču ekonomiju sveta, ne mogu da daju otkaze zbog vrlo rigidne poslovne kulture, piše "Si-En-En". Nekoliko njih objasnilo je u ispovestima pod pseudonimima - iz straha od posledica - zašto radnici u Japanu ne mogu da daju otkaz, i šta rade kada to mora da se dogodi.

Radni dan od 12 časova smatra se normalnim u Japanu. Radi se od devet ujutru, do devet uveče, objašnjava ova devojka, koja je za "Si-En-En" pričala pod pseudonimom a radila je u industriji telekomunikacija i e-plaćanja.

Zahtevi poslodavaca bili su takvi da je retko izlazila sa posla pre 11 sati uveče, i dobila je zdravstvene probleme. Grčeve u nogama i bolove u stomaku. Znala je da mora da da otkaz, ali ozloglašena poslovna kultura Japana je to izuzetno otežavala.

Traženje slobodnih dana ili izlaska sa posla u Japanu je vrlo komplikovano. Davanje otkaza se smatra krunskim dokazom nepoštovanja prema poslodavcu. Radnici u Japanu decenijama, nekada čak i čitav radni vek, ostaju kod istog poslodavca. U ekstremnim slučajevima, preda se pismo kojim se poslodavac obaveštava o otkazu, a nadređeni potom cepa to pismo i počinje da maltretira zaposlenog, objasnila je Vatanabe.

"Nisam bila srećna na prethodnom poslu, i moj nadređeni me je ignorisao, ali nisam se usudila da dam otkaz. Nisam htela da mi odbije otkaz i natera me da radim još duže", ispričala je ona.

Agencija za davanje otkaza

Pronašla je način da reši ovaj problem. U Japanu postoje agencije za davanje otkaza, postojale su i pre pandemije korone, ali su nakon toga doživele "bum" u popularnosti jer je rad od kuće naterao čak i najlojalnije japanske radnike da preispitaju svoje poslovne poteze i karijere.

Šiori Kavamata je operativna menadžerka agencije za davanje otkaza "Momuri". Ime ove agencije na japanskom znači "ne mogu više ovo da radim".

Agencija posluje u Minatu, jednom od najužurbanijih poslovnih kvartova u Tokiju, i samo prošle godine imala je 11.000 upita od klijenata. U proseku, to znači da 30 klijenata dnevno kontaktira samo ovu agenciju - svakog dana.

Po ceni od 22.000 jena, što je oko 135 evra, ova agencija pomaže zaposlenima da predaju zahtev za davanje otkaza, da pregovaraju sa kompanijom i dobiju pomoć advokata ako nastane problem.

"Dolazili su nam radnici kojima su po tri puta cepana pisma o otkazima, kojima nije dozvoljeno da odu čak i nakon što su naterani da kleknu i poklone se šefu", objašnjavaju u ovoj agenciji.

Dao otkaz, hteli da mu skinu prokletstvo

Kavamata navodi ekstremne primere sa kojima su se susretali.

"Ljudi zovu i plaču, a mi im objašnjavamo da je davanje otkaza pravo radnika. Neki se žale da ih šefovi maltretiraju, da im dolaze ispred kućnih vrata i zvone neprekidno, odbijaju da odu", rekla je ona.

"Jedan radnik je otišao da preda otkaz, a onda su mu šefovi rekli da je proklet i odvukli ga u Onmiodži hram", ispričala je ona.

Japan dugi niz godina ima "kulturu preteranog rada". Visok pritisak na poslu, broj radnih sati koji se kosi sa ljudskim pravima, u nekim kompanijama sve su to normalne pojave. Te kompanije nazivaju se "crnim firmama".

Vlada je počela da objavljuje spiskove "crnih firmi" da bi im umanjila šanse da dođu do zaposlenih. Od prvog objavljivanja spiska 2017. godine, na njega je dospelo više od 370 kompanija.

Mladi neće da rade "sve", ali neće ni da se svađaju

Ministarstvo zdravlja objavilo je da je 54 ljudi umrlo od problema sa srcem i mozgom izazvanim poslom u 2022. godini, i njihovim porodicama isplaćene su naknade. Ova brojka zapravo je niska u odnosu na podatke od pre dve decenije, kada je takvih radnika bilo 160.

