Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. septembar

Možda svi na internetu traže "brze" recepte i savete kako da pripreme jelo za 15 minuta, ali šta je sa komplikovanim domaćim jelima. O njima se nerado govori jer oduzimaju mnogo vremena i zahtevaju kulinarske veštine i iskustvo.

Na vrhu spiska najtežih domaćih jela za pripremu su pihtije. Nismo svi ljubitelji ovog specijaliteta, ali da bi mu ukus i tekstura bili dobri potrebno je dugogodišnje iskustvo u kuhinji.

Pihtije su tradicionalno jelo koje zahteva dosta vremena, pažnje i preciznosti. Pihtije se prave od svinjske kože, nogica, glave ili drugih delova mesa sa mnogo vezivnog tkiva. Ovi delovi se kuvaju dugo (ponekad i preko 6 sati) kako bi se iz kostiju oslobodila želatinasta supstanca.

Evo šta proces uključuje:

Dugotrajno kuvanje – meso se kuva satima na laganoj vatri da se dobije bogata i gusta čorba.
Čišćenje – nakon kuvanja, meso se čisti od kostiju, masti i kože, što zahteva dosta vremena i pažnje.
Složeno hlađenje – čorba i meso se sipaju u posude i ostavljaju na hladnom da se stvrdnu u čvrstu, želatinastu masu.
Začinjavanje – jelo se na kraju začinjava belim lukom, biberom i limunom.

Zbog zahteva za dugotrajnim pripremanjem i posebne tehnike, pihtije su često označene kao jedno od najkomplikovanijih jela srpske kuhinje.

Drugo zahtevno jelo je sarma, koja iako je češće jelo, zahteva preciznost i iskustvo u spremanju listova kupusa da ne ostanu tvrdi i žilavi, već mekani i da se sarma raspada kada se iseče.

Izvor: nova.rs

Početkom primene Pravilnika o ispitivanju od ponedeljka, 30. septembra i zvanično kreće ono što je dugo najavljivano - uvoz polovnjaka iz Amerike, potvrđeno je sajtu Polovni automobili u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Kako je za taj sajt pojasnio Milan Milojević, načelnik sektora za vozila Agencije, ovaj pravilnik odnosiće se za sada na putnička i laka teretna vozila (kategorije M1 i N1).

On dodaje da će sistem funkcionisati po modelu koji je preuzet iz evropske direktive, a koja se bavi homologacijom celog vozila.

- Mi smo propisali alternativne zahteve koje će vozilo morati da ispuni kako bi moglo da dobije uverenje Agencije, a oni su proistekli iz evropskog propisa. Glavni cilj nam je bio da vozila koja dolaze u našu zemlju budu pre svega bezbedna - kaže Milojević.

- To između ostalog podrazumeva da u Srbiji mogu da se registruju samo vozila za koja imamo jasne dokaze da su uređaji i oprema, kao i vozilo u celini upodobljeni, odnosno da ispunjavaju alternativne zahteve iz Pravilnika o ispitivanju vozila... Dakle, ako imamo dokaz da su na vozilu koje stigne sa američkog tržišta kočnice homologovane, da automobil ima homologaciju za sigurnosni pojas, svetlosne uređaje, svega što se tiče bezbednosti, moći će da se izda Uverenje i da se takvo vozilo registruje - napominje Milojević.

Podsetimo, vozila iz Amerike imaju određene razlike u odnosu na vozila evropskih proizvođača.

Pre svega tu se misli na snop svetala, prikaz brzine na odometrima (kod "amerikanaca" je u miljama), drugačije standarde za emisiju štetnih gasova... Zato do sada nije bio moguć njihov uvoz.

Sada su, prvo zahvaljujući izmeni člana 249 Zakona o bezbednosti saobraćaja, a zatim i usvajanjem izmenjenog Pravilnika o ispitivanju vozila, stvoreni uslovi da ova vozila dobiju odgovarajuće uverenje.

Ko će raditi pregled vozila i koliko će koštati?

Sve ovo će proveravati pravna lica koja su dobila ovlašćenje Agencije za bezbednost saobraćaja, a to su, kako je potvrdio Milan Milojević, Centar za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije i laboratorija Mašinskog fakulteta u Beogradu.

U ovom momentu nije poznato koliko će koštati modifikacije, odnosno, recimo, prepravka snopa svetala ili pokazivača pravca, ali se cena samog uverenja Agencije neće menjati (3.000 dinara, uz administrativnu taksu).

