Sombor.info

Odlučili ste da dobijete pomoć za svoje dete i izaberete defektologa, logopeda, psihologa ili nekog drugog stručnjaka za podršku. Sledeće na vašoj listi obaveza je da shvatite šta možete da očekujete od terapeuta i šta se očekuje od vas. Kako da formirate čvrst odnos, postavite odgovarajuća očekivanja i razumete svoju ulogu u pomaganju svom detetu da napreduje.

Početak rada

„Najbolji odnosi počinju sa transparentnošću“, kaže Vendi Neš, psihijatar za decu i adolescente. Ona predlaže da dođete na vaš prvi sastanak spremni da razgovarate ne samo o problemima vašeg deteta, već i o njegovom poreklu, kakvo je bilo pre nego što ste se zabrinuli za njegov razvoj, o ključnim stresorima ili događajima koji su možda pokrenuli promenu, te o vašim prioritetima u napretku deteta.

„Korisno je ako možete da objasnite šta ste već probali, šta je uspelo, a šta nije“, kaže dr Neš. "Što više konteksta pružite, to bolje." Informacije iz škola ili vrtića takođe mogu biti dragocene, a terapeut može da vas uputi na načine da ih zatražite.

Još jedan dobar potez je da se unapred dogovore formalni odnosi. Važno je da vam bude potpuno jasno šta će vam (ili neće) biti naplaćeno, koliko brzo će terapeut uzvratiti pozive i u kojim situacijama možete uputiti terapeutu poziv pre zakazivanja sastanka, i druge činjenice o komunikaciji, čime se mogu izbeći nesporazumi.

Očekivanja od tretmana

Zabrinuti roditelji najpre žele da znaju koliko dugo će trajati tretmani i koliko brzo će moći da vide napredak. Svest o faktorima koji utiču na rezultate može vam pomoći da formirate realna očekivanja i sprečite frustraciju.

Neke vrste terapije razgovorom su otvorene i ubrzo pokazuju rezultate, ali neke, poput terapije kognitivnog ponašanja (koja koristi tehnike izgradnje veština), pokazuju rezultate posle određenog vremenskog perioda. To ne znači da sva deca napreduju istom brzinom, napominje dr Džeri Bubrik, dečji i adolescentni psiholog, ali vam daje referentni okvir. Prikladno je da roditelji pitaju koji je procenjeni vremenski okvir. Takođe je prikladno pitati terapeuta o konkretnim ciljevima tretmana i kako ćete meriti uspeh.

Koliko brzo vaše dete napreduje zavisiće od složenosti njegovih izazova, kao i od toga koliko dugo je već problem prisutan. Teško uznemireno dete, na primer, može imati poteškoće da učestvuje u tretmanimai i treba mu više vremena da prihvati da dolazi kod terapeuta. „Selidba porodice, razvod ili traumatičan incident mogu mnogo da uspore stvari u radu sa decom i mladima“, primećuje dr Bubrik. Propušteni sastanci i sukobi između roditelja oko potrebe za tretmanima takođe mogu potkopati napredak deteta. Izuzetno pozitivan uticaj na napredovanje deteta imaju podržavajuće i uključene porodice.

 Roditelji su ključni

Čak i najbolji terapeut na svetu dobija samo pregled ponašanja i raspoloženja deteta za 45 minuta nedeljno, ili dva puta toliko, koliko se oni susreću. Da bi zaokružili sliku, kliničari obično odvajaju vreme za redovne kontrole sa mamom ili tatom. Kako se stečene veštine prenose sa tretmana na ponašanje deteta u kućnom okruženju ili na igralište? Kako vaše dete reaguje na dolaske kod terapeuta? Da li vidite neke znake pogoršanja njegovog stanja ili ponašanja? Da li je došlo do nekog velikog preokreta u porodici koje vaše dete možda nije pomenulo terapeutu? Povratne informacije roditelja daju terapeutu bogatiju i precizniju sliku o potrebama vašeg deteta.

„Da li roditelji sede na seansama ili ne, zavisi od uzrasta deteta i prirode tretmana koji se primenjuju, o čemu će vas indormisti terapeut“, objašnjava dr Bubrik. "Ali roditelji su i dalje treneri, oni koji vode tretmane kod kuće." Zaključak: Da bi vaše dete izvuklo maksimum iz tretmana, moraćete da ga pažljivo pratite, da znate na kojim se veštinama radi i kako da ih ojačate van centra za podršku mgde dolazi na tretmane, u njegovom i vašem svakodnevnom životu.

