Sombor.info

Tretman suzbijanja larvi komaraca sa zemlje vršiće se u petak, 31. jula 2020. godine, sa početkom u 8.00 časova na teritoriji Grada Sombora.

Tretman će vršiti kompanija „Eko san plus“ preparatima LARVASTOP ZG i PIRIPROX ZG koji nisu opasni za pčele.

Tretiraće se priobalje reka, izlivi reka, kanali, jezera i bare, na lokalitetima Sombor, Obzir, Nenadić, Gakovo, Rastina, Bezdan, Kolut i Bački Breg.

Najbolji srpski biciklista, Somborac Veljko Stojnić zabeležio je još jedan odličan nastup. Nastupajući za reprezentaciju Srbiju osvojio je drugo mesto u generalnom plasmanu na trci Romanskim stazama, u konkurenciji 100 vozača iz 15 zemalja. Pored pobedničkog postolja, pripala mu je i bela majica namenjena najboljem mladom vozaču do 23 godine.

Veljko je nastupajući prvog dana trke u Bugarskoj bio četvrti, dok je dan kasnije, u cilj stigao kao drugoplasirani. Ovi rezultati su mu omogućili da u generalnom plasmanu zauzme vicešampionsko postolje, sa četiri sekunde zaostatka iza Norberta Banašeka (Slovačka).

Da podsetimo Veljko je pre dve godine takođe boravio i trijumfovao u Bugarskoj, gde se pripremao za Mediteranske igre. Treba istaći da su pored Stojnića odlične rezultate ostvarili Marko Stanković i Marko Danilović, koji su na kraju osvojili 13. odnosno 15. mesto.

Reprezentaciju Srbije već od sutra očekuje još jedna trka kroz Bugarsku, u sve u sklopu priprema za jubilarnu 60. Trku kroz Srbiju odnosno 14. međunarodnu trku Beograd – Banjaluka, koja će se voziti početkom septembra.

Izvor: somborsport.org

Gradonačelnica Grada Sombora Dušanka Golubović, v.d. direktora Uprave za imovinu Autonomne pokrajine Vojvodine Maja Stojilković i v.d. direktora Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Dragan Rastović potpisali su danas Ugovor o finansiranju radova na rekonstrukciji objekta Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“.

Potpisivanjem ovog ugovora omogućeno je Gradu Somboru da finansira rekonstrukciju somborskog porodilišta, u kom godišnje svet ugleda preko 1000 beba.

U okviru rekonstukcije adapiraće se postojeći prostor tako da se dobije veći broj soba sa manje kreveta, a renoviraće se i toaleti i druge prostorije, kako bi se stvorili bolji uslovi za boravak porodilja i trudnica, a takođe i za rad osoblja. U planu je i jedna nova usluga – mogućnost da najbliži članovi porodice već prve dane života bebe provode zajedno sa majkom u porodilištu.

Grad Sombor je za rekonstrukciju izdvojio iznos od 10.000.000 dinara, a preko konkursa Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku za istu namenu odobrena su sredstva u iznosu od oko 11.000.000 dinara.

D. B. (27) iz Sombora uhapšen je zbog sumnje da je izvršio više krivičnih dela teška krađa i krađa u tom gradu u protekla dva meseca.

Sumnja se da je on u prethodnom periodu, iskoristivši odsustvo vlasnika, provalio u dve kuće u Somboru iz kojih je ukrao alat, kućne aparate i druge predmete, čija se vrednost procenjuje na oko 110.000 dinara, kao i da je iz jedne od tih kuća otuđio metalnu kasu u kojoj se nalazio pištolj, navodi se u saopštenju MUP.

D. B. se sumnjiči i da je tokom juna i jula iz hodnika stambenih zgrada ukrao tri bicikla.

Po nalogu tužioca njemu je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden u Osnovno javno tužilaštvo u Somboru.

Izvor: nova.rs

- Latinično Š im zauzimalo manje prostora - neki su od duhovitih komentara

Internet je preplavljen fotografijama ljudi koji su imali samo jednu stvar da urade, i to nisu uradili kako treba, a takva slika ovih dana dolazi nam iz Sombora, gde se na putu kod Doma Mika Antić našao natpis sa malo latinice i malo više ćirilice.

Radi se, naime, o reči "škola", koja je trebalo da bude ispisana ćiriličnim slovima, ali je onima koji su farbali ovaj deo asfalta "promaklo" slovo š, koje je napisano latinicom. Ostala slova osvanula su u ćirilici.

