Sombor.info

Atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. godine često se poistovećuje samo sa Gavrilom Principom, čovekom koji je tog sudbonosnog dana pucao. Ipak, ovaj tada maloletni mladić u svom naumu nije bio sam!

Postoje indicije da sudbonosni atentat u Sarajevu 28. juna 1914. godine nije uopšte bio usmeren na prestolonaslednika Austrougarske već na guvernera Bosne i Hercegovine, Oskara Poćoreka. Planovi za ubistvo Franca Ferdinanda počeli su da se kuju tek pošto je tajnim kanalima do članova Mlade Bosne stigla vest da nadvojvoda dolazi u Sarajevo na Vidovdan da nadgleda vojne manevre.

U samom atentatu učestvovalo je sedam osoba. Oni su bili raspoređeni po maršruti od polja, gde su se održavali manevri, do Gradske većnice u Sarajevu.

Nedeljko Čabrinović

Malo ljudi ovo zna, ali da je Nedeljko Čabranović uspeo u svom naumu, Princip nikada ne bi imao priliku da ubije nadvojvodu Ferdinanda! Ovaj štamparski radnik iz Sarajeva imao je zadatak da ubije austrougarskog nadvojvodu 28. juna!

Tog kobnog dana, Čabrinović je stajao nizvodno od mosta Ćumurije. Bacio je bombu na kola u kojima se vozio Franc Ferdinand, ali je promašio. Bomba je pala na sledeći automobil u koloni i lakše ranila pukovnika Eriha fon Mericija i grofa Boz-Valdeka.

Kao i većina pripadnika Mlade Bosne, i Čabranović je uhapšen. Osuđen je kao maloletnik na 20 godina strogog zatvora.

I njegova porodica doživela je strašnu sudbinu. Njegova majka je sa ostalom decom oterana u logor u Žegaru kod Bosanske Krupe, otac je bio zatvoren u Trebinju do kraja rata, a babu su obesili bez suđenja. Čabrinović je umro u zatvoru u Terezin u Češkoj ne dočekavši slobodu.

Gavrilo Princip

Kao i ostali atentatori, i Gavrilo Princip je napustio svoje mesto kada je čuo eksploziju bombe koju je bacio Čabrinović.

Neobičnim spletom okolnosti, nadvojvodin automobil je prošao baš pored Gavrila Principa koji je iskoristio priliku i pucao. Prvi hitac je ranio nadvojvodu u vrat, a drugi, namenjen guverneru Bosne Oskaru Poćoreku, ranio je Sofiju. Oboje su podlegli ranama na putu ka rezidenciji guvernera.

Princip je, kao i Čabrinović, pokušao da počini samoubistvo, kapsulom cijanida, no i u njegovom slučaju je otrov zatajio. Pokušaj da sebi ispali hitac u glavu preduhitrili su pripadnici policije.

Činjenica da je Princip bio maloletan spasla ga je od smrtne kazne. Osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj. Umro od tuberkuloze 28. aprila 1918. malo pred kraj Prvog svetskog rata.

Muhamed Mehmedbašić

Muhamed Mehmedbašić je jedini učesnik atentata koji je uspeo da pobegne pre hapšenja. Prebegao je u Crnu Goru i kasnije u činu potporučnika učestvovao u povlačenju srpske vojske preko Albanije.

Zajedno sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, vođom grupe Crna ruka, osuđen je 1917. godine u Solunskom procesu na 15 godina zatvora za učešće u navodnoj zaveri za ubistvo prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Kaznu nije izdržao u celosti jer je već 1919. godine amnestiran.

Posle ovoga se vratio u Sarajevo gde je živeo do kraja života. Preminuo je tokom Drugog svetskog rata, 29. maja 1943. u Sarajevu posle mučenja od strane ustaša.

Vaso Čubrilović

Za razliku od brata, učitelja Veljka Čubrilovića koji je obešen, Vasu je mladost spasla smrtne kazne. On je 1914. godine imao samo 17 godina i osuđen je na 16 godina najstrožeg zatvora. Kaznu je izdržavao u Sarajevu.

Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, krajem 1918. Čubrilović je oslobođen. Naknadno je završio gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet i postao profesor istorije. Učesnik u stvaranju istorije, Čubrilović je završio kao njen hroničar.

Za vreme Drugog svetskog rata, ponovo je uhapšen i bio je u logoru na Banjici sve do kraja 1943. Posle rata, posvetio se političkoj karijeri, bio je minister poljoprivrede, kasnije i šumarstva i redovan član SANU. Doživeo je duboku starost – umro je u Beogradu 1990. godine kao poslednji živi učesnik sarajevskog atentata.

Trifko Grabež

Trifko Grabež je još od gimanzijskih dana bio član Mlade Bosne. Sa Gavrilom Principom i Nedeljko Čabrinovićem je 4. juna 1914. došao iz Srbije u Sarajevo sa idejom da organizuju atentat.

Naoružan bombom i revolverom, čekao je 28. jun 1914. Ferdinanda kod gradske Većnice, ali mu se nije pružila prilika da izvrši atentat jer je Princip pucao pre njega. Uhvaćen je u bekstvu i na Sarajevskom procesu osuđen na 20 godina teške robije.

Umro je od tuberkuloze u toku izdržavanja kazne u istom zatvoru kao i njegovi drugovi – Gavrilo Princip i Nedeljko Čabrinović.

Danilo Ilić

Danilo Ilić je bio blizak prijatelj Gavrila Principa. Završio je učiteljski fakultet i radio je kao novinar i u Beogradu i u Sarajevu. Ilić je bio jedini učesnik Sarajevskog atentata koji je zvanično bio i član Crne ruke i Mlade Bosne.

Kobnog Vidovdana 1914. Ilić nije odmah uhapšen. Pokupljen je u rutinskoj raciji posle atentata kada su u zatvoru već bili Princip i Čabrinović. Pod mukama je priznao učešće u atentatu i u postupku koji je usledio osuđen je na smrtnu kaznu. Obešen je u Sarajevu 3. februara 1915. godine kada je Prvi svetski rat već uveliko trajao.

Cvjetko Popović

Cvjetko Popović je bio 18-godišnji student iz Sarajeva u trenutku kada je Danilo Ilić regrutovao njega i Vasu Čabrilovića za padohvat koji je u njihovim očima morao izgledati slavno – ubiti nadvojvodu Ferdinanda. Ipak, 28. juna, ni Popović nije bio u prilici da učini bilo šta.

Naknadno je uhapšen i optužen za izdaju. Pošto je i on imao manje od 20 godina, osuđen je na 20 godina zatvora. Oslobođen je posle sloma Austrougarske 1918. godine. Radio je kao kustos Etnografskog dela muzeja u Sarajevu.

Popović je jedini učesnik Sarajevskog atentata koji se javno pokajao zbog onoga što je učinio. Uoči obeležavanja 50 godina od atentata, odbio je da učestvuje u bilo kakvoj svečanosti izjavivši da nikada ne bi učestvovao u atentatu da je znao da će to dovesti do rata. Umro je u Sarajevu 1980. u 84. godini života, piše „Istorijski zabavnik„.

Prepoznavanje indikatora toksične veze može biti izazov, posebno kada smo u središtu takve veze.

Zato je korisno naučiti prve znakove da bi naša nova veza mogla biti u nevolji, kaže savetnica za odnose Mici Bokman.

„Određeni znaci mogu vam pomoći da prepoznate indikatore toksičnosti u vašoj trenutnoj vezi, ali je takođe važno da obratite pažnju na njih kada upoznajete novu osobu“, rekla je ona za „YourTango“.

Otkrila je tri takva znaka na koje je važno obratiti pažnju.

Ne osećate se dobro u sopstvenoj koži

Najvažniji znak na koji treba obratiti pažnju je kako se osećate u vezi sa sobom.

„U zdravim vezama, ljudi se osećaju dobro i optimistično u pogledu budućnosti. U problematičnim vezama često se osećaju potišteno i depresivno, što može uticati na njihov osećaj sopstvene vrednosti. Ako ne osećate se prijatno u sopstvenoj koži, to može biti znak problema u vezi“, objašnjava Bokman.