Kako petominutni sastanak ili telefonski poziv sa terapeutom nije dovoljan, prihvatite kada vam se ponudi zaseban termin za razgovor sa roditeljima (periodično), i tada se raspitajte i o materijalu za čitanje, resursima na mreži i grupama za podršku roditeljima i drugim izvorima i načinima da podržite svoje dete. Periodični sastanci sa roditeljima se održavaju u trajanju cele sesije, ali bez prisustva deteta. Ove dodatne konsultativne sesije mogu zahtevati dodatno plaćanje od vas, ali će vam to omogućiti da sa terapeutima dublje razgovarate o pitanjima od značaja za vaše dete i podršci koju prima i može još da primi.

Izvor: Centar za podršku Sidro

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora obaveštava javnost da će u petak, 11. oktobra, na osnovu dopisa Policijske uprave Sombor, u periodu od 11.00 do 13.00 časova, za saobraćaj biti zatvorene sledeće ulice: raskrsnica ulica Venac vojvode Stepe Stepanovića, Pariska, Staparski put, do raskrsnica ulica Venac vojvode Stepe Stepanovića, Venac vojvode Živojina Mišića i Beogradske ulice, kao i ulica 21. oktobar, Filipa Kljajića do izlaska iz grada i celom dužinom puta 1B reda broj 15 Sombor – Kljajićevo, prolaskom kroz naseljeno mesto Kljjićevo duž ulice Moše Pijade do skretanja za naseljeno mesto Telečka, odnosno državnim putem 2A reda broj 106, do naseljenog mesta Gornja Rogatica, zbog održavanja sportske manifestacije, 63. biciklističke „Trke kroz Srbiju“.

U navedenom periodu neće biti moguće priključenje iz susednih ulica.

Somborci su za kupovinu polovnog automobila spremni izdvojiti od 5 do 15.000 evra, u zavisnosti od tipa i stanja u kom se vozilo nalazi.

Cene se u odnosu na prošlu godinu nisu menjale, ipak beleži se znatan pad prodaje dok je povećana kupovina novih automobila, dok uvoz polovnjaka iz Amerike neće mnogo uticati na prodaju polovnih automobila iz Evrope iz prostog razloga što se kultura vozača iz Amerike ne uklapa u standarde kupaca u Srbiji smatra Slaviša Šajinović, koji se prodajom polovnih automobila bavi više od 2 decenije.

"Oni to jako loše održavaju,a to ne ide u prilog našim kupcima,ljudi traže da su auta održavana, da imaju neku servisnu istoriju,da su očuvana, a to tamo ne mogu da nađu", smatra Šajinović.

Vozila iz Amerike imaju određene razlike u odnosu na evropske proizvođače.

"Veća je kubikaža, problem je sa rezervnim delovima. Kupci koji bi se odlučili da uvezu auto iz Amerike imali bi posle problem kupovine rezervnog dela,zato što ti auti koji se proizvode za Ameriku I za Evropu nisu isti,to pričam o evropskim brendovima. Cena dovoza I samog transporta tog vozila u našu zemlju bi verovatno puno koštala. Biće sigurno pojedinaca koji će neke kolekcionarske primerke da uvezu, čisto radi nekih svojih potreba ,ali mislim da nekog masovnog uvoza neće biti", kaže Šajinović .

Večita dilema kupaca u Srbiji je da li kupiti polovan ili nov automobila,a što se tiče uvoza polovnjaka iz Amerike,ta mogućnost ipak najviše raduje kolekcionare oldtajmera koji će rado potrošiti na kupovinu teže dostupnih lepotana.

Izvor: RTV

U utorak, 15. oktobra, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Ovo nije pantograf”, umetnika Vladimira Ilića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 1. novembra 2024. godine.

