Sombor.info

Poslednjeg vikenda avgusta, Marina B. Tepavac članica Atletsko rekreativnog kluba “Somaraton” uspešno je završila OCC trku na UTMB-u (Ultra-Trail du Mont-Blanc). Ova izuzetna trka, koja se proteže na 57 kilometara sa 3500 metara kumulativnog uspona, započinje u švajcarskom selu Orsieres i završava u čarobnom Chamonixu, Francuska.

Trka je deo sedmodnevnog festivala posvećenog trčanju u prelepim Alpama i predstavlja jedno od najprestižnijih takmičenja u trail trčanju.

Staza OCC trke vodi trkače kroz spektakularne alpske pejzaže, pružajući im priliku da se suoče s izazovima koje nudi priroda. Kombinacija strmih uspona, tehnički zahtevnih delova i promenljivih vremenskih uslova čini ovu trku jednim od najtežih izazova u trail trčanju.

Da bi učestvovali, trkači moraju ispuniti stroge kvalifikacione zahteve, koji uključuju prikupljanje dovoljnog broja bodova kroz prethodne kvalifikacione trke u razdoblju od dve godine.

U medijskoj fisiji nejasno je treba li nam struja zasnovana na cepanju atoma. Nejasno je „vuče li nuklearke sam đavo“, što bi rekli protivnici nuklearki krajem sedamdesetih, ili je to „energija za večna vremena“, što bi rekao Pavle Savić. Jasno je jedino, rečnikom fizike, pre svih strateških planskih dokumenata i zakona koji su u proceduri: neophodna je fuzija argumenata „za“ i „protiv“.

„U21. veku ne treba bežati i od nuklearne energije.“ Ovu rečenicu je nakon kolapsa u Termoelektrani „Nikola Tesla“, koji se dogodio u noći između 12. i 13. decembra 2021. godine, na vanrednoj sednici Vlade održanoj u Palati Srbija izgovorio niko drugi do tadašnji direktor EPS-a Milorad Grčić.

To što je stao TENT, srce srpskog elektroenergetskog sistema, bio je povod da se razmotri i sigurnost snabdevanja strujom tokom narednih decenija. Uvođenje nuklearne energije kao jedne od opcija je, naravno, legitimno pitanje, ali je tog dana na tom mestu Milorad Grčić verovatno bio poslednja osoba koja je to trebalo da predloži. Jer upravo na toj sednici Vlade, kojoj su prisustvovali i direktori elektroenergetskih preduzeća, postavljeno je i pitanje odgovornosti za kolaps u TENT-u.

„Nadam se da si svestan i svoje odgovornosti“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić i pogledao ka drugoj strani velikog okruglog stola, tamo gde je sedeo Milorad Grčić. Tadašnji direktor EPS-a samo je potvrdno klimnuo glavom.

Za velikim okruglim stolom u nekadašnjoj zgradi SIV-a niko nije pitao šta bi bilo da smo u toj noći između 12. i 13. decembra 2021. u energetskom sistemu Srbije imali ono što je Grčić predložio – nuklearku?

Pitanje izgradnje nuklearki i uvođenje nuklearne energije kao opcije, naravno, nadilazi ovu scenu s kraja 2021. godine. Nuklearna dilema već decenijama se kreće između „ne“, koje nose rizici upravljanja ovom elektranom, i „da“, koje donosi čistu i stabilnu energiju.

Moratorijum na snazi

Pre otvaranja ekonomsko-energetsko-ekološke dileme vezane za nuklearnu energiju, važna je i ona pravna. Jer, u vreme održavanja te sednice vlade, decembra 2021. godine, na ideju o izgradnji nuklearki važio je pravni moratorijum. Taj moratorijum važi i danas.

A sve i da je tada ukinut, još dugo vremena bi moralo da prođe dok se u Srbiji ne izgradi prva nuklearna elektrana. Izgradnja nuklearki je i dug i skup proces. U proseku traje 14 godina i ima nekoliko faza u kojoj je tek poslednja – puštanje elektrane u rad. Prva prepreka na tom nuklearnom putu je pravne prirode.

Po Zakonu o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana iz 1995. godine nije moguće donositi investicione odluke, izrađivati investicione programe i tehničku dokumentaciju. Ova zabrana ne odnosi se na naučno-istraživači rad (član dva).

Prvo zakonsko „ne“ za nuklearne elektrane bilo je doneto osam godina pre ovog zakona – 1987. godine. S tim što je taj prvi pravni moratorijum bio i vremenski oročen. Dragan Jovanović, novinar nedeljnika NIN koji je u to vreme predvodio antinuklearnu kampanju, 28. novembra 1987. godine, u tekstu pod naslovom „Konačno – moratorijom“, slavodobitno je napisao:

„Mikulićeva vlada je, posle godinu dana 'zavlačenja', konačno u prošlu nedelju, u suton vikenda, nekom čudnom, kao iznuđenom brzinom, utvrdila Nacrt zakona o moratorijumu na izgradnju nuklearnih centrala u Jugoslaviji do 2000. godine.“

Cena progresa

Ovome je, uoči i nakon puštanja u rad nuklearne elektrane „Krško“ 1983 godine, prethodila javna rasprava o svrsishodnosti daljeg razvoja nuklearne energije u zemlji, i iznosili se argumenti za i protiv, uključujući pitanja isplativosti, bezbednosti, stručnosti, problema odlaganja nuklearnog otpada...

Akademik Pavle Savić, osnivač Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ i jedan od najvećih zagovornika nuklearne energije, suočen krajem sedamdesetih u razgovoru za NIN sa pitanjem o rizicima koje nuklearni reaktori sa sobom nose, odgovorio je:

„Eto, čovek se služi šibicom, a mogao bi njome i kuću da zapali. Bezbednijeg postrojenja od nuklearnog reaktora, odnosno, nuklearne centrale – nema. Naravno, ako se reaktorom stručno rukuje. I kod nas i u svetu bilo je akcidenata na nuklearnim reaktorima, ali su oni izbili ne samo zbog toga što progres uzima žrtve, već i zbog komotnog ponašanja“, rekao je profesor Pavle Savić dodavši da je „nuklearna energija jedino rešenje za večna vremena ovog sveta“.