Izmišljate izgovore za vezu

Važno je biti iskren prema sebi. Ako stalno izmišljamo nove izgovore za probleme u vezi, možda je vreme da ponovo procenimo vezu.

„Zdravi odnosi ne zahtevaju izgovore; oni su jasni i ispunjavajući“, podseća savetnica.

Utiče na vaš život i rad

Ako veza ometa naš svakodnevni život, kao što su posao ili društvene aktivnosti, to može ukazivati na problem.

„Na primer, ako se osećate preopterećeno ili usredsređeni na probleme u vezi umesto na svoje zadatke ili hobije, to može biti znak da ste u toksičnoj vezi. Kada vaša veza utiče na vašu sreću i produktivnost, vreme je da razmislite o situaciji ili potražite pomoć“, zaključila je Bokman, prenosi N1.

Jesenja sezona alergija je u punom jeku. Ona traje od avgusta do novembra, a najčešći uzrok alergija na otvorenom je polen ambrozije, prema Američkom koledžu za alergiju, astmu i imunologiju.

Ova bolest pogađa milione ljudi širom sveta, a mnogi od njih se trenutno bore sa simptomima.

„Astma je dugotrajno stanje koje utiče na vašu sposobnost disanja“, ističe pulmolog, dr Raj Dasgupta. On objašnjava da postoji otok i sužavanje disajnih puteva u plućima, što otežava ulazak i izlazak vazduha. Astma može da pogodi bilo koga, od dece do odraslih, i obično počinje u detinjstvu.

Jedna studija pokazuje da skoro 80 ​​odsto slučajeva astme počinje u prvih šest godina života. Astmu mogu izazvati različiti faktori, uključujući alergije (u zatvorenom i na otvorenom), zagađenje ili čak stres.

Alergije u zatvorenom prostoru često izazivaju krivci kao što su buđ, perut kućnih ljubimaca ili grinje, dok su spoljašnje alergije obično uzrokovane polenom.

Uobičajeni simptomi astme uključuju kratak dah, stezanje u grudima i piskanje pri disanju. Međutim, dr Dasgupta primećuje da postoji i čudan simptom koji većina ljudi zanemaruje – kašalj koji ne prestaje.

„Ovaj kašalj je često gori noću ili tokom vežbanja. Simptomi se mogu veoma razlikovati od osobe do osobe i ponekad se javljaju kada ste u blizini dima, prašine ili dlake kućnih ljubimaca“, kaže on.

Kašalj uzrokovan astmom je obično suv, što znači da nema puno sluzi. Mnogi ljudi mogu prevideti ovaj simptom, misleći da je kašalj samo uzrokovan alergijama ili prehladom, prenosi Index.hr.

„Međutim, ako primetite da često kašljete, posebno noću ili tokom fizičke aktivnosti, to može biti znak astme, pa je važno rano potražiti pomoć“, zaključio je dr Dasgupta.

Telečka, selo na razmeđu Sombora i Bačke Topole, odvajkada je slovilo kao naselje vrednih i inventivnih poljoprivrednika, ali zahvaljujući, pre svega, Valeriji Balint poslednje dve decenije postala je prava oaza organske proizvodnje, ne samo industrijske paprike, maka, slačice i komorača, već i žitarica i uljarica.

Okupljeni oko nemačkog partnera koji na sličan način organizuje organsku proizvodnju bio-začina bezmalo u svakom kutku planete, otkupljivača njihovih proizvoda Ekoland farms, sigurnost u proizvodnji su pronašli zahvaljujući preduzimljivosti ove energične žene, koju odlikuje nepresušna volja za neprekidnim radom.

- Pre 20 godina sam otišla u posetu prijateljima u Nemačkoj i ponela im našu domaću, ovdašnju alevu papriku, po kojoj je Telečka nadaleko poznata - priseća se početaka masovne organske proizvodnje u svom selu Valerija Balint, koja je ne samo proizvođač na čak 30 vlastitih hektara, već i agronom, specijalista zaštite bilja sa višedecenijskim iskustvom.