Izvor: direktno.rs

Stenovita planeta, otprilike dvostruko veća od Zemlje, ponudila je astronomima uvid u mogući scenario budućnosti naše planete.

Astronomi su otkrili daleku planetu koja im je ponudila redak uvid u to kako bi naša planeta mogla izgledati za osam milijardi godina.

Planeta, nazvana KMT-2020-BLG-0414 i udaljena 4.000 svetlosnih godina od Zemlje, je stenoviti svet koji kruži oko belog patuljka. Očekuje se da će se naše Sunce transformisati u belog patuljka za pet milijardi godina.

Pre toga, međutim, Sunce će prvo prerasti u crvenog giganta, koji će progutati Merkur, Veneru, a možda i Zemlju i Mars. Ako naša planeta bude pošteđena, na kraju bi mogla da liči na ovu stenovitu formaciju koja je pobudila pažnju naučnika.

Istraživači su opisali taj daleki, budući, potencijalni svet u časopisu Nature Astronomy.

"Trenutno nemamo konsenzus o tome da li bi Zemlja mogla da izbegne da je zahvati crveni džinovski Sunca za šest milijardi godina", rekao je glavni autor studije Keming Đang, astronom sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.

U svakom slučaju, planeta Zemlja će biti nastanjiva samo još oko milijardu godina, kada bi trebalo da počne isparavanje okeana.

Veći deo života zvezde gore stvaranjem vodonika u helijum. Kada dođe do ogromnog povećanja izlazne energije, zvezde postaju više stotina ili više hiljada puta veće, u odnosu na svoju prvobitnu veličinu. Zato "gutaju" sve obližnje planete dok se pretvaraju u crvene divove.

Uočavanje planete kroz "gravitaciono sočivo"

Udaljenu planetu astronomi su prvi put primetili 2020. godine. Kako gravitacija iskrivljuje prostor, sistem je izobličio svetlost daleke zvezde, delujući kao „gravitaciono sočivo“ i postala je vidljiva.

Kada su malo bolje "zavirili", uočili su planetu koja je dvostruko veća od Zemlje i kruži oko svog belog patuljka na udaljenosti od jednog do dva puta više od Zemljine udaljenosti od Sunca. Sistem takođe sadrži i smeđi patuljak – oko 17 puta veću od Jupitera.

Ono što će čovečanstvo postati daleko u budućnosti – stvar je najrazličitijih spekulacija.

Naučnici ne znaju da li svet može da preživi fazu crvenog džina ili da li bi ljudi uopšte mogli da spreče zagrevanje zbog kojeg će proključati okeani u narednih milijardu godina.

Međutim, Đang je spekulisao da bi ljudi jednog dana mogli da se presele na satelite koji kruže oko Jupitera, odnosno Saturna.

"Kako Sunce postaje crveni džin, zona pogodna za stanovanje će se pomeriti oko Jupiterove i Saturnove orbite, a mnogi od njihovih satelita će postati nalik planetama sa okeanima", rekao je Đang i dodao: "Mislim da bi u tom slučaju čovečanstvo moglo da migrira na takva mesta".

Izvor: https://www.b92.net/zivot/nauka/62844/astronomi-dosli-do-neverovatnog-otkrica-ovo-je-scenario-buducnosti-nase-planete/vestb92.net

Kada u svakodnevici govorimo o uznemirenosti ili nemiru koji osećamo, o osećaju nelagode ili neprijatnosti, često upotrebljavamo i reč „anksioznost“. Anksioznost je fenomen koji u domenu svoje struke u teorijskom i praktičnom radu između ostalih proučavaju psiholozi, klinički psiholozi i psihijatri i istražuju razloge za njeno javljanje i načine za njeno prevazilaženje.

Kada osećamo anksioznost, nije nam lako da odgovorimo na pitanja poput „Šta ti je?“; „Jesi li dobro?“ ili „Da li je sve u redu?“. Naš sagovornik primećuje da se sa nama nešto dešava, primećuje da smo napeti, uznemireni, odsutni mislima i zamišljeni. Mi pokušavamo da odgovorimo, ali često ne uspevamo da damo konkretan odgovor i ostavljamo utisak da smo nedovoljno jasni ili nedorečeni.

