Sombor.info

Na Internacionalnom prvenstvu u powerliftingu, u okviru IPL federacije, koje je okupilo veliki broj takmičara iz više od deset država, Srbija je imala jaku reprezentaciju ispred kluba Legacy Sombor. Dragan Karaica proglašen je za najjačeg kadeta, Filip Prekpalaj za najjačeg juniora, Jovana Milkov najjača je kadetkinja i najjače mrtvo dizanje Srbije sa rekordnih 203 kilograma, dok je Jovan Mastilović imao najjači total takmičenja i osvojen rekord u benču od 230 kg, dok su Petar Zelić i Eniko Kohanec slavili u svojim kategorijama.

"Ovo je ujedno bio test za naše mlade Somborce, koji čine temelj srpske reprezentacije ove godine u Atini na svetskom prvenstvu", kaže takmičar i trener Jovan Mastilović, koji je dodao da iako Legacy ne postoji dugo, uspeo je da se popne na vrh srpskog powerliftinga u sklopu IPL saveza i time pokaže da su stručni kadrovi vrhunski, a prostor u kojem se takmičari spremaju svetski.

Izvor: RTV

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 1. oktobar

U sredu, 9. oktobra, u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Ovo sam ja“, umentika Miloša Pejovića, s početkom u 19.00 časova.
Postavka izložbe trajaće do 1. novembra 2024. godine.

Prva retrospektivna izložba akademskog slikara Miloša Pejovića U Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor obuhvata najcelovitiji (do sada) umetnikov opus. Simboličnog naziva, „Ovo sam ja“, a pet godina nakon umetnikove smrti, stekla se ona nužna istorijska distanca da se rezimira celokupan rad i delo ovog somborskog umetnika, crnogorskog sina, a praškog đaka.

Miloš Pejović kao praški đak verovao je, pre svega, u realistične prikaze. Ali, nikada to nisu bili samo puki prikazi, jer, kako to obično biva na umetničkom putu: uvek je to lični senzibilitet koji objedinjuje znanje, umeće, iskustvo u fantazmagoričnu viziju kojoj su granica samo lični obrisi.

Miloš Pejović – pedagog sabrao je na ovim platnima svo svoje umeće, talenat, rad, istrajnost, iskustvo. Malo je umetnika koji su nesebično hteli i umeli da svoje znanje podele sa drugima. S tim u vezi, jedna od osnovnih umetnikovih preokupacija bila je podučavanje kako na teorijskom, tako i na prakatičnom planu. Tako se, pored, osnovnog, nastavničkog poziva iznedrila i ideja o osnivanju neformalne edukativne organizacije “Nova forma”, tj. „akademijice“, kako su je zvali polaznici. Kroz “Novu formu”, za četiri godine postojanja, prošlo je oko stotinjak polaznika: ideja je bila sticanje znanja i veština kroz usmerenu edukaciju. Kao rezultat, osim polazišne tačke, bile su i brojne humanitarne akcije osnivača i polaznika, a ne treba zaboraviti da je škola kasnije iznedrila tridesetak akademskih umetnika.

Izložba „Ovo sam ja“ umetnika Miloša Pejovića, slikara vojvođanskog senzibiliteta, a kosmopolitskog duha, predstavlja tridesetak ulja, lazurnog premaza, na prvi mah, posne boje i svedenog poteza. S tim u vezi, umetnikove somborske vedute čine jedan osoben stilski izraz, koliko strog u arhitektonskom maniru, toliko sfumatičan u likovnom smislu. Slično rešenje prisutno je na pejzažima od Crne Gore do Sombora kao i na delima verske tematike – čini se da su završeni u bistrini umetničkog polupogleda koji jedini ume da razabere važno od nevažnoga.

Umesto zaključka Zajedničko za sve radove jeste kompoziciono jedinstvo, posna boja, raskrinkana, čini se, do crnogorskih krševa, gde uspešno komuniciraju samo oni entiteti (likovni elementi) dovoljni za opstanak umetničkog dela kao takvog. Takođe, tu je crtež, kao gradivni element svakog konačnog umetnikovog iskaza, takođe ogoljen, a opet ne može mu se dodati/oduzeti ni linija više/manje, a da se celina iz osnove ne promeni. Pa šta se, zapravo, promenilo od kada nas je umetnik napustio?

Ništa, osim onoga što traje. A, delo Miloša Pejovića traje.