- Tamo sam čula da naš sadašnji partner, koji poseduje i veliki pogon za preradu mesa ali i lanac prodavnica bio-začina, traži dobru papriku, pa sam mu tako, u maloj kesi, odnela naš proizvod na analizu. Od 15 ponuđenih uzoraka naš je, nakon analize, ocenjen kao najbolji, pa su me pozvali posle dve nedelje i odmah došli u Telečku da se dogovorimo o saradnji. Okupila sam na taj razgovor nekoliko zainteresovanih suseljana i tako je sve i krenulo - kaže Balintova, prema čijim rečima u ovom svojevresnom klasteru posluje deset većih proizvođača, od kojih se njih troje bavi isključivo organskom i biodinamičkom proizvodnjom.

Izvoz u Nemačku

Što zbog plodoreda, što zbog novousvojene životne filozofije, tek ovi Telečani su veliki proizvođači organskih žitarica, poput pšenice i ječma, ali i kukuruza, soje i suncokreta.

Sve ove organske proizvode Telečani takođe izvoze u Nemačku.

- Naravno, zbog strogih evropskih sertifikacionih standarda koje moramo da ispunimo, sejemo isključivo naše netretirano seme sa tavana, naravno sa izuzetkom hibrida kukurza i suncokreta, pa su prinosi nešto manji, ali cena ovako kvalitetnog proizvoda sve to nadoknadi – pojašnjava sagovornica Dnevnika i kao dokaz isplativosti ovakvog vida proizvodnje navodi činjenicu da, na primer, soja postiže dvostruko veću cenu od konvencionalno proiz­vedene.

Kako organska proizvodnja počinje od kvaliteta zemlje, puno pažnje telečki bioproizvođači poklanjaju ovom segmentu, pa koriste postrno sejanu slačicu kao zelenišno đubrivo i stajnjak sa organskih farmi, ali imaju i svoj nesvakidašnji "recept" za superiorno folijarno đubrenje.

- Sarađujemo sa jednom organskom farmom podolskih goveda u Bačkoj Topoli, pa u taj stajnjak stavljamo i rogove podolskog govečeta, tretiramo ga valerijanom, pokrivamo slamom i ostavljamo godinu dana da takvo đubrivo zri. Ovo se radi kako bi se namnožile pozitivne bakterije, pa nakon sazrevanja ovakvog đubriva, rastvaramo ga u vodi i specijalnim prskalicama tretiramo useve. To je patent organskih proizvođača u Telečkoj koji se pokazao kao izuzetno uspešan. Kako se svi naši proizvodi, na račun nemačkog partnera, sertifikuju kao organski i u Srbiji i u Nemačkoj, izbegavamo zalivne sisteme, pošto je onda neophodna i analiza vode, pa papriku ne sadimo iz rasada, već iz semena, što donekle usložnjava proizvodnju, ali veća cena to sve nadoknadi - kaže Valerija Balint.

Izvor: biznis.kurir.rs

U Skupštinskoj sali u zgradi Županije, danas je održano Međunarodno takmičenje najboljih rakija – Sombor 2024. Takmičenje se održava u organizaciji Grada Sombora, Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravno Okruga, Turističke organizacije Grada, Udruženja organizatora manifestacija „Zapadna Bačka“ i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Ispred Grada Sombora, svečanom otvaranju događaja prisustvovali su gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, koji je tom prilikom pozdravio prisutne i dodao da je ovo jedna nova manifestacija, posvećena najpoznatijem domaćem piću – rakiji, te zamenik gradonačelnika Milan Stakić.