Anksioznost je poput tamne sobe na čijim zidovima nemirno treperi senka plamena sveće. Približava se i odbija, poskakuje i razliva se, treperavo i nepravilno. Teško je sakupiti sav taj treperavi nemir i sročiti ga u konkretne reči. Zato zvučimo nejasno i nemušto, jer uspevamo da „pohvatamo“ samo neke delove. Anksioznost je usamljeno mesto. Gledamo igre senki na zidovima, pratimo ih pogledom u pokušaju da ih nadvladamo, ali u tome ne uspevamo. Ostajemo zagledani i zapitani, uplašeni, uznemireni i usamljeni. U anksioznosti smo čudno mirni, nismo od akcije, a toliko toga se dešava u nama. Ne pomeramo se, a ispunjeni smo nemirom, teskobom i strahovanjem.

Pojmom anksioznosti su se bavili psiholozi i psihijatri koji su proučavali strukturu i dinamiku ličnosti. Tako, psiholog i univerzitetski profesor Sulejman Hrnjica govori o tome da je anksioznost jedan od doživljaja koji prati inhibiciju energije i da kada ne uspevamo da zadovoljimo svoje potrebe, osećamo anksioznost. On opisuje anksioznost kao mučno stanje koje teško podnosimo ako traje duži period i da zato razvijamo mehanizme odbrane čija je osnovna funkcija da je ublaže i da održe naše samopoštovanje na prihvatljivom nivou. Psihijatar i univerzitetski profesor Dušan Kecmanović kaže da se anksioznost javlja i usled relativno nedovoljnog zadovoljavanja individualnih potreba, čije je zadovoljavanje osujećeno zbog gubitka postojećih obrazaca komunikacije. Psihijatar, psihoanalitičar i jedan od osnivača Geštalt terapije, Frederik (Fric) Perls, definiše anksioznost kao provaliju između onoga što je sada i onoga što dolazi, a u kojoj se nađemo svaki put kada napustimo ono što je „sada“ i postanemo preokupirani budućnošću – tada doživljavamo anksioznost. On je poredio budućnost sa pozorišnom predstavom, a anksioznost sa tremom pred predstavu.

Kako Geštalt terapija objašnjava anksioznost?

Geštalt terapija je fokusirana na dinamiku i u skladu sa tim stavlja akcenat na proces, a ne na sadržaj anksioznosti. Prema geštalt terapiji, mi ispunjavamo sebe anksioznošću i postajemo anksiozni onda kada nismo prisutni u sadašnjem trenutku. A to je svaki put kada napuštamo ono što je „sada“ i pokušavamo da predvidimo budućnost – da pronađemo rešenja za pretpostavljene događaje i potencijalne ishode kojih se plašimo. Napuštamo ono što je „sada“, svaki put kada unapred tražimo rešenje za pretpostavljene događaje koji se nisu desili i kada pokušavamo da isplaniramo naš odgovor na potencijalne reakcije drugih ljudi. Efekat toga je da smo teskobni i uznemireni, a bez konkretne akcije ka spolja, u „sada“. Što je i logično – kada smo u budućnosti, mi smo u našim mislima, u pretpostavljenim događajima, a tamo ne možemo ništa konkretno da uradimo. Konkretne akcije možemo da preduzmemo samo u „sada“, u jedinom vremenu u kojem obitavamo. I anksioznost osećamo sada, a ne sutra i ne juče. Za sutra ne znamo šta će biti, a juče je prošlo.

Kada napustimo „sada“, mi napuštamo čvrsto kopno i gravitaciju realnosti i ulazimo u bestežinsko stanje pretpostavki, strahovanja i generalizacija. I pitanja koja koristimo mogu da nam pomognu da prepoznamo kako i kada se isključujemo iz sadašnjeg trenutka i kako sebi izazivamo anksioznost. Kao na primer, kada postavljamo „Šta ako…“ pitanja. „Šta ako…“ su „bujična“ pitanja koja možemo da postavljamo sebi ili okolini u nedogled, dok se potpuno ne iscrpimo strahovanjem i nemogućnošću da pronađemo konkretna rešenja za imaginarne probleme.

Realnost nije uvek prijatna, ali je jedino vreme u kojem možemo nešto da uradimo – da preduzmemo neke konkretne korake, da donesemo neke odluke, da istražimo neka naša uverenja. Da se oslobodimo nekih stvari i da počnemo nešto novo. Da izađemo iz nečeg starog. Da postignemo ono što nam je važno.