Slađana Dragičević Trošić

 BIOGRAFIJA Miloš Pejović (1954, Vrulja, Crna Gora)

Završio je Filološki fakultet u Nikšiću, smer Likovna pedagogija.
Vajarstvo – kamen studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Milivoja Glišića i Draga Đurovića.
Slikarstvo završio na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu u klasi profesora Karela Součeka. Samostalno izlagao više puta u zemlji i inostranstvu: Pljevlja, Prijepolje, Podgorica, Nikšić, Sveti Stefan, Budva, Beograd, Prag, Sombor…
Učesnik je više salona na kojima je dobitnik nekoliko nagrada za slikarstvo.
Osnovao je prvu privatnu likovnu školu „Nova Forma“ u Somboru čijih tridesetak polaznika je po završetku iste upisalo likovne i umetničke akademije.
Radio je kao likovni pedagog u Osnovnoj školi „Avram Mrazović“ u Somboru.
Od 2000. godine bio je predsednik Društva likovnih pedagoga Srbije. Takođe je bio i član ULUS-a.
Preminuo u Somboru 01. IV 2019. godine.

Somborske muzičke svečanosti SOMUS – održaće se 12. put u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru u periodu od 24. do 28. oktobra.

Karte za festival dostupne su od 9. oktobra na blagajni Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor i to u periodu – utorak i sreda od 10.00 do 13.00 časova i od četvrtka do subote od 15.00 do 20.00časova.

Takođe napominjemo da karte treba da nabavite pre početka festivala, jer neće biti dostupne na licu mesta.

Kontakt telefon za sve informacije: 0695622560

Neobičan koncert UKRŠTAJA, po principu Laze Kostića, koji je smatrao da je „Ukrštaj najmoćniji princip univerzuma“. Među javom i među snom na japanskom.„Čudesni ukrštaj“ – somborska premijera, 8. oktobra, u Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, s početkom u 19.00 časova.

Ulaz je besplatan!

Koncert u Kulturnom centru „Laza Kostić“ Sombor izabran je za somborsku premijeru Marininog „izuma“, ocenjenog kao: Remek delo!

Nikada nisam tako nešto čuo (Matija Bećković); Savršeno uklopljen narativ muzičkog i dramskog (Aleksandra Vrebalov); Čudo pijanističke inventivnosti i apoteoze ljudskim kreativnim moćima (Dragan Stanić).

40 godina Vasilija Mokranjca Florijan Balaž, violinista, takođe redovni profesor AUNS, ne samo Andrejev otac, nego i njegov profesor, a od najranijih dana i kolega na sceni, pridružuje se ukrštaju sa Ksenijom Janković, violončelistkinjom, Somborkom, i koleginicom sopranistkinjom Ljiljanom Lišković u programu koji publiku vodi od kompozicija inspirisanih Japanom (Miloje Milojević), kao i srpskim folklorom (Vasilije Mokranjac, kome ove godine obeležavamo 40 godina od odlaska sa ovog sveta).

Odigrano je treće kolo kuglaških takmičenja. Somborski prestavnici u superligaškom društvu ostvarili su polovičan učinak.

Do ovog vikenda vodeće Kljajićevo doživelo je neuspeh na gostovanju u Novom Sadu. Vojvodina je bila pretežak zalogaj za novajlije u ligi koji su poraženi sa 6:2 (3.357:3.279). Poene za goste upisali su Milan Trkulja i Jovan Ćalić. Ekipa Vihora ugostila je sastav Crvene Zvezde. Somborci su trijumfovalo sa 5:3 (3.461:3.447).

Danilo Mandić, Mile Vuletić i Damir Trivić uknjižili su poene za domaćina. Vihorčani su imali i prednost u srušenim čunjevima, pa su dobili dodatne poena za konačnu pobedu. Nakon ovog kola oba naša predstavnika imaju po četiri boda. Kljajićevo se nalazi na trećem, a Vihor na petom mestu.

U narednom kolu Kljajićevo će ugostiti subotički Spartak 024, dok će Vihor na megdan šampionskom sastavu Beograda.

Kordun je dočekao i ubedljivo savladao Vojvodinu iz Bačkog Gradišta. Ovo je bila njihova druga pobeda, trenutno su na deobi prvog mesta sa ekipama Spartaka, Vojvodine i Banata.

Naredni rival biće im komšije iz Apatina koje su ovog vikenda slavile nad Slaviom iz Kovačice.

Izvor: somborsport.org

Članovi atletsko rekreativng kluba ''Somaraton'' Sombor imali su u nedelju 29.09.2024. godine nastup na dve trke. Prvi je bio na 10. Banja Luka maratonu koji je održan u glavnom gradu Republike Srpske. Polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometar istrčali su Dejan Nikolić, Srđan Buzadžić, Jelena Perenčević i Jelena Stanimirović dok je trku na 10 kilometara uspešno istrčao Milan Kovačić.