Jula 1985. mediji su izvestili o odluci da se u Jugoslaviji izgrade još najmanje četiri nuklearke, od kojih bi dve trebalo da počnu sa radom do kraja veka. Najava međunarodne licitacije za izgradnju prve dve nuklearke najavljena je za početak naredne, 1986. godine, a izgradnja prve, „Prevlaka“, za početak 1987. godine.

Černobiljska katastrofa

A onda se 26. aprila 1986. godine dogodio akcident u Černobilju u Ukrajini, koji je, čini se, na sve to stavio tačku. Klatno je prešlo na stranu protivnika nuklearki i došlo se na ideju o moratorijumu.

Zakonskom „ne“ za nuklearke prethodile su i demonstracije ekologa širom Jugoslavije. Već u maju 1986. „Politika“ je pisala o štrajku ljubljanskih ekologa koji pozivaju Izvršno veće SR Slovenije da ustanovi komisiju koja će oceniti štetu i uložiti zahtev za odštetu kod vlade Sovjetskog Saveza, pošto posledice černobiljske katastrofe nisu bile samo nekoliko stotina hiljada ozračenih u Ukrajini, već se radioaktivni talas dalje širio Evropom, govorili su ne samo ljubljanski ekolozi.

Nedeljnik NIN je otvorio debatu o nuklearkama, a u Beogradu, na Fakultetu političkih nauka, održan je antinuklearni protest.

„Politika“ je 30. maja 1986. izvestila kako „mladi traže da se obustave sve aktivnosti usmerene ka gradnji nuklearnih elektrana i da se argumenti nuklearnih stručnjaka iznesu pred javnost“. Miting je održan u amfiteatru FPN-a, a profesor Radoš Smiljanić je otvorio skup rekavši kako „oni koji zagovaraju nuklearne tehnologije moraju da se pojave pred javnošću, ne zbog istorije već zbog opredeljivanja stanovnika ove zemlje“.

„Pod firmom stručnosti ne mogu da se zadužuju još nerođeni, a rođeni nemaju prava na tu odluku“, prenosi „Politika“ Smiljanićevu izjavu.

S druge strane, baš kao i danas, energetski stručnjaci su isticali kako će rast privrede i razvoj tehnologije koji se očekuje u budućnosti iziskivati sve više struje. Tako „Politika“ pre četiri decenije prenosi stav Miodraga Čeperkovića, predsednika Poslovne zajednice za energiju, kako valja ceniti naše hidropotencijale, baš kao i značajna nalazišta uglja, ali da treba imati na umu da je hidropotencijal ograničen i da se rezerve uglja ne obnavljaju, te da će im jednog dana doći kraj, a ukoliko ne želimo da upadnemo u krizu sa neslućenim posledicama, onda moramo da pripremo plan za korišćenje novih izvora energije, koji uključuje i izgradnju nuklearki.

Čeperković je još početkom osamdesetih za „Politiku“ izračunao kako bi povećanje nacionalnog dohotka tri do pet odsto do kraja 20. veka podrazumevalo i da se instalirani elektroenergetski kapaciteti udvostruče.

I danas može da se čuje isti argument kao i pre četiri decenije, pa i od predsednika Aleksandra Vučića, da Srbija za 10 godina neće imati struje ukoliko ne bude gradila nuklearke, jer je za rast privrede neophodan i stabilan i siguran izvor energije (Nacionalni energetski i klimatski plan zasniva se na procenama da BDP do 2050. bude veći od 105 milijardi evra).

Čuvari formule

Još u to vreme, dakle pre katastrofe u Černobilju, jugoslovenska i beogradska štampa otvarala je pitanje bezbednog upravljanja nuklearkama. Jedan od povoda za preispitivanje jugoslovenskog nuklearnog plana i rizika koji on sa sobom nosi bio je i akcident u Vinči, o kome je Dragan Bjelogrlić snimio film „Čuvari formule“, a koji se dogodio 15. oktobra 1958. godine.

Akcident se desio samo pet meseci pošto je 17. maja 1958. godine, u 09.05 časova ujutru, predsednik Josip Broz Tito zvanično pustio u rad nulti reaktor. „Politika“ je tada izvestila da je među stručnjacima koji su tada sačekali Tita u „Vinči“ bila i Rosanda Dangubić. Ironijom sudbine, i ona je bila jedna od šestoro ozračenih koji su se zatekli pored reaktora kada se dogodio akcident, izazvan, po svemu sudeći, „ljudskim faktorom“.

Dva dana posle akcidenta u Vinči, ime Rosande Dangubić i imena još petoro njenih ozračenih kolega u „Politici“ nije objavljeno. Tek je u uglu na 5. strani ovog beogradskog lista objavljena kratka Tanjugova vest pod naslovom „Povređeni neki radnici pri radu sa nultim reaktorom“:

„Pri radu sa nultim reaktorom u Institutu za nuklearne nauke 'Boris Kidrič' u Vinči juče je šest saradnika koji rukuju reaktorom bilo izloženo radioaktivnom zračenju iznad dozvoljene doze. Savezna komisija za nuklearnu energiju formirala je posebnu komisiju koja će ispitati ceo slučaj. Saradnicima, koji su bili izloženi velikom zračenju, ukazana je lekarska pomoć i preduzete su mere za njihovo lečenje.“

Ozračeni su zahvaljujući vezama Pavla Savića sa Institutom „Kiri“ ubrzo poslati u Pariz na lečenje.

Od šestoro ozračenih, petoro se vratilo kući nakon što je prvi put u istoriji medicine na njima primenjena eksperimentalna metoda presađivanja koštane srži. Mladi naučnik Života Vranić preminuo je u Parizu.