Biografija:

Vladimir Ilić (1981, Novi Sad) Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odse ku Vajarstvo kod prof. Ljubomira Denkovića. Podrška je projektu “Šok zadruga” (ex “Art klinika”) Multimedijalnog centra “Led art” od 2004. godine. Član SULUV-a i u statusu samostalnog likovnog umetnik od 2021. godine. Završio master studije Vajarstva kod prof. Gordane Kaljalović-Odanović 2011. godine. Poslednjih nekoli ko godina preispituje sopstvene crtačke mogućnosti, kao i moguć nosti Pantografa. Idejno I tehnički rešio više scenografija, što za nezavisne pozo rišne trupe (za glumca i reditelja Nebojšu Savića i slikara Zorana Tairovića), tako i za institucije koje se bave pozorištem (Pozorište mladih, „Raspustilište“, Studentski kulturni centar, Radio i televizija Vojvodine). Živi u Novom Sadu.

Tekst o izložbi:

Pantografom se inače originalni rad uvećava ili umanjuje. U ovom sluča ju originalni rad predstavlja trenutak, komadić umetnika na papiru. Uveća vanjem tog trenutka umetnik može da sagleda skrivene delove sebe. Pantografom se pomno prelazi svaki deo crteža i bira i određuje linija koja će najbolje odgovarati celokupnoj slici i koja će najbolje dočarati trenutak uhvaćen u njoj. Tokom ovog procesa još je bitniji zadatak ukloniti i zanemariti sve detalje koji odvlače pažnju od onoga što rad želi da dočara. Linija koja se povlači nije više samo li– ba da se tumači. Osećaj iz kog se ideja rada rađa se upotpunjuje i definiše tekstom poput “Vredno vreba” koji je direktan, surov i sirov. Rečima ne možemo da dodir nemo osećaj, ali igrom suprotnih i ne očekivanih značenja možemo da oble ćemo oko njega i da mu se makar malo približimo.

Lada Telek

Rvački klub Radnički objavio je da je proteklog vikenda u Skiplju (R. Makedonija), održano Prvenstvo Balkana za kadete u rvanju grčko – rimskim stilom. Boje somborskog kluba u dresu reprezentacije branio je Kristian Dobi koji je nastupio u svojoj težinskoj kategoriji do 55 kg.

Kako se ističi, Dobi je u prvom kolu bio slobodan, dok se u četvrtfinalu sastao sa prošlogodišnjim prvakom Balkana, reprezentativcem Grčke, kojeg je savladao. U polufinalom duelu sastao se sa reprezentativcem Bugarske kojeg je takođe pobedio, te je tako izborio finale.

U meču sa zlato sastao se sa kolegom iz reprezentacije Mitrovićem od kojeg je izgubio, te je tako osvojio srebrnu medalju. „Sve pohvale za mladog Dobia kojem je za dlaku izmakla zlatna medalja. On je i sledeće godine kadet, tako da se od njega mnogo očekuje u narednom periodu“ – navodi se na kraju klupskog saopštenja.

Da podsetimo, na istom takmičenju je nastupio i predstavnik Rvačkog kluba Soko, Luka Zelić koji je u svojoj kategoriji osvojio bronzanu medalju.

Izvor: somborsport.org

5 razloga postoji za pojavu bola u grlu, a koji ne prati povišena temperatura. Saznajte šta sve može da ga uzrokuje i kako da se lečite.

Vremenski rolerkoster, smene niskih i visokih temperatura, kod većine izazivaju osećaj umora, simptome nalik prehladi. Neko se žali na kostobolju, nekoga boli svaki mišić na temu, jedni kašlju, neko "zakači" temperaturu, a nije mali broj onih koje boli grlo, ali nemaju znake prehlade... O čemu je ovde reč, šta znači kada grlo boli, ali nema temperature?

Bol u grlu bez prisustva temperature je nažalost čest simptom koji mogu da uzrokuju razni faktori. Saznajte koji su najčešći razlozi zbog kojih se javlja ovaj problem, kao i kada je pravi trenutak da se obratite lekaru.

1. Prehlada

Jedan od najčešćih uzroka bola u grlu bez temperature jeste obična prehlada. Ostali simptomi mogu da uključuju kijanje, zapušen nos, kašalj, suzne oči i osećaj umora. Prehlada obično prolazi sama od sebe u roku od 7 do 10 dana. U međuvremenu, simptome možete ublažiti toplim čajem sa medom, mirovanjem ili upotrebom ibuprofena.