Plan akcije mora da bude konkretan i da počinje u „sada“. Šta želim da postignem? Koji je moj cilj? Šta ću da uradim sada? Kako ću da prepoznam samo-sabotažu? Kako će drugi ljudi znati da sam krenuo novim putem? Šta ću sa izgovorima poput „nisam uradio ovo zbog onog“? Šta ću sa „šta ako“ pitanjima?

Prema geštalt terapiji, bivanje u „sada“ je jedini način da sačuvamo sebe od provalije koja se zove anksioznost.

Autorka je psihoterapeut, klinički psiholog i geštalt terapeut

www.gestalt.org.rs

Preduzeće "Transportgas Srbija" najavilo je da će, zbog planiranih mašinskih radova na čvorištu "Gospođinci", biti poremećena isporuka prirodnog gasa u više naselja i opština.

Kako javlja Dnevnik, to važi za Temerin, Srbobran, Bačko Dobro Polje, Vrbas, Kulu, Odžake, Ruski Krstur, Crvenku, Sivac, Apatin, Kljajićevo i Sombor.

Ova mesta gas neće imati od srede, 2. oktobra u 1 sat noću do subote, 5. oktobra u 23 sata.

Očekuje se da će po isteku tog roka za radove operator transportnog sistema početi sa normalnom isporukom gasa korisnicima.

Izvor: 021.rs

Jedna od najčešćih bolesti organa za varenje dece i odraslih je celijakija – nasledno autoimuno oboljenje, u čijoj osnovi je trajno nepodnošenje glutena. Gluten su inače belančevine pšenice, raži i ječma.

Iako se procenjuje da oko jedan odsto evropske populacije boluje od celijakije, taj broj je i veći jer veliki broj bolesnika nema nikakve ili ima oskudne simptome i znake bolesti.

Prema navodima dr Nine Ristić, subspecijaliste gastroenterologije Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, unošenje glutena dovodi do ozbiljnih strukturnih i funkcionalnih oštećenja sluznice tankog creva. Postoji čitav spektar kliničkih simptoma i znakova bolesti od kojih su većina direktna posledica hroničnog proliva (dijareje), odnosno poremećene apsorpcije hranljivih materija u crevima (malapsorpcije).

„Celijačna bolest se može ispoljiti tek pošto je dete izloženo glutenu u ishrani (posle šestog meseca života), bilo kojim od sledećih simptoma i znakova, a često je prisutno više njih: hronični proliv, zatvor (opstipacija), gubitak u telesnoj masi, slabije napredovanje, opšta slabost, bledilo kože i vidljivih sluznica zbog izražene malokrvnosti (anemije), nadutost trbuha, bol ili neprijatnost u trbuhu, često povraćanje, iritabilnost. Zaostatak dece u linearnom rastu je vidljiv. Moguć vid ispoljavanja je izostanak ili kašnjenje puberteta. Karakteristični su i defekti zubne gleđi. Stolice su često masnog izgleda i penušave. Moguća je pojava otoka zbog sniženih proteina, tj. albumina u krvi. Postoje naučni dokazi da je herpetiformni dermatitis Duhring kožna manifestacija CB“, navodi dr Ristić u tekstu, objavljenom na sajtu Univerzitetske dečje klinike.

Ona ističe da celijakija nije alergija u klasičnom smislu, kako je mnogi mešaju.

„To je autoimuno oboljenje u kome se stvaraju antitela koja napadaju sopstvene organske strukture (enzim tkivnu transglutaminazu – tzv. „tkivni lepak“). Nastaje kod nasledno predisponiranih osoba. Pokretač i činilac koji podržava bolest je gluten“, naglašava doktorka Ristić.

U postavljanju dijagnoze, kako navodi doktorka, zlatni standard je endoskopska biopsija sluznice tankog creva, a indikacija za biopsiju je klinička sumnja na celijačnu bolest potkrepljena pozitivnim celijačnim serološkim testovima.

„U dijagnostici CB koristimo jednu biopsiju sluznice tankog creva. Samo u slučajevima kada je početna dijagnoza CB nejasna (npr. deca životne dobi ispod 2 godine kod koje je nejasan biopsijski nalaz) sprovodi se dijagnostički postupak prema klasičnim merilima Evropskog udruženja za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu, što podrazumeva tri biopsije sluznice tankog creva“, dodaje dalje u tekstu.