Jugoslovenska štampa je potom opširno pisala o ozračenima i njihovom tretmanu u Parizu, ali i o francuskim donorima. „Borba“ je tako 2. decembra 1959. izvestila da je na Dan republike 29. novembra u Pančevu sklopljen brak između Rosande Dangubić i Milorada Ristića: „Ništa neobično u tome ne bi bilo da supruga Rosanda nije pod retkim okolnostima izbegla smrt i, zahvaljujući nauci i francuskim građanima, stvorila bračnu zajednicu. A kumovi na svadbi bili su francuski donori: Odet Dragi, majka četvoro dece i Rajmon Kastanije, mehaničar iz predgrađa Pariza.“

„Borba“ je objavila i sliku nasmejanih mladenaca i njihovih kumova iz Pariza.

Modernizacija i strahovi

O bezbednosnom kontekstu nuklearne energije dve decenije kasnije je u spomenutom intervjuu za NIN govorio akademik Pavle Savić, braneći plan prema kome je do kraja 2000. godine u Jugoslaviji trebalo izgraditi čak 12 nuklearki.

Zanimljivo je da je Pavle Savić tada povlačio paralelu između izgradnju nuklearki sa izgradnjom prve železnice u Srbiji, koju danas kao ilustraciju otpora modernizaciji često spominje i predsednik Aleksandar Vučić:

„Mislim da se događaju iste stvari kao u vreme prve železnice. Kada je prva železnica trebalo da krene, govorilo se i u ozbiljnim naučnim krugovima o tome kako će železnica doneti velike rizike, kako je sam đavo vuče, kako pri velikoj brzini (a išla je 15 kilometara na sat), mora stradati ljudski organizam, kako će žene pobacivati, pa su dizane i ograde uz železničku prugu da ljudi ne bi kvarili oči od 'jureće' železnice. Tako je, otprilike, i sa rizicima od nuklearnih centrala“, rekao je tada Pavle Savić.

Godine 1983. godine puštena je u rad nuklearna elektrana „Krško“, na granici Slovenije i Hrvatske. Ostalih 11 nuklearki o kojima se govorilo nikada nije izgrađeno.

Sredstva za izgradnju elektrane u Krškom obezbeđena su od nemačke odštete za Drugi svetski rat, prema Brionskom sporazumu koji su sklopili predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito i nemački kancelar Vili Brant. Pripreme za njenu izgradnju su trajale 20 godina, a za izvođača radova na konkursu 1972. je izabrana američka kompanija „Vestinghaus“. Uranijum za rad centrale je dopreman brodom preko Rijeke, a delimično obezbeđen i iz rudnika Žirovski vrh kod Ljubljane, pre nego što je 1990. uvedena zabrana na njegovo kopanje. Planirano je da elektrana ima radni vek do 2023. godine, ali je nakon remonta dobijena dozvola za produženje na 20 godina.

Raspojasana štampa

Ipak, posle katastrofe u Černobilju sve su tiši bili glasovi „za“ nuklearnu energiju, a sve jači glasovi „protiv“. U novinskoj arhivi može se pronaći kako je Pavle Savić ostao na istom stanovištu i neposredno nakon černobiljske katastrofe, rekavši da ni nakon ove nesreće Jugoslavija ne treba da odustaje od izgradnje nuklearki.

Posle Černobilja, novinar NIN-a Dragan Jovanović vodio je oštru polemiku sa članovima Saveznog izvršnog veća, kako se tada zvala federalna vlada.

U jednom od tekstova iz 1987. godine, on vladu saveznog premijera Branka Mikulića opisuje kao „pronuklearnu“, ali, kako objašnjava, „štampa i javnost su se toliko raspojasale“ da krajnje sumnjiv nuklearni program više nije mogao da se brani.

U Jovanovićevim tekstovima u NIN-u nalazi se i trag o tome ko je i kada prvi put pomenuo reč „moratorijum“ u vezi sa nuklearkama. Bio je to Dejan Dimov, savetnik Privredne komore Jugoslavije i član štaba beogradskih „Zelenih“.

„I tog časa, sećam se, zavladao je tajac i šok u onoj velikoj sali Palate Federacije koja je predviđena samo za prvorazredne političke skupove i odluke“, napisao je tada Jovanović.

Francuski partneri

Palata Federacije danas nosi naziv Palata Srbija, i u istoj sali gde je prvi put pre četiri decenije spomenuto uvođenje moratorijuma pre nekoliko dana potpisan je dokument koji bi mogao da dovede do njegovog ukidanja.

Naime, 29. avgusta ove godine, prilikom posete predsednika Francuske Emanuela Makrona, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Pismo o angažovanju za procenu potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji, u okviru Memoranduma o razumevanju Francuske elektroprivrede (EDF) i Vlade Srbije.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и извршни директор ЕДФ групе Гзавије Ирса на потписивању Меморандума о разумевању између ЕДФ-а и Владе Србије, 29. августа 2024.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i izvršni direktor EDF grupe Gzavije Irsa na potpisivanju Memoranduma o razumevanju između EDF-a i Vlade Srbije, 29. avgusta 2024.
Istovremeno, Ministarstvo energetike pripremilo je nacrt zakona, koji je trenutno na javnoj raspravi, a koji predviđa i suspendovanje moratorijuma na izgradnju nuklearki. Nacrtom Zakona o energetici, koji je pripremilo Ministarstvo energetike, u članu 103. predlaže i program razvoja nuklearne energije.

A prvi korak ka izgradnji nuklearke zapravo se dogodio u aprilu ove godine u Jelisejskoj palati. Prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića Francuskoj potpisan je Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i EDF-a o uspostavljanju saradnje u energetskoj tranziciji.

Nacionalni energetski i klimatski plan

U međuvremenu, u tom pravcu „razvoja civilnog nuklearnog programa“ bilo je još nekoliko međukoraka. Jedan od njih je Nacionalni energetski i klimatski plan, koji je Vlada Srbije usvojila u julu ove godine, a kojim se nuklearna energija uvodi kao jedan od scenarija za razmatranje. Kako se navodi u ovom strateškom planskom dokumentu, razmatra se „uvođenje nuklearnih elektrana kapaciteta do 1.000 MW u elektroenergetski sistem Srbije nakon 2040. godine, kako bi se podržao put dekarbonizacije do 2050. godine“.