2. Upala krajnika

Upala krajnika nastaje kada dođe do oticanja tkiva na zadnjem delu grla. Iako je češća kod dece mlađe od dve godine, može da se javi i kod odraslih. Pored bola u grlu, javlja se otežano gutanje i disanje, neprijatan zadah, otoka žlezda na vratu... Viralna upala krajnika obično prolazi za 3 do 5 dana.

3. Alergije

Sezonske alergije, poznate i kao alergijski rinitis, mogu da uzrokuju bol u grlu bez temperature, a razlog je postnazalno kapanje koje iritira grlo. Ostali simptomi uključuju kijanje, kašalj, svrab, zapušen nos i crvene oči. Najbolje je izbegavati okidače alergija i koristiti antihistaminike za smanjenje simptoma.

4. Kiseli refluks

Bol u grlu bez temperature može da bude i posledica kiselog refluksa, stanja kada želudačna kiselina dolazi u jednjak, izazivajući iritaciju. Ovaj problem često prate gorušica, kašalj, mučnina i otežano gutanje. Promena ishrane i stil života mogu da pomognu, a u težim slučajevima savetuje se poseta lekaru.

5. Polno prenosive infekcije

Neke polno prenosive infekcije, poput gonoreje i herpesa, mogu da izazovu bol u grlu, posebno nakon oralne izloženosti. Bol u grlu takođe može da bude jedan od prvih znakova HIV infekcije. U slučaju sumnje na polno prenosivu infekciju, neophodno je obaviti testiranje i započeti odgovarajuću terapiju.

Kada posetiti lekara?

U većini slučajeva, bol u grlu bez temperature prolazi sam od sebe. Međutim, ako imate poteškoća sa disanjem, gutanjem, ili ako se simptomi ne povuku za nedelju dana, preporučuje se odlazak kod lekara.

Takođe, neki domaći tretmani i namirnice mogu da pomognu da se ublaže simptomi grlobolje, a evo i koji su:

- Med i limun: Dodajte kašiku meda i sok od pola limuna u šolju tople vode. Med smiruje grlo, dok limun deluje antibakterijski.
- Grgoljenje slane vode: Rastvorite pola kašičice soli u toploj vodi i grgoljite nekoliko puta dnevno. Ovo pomaže u smanjenju upale i dezinfekciji grla.
- Čaj od đumbira: Đumbir ima protivupalna svojstva. Možete da prokuvate svež đumbir u vodi, a zatim mu dodate malo meda i limuna.
- Topli čajevi: Čajevi od kamilice, nane ili žalfije mogu da pomognu u smirivanju bola u grlu.
- Čaj od žalfije: Poznat je po svojim antibakterijskim i protivupalnim svojstvima. Grgoljenje ili ispijanje čaja može da olakša simptome.

Izvor. direktno.rs

Ilija Tešić pre nekoliko godina u kolumni opisao je svoje iskustvo i na koji način ljudi koji rade u restoranima i kafićima koristi "rupe u sistemu" kako bi prevarili goste.

Prevare od strane radnika u ugostiteljskim objektima možemo grubo podijeliti u dve kategorije:

Varanje vlasnika lokala

Varanje vlasnika lokala se uglavnom svodi na unošenje svog pića i hrane i prodavanje gostima.

Nekada su konobari najviše zarađivali na kafi, donoseći svoju i praveći više kafa od jedne doze. Današnje aparate za kafu je malo teže prevariti, ali nije nemoguće. Čaj je takođe jako isplativ jer se može kupiti u prodavnici i prodavati u lokalu, bez znanja vlasnika. Isti je slučaj sa mlekom, voćem…

Nes kafu, cedevitu, toplu čokoladu i sve ostalo što se priprema iz kesice je relativno lako uneti u lokal i služiti gostima bez znanja vlasnika. Ako su veći skupovi u pitanju unose se i alkoholna pića.

Unošenje i prodavanje sopstvenog pića je lako gde se ne izdaju fiskalni računi, odnosno ako vlasnik lokala vara državu. U tom slučaju konobarima postaje mnogo lakše da prevare njega.

Varanje gosta

Kroz neka sopstvena iskustva i priču sa prijateljima koji su radili ili rade kao konobari saznao sam neke od trikova kojima se radnici u lokalima služe.