Drugi nastup je bio na Valjevskim planinama gde je u organizaciji ''West Serbia Trails''-a organizovana pretposlednja trka iz ove serije trka ''Bobija trail'' na istoimenoj planini. Po kiši, vetru, magli i temperaturi od 4 stepena svoje prvo učešće na planinskoj trci imao je ''Somaratonac'' Aleksandar Martinović koji je istrčao deonicu od 9 kilometara sa usponom od +110 metara. Istu deonicu istrčao je iskusni Daniel Šokac. Izazovniju stazu od 26 kilometara i +1250 metara uspona uspešno je savladao Miroslav Liščević.

Septembar je jedan od meseci tokom kojeg se podiže najviše kredita, i to gotovinskih, jer se tada sa letovanja građani vraćaju u realnost prepunu troškova. Iako keš krediti mogu da olakšaju tešku finansijsku situaciju, to je samo privremeno rešenje, jer su kamate na njih ogromne, pa prelaze i 14 odsto.

Statistika kaže da se u septembru i pred novu godinu diže najviše kredita, što je u emisiji “Pokreni se” na TV Nova potvrdio bankar i finansijski savetnik Vladimir Vasić.

“Ima par meseci tokom kojih je kućni budžet pod najvećim pritiskom. To je obično septembar, kada se vratimo s odmora, zatim kraj godine i onda opet mart ili april, kada krećemo da se pripremamo za odmor”, rekao je Vasić.

I zaista, septembar sa sobom donosi troškove koje prosečno domaćinstvo teško plaća. Tu je kupovina svega što je potrebno đacima za školu, bliži se prva rata školarine, treba kupiti i ogrev za zimu koja je “iza ugla”. Tu su i oni “standardni” troškovi – kirije, rata kredita, računi, ali i hrana koja nikako da pojeftini.

Stoga i ne čudi činjenica da veliki broj građana pribegava podizanju keš kredita kako bi “pregurali” ovaj period.

Ipak, u keš kredit ne treba “srljati”, već treba imati u vidu da su ove pozajmice vrlo skupe, odnosno kamate su vrlo visoke.

Kamate od devet, pa i preko 15 odsto

Prva banka u kojoj smo proverili ponude keš kredita trenutno ima “akciju”, pa fiksna kamata, koja se ne menja tokom čitavog perioda otplate, bez obzira na prilike na finansijskom tržištu, iznosi “samo” 9,61 odsto. To znači da, ukoliko klijent podigne milion i po dinara, što je oko 13.000 evra, na rok od 71 meseca, svakog meseca će izdvajati 27.300 dinara, a na kraju otplate vratiće čak 1,9 miliona dinara. Preciznije, oko 450.000 dinara platiće samo trošak kamate.

S druge strane, ko u istoj banci podigne manji kredit, od 300.000 dinara, svakog meseca će plaćati po 5.300, a konačni iznos koji će vratiti banci biće oko 377.500. Dakle, samo na ime kamate klijent će platiti više od 77.000 dinara.

U drugoj banci, kamata je još viša, pa prelazi 13 odsto. Konkretno, kamata iznosi 13,4 odsto, a to znači da bi ukupan trošak kamate na kredit od 300.000 dinara bio oko 96.000. Inače, rata tog kredita iznosila bi oko 6.000 dinara tokom 70 meseci otplate.

U trećoj banci, pronašli smo još skuplji keš kredit – fiksna kamata je 16,22 odsto. To znači da bi, na primer, kredit od 300.000 dinara na kraju otplate od 70 meseci koštao čak 430.000 dinara, dok bi mesečna rata bila oko 6.000.

Kamate (ne)će biti manje

Narodna banka Srbije na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković najavila je da će trajno ograničiti kamate na kredite. I zaista, nacrt zakona postoji, ali je pitanje da li će rate zaista biti niže. Naravno, to zavisi od banke do banke, s obzirom na to da će NBS odrediti maksimalnu visinu kamate, koje su približne kao i sada.

Konkretno, za postojeće i novoodobrene kredite sa promenljivom kamatnom stopom predviđeno je ograničenje nominalne kamatne stope koje odgovara prosečno ponderisanoj kamatnoj stopi uvećanoj za jednu četvrtinu (25 odsto). Ponderisana kamata inače se dobija kao prosečna kamata na bazi podataka koje banke šalju u NBS, ali u obzir se uzimaju i iznosi kredita.

Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, maksimalna nominalna kamatna stopa za keš kredite iznosila bi 15,67 odsto.