U studiji se meri i uticaj različitih scenarija na bruto domaći proizvod (BDP), odnosno sve ono što građani i privreda stvore za godinu dana. Tako se navodi da će scenario koji podrazumeva veći udeo obnovljive energije dovesti do većeg povećanja BDP-a u odnosu na scenario koji predviđa manji udeo obnovljive energije. Pozitivne promene na privredni rast uočavaju se do 2030, „nakon toga, pozitivna promena postaje agresivnija do 2045. godine (malo oscilira između 1,7 i 2,2%) i pokazuje neznatni pad između 2045. i 2050. godine“.

U ovom scenariju, tokom celog vremenskog horizonta BDP raste za više od 1,2% u odnosu na scenario u kome je udeo obnovljive energije manji. Međutim kad se u taj scenario (veći udeo obnovljivih izvora energije) nakon 2040. godine uvede i nuklearna opcija, to će dovesti do „konstantnog umerenog usporavanja zbog novonastalih troškova korišćenja nuklearne energije“, navodi se u ovom strateškom dokumentu. Dakle, ukoliko Srbija 2040. godine bude imala nuklearku, BDP će ići silaznom putanjom.

„Uopšte posmatrano, korišćenje nuklearne energije jeste skuplje (uključujući operativne troškove i troškove izgradnje), pa uvođenje ove skuplje tehnologije, zajedno sa ambicioznim ciljevima ublažavanja, u određenoj meri ograničava rast BDP-a“, navodi se u nacionalnom energetskom i klimatskom planu.

Dodaje se i to da scenario uvođenja nuklearki dovodi i do blagog porasta nezaposlenosti na srednjeročnom i dugoročnom nivou do 2045. godine. Ipak, ukupan uticaj na smanjenje zaposlenosti je relativno mali (0,4%).

„Nuklearna opcija predstavlja skupu alternativu, uglavnom zbog troškova izgradnje, operativnih troškova i troškova održavanja“, navodi se u ovom dokumentu.

Cena nuklearki

A koliko izgradnja nuklearke košta moglo je da se vidi na stručnoj raspravi „Nuklearne elektrane u energetici Srbije“ koja je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) održana u novembru 2022. godine.

Kako je tada izneo Miodrag Mesarović, redovni član SANU, u Mađarskoj je to investicija od 12,5 milijardi dolara za instalisanu snagu od 2.400 megavata. U Belorusiji za isti kapacitet cena je tada procenjena na 11 milijardi dolara, dok je za dvostruko veću instalisanu snagu u Turskoj dvostruko veća i cena – 22 milijarde dolara. Nuklearna elektrana „Hinkley Point“ u Velikoj Britaniji, snage 3.200 megavata, koju grade Kinezi, košta oko 28 milijardi dolara, rečeno je tada.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je nedavno da bi izgradnja četiri modularne nuklearne elektrane Srbiju koštala oko 7,5 milijardi evra. O kolikim parama je reč svedoči i podatak da to čini više od 10% BDP-a.

Ako su nuklearke tako skupe, i u početku negativno utiču na BDP, zašto se, onda, grade? Šta su argumenti „za“ nuklearke? Oni su danas isti kao krajem sedamdesetih godina.

Argumenti „za“

One, kao i proizvodnja struje iz uglja, na primer, predstavljaju baznu energiju koja je stabilna, za razliku od obnovljivih izvora energije (sunce, vetar, voda) koji su nestabilni. Odnosno, sunca i vetra nema uvek, zato i stabilno snabdevanje strujom iz zelenih kilovata teško da je moguće bez nuklearne jednačine, kao baze. Pogotovo ako se zna da se do 2050. godine u Evropi ukida proizvodnja struje iz uglja. Taj plan deo je i srpskih elektroenergetskih strateških dokumenata, poput Nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Takođe, nuklearke su manje osetljive na promene cena goriva. Uz to, neophodna je manja količina svežeg goriva, a faktor iskorišćenja snage veći je nego u elektranama na promenljive obnovljive izvore. Uz to, prilikom izgradnje nuklearki, na primer, zahvata se mnogo manje zemljišta nego što je potrebno za izgradnju termo ili solarne elektrane.

Takođe, nuklearke su jedini bazni energetski izvor koji ne proizvodi CO2, ne emituje gasove staklene bašte i može efikasno da zameni termoelektrane na ugalj, koje bi trebalo da prestanu da postoje 2050. godine.

Ipak, u troškove proizvodnje spadaju i troškovi zbrinjavanja radioaktivnog otpada i razgradnje nuklearne elektrane nakon isteka radnog veka nuklearke. I to je jedan od rizika koji takođe mora biti razmatran pre nego što se Srbija upusti u realizaciju takvog energetskog poduhvata. Pre toga moraće da se urade detaljne analize.

U tom pravcu, Ministarstvo energetike je 18. juna raspisalo tender za Izradu preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Republici Srbiji. Prema tenderskoj dokumentaciji, resorno ministarstvo insistira na tome da ova studija obezbedi temeljnu komparativnu i kredibilnu opcionu analizu dostupnih tehnologija na tržištu, uključujući male modularne reaktore (SMR) kao i reaktore konvencionalnog tipa, i razmotri najbolje raspoložive nuklearne tehnološke opcije za Republiku Srbiju.

Vrednost ovog posla je 14,16 miliona dinara. Navodi se i da nuklearna energija može da obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom sa niskim sadržajem ugljenika.

Rizici

Ipak, u komentarima sa javne rasprave (a izveštaj je javno dostupan na sajtu resornog ministarstva) navodi se da će „za nuklearnu centralu biti potrebno iškolovati nekoliko hiljada stručnjaka, ali isto tako će i kompletna privreda biti dramatično napregnuta i usmerena na pokušaj uključivanja u projekat nuklearne centrale čime će sasvim izvesno biti ozbiljno onemogućeno da se ista ta privredna društva usmere ka novim tehnologijama drugog tipa“.