To nisu konobari. To su radnici u kafani. Konobari su obrazovani ugostitelji koji poštuju gosta i trude se da mu pruže uslugu zbog koje će poželeti da dođe opet.

Fiskalni račun

Izdavanje fiskalnog računa je zakonska obaveza. Niste dužni da platite ako ne dobijete račun. Prosto. Ako pak platite, a niste dobili račun, na taj način omogućavate vlasniku lokala da vara državu, a konobaru omogućavate da vara vlasnika lokala, pa i vas.

Kod nas u BiH najčešće ne izdaju račun ako ne moraju. Pogotovo uveče. Jedni na stolu drže neki fiskalni račun, da zavara eventualnu inspekciju. Drugi izdaju predračun, na kome regularno piše vaša narudžba, ali to nije prošlo kroz kasu i ne znači da će biti evidentirano. Isto kao da niste ni dobili račun.

Ako vam izdaju fiskalni račun, postoji mogućnost da je to kopija računa od nekog drugog sa istom narudžbom.

Zahtevajte fiskalni račun i nemojte platiti bez njega. Proverite datum i vreme na računu da bi ste bili sigurni da je vaš.

Lažna ambalaža

Često se dešava da konobar donese otvoreno vino ili flaširanu vodu. U tom slučaju postoji mogućnost da je to voda sa česme, a vino nije ono koje plaćate, već neko mnogo jeftinije. Prazne flašice od sokova se čuvaju i u njih se posle sipa sok iz velike ambalaže, koji nije nigde evidentiran. Točena piva i vina na čašu često nisu ona koja ste naručili.

Veoma često se toče žestoka pića lošijeg kvaliteta od naručenog. Gorki list često nije gorki list nego neko slično piće, dosta jeftinije. Vodka najčešće bude neka jeftina, bez obzira koju ste naručili. Postoji mogućnost da će prvo piće biti kako treba, ali kako veče odmiče to piće se postepeno razvodnjava ili zamjenjuje nekim jeftinijim.

Zahtevajte da vam posluže zatvorenu flašu, pa je vi sami otvorite ili neka je otvore pred vama. Ako uveče pijete sa društvom i znate da ćete popiti više, naručite flašu.

Reciklaža pića

Mnogi ljudi ostave piće do pola popijeno kad odu iz lokala. Dešava se da konobari to piće sipaju nazad u ambalažu i posluže drugom gostu. To se najčešće dešava sa točenim pivom. Dopune čašu, dodaju penu i posluže. Najgori scenario je kada nekoliko nepopijenih čaša prespu u jednu i posluže. Flaširana voda je često voda sa česme.

Skraćivanje pića

Ovo se najčešće dešava sa žestokim pićima. Naručena doza skoro nikada nije tačna. To se prikriva dodavanjem dosta leda ili voća. Kada naručite duplo piće velike su šanse da dobijete jednu dozu sa mnogo leda. Točeno pivo najčešće nije natočeno do crte.

Od jedne kesice nes kafe se obično prave dvije kafe, nekad čak i tri. Isto važi za toplu čokoladu i druge napitke koji se pripremaju na ovaj način. U nekim slučajevima konobar kupi veliko pakovanje kafe pa sam dozira po potrebi. Ako dobijete umućenu cedevitu, velike su šanse da konobar ima veliko pakovanje, koje nije nigdje evidentirano. U ovim slučajevima verovatno nećete dobiti ni fiskalni račun.

Tražite da vam led i limun služe u posebnoj posudi. Cedevita i slična pića se služe u kesici.

Razvodnjavanje pića

Razvodnjavanje točenog piva je redovna pojava. To rade u velikom broju lokala, a pogotovo u klubovima gdje ima dosta ljudi. U žestoka pića se sipa voda da se nadoknadi razlika koja nije otkucana. Kad krene žurka, mjera se polako smanjuje, a voda se dosipa.

Kokteli najčešće imaju jako malo pravih sastojaka. To je uglavnom jeftini alkohol i mnogo soka da prikrije loš kvalitet alkohola. Đus-vodka, džin-tonik, štok-kola i ostale kombinacije sadrže uglavnom sok i najjeftiniji alkohol u mnogo mnogo manjim količinama od predviđenih. Ceđeni sokovi ili limunada uvek imaju više vode u sebi nego što bi ste očekivali.