Na društvenim mreža pojavili su se raznoliki komentari i sudovi u vezi sa ovim promašajem.

Izvor: telegraf.rs

Manje je testiranih na korona virus, ali broj upućenih prema somborskoj bolnici nije u padu, pokazuju podaci Kovid ambulante u Somboru. Respiratornu ambulantu somborskog Doma zdravlja za sedam dana posetilo je 45 lica, kojima je bio neophodan pregled pod sumnjom na kovid infekciju, a od njih je 23 pacijenta upućeno u somborsku bolnicu radi daljih pregleda i testiranja.

U Somborskoj Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ je tokom vikenda preminulo tri pacijenta od posledica korona virusa, tri su na respiratoru, a trinaestoro pacijenata je na bolničkom lečenju.

Somborska Kovid ambulanta je za sedam dana obavila 143 brza testa, a 23 lica su upućena prema somborskoj bolnici na dalju dijagnostiku.

"U odnosu na prethodni period, pre 14 dana zabeleženo je do 10 odsto manje testiranih osoba , ali je zato u prethodnom periodu bio povećan broj upućenih prema bolnici. Možemo zaključiti da je stanje u suštini slično kao i prethodnih sedam do četrnaest dana. Imamo dovoljno opreme i kadra, pa prema tome ko god želi na lični zahtev, testiranja serološka radimo isti dan po uplati, a pacijenti koji imaju medicinske indikacije rade se odmah“, rekao je dr Zdravko Hlodik, načelnik Službe opšte medicine i pomoćnik direktora Doma zdravlja „dr Đorđe Lazić“ Sombor.

U Zavodu sa javno zdravlje Sombor ističu da do daljnjeg ne primaju zahteve za PCR test od lica, kojima je neophodan za inostranstvo, niti za nova PCR testiranja na kovid po ličnim zahtevu,a da će svi građani, koji imaju zakazani termin biti ispoštovani.

"Postojeći aparat za PCR test je ograničenih mogućnosti,novi je stigao,a u toku je edukacija zaposlenih za taj medicinski uređaj",dodaju za RTV u Zavodu za javno zdravlje.

Izvor: RTV

Radovi na rekonstrukciji glasovite „Pijace u lancima“, kao i oni na uređenju atrijuma somborske Gradske kuće gotovo su privedeni kraju, pa bi se u nekoliko narednih dana zakupci pijačnih tezgi mogli vratiti na svoj uobičajeno tržno mesto sa Trga Svetog Trojstva na kojem se nalaze od pre nekoliko meseci.

Rokovi za završetak oba ova posla su prekoračeni, što i ne čudi kada se zna da je rekonstrukcija „Pijace u lancima“ započela neposredno pre izbijanja epidemije koronavirusa, pa je i javnost imala puno razumevanja za kašnjenje. Ove radove obeležio je i mali zastoj zbog pronalaska areheoloških artefakata, ispostavilo se daleko manje značajnih nego što su to implicirali senzacionalistički nastrojeni napisi u štampi, a Somborci nisu bili presrećni ni činjenicom da je u sklopu radova posečeno nekoliko starih bođoša koji su obezbeđivali hlad trgovcima i posetiocima „Pijace u lancima“. Kako bilo, majstori izvođača radova, somborskog „Somborelektra“ i prigrevačkog „Yimi komerca“ ovih dana udaraju završni „glanc“ novopopločanom pijačnom prostoru, a na jesen, kada budu povoljne agrometeorološke okolnosti, komunalci ovdašnjeg JKP „Zelenilo“ bi trebali da posade i nove bođoše, kako bi Sombor i dalje imao razloga da se kiti nazivom „Zelengrad“.

Za razliku od „Pijace u lancima“ kašnjenja u radovima na rekonstrukciji atrijuma Gradske kuće su daleko veća, pošto su otpočeli još u aprilu 2018.godine skidanjem popucalog bračkog mermera i zemljanim radovima. Tada je najavljeno da će ovaj prostor dobiti letnju pozornicu te da će ponovo proraditi i fontana koja je dominirala atrijumom ali i da će biti obnovljena kompletna stolarija, uključujući monumentalne drvene ajnfort kapije, kako bi atrijum ponovo postao prolazna veza glavne ulice Kralja Petra Prvog sa Trgom Svetog Trojstva.