U drugom komentaru se napominje da je „za eventualno razmatranje izgradnje nuklearnih elektrana prepreka postojeći zakon o zabrani njihove izgradnje koji je nužno ukinuti, prvenstveno zbog potrebe ponovnog školovanja kadrova za ovu oblast zbog potreba zaštite od zračenja, koje postoje nezavisno od izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji“

Kao jedan od rizika u komentarima sa javne rasprave navodi se i to da će ova mera „sasvim izvesno istisnuti aktivnosti mnogih malih i srednjih preduzeća u oblasti novih obnovljivih izvora energije, iscrpiće ogroman deo budžetskih sredstava i onemogućiti ozbiljne zahvate u oblastima energetske efikasnosti“. Dodaje se i to da će ova mera dramatično povećati uvoz „jer je sve povezano sa nuklearnom energijom direktno i nedvosmisleno uvoz“.

U jugoslovenskom nuklearnom planu, kao jedna od mogućih lokacija za izgradnju nuklearke spominjala se lokacija između Smedereva i Kovina na Dunavu. Ista lokacija na stručnim skupovima spominje se i danas.

Tokom skoro četiri decenije promenile su se i nauka i zemlja i privreda i vlast, ali su, čini se, argumenti za i protiv u načelu ostali isti. Ali su se promenili i mediji, pa je gotovo nemoguće i jedne i druge argumente naći na jednom mestu.

U medijskoj fisiji nejasno je treba li nam struja zasnovana na cepanju atoma. Nejasno je „vuče li nuklearke sam đavo“, što bi rekli protivnici nuklearki krajem sedamdesetih, ili je to „energija za večna vremena“, što bi rekao Pavle Savić? Jasno je jedino, rečnikom fizike, pre svih strateških planskih dokumenata i zakona koji su u proceduri: neophodna je fuzija argumenata „za“ i „protiv“.

Izvor: RTS

U Srbiji se uveliko pojavljuju primeri internet prevara koje uzimaju maha i to tako što prevaranti postaju sve veštiji. Postali su vični tome da obmanu i iskusne korisnike i to tehnikom koju u inostranstvu zovu "spufing", a u pitanju je niz lukavih tehnika da vas lopovi obmanu na način na koji najmanje očekujete.

Prevaranti pobeđuju kada vas prevare da otkrijete lične podatke, a jedan od najjednostavnijih načina na koji mogu da vas navedu da to uradite je da se lažno predstave kao neko koga poznajete - piše Hafpost.

Kada se neko pretvara da je neko kome verujete ili legitimni prodavac, ova vrsta prevare je poznata kao „spufing”. Sa spufingom, prevaranti iskorišćavaju „strah i radoznalost koju imamo da je to neko koga poznajemo”, rekla je Ejmi Nofciger, direktorka sektora podrške žrtvama AARP Frod Vač Netvork.

Jedna uobičajena taktika u spufing prevari je da adresa e-pošte, tekstualna poruka, veb lokacija ili broj telefona izgledaju kao da su original. Ali iako možda ima slično ili potpuno isto ime za prikaz ili adresu domena, zapravo je sve to obmana da vas ubedi da preuzmete štetni softver ili da date vaše finansijske informacije.

Često se prevara može otkriti samo kroz manje detalje. Evo nekih od najčešćih načina na koje ćete naići na spufing i na šta treba paziti:

Telefonski spufing

Telefonski spufing može biti teško uočljiv jer postoje aplikacije koje mogu da repliciraju informacije osobe koja zove tako da mogu da prikažu imena ljudi koje poznajete, kao i lokalne pozivne brojeve.
Ne verujte ni onome što čujete. U segmentu „60 minuta” iz 2023., etički haker je koristio aplikaciju da napravi snimak generisan veštačkom inteligencijom koji je imitirao glas jednog od dopisnika emisije. Kroz ovu jezivu sličnost, haker je uspeo da uspešno zamoli kolegu da podeli broj pasoša tog dopisnika.

U ovakvim slučajevima, „najbolje što možete da uradite je da kažete: odmah ću te nazvati. Čak i ako je to samo jedan minut”, rekao je Klif Štajnhauer, direktor za bezbednost informacija i angažovanje u Nacionalnoj alijansi za sajber bezbednost.

U primeru kolege iz „60 minuta”, „da je spustio slušalicu i pozvao svog šefa nazad, on bi dobio svog šefa, a ne prevaranta”. Da biste sprečili ovu vrstu lažiranja, postavite lozinku koju možete tražiti kao test za verifikaciju, predložio je Štajnhauer.

Sve u svemu, veliki znak da je pozivalac prevarant nije u tome koliko legitimno izgledaju ili zvuče, već u tome šta vam govore da uradite. Može biti normalno da primite nasumični poziv koji deli informacije sa vama kao što je recept koji je dostupan za preuzimanje u apoteci. Ali trebalo bi da budete sumnjičavi ako je pozivaocu hitno potrebno da date osetljive informacije kako biste nastavili razgovor.

„Ako kažu: vaše dete je povređeno i treba da nam odmah pošaljete uplatu osiguranja sa pripejd poklon karticama ili kriptovalutama. Oni u suštini traže od vas nešto, a to je najveća crvena zastavica”, rekla je Nofciger.

Imejl spufing

Na prvi pogled lažna e-pošta može izgledati pouzdano. Prevaranti će često koristiti adrese pošiljaoca koje izgledaju kao da dolaze od poznate kompanije.

Ponekad mala greška u kucanju može biti najveći trag da nešto nije u redu, pa pazite na imejlove koji imaju pogrešno napisane tekstove ili neuobičajenu sintaksu. Štajnhauer je podelio primer gde je napadač na imejlu koristio stvarno ime domena dobavljača, sa istim imenom i potpisom, ali „jedino što je bilo drugačije je pravopis imena kompanije”.

Dobra vest je da tehnologija za autentifikaciju e-pošte koju mnoga preduzeća koriste može da blokira mejl od sumnjivih pošiljalaca ili da ih ograniči u fasciklu za neželjenu poštu. Ali „ako te stvari nisu ispravno podešene, onda je moguće da prevaratnu spufuju vaše imejl adrese”, rekao je Štajnhauer.