Istovremeno, za sve novoodobrene dinarske gotovinskekredite (sa fiksnom i varijabilnom stopom) važiće ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate i četiri procentna poena, što je trenutno 16 odsto.

Izvor: nova.rs

Stručnjaci su primetili povezanost između vremenskih uslova i gubitka kose - koliko god ova pojava bila prirodna, postoje načini da se smanji količina.

Promene godišnjih doba donose i različite promene u našem telu, a jedna od manje poželjnih pojava može da bude povećano opadanje kose.

Ako primetite više nego inače dlaka na jastuku, u odvodu tuša ili na četki za kosu tokom prelaska iz jedne sezone u drugu, moguće je da se suočavate sa tzv. sezonskim opadanjem kose, piše Real Simple, a prenosi Sensa.hr.

Što je sezonsko opadanje kose?

Ljudi svakodnevno izgube oko 100 pramenova kose, ali oni koji pate od sezonskog opadanja kose primete nagli porast ove pojave, bez očiglednih zdravstvenih razloga.

„Sezonsko opadanje kose nastaje kada vaše vlasište doživi stres zbog promena temperature, što rezultira opadanjem kose,“ objašnjava Ves Šarpton, frizer i edukator brenda Hairstory. Jesen i proleće najčešće je vreme za ovaj tip gubitka kose.

Naša kosa prolazi kroz nekoliko ciklusa: anagen (faza rasta), katagen (prelazna faza), telogen (faza odmora) i egzogen (faza opadanja). Prema šviajcarskoj studiji iz 2009, kosa tokom leta ulazi u telogenu fazu, a u jesen (ponekad i proleće) započinje egzogenu fazu opadanja.

Još uvek se istražuje šta tačno izaziva ovaj prelaz, no pretpostavlja se da promene temperature podstiču vlasište i folikule da pređu u fazu opadanja.

Kako se nositi sa sezonskim gubitkom kose

Najvažnije je posvetiti pažnju vlasištu. Suvo vlasište može da pojača opadanje kose, zato je korisno koristiti dubinske regenerativne tretmane barem jednom nedeljno tokom promena godišnjih doba.

Tretmani vrućim uljem, posebno uljima koja podstiču rast kose (poput ulja zelenog čaja, ricinusovog ulja ili ulja geranijuma), mogu značajno da pomognu. Brit Dion, stilistkinja i umetnička direktorka Aveda, takođe preporučuje korišćenje šampona za dubinsko čišćenje da biste uklonili prljavštinu i masnoću, ali i stimulisali folikule.

Uravnotežena ishrana takođe igra veliku ulogu.

„Održavanje optimalnog nivoa ključnih nutrijenata za rast kose može da spriječi sezonsko opadanje“, kaže Vilijam Gonac, sertifikovani triholog i osnivač Advanced Trichology-ja. Nutrijenti poput vitamina D3, gvožđa, cinka, B12 i folata su ključni.

Njihov nedostatak, kao i upale izazvane sezonskim alergijama, povećanim unosom šećera i smanjenim izlaganjem suncu, mogu da povećaju gubitak kose. Uzimanje dodataka ishrani i konzumacija protivupalnih namirnica mogu da pomognu. Na kraju, izbegavajte prekomerno korišćenje termičkih alata i agresivne boje za kosu u prelaznim mesecima da biste smanjili rizik od sezonskog opadanja i iritacija vlasišta.

Sezonsko opadanje kose je normalno i nema razloga za zabrinutost – ono će proći. Međutim, ako gubitak kose potraje i nakon promene sezone, preporučuje se poseta trihologu da biste otkrili pravi uzrok.

Izvor. n1info.rs

Planirana isključenja struje za ponedeljak, 30. spetembar u Somboru:

08:00 - 08:50
J.Laloševića, Đ.Natoševića, H.Svetića

09:00 - 09:50
Balkanska,Zrmanjska, Deo H.Svetića, Prijedorska, B.Buhe, R.Koraća

10:00 - 10:50
Karađorđeva, Deo Skopljanske, Deo Vojvođanske

11:00 - 11:50
Deo Skopljanske, Deo Vase Stajića, Žaljeznička

12:00 - 12:50
K.Gagrčina, M.Toplice, Deo Radišićeva, I.Kosančića

13:00 - 13:50
Deo Vojvođanske, Deo Valjevske, Deo I.Milutinovića, Deo Đ.Jakšića

14:00 - 14:50
Deo Radišićeve, Deo Vojvođanske, Deo Višnjićeve

15:00 - 15:50
Valjevska, Deo Batinske, Deo Požarevačke