Upotreba seroloških testova omogućila, kako kaže, manju invazivnost dijagnostičkog postupka zbog njihove visoke osetljivosti i specifičnosti.

„Određivanje koncentracije anti-transglutaminaznih antitela klase IgA i IgG u krvi (anti-tTG IgA, IgG At) nam je omogućila otkrivanje CB i kod dece sa atipičnim ispoljavanjem bolesti, odnosno asimptomatske oblike CB. Povišena koncentracija ovih antitela anti-tTG At preko 80, ukazuje na to da kod takve celijačne dece možemo sa najvećom sigurnošću da očekujemo najteži oblik strukturnih oštećenja sluznice tankog creva. Manje specifični i senzitivni serološki krvni test je određivanje koncentracije antiglijadinskih antitela (pre svega IgA klase – ADA IgA) u krvi, koji ima značaja u dobi ispod 2 godine života. Anti-endomizijalna antitela se takođe koriste u praksi. IgA antitela su specifičnija za CB pošto se IgA stvara u crevima. Određivanje IgG ima značaja kao komplementarni test IgA testu i/ili kod postojanja deficijencije ukupnog IgA. Oko 2% pacijenata sa CB ima deficijenciju IgA što može dovesti do lažno negativnih rezultata“, objašnjava dr Nina Ristić.

Prema njenim rečima, genetska testiranja, odnosno dokazivanje haplotipa HLA-DQ2 i HLA-DQ8 je još više unapredilo laboratorisjku dijagnostiku CB, ali se primenjuje samo u visoko selekcioniranoj grupi bolesnika.

„Ukoliko su biopsijske promene karakteristične za CB, konačnu dijagnozu potvrđuje kliničko poboljšanje obolelog i normalizacija celijačne serologije nakon otpočinjanja celijačne dijete“, naglašava ona.

Kako izgleda bezglutenska dijeta

Kada je lečenje u pitanju, dr Ristić navodi da je jedini lek celijačna – bezglutenska dijeta, koja se mora sprovoditi doživotno.

„To je dijeta bez pšenice, raži i ječma. Deca slobodno mogu da jedu voće, povrće, meso, mleko i mlečne proizvode, ali i hleb, keks, testenine i dezerte koji se prave od specijalnog bezglutenskog brašna. Bezglutenska ishrana mora bez izuzetka biti striktna i veoma stroga. I najmanja količina glutena u hrani (>0,002 ppm) velika je opasnost za zdravlje obolelih od celijakije“, ističe dr Ristić.

Objašnjava da se na bezglutenskoj dijeti većina bolesnika brzo oporavi, te kontrolni gastroenterološki pregledi mogu delovati nepotrebno. Međutim, medicinsko praćenje je neophodno da bi se potvrdio dobar klinički odgovor na dijetu i pratili rezultati seroloških krvnih testova.

„Prva kontrola (3 meseca nakon postavljanja dijagnoze) je prilika za lekara da proveri da li su dete i porodica dobili adekvatna uputstva o bezglutenskoj dijeti i da li su ih se pridržavali. Takođe, to je prilika da se proveri da li su simptomi manje izraženi ili nestali. Ukoliko na samom početku nije postojala značajna anemija, deficit vitamina ili minerala ili neki drugi ozbiljniji problem nije potrebno raditi krvne testove pri ovoj poseti. Vrednosti celijačnih antitela polako opadaju, ali ovaj pad ne mora biti značajan na ovoj kontroli. Druga, šestomesečna kontrola, trebalo bi da utvrdi značajan pad celijačnih antitela, kao i odsustvo simptoma, da omogući praćenje rasta deteta i otkloni sumnje o postojanju udruženog autoimunog oboljenja. Godišnje kontrole služe da bi se uverili da se simptomi nisu vratili i da se nisu razvile komplikacije. Kontrole su posebno bitne u adolescenciji“, zaključuje dr Ristić.

Kako gluten škodi odraslima?

Kod odraslih osoba česti vidovi ispoljavanja celijačne bolesti su opšta slabost, simptomi koji simuliraju sindrom iritabilnog creva, malokrvnost (anemija), osteoporoza, alergije i zapaljenje zglobova (artritisi), kao i reproduktivni problemi.