Ono što takođe može biti nezgodno u ovakvim situacijama je to da uopšte nema očiglednih grešaka u kucanju i da imejl može imati iste adrese, logotipe i brendiranje sa kojima ste upoznati.

Zato pazite ukoliko bi imejl trebalo da bude interni, a izgleda kao da dolazi od spoljnog pošiljaoca. „Pošta koja je označena kao bezvredna ili je označena kao neželjena – to bi moglo biti indikacija da je neko kompromitovao DNS servisa pošte i da su ga nekako prevarili da pošalje mejl sa drugog domena”, rekao je Štajnhauer.
URL spufing
Ponekad mejl ili tekst mogu biti ispravno formulisani, ali prilog ili hiperveza na koju se traži da kliknete izgleda sumnjivo.

Mnogo puta, prevaranti će kreirati slične URL-ove koji izgledaju legitimno sve dok pažljivije ne pogledate interpunkciju ili formulaciju. Drive-google.com je nebezbedna imitacija domena, na primer, dok drive.google.com nije.

Kada ste na računaru, možete da pređete mišem preko veze i vidite URL na koji ćete biti odvedeni. Budite oprezni ako e-pošta ili veb lokacija imaju vezu koja je skraćena putem usluge kao što je Bitli, tako da ne možete da vidite kuda će veza ići, rekao je Štajnhauer: „Može prikriti stvarno odredište veze. U ovim slučajevima, bolje je izbegavati kliktanje”.
Štajnhauer je dao primer teksta političara koji od vas traži da donirate njihovoj kampanji uz link. Umesto da kliknete na sumnjivu URL adresu koja je skraćena, bolje je da odete direktno na veb lokaciju tog kandidata, predložio je on.

A ako dobijete neželjenu e-poštu od preduzeća sa kojim komunicirate poput avio-kompanije, „samo idite direktno na veb lokaciju koju želite da posetite”, preporučila je Nofciger, umesto da kliknete na veze u tom mejlu.

Šta da učinite ako vas spufuju?

Ako na kraju kliknete na tu lažnu vezu ili odgovorite nekome za koga ste mislili da je stvarna osoba, vaši sledeći koraci zavise od toga gde se to dogodilo i šta ste na kraju podelili.

Prijavite

Odmah obavestite vaše IT odeljenje da ste se prevarili ako se to dogodi na poslu, predložio je Štajnhauer.

„Ako shvatite da ste kliknuli na vezu, nadamo se da ćete se tamo zaustaviti, zatvoriti je, a zatim proslediti to vašoj službi za pomoć”, rekao je on.

Ako se radi o vašim finansijama, prijavite šta se dogodilo i vašoj banci, jer oni mogu privremeno zamrznuti vaše račune.

Promenite lozinke i apdejtujte vaš računar

Ako verujete da ste možda podelili više nego što je trebalo sa potencijalnim prevarantom, morate da poboljšate vašu bezbednost na mreži.

Za dobru sajber bezbednost, trebalo bi da nastavite da instalirate najnovije pečeve i ažuriranja na računaru, da autorizujete višefaktorsku autentifikaciju ako niste i promenite lozinke.

„Ako mislite da ste uneli svoju lozinku na lažnu veb stranicu, prva stvar koju treba da uradite je da je promenite, jer će napadač pokušati da je promeni pre nego što vi to uradite”, rekao je Štajnhauer.

Naučite da prepoznate spufing

Kada sumnjate u dolazni poziv, pustite ga u govornu poštu. „Ne javljajte se osim ako ste apsolutno sigurni ko vas zove”, rekla je Nofciger.

A ako se javite, ćutite ako počnete da dobijate detaljne zahteve za informacijama.

„Nikada nemojte davati lične podatke kao što su brojevi računa, devojačka prezimena majke, lozinke ili druge identifikacione informacije kao odgovor na neočekivane pozive ili ako ste uopšte sumnjičavi”, upozorava Federalna komisija za komunikacije na svojoj veb stranici o spufingu.

Izbegavanje spufinga znači tretirati svaki mejl ili poziv sa nekim zdravim oprezom. Može biti neugodno tražiti dodatnu verifikaciju kada osećate sumnju, ali posledice krađe identiteta su gore.

Izvor: nin.rs

Mislili su da će im seksualni život biti uzbudljiviji, ali... Ovo su neki od najzanimljivijih komentara.

Neko je na Redditu pitao ljude u koje su mitove o seksu verovali zbog gledanja porno filmova. Mnogi su priznali da su zbog pornografije isprobali prilično divlje seksualne činove koji su ih razočarali u spavaćoj sobi. Odgovora je bilo poprilično puno, a ovo su najzanimljiviji.

Seks pod tušem

"Izgledalo je tako zabavno u stvarnosti, a jednoj osobi je ili hladno ili je isprskana vodom i pokušava da se ne oklizne. Upozorenje za mlađe muškarce: šampon, sapun i balzam peku ako ti dirnu malog."
Analni seks

"Pokušao sam iznenadni prelaz na analni seks sa ženom, to mi je gotovo prepolovilo penis (da ne govorim o njenim modricama i krvarenju. Nemam pojma zašto bi to iko pokušao. Nepripremljena zadnjica nije mesto za penis."

Čišćenje nakon seksa

"Zbog gledanja pornića sam mislio da možeš samo svršiti, doći do daha i zaspati. U stvarnosti postoji malo više čišćenja. Sperma bude posvuda. Nije te briga za nered u to vreme, ali kad završiš, to je kao da pereš sudove nakon večere."

Nastranost

"Mnogo toga što vidimo u pornografiji VRLO je nastrano. Neki ljudi uživaju u tome, pornografija to normalizuje i mnogi muškarci zaista obezvređuju žene koje u tome uživaju."

G tačka

"Osetim kada tip uđe u mene. Svesna sam da si u meni, ali nisi neverovatan samo zato što si pronašao rupu i ušao. Moraš stvarno poraditi na pronalaženju G-točke (ili mog klitorisa, u prevodu).

