Sombor.info

Ulice Srbije pune su izgladnelih mačaka i pasa koji nemaju dom, a u vestima gotovo svakodnevno možemo pročitati različite teme vezane za izgradnju azila, kao i za tretman životinja u njima.

S tim u vezi, nameće se činjenica da bi usvajanje lutalica potpomoglo rešavanju ovog problema, ali postavlja se i pitanje – da li građani imaju dovoljno sredstava da izdržavaju ljubimca?

Iako veliki broj ljudi kada poželi kućnog ljubimca kupuje rasnu životinju po pozamašnoj ceni, mnoge osobe koje su usvojile uličnog psa ili mačku imaju gotovo jednake troškove kada je briga o ljubimcu u pitanju.

Činjenica da posedovanje ljubimca iziskuje veliku odgovornost i posvećenost nije jedina koja otvara dilemu da li usvojiti životinju – veliku prepreku predstavlja i faktor finansija.

Uprkos tome što su hrana za ljubimce i veterinarske usluge uvek bile skupe, inflacija na proizvode porasla je ne za 50 odsto, nego za više od duplo.

Hrana za kućne ljubimce

Dobro je poznato da i mačke i psi treba da jedu barem dva puta dnevno, ali i da su mesožderi, pa je njihovom organizmu potrebna hrana sa proteinima mesa.

Jedna kesica srednje klase gulaša za mačku sada košta između 66 i 120 dinara, a za pse u proseku 15 dinara više.

To znači da je na dnevnom nivou potrebno izdvojiti oko 200 dinara samo za gulaš, za one vlasnike koji žele da svakodnevno hrane svoje ljubimce gulašom.

Međutim, pored gulaša u kesicama, u pet šopovima se može naći i mokra hrana pakovana u limenke, koja je dosta ekonomski pristupačniji vlasnicima pasa i mačaka jer kilogram gulaša u tom slučaju mogu da kupe i za 300 dinara.

Pored gulaša, životinjama su potrebne i granule koje sadrže vitamine i minerale potrebne njihovom telu.

Oko 300 grama granula može se kupiti po ceni od oko 200 dinara, a kesa granula za mačku trajaće oko sedam dana, dok će je psi nešto sporije potrošiti.

Granule za pse i mačke moguće je kupiti i u većim ambalažama, čemu pribegava sve veći broj vlasnika jer u tom slučaju potroše manje novca, a džak hrane traje znatno duže.

Milena, vlasnica haskija i dve mačke iz Beograda za naš portal kaže da je pre dva meseca kupila psu i mačkama po džak od 20 kilograma hrane, a da granule iz tih džakova još uvek nisu pojedene.

„Psu sam kupila džak od 20 kilograma hrane pre skoro dva meseca i platila sam ga 4.000 dinara. Još uvek nije pojela ni pola džaka“, objašnjava naša sagovornica.

Kako ona dodaje, mačke mnogo brže jedu hranu.

„I mačkama sam kupila po džak od 20 kilograma granula, ali one mnogo brže jedu. Njima su džakovi skoro pri kraju. Hrana za mačke je malo skuplja nego za pse, pa je 20 kilograma granule za mačke 4.100 dinara“, navodi Milena.

Pored osnovne hrane, svi vlasnici pasa i mačaka vole svog ljubimca povremeno da nagrade poslasticama, a cene poslastica se takođe razlikuju.

Najjeftinije poslastice, keksići, u pet šopovima koštaju tri dinara, čokoladice se mogu naći po ceni od 15 dinara naviše, a ukusnije „grickalice“ kao što su dimljene zečije uši, grkljan ili uši praseta, koštaju od 50 dinara naviše.

Higijena kućnih ljubimaca

Za razliku od pasa, kućnim mačkama potreban je posip, čija se cena kraće od 500 dinara pa naviše, a u proseku jedna vreća peska traje oko dve nedelje.

I pse i mačke neophodno je kupati, a za to se ne može koristiti šampon koji koriste i ljudi, jer su dlaka i koža ljubimaca osetljive, i zahtevaju proizvode koji imaju drugačiju pH vrednost od proizvoda za ljudsku upotrebu.

Zbog toga, vlasnici pasa i mačaka moraju da nabave poseban šampon namenjen kućnim ljubimcima, od kojih najjeftiniji košta oko 500 dinara.

Iako cena šampona nije niska, važno je naglasiti da on traje i po nekoliko meseci, te taj trošak i ne utiče znatno na džep vlasnika.