„Veliko mi je zadovoljstvo što je Sombor dobio jednu novu manifestaciju, koja je posvećena upravo rakiji – piću koje je toliko utkano u našu tradiciju, da ni jedan životni događaj ne može da se zamisli bez nje. Umeće pravljenja rakije, sa jedne strane, zaista jeste jedan vid nauke, ali za onu vrhunsku, mislim, da je potrebna i doza umetnosti. Verujem da među onima koje su predstavljene na prvom Međunarodnom takmičenju najboljih rakija Sombor nije bilo lako odabrati najbolje i da je pred stručnjacima bio izuzetno težak zadatak. Zahvaljujem se organizatorima, ocenjivačima i učesnicima, a ovom prilikom čestitam svima nagrađenima“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Direktor Regionalne privredne komore ZBUO Slobodan Stevančev, poručio je da je tokom dva meseca prikupljen veliki broj uzoraka rakija visokog kvaliteta, te da je cilj da se sledeće godine sama manifestacija učini još boljom i kvalitetnijom.

„Ovo je prva Međunarodna manifestacija ocenjivanja rakija u gradu Somboru. Zadovoljni smo događajem, prikupljanje uzoraka je trajalo dva meseca i preko 199 uzoraka je skupljeno iz Srbije i država regiona. Ovo je jedan putokaz kako da i iduće godine napravimo ovu manifestaciju i da je učinimo još boljom i kvalitetnijom. Zahvaljujem se svim kolegama, organizatorima, privrednicima i sugrađanima koji su doprineli da se ova manifestacija održi kako i dolikuje gradu Somboru“, rekao je Stevančev.

Prisutne goste i učesnike na takmičenju za najbolju rakiju, pozdravili su i Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine i Slavoljub Arsenijević, v.d. podsekretara Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.

Međunarodno takmičenje najboljih rakija se održava po prvi put u Somboru, a stručni žiri u sastavu: prof. dr Ninoslav Nikićević, prof. dr Vele V. Tešević i dip. inž. Aleksandra Popović, imao je izuzetno težak zadatak da u konkurenciji od čak 199 prijavljenih uzoraka izabere najbolje u svakoj od ponuđenih kategorija. Za najbolju rakiju takmičenja, proglašena je „Tasina zlatna“, šljivova rakija iz 2010., 2005. i 2002. godine, proizvođača iz Aranđelovca.

Po završetku zvaničnog dela, na glavnoj ulici u Somboru, na više štandova i na tri punkta, sugrađani su imali priliku da degustiraju neku od najboljih rakija.

Topla publika, profesionalna organizacija festivala, mali, fini, miran grad gde sve može da se obavi peške ili na biciklu i gde se „dobro jede baš”

Pod motom „Muzičke niti, porodične priče” ove godine biće održane 12. Somborske muzičke svečanosti (SOMUS) od 24. do 28. oktobra u Gradskoj kući u Somboru. Festival ima za temu muzičke familije u istoriji muzike, muzičke niti jedne tradicije u delima klasične i savremene muzike, porodične priče muzičara koji se posle dugo vremena ponovo sreću. Na svečanom otvaranju 24. oktobra od 20 časova nastupiće na koncertu „Muzika koja spaja” Maja Bogdanović, violončelistkinja, sa suprugom Danielom Roulandom, violinistom, uz goste: Pabla Šacmana, solistu na violini i Lidiju Bizjak, pijanistkinju, koja je sagovornik „Politike” na temu festivala. Ova pijanistkinja već dugo učestvuje u programskoj koncepciji pomenute manifestacije. Živi i radi u Francuskoj, nastupa solistički i u klavirskom duu sa sestrom Sanjom, a odnedavno je i pedagog na Nacionalnom konzervatorijumu u Parizu.