Izdržljivost i fleksibilnost

"Izdržljivost nije tako laka kao što izgleda (a fleksibilnost nije tako uobičajena kao što sam mislio). I ne skineš odeću i odmah počneš da udaraš. Nije vlažna čim je zgrabiš. Ponekad je bolje ljubiti joj leđa/vrat..."

Izgled tela

"Tela nikoga van porno industrije NE izgledaju tako savršeno niti su položaji realistični. Tela se znoje, tela se umaraju, tela imaju dlake, a penis ponekad padne bez razloga."

Pristanak

"Zbog pornića muškarci misle da je seksi kada zgrabe ženu bez prethodnog razgovora i pristanka (divlji položaji, bol, analni, oralni...)."

Vrištanje

"Mislila sam da moram da vrištim da bih bila seksi muškarcu. Trebale su mi godine da shvatim činjenicu da ZAPRAVO nije loše uživati ​​bez buke."

Veliki penis

"Mislio sam da sve devojke vole veliki penis. Ispostavilo se da ga mnoge vole u teoriji, ali u stvarnosti postoji puno ograničenja i ne može svaka devojka to da podnese (a kamoli uživa). Neke djevojke su se zapravo plašile, dok su druge bile u bolovima i morao sam da prestanem."

Izvor: b92.net

- Bilo je strašno, deca su izletela iz učionice vrišteći, a nastavniku je kolega ukazao pomoć dok nije došla Hitna. Jedva su zaustavili krvarenje. Odvezen je u UKC Niš - ispričali su za "Kurir" svedoci napada učenika na prosvetnog radnika u Prokuplju.

Dečak je iz čista mira tokom časa, nakon što ga je nastavnik upitao da li ima svesku potrebnu za nastavu, počeo da viče, a onda je i bacio klupu na nastavnika. Klupa je pala nastavniku na levu nogu i polomila mu palac. U momentu kada se nastavnik sagnuo da skloni klupu, učenik je bacio i stolicu, ali je ona, na sreću, preletela i nije nanela dodatne povrede.

Dok je nastavnik pokušavao da se zaustavi krvarenje na otvorenom prelomu, učenik je i dalje vrištao.

- Policajci koji su došli nisu mu prilazili jer trenutno u Policijskoj upravi Prokuplje nema inspektora koji je zadužen za rad s maloletnicima - pričaju svedoci.

Oglasio se napadnuti nastavnik

Prosvetni radnik je nakon ukazane pomoći u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu pušten na kućno lečenje. O ovom strašnom događaju nije želeo da govori za medije. Samo je poručio da se užasno oseća, da je u veoma teškom stanju, ne samo fizičkom nego i psihičkom, da je na bolovanju i da nije sposoban za bilo kakav razgovor.

Prema saznanjima pomenutog portala, i pre godinu dana učenik je imao sličan ispad i tada je zbog toga bio suspendovan, te je određeno vreme nastavu pratio onlajn.

- On je prebačen iz druge osnovne škole jer je preporuka bila da promeni sredinu. Sa ovim slučajem su upoznati i Centar za socijalni rad u Prokuplju i svi nadležni. Za raniji slučaj se tražilo i mišljenje lekara i stručna procena je bila da je s detetom sve u redu.

Učenici pohađali nastavu u strahu

Učenici kažu da su njegovi ispadi svakodnevni, uprkos tome što se s njim dosta radilo putem instrumenata koji su školi dostupni.

Obrazovnu instituciju u kojoj se napad desio juče je tokom prepodneva posetio i načelnik Školske uprave Niš Predrag Nešović. Posle sastanka s rukovodstvom škole nije davao izjave.

Održano je vanredno nastavničko veće, na kom su prosvetni radnici osudili napad na svog kolegu i dogovoreno je da se nadležnim institucijama uputi preporuka, odnosno predlog da stručne službe obave razgovor sa učenikom i da mu se, ukoliko bude potrebno, pruži adekvatna pomoć.

Pokrenut postupak protiv učenika

Kako smo nezvanično saznali, pokrenut je postupak, obaveštene su sve nadležne službe, uzete izjave svih svedoka, a u slučaj se, pored policije uključilo i nadležno tužilaštvo u Prokuplju.

- Tražili smo adekvatno zbrinjavanje, ali nije bilo reakcije Centra za socijalni rad. Škola i Školska uprava su uradili sve po protokolu, ali poenta je izostanak reakcije drugih resora koji treba da pomognu. Reakcije tog učenika su iznenadne i bez najave i bile su česte u prošloj školi. Nije bitno ko mu se nađe na putu, mogao je biti umesto nastavnika neki đak - rekla je direktorka škole.

Predsednik Opštinskog odbora Sindikata prosvetnih radnika Prokuplja Mihajlo Prelić istakao je da traže hitnu i odlučnu reakciju svih institucija povodom ovog napada, kao i hitnu promenu Krivičnog zakonika.

- Očigledno je da se talas nasilja nad nastavnicima u Srbiji raširio poput epidemije. Sada živimo u iščekivanju sledećeg napada, novog ponižavanja, povređivanja, itd. - naveo je Prelić.

Izvor: direktno.rs

Pevačica Olja Bajrami imala je kancer tri puta, a svaki put izašla je iz borbe za život kao pobednik.

Pevačica Olja Bajrami je tri puta u životu vodila tešku bitku sa zdravljem, a u emisiji „Ispovest„, autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, otkrila je detalje teškog perioda.