Osim toga, životinje koje se linjaju zahtevaju četkanje, pa je potreban i češalj ko je prilagođen vrsti krzna, što vlasnika takođe košta od 500 dinara pa naviše.

Toliko koštaju i klešta za nokte, koja su potrebna i zbog zdravlja životinje, ali i kako one ne bi svojim oštrim noktima uništavale nameštaj i cepale odeću vlasnika.

Zdravlje kućnih ljubimaca

Čim ljubimca primite u kuću, poseta veterinaru je nezaobilazna, a ona nije nimalo jeftina.

Samo pregled kod veterinara i dijagnostika košta i po nekoliko hiljada dinara, a tek nakon toga treba izdvojiti novac i na terapije i dalje lečenje ukoliko je potrebno.

Ono što je obavezno za sve kućne ljubimce jeste primanje vakcina, a cena jedne je od 1.200 dinara naviše.

Osim toga, veterinar često predlaže sterilizaciju kako bi ljubimac bio zdrav i lakše se prilagodio životu u kući ili stanu, ali i da bi se smanjio rast populacije napuštenih životinja.

U zavisnosti od pola životinje, sterilizacija košta od 5.000 dinara pa naviše za mužjake, dok je za ženke taj postupak zahtevniji i operacija složenija, te je i cena u proseku za oko 2.000 dinara veća.

Kako bi kućni ljubimac ostao zdrav, potrebno je da redovno prima tretmane protiv unutrašnjih i spoljašnjih parazita.

Cena tablete protiv glista za pse kreće se od 250 dinara naviše, a broj tableta koje treba dati psu zavisi od njegove težine. Takođe, u zavisnosti od toga tablete kog proizvođača se kupuju, zavisi i na koliko meseci je potrebno davati ih psu.

Osim unutrašnjih parazita, kućne ljubimce treba zaštititi i od buva i krpelja, a kako nam objašnjava radnica u jednoj veterinarskoj apoteci na Vračaru, gotovo sve vrste zaštite moraju da se kupuju svakog meseca.

„Ampule protiv buva i krpelja traju po mesec dana, tako da je potrebno svakog meseca kupiti novu. Ipak, postoje i drugi vidovi zaštite, na primer ogrlice, koje mogu da ih štite i po nekoliko meseci“, objašnjava sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, mnogi vlasnici misle da nije potrebno da se psi štite od spoljnih parazita tokom zimskih meseci, ali to nije dobro.

„Krpelji sada mogu da prežive i na veoma niskim temperaturama, pa je bolje da vlasnici ne čekaju da se neki od njih ‘zakači’ na ljubimca“, zaključuje ona.

Cene zaštite od spoljnih parazita, u šta spadaju ampule, sprejevi i ogrlice, kreću se od 600 pa do nekoliko hiljada dinara.

Neophodno je napomenuti da imunitet ljubimca ponekad može oslabiti, pa mu uzrokovati povraćanje ili dijareju, a injekcije protiv bolova ili one pune vitamina su oko 500 dinara po dozi.

Oprema za kućne ljubimce

Oprema koja je neophodna svim vlasnicima manjih pasa i mačaka je transporter. Kako bi mogli da putuju javnim prevozom ili bilo kojim drugim, moraju da imaju transporter koji će životinju držati podalje od drugih ljudi.

Cene transportera zavise od veličine, proizvođača, materijala i raznih drugih karakteristika, ali najobičniji plastični transporter može se kupiti za oko 2.000 dinara.

Osim transportera, životinjama su potrebne igračke, kako bi izbacile višak energije koji imaju zbog manjka fizičke aktivnosti u odnosu na svoje „rođake“ koji žive u divljini.

Igračke su uglavnom skupe, ali vlasnici mogu i sami da ih naprave, pa one ne spadaju pod obavezne troškove.

Takođe, mačkama su potrebne penjalice i grebalice kako bi održavale živahnost, a psima povodac za šetnju.

Kada je reč o povocima, najpopularniji je takozvani flexi, i za manje pse cena mu je oko 2.000 dinara, dok za veće pse treba izdvojiti i po nekoliko hiljada dinara.

Minimalni mesečni trošak

Dobra vest za sve vlasnike kućnih ljubimaca, ali i za one koji to planiraju da postanu, jeste da je većina ovih troškova jednokratna, te iako deluje kao da je izdržavanje pasa i mačaka nemoguće uz prosečnu platu u Srbiji, to zapravo nije tako.