Mada su radovi trebali da budu završeni još to isto leto, kako bi se u atrijumu održao prvi Somborski filmski festival, iz nikad pojašnjenih razloga, rekonstrukcija ovog objekta se razvukla „kao gladna godina“, sve do današnjih dana. Mermer sa Brača, kao podloga osetljiva na, za Sombor karakteristične niske zimske temperature, zamenjen je livenim betonskim pločama, ali bez ikakvog objašnjenja je u potpunosti nestala fontana, kao što u ovom trenutku nema naznake o bilo kakvoj letnjoj pozornici. Ono što je novina u atrijumu je staklena bašta nekadašnjeg ikoničnog lokala koji je svojevremeno bio poznat kao Gradska kafana, sa mastodontskim klima uređajima na njenom vrhu. Po prisustvu velike količine građevinskog materijala i šuta u hodnicima atrijuma izvesno je da će radovi ipak još potrajati, pa Somborcima ostaje nada da će, ako ne do kraja ovog leta, a ono u ranim jesenjima danima (za kada se vezuju i nade u splašnjavanje pandemije koronavirusa), moći i porodično da uživaju u novouređenom prostoru atrijuma Gradske kuće, koji je u godinama procvata ove varoši posećivalo nekoliko hiljada gostiju dnevno.

Izvor: dnevnik.rs

Crveni krst Sombor, u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 29. jula 2020. godine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Mole se sugrađani da, ukoliko imaju prehladu, kašalj, kijanje, povišenu telesnu temperaturu, ili su bili u kontaktu sa bolesnom osobom čiji simptomi liče na infekciju korona virusom, ne dolaze na akciju dobrovoljnog davanja krvi.

U toku prethodna 24 časa u Kovid odeljenju Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor preminula su tri pacijenta (1947.1951.1952. godište), zvanično je saopštila somborska bolnica.

Tri pacijenta su na respiratoru, a na bolničkom lečenju nalazi se 13 lica, kod kojih je potvrđen opasni virus.

“Tokom jučerašnjeg dana je u respiratornoj ambulanti pregledano 18 pacijenata sa temperaturom i respiratornim simptomima, šest pacijenata je testirano na Korona virus, dok je kod dva potvrđeno njegovo prisustvo. Od pozitivnih na koronu, dva pacijenta su primljena na bolničko lečenje,a četiri pacijenta PCR pozitivna otpuštena u kućnu samoizolaciju”, između ostalog je navedeno u bolničkom izveštaju.

Somborska bolnica dobila je dva stacionarna respiratora iz KCV i sada raspolaže sa sedam respiratora.

Ako se nešto pouzdano može reći za žitelje Bačkog Monoštora kraj Sombora, onda je to da se razumeju u dve stvari daleko više nego ostatak ovog dela vaseljene.

Kad već imaju priliku da žive okruženi netaknutom prirodom poplavnog područja specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, alaski zanat ali i onaj gurmanski deo koji podrazumeva pripremu ribe za konzumaciju svakom Monoštorcu su gotovo genetski usađeni. Alasa na „otvorenom“ Dunavu je doduše sve manje, pa su se ovdašnji „šaptači ribama“ odavno počeli sa ribnjačkim uzgojem šarana, tolstolobika, amura i ostalog ribljeg blaga, baš kao što je to uradila porodica Damira Đanića.

- Ja sam zapravo treća generacija naše porodice koja se bavi ribnjacima – potvrđuje ovu tezu o Bačkomonoštorcima Damir, koji mada živi u Somboru daleko više vremena provodi na svom ribnjaku u selu iz kojeg od davnina potiče ova familija. – Malo je žalosno da Srbija ima samo 9.000 hektara pod ribnjacima iako bi mogla da po geografskim i klimatološkim uslovima mogla da ima i preko 150.000 hektara ribnjaka i da je naša zemlja jedan od najvećih uvoznika morske ribe u regionu.

Tako kaže Damir dok obilazimo njegov ribnjak koji se prostire na 25 hektara u društvu nove generacije Đanića kojima je ribarstvo „u krvi“, njegovog, po uzrastu srednjeg sina Veljka. Često je tu, na stručnoj ispomoći i Damirov otac Željko, zasigurno jedan od najvećih stručnjaka rečnog ribarstva, koji je pored stalne uloge glavnog tehnologa na „Kapetanskom ritu“, ribnjacima koji se prostiru na čak 1.000 hektara, jedan od najtraženijih konsultanata na ribnjacima u gotovo svim zemljama regiona.