Ali u istom periodu, broj radnika koji tuže kompanije zbog mentalnog stresa skočio je sa 341 na 2.683.

Zašto su, onda, agencije koje pomažu pri otkazu stekle popularnost tek sada? Stručnjaci kažu da je to zbog pristupa koji mlađe generacije imaju poslu.

Profesor ljudskih resursa Poslovne škole Univerziteta u Tokiju, Hiroši Ono, objašnjava da je otkaz kao razvod. Jedna strana je nesrećna, ali retko je jedna strana stoprocentno kriva.

Mladi ljudi smatraju da se više pitaju o svojim pravima. Ne potčinjavaju se mišljenju starijih generacija, koje je navodilo da "mora" da se radi šta god da je naređeno. Kada se dogodi neslaganje u očekivanjima, oni žele da daju otkaz. Ali, kao i stariji, ne žele da ušetaju u šefovu kancelariju i predaju papir. Zato angažuju treće strane, odnosno agencije.

"Mlađi ljudi ne žele sukob, mnogi od njih nisu imali puno kontakta sa kolegama zbog kovida i rada od kuće. Zato žele da napuste posao bez direktnog kontakta sa nadređenim.

Kavamata iz agencije "Momuri" ima neobičan stav - nada se da će poslovi kao što je njen, nestati.

"Iskreno se nadamo da bi društvo trebalo da iskoreni potrebu za uslugama kao što su naše. Najbolje je da ljudi mogu da razgovaraju sa šefom, ali kada čujemo neke od horor priča naših klijenata, ne mislim da će naš posao uskoro postati suvišan", rekla je ona.

Agencija "Momuri" trenutno nudi popust od 50 odsto svima koji drugi put, bezuspešno, pokušavaju da daju otkaz.

Izvor: mondo.rs

Platforma za internet kupovinu "Temu" uskoro dobija konkurenciju u Srbiji.

Aplikacija za internet kupovinu "eksplodirala" je otkad se pojavila u Srbiji, JP Pošta je zatrpana paketima ove firme, a uskoro stiže u Srbiju i konkurencija koja bi mogla da poremeti poslovanje. Reč je o kineskoj platformi "Shein".

Ova platforma je već izuzetno popularna u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Pošta Srbije je 14. avgusta zaključila bilateralni sporazum sa Mađarskom-

"Za korisnike to znači bržu i lakšu isporuku robe, koja će nakon završetka postupka carinskog nadzora, na adrese korisnika biti isporučivana u roku od 72 sata", navodi Pošta Srbije.

"Shein" je od 2022. godine postao najveći svetski trgovac brze mode. Platformu je osnovao 2008. godine Ksu Jangtian, poznatiji kao Kris i Skaj.

On je svoju karijeru započeo kao informatičar, nije imao nikakve veze sa modom i trgovinom. Radio je kao stručnjak za optimizaciju internet pretraživanja u firmi za digitalni marketing.

Odeću za njegovu kompaniju proizvodi mreža kineskih tekstilnih firmi, a sve što se sašije odlazi u izvor. "Shein" nudi dostavu u više od 200 država sveta.

Izvor: mondo.rs

Kako je sezona izdavanja nekretnina trenutno veoma aktuelna često nam u odeljku pitaj pravnika stižu pitanja koje su poreske obaveze u tom slučaju, pa ćemo vam ovim tekstom, koji piše naš stalni pravni savetnik – advokat Brane Krunić iz Subotice, pojasniti sve u vezi sa porezom na zakup, odnosno kako je to pravno regulisano – porez na prihode od nepokretnosti.

Porez na prihode od nepokretnosti – šta kaže zakon?

Porez na prihod od nepokretnosti regulisan je Zakonom o porezu na dohodak građana i to od člana 65a. Do člana 65g.