– Već desetak godina posvećujem vreme SOMUS-u, što savetima, što predlozima za umetnike ili dela koja sam smatrala zanimljivim. Velika je inspiracija učestvovati u osmišljavanju ovog festivala sa dugom tradicijom (Dušan Trbojević je osnovao Somborske muzičke svečanosti još 1961), a koji je ponovo posle stagnacije „stao na noge” 2012. godine zahvaljujući novom umetničkom direktoru, pijanisti Mihajlu Zurkoviću. Ove sezone dobila sam „carte blanche” da osmislim sve – od programa, preko učesnika, tema, pa sve do tehničkih detalja u kojima nam pomaže Kulturni centar „Laza Kostić” iz Sombora, ali i grad, pokrajina i republika, bez čije finansijske pomoći festivala ne bi bilo. Ideja mi je da ovo izdanje bude više intimističko, a teme su svakom bliske – familija, deca, novo i staro! Otuda i naslov ovogodišnjeg festivala. Tako će pored dve svetske i jedne srpske premijere dela Isidore Žebeljan, Milana Mihajlovića i Gijoma Konesona, publika slušati priču i zvuk klavira rođenog u Londonu 1793. godine, pratiti put Jevreja u najrazličitijim muzičkim pravcima, uživati u umetnicima internacionalnih karijera i našim najkvalitetnijim muzičarima, ali će moći da čuju i mlade Somborce. U goste nam prvi put između ostalih, dolaze Maja Bogdanović, Daniel Rouland, Pablo Šacman, violinista i Dušan Toroman, pijanista – ponosno ističe Lidija Bizjak.

Koje koncerte biste posebno izdvojili za širu publiku, a koje za stručnu?

Biće za svakoga ponešto. Ciklus posvećen deci je posebno zanimljiv, jer će se dva karnevala gledati u ogledalu: onaj poznati Sen Sansov i moderne minijature o praistorijskim životinjama francuskog kompozitora Gijoma Konesona „Put u doba Jure”. Za stručniji deo će sigurno biti zanimljivo veče posvećeno našim autorima, gde ćemo između ostalog moja sestra Sanja i ja izvesti dve svetske premijere – u novim transkripcijama za dva klavira : „Fa-mi(ly)” Milana Mihajlovića i „Konje Svetog Marka” Isidore Žebeljan. U sredini festivala, violinista Pablo Šacman će nas provesti kroz lavirinte jevrejskih autora, „šetajući se” od tradicionalnih izvora, preko zabranjene umetnosti Šenberga i emigranata u Holivudu, do muzike napisane u koncentracionim logorima i sve do današnjih autora Golihova i Koen-Vajserta, koji se svojom muzikom izjašnjavaju protiv rata.

S obzirom na vaše umetničko iskustvo, koja je najvažnija svrha ovakve manifestacije?

Priče koje osnažuju i bude saosećanje

Velika je stvar održavati festival ovakvog kvaliteta kontinuirano, u malom gradu i zato nam je značilo kada smo dobili nagradu časopisa „Muzika klasika” za najbolji regionalni festival 2017. Važno je da se dobri koncerti dešavaju van Beograda i satisfakcija nam je kada nam publika dođe upravo iz Novog Sada ili Beograda, a tako je bilo na koncertima Nemanje Radulovića, Aleksandra Madžara, Bojana Zulfikarpašića i Mate Bekavca. Više puta pomislim kako bi neki koncert mogao da se izvede odmah u Vigmor holu u Londonu. Veliki umetnici obožavaju Sombor – topla publika, profesionalna organizacija, mali, fini, miran grad gde sve može da se obavi peške ili na biciklu i gde se „nekad dobro jelo baš!”, kao i sad. Muzičarima koji su stalno na putu, najčešće po uniformisanim hotelima i velikim gradovima što ih nikad ne stignu da obiđu, prija nekoliko dana sa ukusom detinjstva, a uverili smo se da se detinjstva u Americi, Kolumbiji, Francuskoj, Norveškoj ili Srbiji i ne razlikuju previše!

Odnedavno ste angažovani kao pedagog na Nacionalnom konzervatorijumu u Parizu, gde ste i sami studirali. Koliko vam to znači?