- Ovde u Bačkom Monoštoru imamo tri jezera od po 13, sedam i tri hektara, dok u salaškom naselju Šaponje na razmeđu Sombora i sela Čonoplja imamo još jedno jezero površine dva hektara na kojem isključivo proizvodimo vlastitu šaransku mlađ od ličinke do dva grama težine – pojašnjava Damir, kojem su, zahvaljujući ribarnici u Somboru, u ovom poslu i majka i rođena sestra, dok najvećem mladom zaljubljeniku u ribarstvo Veljku često društvo prave Damirov najstariji sin Dušan, ćerka Teodora i najmlađi sin, šestogodišnji David.

Porodičnu „opsesiju“ ribarstvom Damir Đanić vidi kao gotovo neizbežni usud, jer je i on od malih nogu rastao uz mreže, čamce, hranjenje i izlov ribe, pa i pored generalno teške situacije u ovoj vrsti stočarske proizvodnje sebe i budućnost svoje porodice ne vidi van okvira ribarstva.
- Težak je to posao, kako kažu 24/7 i to 365 dana u godini po žarkom letu, ciči zimi, pljusku i svakom kijametu, ali to kad uhvati ne pušta... - smeje se Damir, kojem u iščekivanju stasavanja porodičnog naslednika u poslu pomaže samo još jedan stalno zaposlen radnik. – Istine radi, problemi zbog pojave koronavirusa su bili veći za one proizvođače koji su orijentisani na tržište Beograda i južnije od njega, koji su zbog dramatičnog pada potražnje morali da vraćaju već spremnog konuzmnog šarana u ribnjake što je dovelo ne samo do divljeg mresta, već i učestalijeg oboljevanja. S druge strane, mi našu ribu prodajemo u priobalju Dunava od Bezdana do Bogojeva, kraju u kojem su riblji paprikaš i ostala jela od slatkovodne ribe ne samo neprikosnoveni delikates već i gotovo svakdonevni obrok, pa ne samo da nismo osetili pad prodaje, već smo u prve tri nedelje vanrednog stanja izazvanog COVID 19 prodali dvostruko veće količine šarana, što se nastavilo i kasnije Ovaj fenomen Damir objašnjava kao posledicu toga što su ovdašnji ljudi, „zarobljeni“ u svojim dvorištima vreme prekraćivali kuvanjem paprikaša, što je ovde svojevrsni test zrelosti, odnosno ima ulogu inicijacije u svet odraslih.

Kad kuva svetski vicešampion

Da bi se, po ko zna koji put, potvrdila ne legenda već činjenica da se pravi riblji paprikaš kuva samo na potezu od Bezdana do Bogojeva, kojem je Bački Monoštor gotovo pa srednjokraća, potrudio se Damirov prijatelj Stevica Nađ, zvanični svetski vicešampion u kuvanju ovog specijaliteta.

Taj vatromet prefinjenih ukusa, za pripremu naizgled jednostavnog jela u koje pored ribe ide samo voda, so, crni luk i aleva i ljuta paprika, spremljen pod Stevicinim budnim okom za svega tridesetak minuta, prosto „ubija“ želju da ikada napustite Bački Monoštor u kom se tako dobro jede i dan – danji.

Kad radi gravitacija

- Postižemo sve, mada tokom izlova moramo da angažujemo dodatne radnike, zahvaljujući i odličnoj poziciji ribnjaka koji se nalaze u prostoru smeštenom između Velikog Bačkog i DTD kanala, među kojima je visinska razlika nekih sedam metara, pa nemamo potrebe za pumpama, tako da gravitacija radi za nas ne samo prilikom punjenja i pražnjenja jezera, već i kada treba tokom toplih letnjih meseci osvežiti, odnosno obogatiti kiseonikom vodu u jezerima. To doduše pojeftinjuje proizvodnju, ali onda se javlja problem u pojavi drugih vrsta, pre svega bele ribe, koja em troši hranu namenjenu šaranu, em može biti prenosnik bolesti, čega su pošteđeni proizvođači koji svoje ribnjake snabdevaju bunarskom vodom, doduše uz velike troškove rada pumpi – problemi su sa kojima se suočavaju ljudi koji žive od ribarstva u Srbiji, koje nije zaobišla ni muka izazvana epidemijom koronavirusom.

Izvor: Dnevnik