“Kod CB su relativno česti i neurološki poremećaji (epilepsija, kalcifikacije u mozgu, ataksija, miopatija, periferne neuropatija i druge). Kod oko 10% osoba sa povišenjem jetrinih enzima u krvi – serumskih transaminaza (ALT), nejasnog porekla, uzrok je neprepoznata CB. Celijačna bolest može biti udružena i sa drugim autoimunim bolestima. To su najčešće dijabetes tip I (insulin zavistan oblik) i autoimuni tiroiditis (zapaljenje štitaste žlezde). Jedna od najtežih komplikacija CB su maligne bolesti, a pre svega maligni limfom tankog creva”, navodi dr Nina Ristić.

Izvor: danas.rs

Ministar finansija Siniša Mali najavio je na Instagramu da uskoro počinje novo, jesenje kolo nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“.

Ministar Mali napisao je da će prvo izvlačenje u okviru jesenjeg kola biti krajem oktobra na RTS-u, i da će u jesenjem kolu u pet izvlačenja biti podeljeno ukupno 10 stanova u Beogradu.

Pozvao je građane da nastave da unose račune u aplikaciju i naveo da je prema poslednjim podacima, otvoreno ukupno 553.581 naloga i uneto 146 miliona računa, odnosno 176 miliona kodova.

„Nadamo se da ste skupljali račune i unosili ih u aplikaciju i tokom leta, jer svi oni važe i u ovom novom kolu. Preciznije, važe svi računi od 1. januara ove godine. Ukoliko plaćate bezgotovinski, imate duplu šansu, odnosno dobijate dva koda za učešće u nagradnoj igri. Na taj način smo želeli da podstaknemo građane da plaćaju karticama, a sve u svrhu suzbijanja sive ekonomije, što i jeste cilj ove nagradne igre“, naveo je Mali.

Dodao je da je do sada u okviru nagradne igre podeljeno 75 stanova u Beogradu, a u planu je da se nagradna igra nastavi i sledeće godine.

Izvor: n1info.rs

U organizaciji Udruženja građana „Lemeški kulen“ i Mesne zajednice „Svetozar Miletić“, uz podršku Grada Sombora, danas je otvorena 17. po redu manifestacija „Lemeš kulen fest“. Pored brojnih gostiju i izlagača, tradicionalnoj manifestaciji domaće radinosti i kulinarskih specijaliteta prisustvovao je i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, dr Nenad Ivanišević i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković sa saradnicima.

Prilikom otvaranja događaja, gradonačelnik Ratković je pozdravio prisutne i dodao da je Lemeški kulen nadaleko poznat i prepoznatljiv po svom kvalitetu i ukusu i da predstavlja deo bogate turističke ponude grada Sombora.

„Dragi izlagači, dragi Lemešani, pre svega mi je velika čast što imam priliku da vam se i ove godine obratim i pozdravim. Već dugi niz godina imamo drage goste iz Republike Mađarske i Republike Hrvatske, što govori da ova manifestacija prevazilazi okvire naše države i drago mi je što ste i ove godine ovde s nama. Kada se spomene Svetozar Miletić, mnogim ljudima i turistima je prva asocijacija Lemeški kulen, zato mi je posebno drago što 17. godinu zaredom organizujete ovu manifestacije gde, pre svega, svi mi možemo da degustiramo mnoge proizvode i nešto naučimo. Mi kao Grad ćemo zajedno sa Turističkom organizacijom grada Sombora i u narednim godinama podržavati ovakve manifestacije“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Pokrajinski sekretar dr Nenad Ivanišević, istakao je da je manifestacija „Lemeš kulen fest“ posebna iz razloga što je gostoprimstvo domaćina i dobrota ljudi koji ovde žive takva, da se turisti i gosti rado vraćaju uživajući u proizvodima posebnog geografskog porekla.

„Dragi organizatori i prijatelji, još malo pa smo i punoletni s ovom manifestacijom. S naše strane pružamo apsolutnu podršku, kako ovoj, tako i ostalim manifestacijama. Ono što je meni posebno drago kada je ova manifestacija u pitanju jeste kvalitet, ne samo proizvoda, već i kvalitet ljudi. Ovde su najbolji ljudi i to je ono što ovu manifestaciju i ovaj grad izdvaja od svega na svetu. Drago mi je što su prisutni naši prijatelji iz Hrvatske i Mađarske i što konačno gledamo ono što nam je zajedničko i što se ujedinjujemo oko ukusa, oko lepote, boje i krevativnosti i hvala vam zato na časti koju ste mi ukazali danas da ovu manifestaciju proglasim otvorenom. Živeli“, rekao je Ivanišević.