U restoranima se čak kečap i majonez razvodnjavaju da bi se dobilo na količini. U mlijeko se sipa voda. Vino iz bokala ili “na čašu” je često razvodnjeno. Konobar procjeni koliko se gost razume i koliko je pijan, pa u skladu sa tim ide i razvodnjavanje.

Loša kafa

Kafa i čaj se najčešće naručuju pa se od njih najviše i zarađuje. Od jedne doze se prave dve, pa čak i tri kafe. Ovo se najčešće radi kada se pravi kafa sa mlekom, pa se sa dosta mleka može zamaskirati loš ukus kafe. Kafa sa šlagom je uglavnom šlag i malo kafe.

Varanje stranaca

U nekim lokalima cenovnik ne stoji na stolu već se mora tražiti. Tako se stvara prilika da se strancima donese drugi, dosta skuplji cenovnik, i da im po njemu posle naplate. Veliki broj stranaca uz to ostavi i bakšiš.

Ako stranac plaća stranom valutom ili se ne snalazi najbolje sa lokalnom, vjerovatno mu kusur neće biti dobro vraćen. Mali broj ljudi će se vratiti da se žali, čak i kad shvate da su prevareni. Radnici u lokalima to vešto koriste, pogotovo ako je žurba i velika gužva.

Dobro se informišite o lokalnim cijenama i lokalnoj valuti kad negdje putujete. Plaćajte karticom ili lokalnom valutom.

Plaćanje i vraćanje kusura

U klubovima gdje ima dosta ljudi, najčešća je situacija da konobar “nema sitno”. Vratiće vam dio novca i krenuti do kolege po ostalo. Onog trenutka kada se odmakne od vas zaboraviće da vam išta duguje.

Kad se zapije veća ekipa i svi naručuju ture, obično niko ne prati koliko se popilo. Pored svih ostalih malverzacija, konobar obavezno uveća račun koliko god može. Ljudi mu obično na to ostave i bakšiš.

Ako se ekipa za istim stolom promjenila, pa jedan dio otišao, a ostavio novac i račune ostatku ekipe (koji nisu od početka tu) da plati… Konobar će obavezno uvećati račun. Ako je neko pio duplo piće, konobar će reći da je svima donosio duplo, jer se nisu razumjeli pri naručivanju.

Kada konobar vraća kusur, uvijek prvo vraća krupne novčanice. Kako se bliži onim sitnijim, sve ih sporije nalazi. Muči se, rovi po punom novčaniku siće… Većini ljudi bude neprijatno da čekaju pa mu ostave tu siću kao bakšiš, i kad nisu mislili to da urade. Ovo zapravo nije prevara, samo mali psihološki trik.

Potrudite se da unaprijed znate iznos računa i koliki će biti kusur. Uvijek pripremite sitnog novca kad krenete u kafanu. Tražite fiskalni račun.

Higijena

Kroz ugostiteljske objekte dnevno prolazi veliki broj ljudi. Teško je oprati i osušiti svo posuđe, pa se to često i ne radi kako treba. To predstavlja veliki zdravstveni rizik.

Sve se pere samo da izgleda čisto. Čaše se deterdžentom peru samo po rubu, a ostatak se samo sapere hladnom vodom. Šoljice za kafu se peru samo iznutra i po potrebi se skinu ostaci ruža za usne sa rubova. Koristi se najjeftiniji deterdžent za suđe.

U restoranima obično ne daju da gosti ulaze u kuhinju, pa ne znamo na kom je nivou higijena u kuhinji. Ali postoji jedna izreka:

Kakav im je WC, takva im je i kuhinja.

Naručivanje pića drugima

Ako platite piće nekome na drugom kraju lokala, velike su šanse da će konobar slagati narudžbu i naplatiće vam više. Takođe, konobar često neće popiti piće koje mu naručite. Naplatiće vam ga, pa sutra ponovo prodati.

Izvor: Medium

Stručnjaci su objasnili zašto je dnevno konzumiranje ovsenih pahuljica dobro za naš organizam.