Počela sam da radim ove jeseni, kao asistent klase za klavir Emanuela Štrosera i presrećna sam što sam se vratila u ustanovu u kojoj sam provela više od decenije, kao student različitih smerova, samo ovog puta sa druge strane. Stvari su se modernizovale, viđam nova lica, impresioniranost ostaje, samo sam danas svesnija koje sve mogućnosti nudi ova najbolja škola za muziku u Francuskoj. Internacionalna saradnja koja nije bila najbolja tačka u moje vreme, danas je u centru pažnje i velika je stvar što je u novoj uniji osam evropskih akademija i naš FMU iz Beograda. Postoji i čitav sistem priprema studenata za njihov budući profesionalni život, kroz prolaženje niza profesionalnih situacija - snimanja diska, sviranja sa orkestrom i u njemu, predavanjima o karijeri, fizičkoj i mentalnoj spremnosti, osmišljavanju programa, spremanjem za velika takmičenja, sve do upoznavanja sa administrativnim začkoljicama iz našeg sveta. To je ogroman brod sa najvećim parkom klavira u Evropi, gde cela grupa štimera, kao u košnici, radi svakog jutra pre otvaranja… Meni je posebno dirljivo to što držim časove odmah pored dve sale, u kojima sam godinama imala časove sa moja dva pariska profesora Žakom Ruvijeom i Morisom Burgom.

Sa sestrom Sanjom dugo nastupate u formi klavirskog dua, ali i samostalno. Da li ima noviteta i planova kada je reč o novim koncertima?

Sanja i ja smo pre dve godine proslavile 20 godina našeg dua, koji je nastao 2002. godine na poziv Ivana Tasovca da sviramo Mendelsonov koncert sa Beogradskom filharmonijom – Sanja je tada imala samo 15 godina! Posle brojnih koncerata na raznim kontinentima, internacionalnih nagrada i nekoliko diskova, nastavljamo da sviramo zajedno, a odmah posle SOMUS-a idemo za Varšavu gde ćemo sa orkestrom „Sinfonia Varsovia” izvesti fantastičan Martinuov koncert za dva klavira i orkestar. Paralelno sviramo i sa drugim ansamblima, Sanja neretko sa pevačima, ja u poslednje vreme sa različitim violinistima u Francuskoj kao što su Debora Nemtanu, Ženevjev Lorenso i mladi violinista našeg porekla, Luka Faulizi. Svi zajedno, porodično, uživamo u odrastanju naše Mije koja svira violončelo i može da menja pijaniste za svaki nastup!

Izvor: Politika

Košarkaši Džokera pobedili su sinoć u Somboru ekipu Novog Pazara 111:78 (33:22, 21:25, 28:12, 29:19), u utakmici drugog kola Košarkaške lige Srbije (KLS), prenosi Beta.

Domaćina je predvodio Veljko Brkić sa 21 poenom i 11 skokova, a pratio ga je Demetre Roberts sa 18 poena i pet asistencija.

Stefan Simić i Jovan Šljivančanin postigli su po 12 poena, uz sedam Simićevih asistencija, dok je Tomislav Ivošev sa deset poena doprineo trijumfu Džokera.

Najbolji kod Pazaraca bio je Džordon Teli sa 19 koševa, devet uspešnih dodavanja i pet uhvaćenih lopti.

Košgeterski dvocifreni u poraženom timu bili su još Altin Islamović sa 15 i Ahmed Jerebičanin sa 12 poena.

Pazarci u trećem kolu dočekuju zemunsku Mladost, dok Džoker gostuje Čačku 94.

Izvor: zurnal.rs

U organizaciji Agrobiznis centra za ruralni razvoj i razvoj poljoprivredne proizvodnje i Lokalne akcione grupe „Panonski fijaker“, danas je u atrijumu Gradske kuće održan drugi po redu izložbeni sajam suhomesnatih proizvoda, gastronomskih proizvoda sa ovih prostora i izložba starih zanata, poznatiji kao „Šunka fest – najbolje iz Sombora“.

Tokom manifestacije, majstori i proizvođači šunke, koji su svako na svojstven način, čuvali i oblikovali šunku, imali su priliku da prikažu plodove svog rada, učešćem u takmičenju za najkvalitetniju šunku. Stručna komisija imala je težak zadatak da između 20 uzoraka izabere najbolje, a zahvaljujući znanju, umeću i uloženom trudu u pripremi šunke, titulu najkvalitetnije šunke osvojio je Nemanja Radin iz Stapara. Drugo mesto osvojila je Kata Firanj iz Sombora, a treće mesto pripalo je Ivici Brdaru iz Bačkog Monoštora.