Manifestacija „Lemeš kulen fest“ za cilj ima promociju autentičnog brenda Svetozar Miletića, kao i recepture izrade i čuvanja Lemeškog kulena, koja se prenosi sa generacije na generaciju. Tokom trajanja manifestacije, posetioci će imati priliku da, osim Lemeškog kulena, degustiraju i kupe razne suhomesnate proizvode i proizvode domaće radinosti.

Tokom popodnevnih i večernjih časova, održaće se takmičenje za najbolji kulen u dve kategorije: Lemeški kulen i kulen, a sve to propraćeno nastupima kulturno – umetničkih društava i Zorane Iđuški sa orkestrom, te nagradnom igrom za posetioce.

Tinjedžerka Nataša S. (18) koja je pod dejstvom kokaina i marihuane izazvala tešku saobraćajnu nesreću na putu Ratkovo–Odžaci i usmrtila motociklistu Nemanju Kalajdžiju (33) iz Sonte priznala je krivicu u Višem javnom tužilaštvu u Somboru i tražila da je sud odmah osudi i uputi na izdržavanje robije, saznaje Alo!

Osumnjičena devojka je, kako saznajemo, na saslušanju kod tužioca kroz suze priznala krivicu.

- Kriva sam, ne treba mi advokat da me brani... Ubila sam dobrog čoveka! Zaslužila sam kaznu, nema potrebe da mi sudite, odmah me vodite na izdržavanje kazne. Neka me sud osudi na kaznu koju sam zaslužila - ovako je prema rečima našeg izvora Nataša S. pred tužiocem potvrdila da je izazvala saobraćajnu nesreću u kojoj je nastradao Nemanja Kalajdžija, koji je za sobom ostavio maloletnog sina i suprugu.

Prema rečima našeg sagovornika, tinejdžerka je sve prisutne svojim priznanjem ostavila u šoku.

- Znam kako je odrastati bez oca... Meni su ubili oca kada sam imala samo tri godine i nije bio uz mene... Sada sam ja drugom detetu oduzela oca... Svesna sam kakvu sam bol nanela tom detetu i njegovoj porodici - rekla je Nataša plačući, posle čega joj je sudija za prethodni postupak na predlog tužioca odredio jednomesečni pritvor.

Kako smo pisali, ona se tereti da je drogirana i bez vozačke dozvole automobilom „audi A4“ na putu Odžaci - Ratkovo 22. septembra izazvala saobraćajnu nesreću u kojoj je Nemanja poginuo na mestu. Utvrđeno je da je preticala kolonu preko pune linije i naletela na Nemanju, koji je bio u svojoj traci na motoru. Usled silovitog udarca motociklista je stradao na mestu, dok je osumnjičena Nataša posle udesa podvrgnuta droga - testu koji je prema nezvaničnim informacijama pokazao da je u trenutku nesreće upravljala automobilom pod dejstvom kokaina i marihuane. Njoj se na teret stavlja teško krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje je zaprećena zatvorska kazna do 12 godina.

Kako je Radio televizija Vojvodina (RTV) objavila 11. aprila 2009. Natašinog oca Slobodana S. ubio je Jovan A. iz Ratkova.

- Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je uhapšen Jovan A. (36) koji je juče u Ratkovu kod Odžaka pucao u Dragana S. ( 31) iz Veternika kod Novog Sada, usmrtivši ga na licu mesta a potom usmrtio i Slobodana S. (31) iz Ratkova. Jovan A. iz Ratkova u opštini Odžaci predao se policiji nakon što je, kako se sumnja, ubio dvojicu ljudi u rodnom mestu, potvrdio je agenciji Beta portparol novosadske policije Stevan Krstić - objavila je RTV pre 15 godina.

Jovan A. ubio je dvojicu ljudi, od kojih je jedan pripadnik Žandarmerije, saznaje Radio - televizija Vojvodine (RTV).

- On je u svom lokalu prvo ubio žandarma Dragana S., a potom je otišao nekoliko stotina metara dalje do kuće gde je živeo Slobodan S. i usmrtio ga sa dva hica. Svedoci su kazali da je žandarm Dragan S. stradao u pokušaju da spreči Jovana A. da ubije Slobodana S. Svedoci su ispričali i da su Jovan A. i Dragan S. bili dobri prijatelji - objavila je tada RTV.

Izvor: alo.rs