Fizička i pravna lica, u praksi, često izdaju svoje nepokretnosti – stanove, kuće, zemlijšta, garaže i slično, međutim u praksi se često dešava da se porez na zakup, odnosno porez na prihod od nepokretnosti ne plaća. Razlog tome je što se često ne zaključuje ugovor o zakupu nepokretnosti, o samom izdavanju nepokretnosti Poreska uprava često nema nikakva saznanja pa samim tim ne može ni da razreže obavezni porez.

Prihodima od nepokretnosti smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti.

Prihod od nepokretnosti je u stvari ostvarena zakupnina u koju se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja troškova nastalih tokom zakupa, a koji zavise od obima potrošnje zakupca (npr. električne energije, telefona i slično..)

Pod nepokretnostima se smatra:

1) zemljište;

2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Ko su poreski obaveznici?

Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu.

Kada je zakupodavac fizičko lice ili preduzetnik paušalac, a zakupac fizičko ili pravno lice postoji obaveza plaćanja poreza na prihod od nepokretnosti;
Kada je zakupodavac pravno lice ili preduzetnik tzv. „knjigaš“:
van sistema PDV-a – ne postoji obaveza plaćanja poreza na zakup (to je prihod pravnog lica/preduzetnika i oporezuje se kao dobit na kraju godine),

u sistemu PDV-a – postoji obaveza plaćanja PDV-a po opštoj stopi na zakup nepokretnosti (a i sam zakup se kao prihod pravnog lica/preduzetnika oporezuje u okviru dobiti na kraju godine).

U svim ovim slučajevima obveznik poreza je zakupodavac.

Poreska osnovica i poreska stopa

Oporezivi prihod od nepokretnosti, uključujući i prihod od iznajmljivanja stanova i soba za period duži od 30 dana, umanjen za normirane troškove u visini od 25%.

Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti, na njegov zahtev, umesto normiranih troškova priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze.

Oporezivi prihod od nepokretnosti koji ostvari obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup, čini razlika između zakupnine koju ostvaruje i zakupnine koju plaća zakupodavcu.

Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%

Ističemo da se u praksi, najčešće definiše (ugovorom o zakupu) da se iznos zakupnine opredeljuje na NETO iznosu, a koji iznos se plaća zakupodavcu od strane zakupca.

Pokušaćemo u praksi da vam protumačimo i razjasnimo „matematiku“ obračuna poreza na zakup:

Mesečna zakupnina je ugovorena u iznosu od 10.000,00 dinara i ta suma predstavlja NETO iznos zakupnine (koju dobija zakupodavac).

Da bi izračunali tačan iznos poreza na prihod od nepokretnosti, neophodno je da dođemo do BRUTO iznosa zakupnine, a to možemo učiniti na sledeći način.

Navedeni neto iznos od 10.000,00 dinara množimo sa važećim koeficijentom za izračunavanje zakupnine stanova. Tako dobijeni iznos predstavlja bruto iznos zakupnine, od koga se odbija 25% normiranih troškova. Kada se od navedenog bruto iznosa odbije 25% normiranih troškova, dolazimo do cifre na koju se obračunava 20% poreza koji se plaća poreskoj upravi.

Primer:

10.000,00 dinara x koeficijent 1,176470588 = 11.764,70588.
Iznos od 11.764,70588 umanjujemo za 25% = 8.823,52941
Na iznos od 8.823,52941 obračunava se poreska stopa, odnosno x20% = 1.764,70 dinara (iznos poreza koji se plaća)

Kako se plaća?

Da bi se izvršilo plaćanje potrebno je da se prvo podnese poreska prijava, kako bi se dobile instrukcije za uplatu.

Kada fizičko lice izdaje nepokretnost drugom fizičkom licu, tada fizičko lice zakupodavac podnosi poresku prijavu koja se zove: „PP OPO prijava“ – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika.

Kada fizičko lice izdaje nepokretnost pravnom licu, u tom slučaju to pravno lice ili preduzetnik podnosi poresku prijavu umesto fizičkog lica zakupodavca. Poreska prijava koju je pravno lice dužno da podnese u ovom slučaju je: „PPP PD prijava“ – pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima, odnosno poreska prijava za porez po odbitku.

Izvor: 4zida.rs