Ovsena kaša sadrži čitav niz vlakana, magnezijuma, gvožđa, cinka i vitamina. U poređenju sa drugim vrstama žitarica, ovsena kaša obezbeđuje najviše vitamina B1 i B6. Posebno stimulišu nervni i imuni sistem.

Stručnjaci su objasnili zašto je dnevna konzumacija pahuljica dobra:

Zasitan je obrok

Ako ujutro pojedete ovsene pahuljice, nećete biti gladni do ručka. Zahvaljujući obilju vlakana u obliku beta-glukana, varenje se usporava. Duže smo siti.

Nasuprot tome, ovo znači: dnevna konzumacija ovsenih pahuljica može vam pomoći da izgubite težinu – pogotovo zato što vas samo 50 grama ovsenih pahuljica sa 175 kalorija može zasititi.

Međutim, mnogi ljudi imaju tendenciju da ovsene pahuljice začine čokoladom, ili nečim drugim slatkimi. Bolje je izabrati voće, maslac od orašastih plodova ili mahunarke sa zdravim nutritivnim vrednostima.

Takođe možete da uštedite kalorije tako što ćete kuvati ovsene pahuljice u vodi umesto u mleku. Ali uz mleko ili biljni napitak, jelo postaje kremastije.

Olakšava probleme kod zatvora

Ovsena kaša je odlična u borbi protiv zatvora. Umesto laksativa, ovsena kaša može poboljšati stolicu. Ovas se neće u potpunosti boriti protiv zatvora, ali se bol i osećaj sitosti mogu značajno smanjiti.

Sadrži antioksidante

Ovsena kaša je puna antioksidanata koji štite od slobodnih radikala u telu. U stvari, ona može da spreči starenje kože.

Osim toga, ovsena kaša je odličan obrok za osobe sa visokim krvnim pritiskom, prenosi Feniks Magazin.

Laura de Bara deli četiri ključne greške koje treba da izbegavate da biste zaštitili svoje omiljene pletene komade garderobe.

Kada je u pitanju skladištenje trikotaže, često se može desiti da odeća završi oštećena ili deformisana.

Trikotaža je posebno osetljiva na skupljanje i rastezanje, pa je važno biti oprezan i pri pranju i pri skladištenju. Da bi produžila životni vek vaše trikotaže, Laura de Bara je napravila TikTok video i podelila nekoliko važnih saveta o tome šta ne treba da radite.

Nikada ne kačite na vešalicu pletenu odeću

„Bez obzira na cenu ili materijal od kojeg je napravljena, nikada ne kačite pletivo na vešalicu“, upozorava Laura. Iako mnogi ljudi, pa čak i profesionalni organizatori, često kače pletene komade, to može biti izuzetno štetno za odevni predmet.

Laura objašnjava da se pletivo prirodno rasteže zbog svoje elastičnosti, što ga čini ugodnim za nošenje.

Međutim, kada se okači na vešalicu ili štrik, sopstvena težina odeće izaziva istezanje, što dovodi do izduženih rukava, izduženih ivica i deformacije. Umesto toga, Laura preporučuje da pletene stvari malo preklopite i stavite u fioku ili na policu.

Izbegavajte prečesto pranje

Prečesto pranje trikotaže može izazvati gubitak vlakana, što dovodi do štete magterijala. Laura savetuje da ne perete pletivo svaki put nakon nošenja. Umesto čestog pranja, ona predlaže korišćenje pare za uklanjanje neprijatnih mirisa ili iznošenje odeće na vazduh da se provetri.

Jedna od najvećih grešaka pri skladištenju pletenih komada je upotreba vakum kesa.

„Mnoga svojstva prirodnih vlakana zavise od vazduha u njima“ ističe Laura. Vakumske kese mogu dovesti do toga da odeća postane beživotna i izgubi svoju prirodnu strukturu. Takođe, sintetička vlakna mogu da poprime miris plastike iz kese.

Nosite neki odevni komad ispod pletene odeće

Poslednji Laurin savet odnosi se na to kako nositi trikotažu. Ona preporučuje da se pletiva ne nosi direktno na koži, već da se nosi sloj odeće ispod, poput pamučne majice.

Ovo će pomoći u apsorpciji znoja i ulja sa kože, štiteći pletivo od oštećenja i produžavajući mu životni vek, prenosi 24sata.hr.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. oktobar