„Najviše su me koštali ljudi kojih mi je bilo žao. Ja sam se 2012. godine razišla sa Tonijem i već 10. januara me operišu, imala sam papilarni tip T2 veličine kancer, on je bio u štitnoj, štitna je izvađena. Već za 8. mart sam pevala u jednom hotelu u Kaknju za 350 žena, uskočio mi je u pomoć Mirza Šut, tu sam naučila veliku životnu lekciju, ali 2016. godine se kancer ponovo pojavio na grlu, onda sam 2017. godine dobila endometriozu materice i četiri meseca je trajala ta borba, nisam operisana ali sam imala određene lekove, masaže, suplementne, bila sam na kvantnoj medicini i tako sam rešila. Posle korone sam našla crnu tačku na nozi, to je bio melanom, ni to me nije zaobišlo. Nakon toga sam dobila gangrenu gornje vilice i izgubila sam devet zuba, isto je morala operacije. Mama kaže da i kada sam se rodila sam bila bolešljivo dete, meningitis, dečija tuberkuloza, i tako dalje.“

„Ja sam neko ko nije vodio računa o sebi, jer ko bi znao. Dok ne odeš i ne pregledaš se ne znaš šta ti je. Koliko god mi jurimo za novcem, ne slavom, to pripada samo Bogu, mi jurimo karijeru, uspeh. Ljudi koji žele da postanu poznati na taj način nadomešćuju nedostatak pažnje iz detinjstva uglavnom. Nose nas emocije, ali one mogu da naprave problem u našim telima. Ja sam preosetljiva na ljude, na svoje prijatelja i to me je i koštalo zdravlja, ali me i formiralo kao ličnost u budućnosti.“

Izvor: nova.rs

Tvorac Mućki Džon Salivan odlučio je da zabrani ponovno emitovanje jedne od epizoda serije nakon što je shvatio da nije zadovoljan kako je odigrana.

Epizoda je prvi put emitovana 25. decembra 1986. godine, epizoda pod nazivom „A Royal Flush“ predstavila je Rodnija i Del Boja koji putuju u Berkšir dom ledi Viktorije, kraljicine rođake. Međutim, Del Boj nije bio dovoljno otmen da se uklopi u društvo koje je uživalo u operi.

U jednom trenutku je navodno zapretio čoveku iz publike koji se smejao da će sići i da će ga udariti. Posle je previše popio i počeo je da se šali na račun Rodnija. Ovo ponašanje nije prijalo Salivanu.

U dokumentarcu „Secrets and Scandals of Only Fools and Horses“, član tima Kris Vodsvort podsetio je da je Salivan tu epizodu opisao kao „mračnu zbog nasilničkog ponašanja jednog od glavnih protagonista“.

„Ovo nije dobra epizoda“, rekao je.

Nije mu se dopalo to što je Del Boj bio tako okrutan prema Rodniju. Epizoda je u početku prikazana, ali mislim da nismo u potpunosti uspeli u onome što smo nameravali da pokažemo“, otkrio je Vodsvort.

Salivan je pristao da se epizoda prikaže na DVD-u, objavljenom 2005. godine, ali u uređenoj verziji, uz dodatak smeha publike, kako bi se ublažila nelagodnost. Tvorac Mućki je preminuo je 2011. godine.

Između 1981. i 1991. emitovano je sedam sezona serije. Uz božićne specijale, Mućke su emitovane do 2003. godine, a snimljene su ukupno 64 epizode.

Izvor: n1info.rs

U somborskoj Ulici Venac Živojina Mišića broj 11-13 planirana je izgradnja višeporodičnog stambeno-poslovnog objekta spratnosti P+2. Kako je navedeno u dokumentaciji na javnom uvidu, reč je o bloku broj 19, centralnoj zoni koja je prepoznata kao jedan od najznačajnijih turističkih, upravnih i kulturnih razvojnih potencijala grada Sombora.

U prizemlju višeporodičnog stambeno-poslovnog objekta planirana su tri lokala (prodavnice mešovite robe) orijentisana ka Vencu.Ovde se nalaze ulaz, komunikacija sa stepeništem, lift i dve pomoćne prostorije.

Na ostalim etažama planirano je 17 stanova (tri jedinice na prizemlju, osam na prvom spratu i šest na potkrovlju, odnosno drugom spratu.)

Dvorišni deo parcele je namenjen internoj saobraćajnici, parkinzima i zelenilu.

Parkiranje automobila je rešeno na parceli, ukupno je ostvareno 20 parking mesta od kojih je jedno mesto za osobe sa invaliditetom.

Obezbeđen je prostor za biciklanu i mesto za smeštaj kontejnera.

Ukupna razvijena BRUTO površina objekta je 1.749,00 m2.

Investitor je B&S Immobilien doo Novi Sad, a obrađivač urbanisičkog projekta je Atelje 34 Sombor.

Izvor: ekapija.com

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7. septembar

Povodom nastavka akcije organizovanja besplatnih preventivnih pregleda koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a u cilju ranog otkrivanja i pravovremene dijagnostike bolesti, u nedelju, 8. septembra, u periodu od 8 do 17 časova Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75, organizuje sledeće preventivne preglede:

ZA ODRASLE:

• INTERNISTIČKI PREGLED (EKG, merenje krvnog pritiska), ako postoji potreba pacijent će biti upućen na RTG pluća
• ULTRAZVUČNI PREGLED ABDOMENA
• LABORATORIJA (kompletna krvna slika, određivanje nivoa šećera u krvi)
• ODREĐIVANjE TUMOR MARKERA ZA ŽENE I MUŠKARCE (CEA, CA 19-9, APF - Alpha Fetoprotein).

ZA DECU:

• PEDIJATRIJSKI PREGLEDI DECE PO SISTEMIMA
• LABORATORIJA (određivanje kompletne krvne slike i urina po želji roditelja) i ukoliko ima potrebe upućivaće se na dopunske preglede.

Svi navedeni preventivni pregledi za odrasle obavljaće se u Odseku endokrinoloških ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulaz iz ulice Solunskih boraca.

Svi navedeni preventivni pregledi za decu obavljaće se u zgradi Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor na drugom spratu, ulaz iz Vojvođanske ulice 75.

Svi pacijenti kod kojih se uoče nepravilnosti prilikom pregleda ili u rezultatima, biće upućivani na dalju dijagnostiku i preglede već u toku naredne nedelje.

Preventivne preglede (bez zakazivanja i uputa) mogu obaviti svi zainteresovani građani, bez obzira da li imaju ili nemaju regulisano zdravstveno osiguranje.