Manifestacija za cilj ima promociju lokalnih proizvoda i gastronomskih ukusa Sombora, a realizovana je uz podršku Grada Sombora i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Opština Apatin obezbeđuje besplatan prevoz na ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu. Polazak je planiran za 20. oktobar 2024. godine u 8:00 časova, dok je povratak iz Beograda zakazan za 17:00 časova istog dana. Svi zainteresovani građani mogu se prijaviti radnim danima od 8:00 do 14:00 časova na broj telefona 064/659-2410.

Pomoćnica predsednice opštine Apatin za obrazovanje i omladinsku politiku, Milka Nikšić, istakla je značaj ovakvih inicijativa:
„Sajam knjiga je jedinstvena prilika da se približimo bogatstvu literature i učvrstimo važnost obrazovanja kao temelja svake zajednice. Ulaganje u čitanje je ulaganje u budućnost naše dece i mladih, jer knjige oblikuju kritičko mišljenje i razvijaju znanje, koje je neophodno za napredak društva.“

Ovaj potez je deo šireg napora opštine da podstakne kulturu čitanja i omogući svim građanima pristup obrazovnim sadržajima.

Nigde tako kvalitetna heljda ne raste kao u novovaroškom kraju. Iako se sada samo retki bave uzgojem ove žitarice, ipak oima onih koji su ostali verni staroj tradiciji.

Brašno od heljde tamne je boje, a najlepše je ono koje je dobijeno ispod kamena vodenice potočare. Kvalitet ovog brašna je u tome što ne sadrži gluten i to je bilo presudno za zdravlje planinaca ovog kraja koji su na tom brašnu odrastali sve do šezdesetih godina prošlog veka.

Osim toga, , heljda je vrlo blagodarna kada je reč o medu, jer ima karakteristiku koju nemaju ostale žitarice. Naime, na zeljastoj stabljici razvija se i do 2000 mirisnih, belih, ružičastih i crvenih cvetova, složenih u grozdaste cvasti, vrlo bogate nektarom, pa ih vrlo rado posećuju pčele. Veliki poznavalac pčelarstva Đoko Zečević sa Zlatara ističe da je med od heljde prava retkost - da se retko može naći na tržištu, piše Rina.

"Heljda je specifična žitarica i medi pod specifičnim uslovima. Ona ciklično medi jer je za to potrebna takva klima koja omogućava celodnevnu posetu pčelama, a novovaroški kraj ipak je sa svojom nadmorskom visinom najbolji po tom pitanju. Na žalost to se retko dešava, a heljda medi samo onda kada je vreme oblačno ali toplo i kada po neki put pada sitna kišica. Tada se pčele zadržavaju ceo dan na heljdi. Inače u sunčanim danima, odnosno kada bez prestanka greje sunce, pčele heljdu posećuju samo u jutarnjim satima i to veoma rano, najkasnije do devet sati, tada se pčela spušta sve niže niz stabljiku i tada nosi samo polen", ističe Zečević.

On ističe da je med od heljdinog cveta izuzetno kvalitetan, tamnosmeđe je boje do crvenkaste i ima specifičan ukus.

"Pravi heljdin med stvara specifičan buke u grlu koji nema ni jedan drugi. Izuzetno je lekovit, dobar je za opšte zdravstveno stanje, preporučuje se za regulisanje krvnog pritiska, ali i za probleme sa jetrom. Ali, zbog toga što je tako redak veoma je skupocen i spada u red najskupljih na tržištu”, tvrdi Zečević.

Od heljdinog brašna pravi se i čuvena heljdopita koja je postala kulinarski brend novovaroškog kraja.

"Zakuva se heljdovno brašno u testo kao za palačinke, za nadev se spremi zgoreli kajmak, dobar sir, jaja i ređa se naizmenično, testo, nadev i tako redom dok se ne potroši, potom se stavlja u rernu i peče. To je pita od heljde koja je naše stare održala a i mi je danas spremamo rado i po tome smo prepoznatljivi”, kaže Milenka Đenadić iz sela Akmačići koja je na ovogodišnjoj Sirijadi osvojila prvu nagradu za najbolje spremljenu heljdopitu.

Izvor: b92.net