Najskuplje prolaze vlasnici koji svoje ljubimce svakodnevno hrane gulašom za životinje, jer je u tom slučaju neophodno da se mesečno izdvoji minimum 6.000 dinara za ishranu životinje. Pored toga, oni za granule plaćaju još oko 800 dinara svakog meseca.

Sa druge strane, oni koji biraju da se ishrana njihovih pasa i mačaka zaniva na granulama, mesečno za to treba da izdvoje najmanje 1.500 dinara, uz šta povremeno kupe i gulaš ili paštetu, te sve zajedno ne mora da ih izađe više od 2.500 dinara mesečno.

Poslastice za ljubimca na mesečnom nivou koštaju oko 500 dinara, uz šta su obavezne i ampule protiv parazita od najmanje 600 dinara.

Ko ima mačku za posip će morati da izdvoji oko 1.500 dinara mesečno, dok vlasnici pasa nemaju taj trošak.

U suštini, količina novca koja se mesečno izdvaja za jednog kućnog ljubimca zavisi od njegove vrste, veličine i rase, ali okvirno ljubimac na mesečnom nivou vlasnika košta od 3.500 dinara, pa do 9.500 dinara, i to samo za osnovne potrebe.

Izvor: danas.rs

Balkanski način vaspitanja se drastično razlikuje od evropskog.

Volimo da kažemo kako smo prisniji međusobno, a oni hladni, ali da li je ipak stil roditeljstva koji se praktikuju Nemci efikasniji od našeg?

Sara Zaske je američka autorka i mama koja je napisala knjigu na ovu temu. Kako Nemci odgajaju svoju decu i po čemu se njihov stil razlikuje?

Suštinski, Nemci kod svoje dece od malih nogu neguju osećaj odgovornosti. Mi na Balkanu smo skloni tome da prezaštićujemo klince u želji da budu bezbedni i obezbeđeni – Nemci se ne slažu sa tim.

“Kada god sam prokomentarisala kako nikad ne bih mogla da pustim dete tako, mama u Nemačkoj bi mi rekla – znam, i ja mrzim ovo. Stvarno mrzim što ovo radim, ali mora da nauči kako da se vozi metroom, kako da se snađe u komšiluku i ostale stvari. Jednostavno mora”.

Zaske kaže da je sve “prilagođeno godinama deteta”. Jedina razlika je što se taj standard u Nemačkoj, prilično razlikuje od ostatka sveta. Evo šta sve Nemci smatraju “prilagođenim godinama deteta”:

Puštaju petogodišnjake da koriste šibice
Zaske kaže da je bila potpuno šokirana ovom činjenicom. Deca koja idu u vrtić uz instrukcije vatrogasaca i prisustvo kompanija za osiguranje, potpuno slobodno prave veliku “srećnu vatru”, napolju.

“Kada sam se videla svoje dete kako samostalno koristi šibice, shvatila sam da to zapravo i nije toliko teško”, priznaje autorka.

Mame sa Balkana bi u ovoj situaciji već predvidele opekotine na prstima, zapaljenu kosu ili obrve i šibicu koja može da padne na tepih i zapali čitav stan.

Ohrabruju decu da što pre biciklom odlaze u školu

Već sa devet godina, deca u velikim gradovima poput Berlina, voze bickl do škole. Autorka je bila veoma skeptična da pusti svoju ćerku Sofiju da sama ode do škole, a u to vreme Sofijina drugarica je uveliko prelazila ogromne raskrsnice i vozila bicikl do škole svakog jutra.

Zaske objašnjava: “Ako ne pustite svoje dete da se samostalno odveze do škole – uskraćujete mu nešto. Oduzimate im ličnu satisfakciju. Vidim da se moja deca osećaju izuzetno ponosim na same sebe kada god samostalno obave novi zadatak, to je vrlo važno kada je samopouzdanje u pitanju. Najbolja stvar koju možete učiniti za svoje dete je da ga naučite nešto – a potom pustite da to obavi samo”.

Mame sa Balkana su već u glavi razvile 30 mogućih scenarija u kojima se njihovom detetu može dogoditi nešto loše. Ljudi neoprezno voze, dete može da padne, šta ako se izgubi itd.

Ne plaše se bombona od nepoznatih ljudi

Kada je autorka bila u metrou u Nemačkoj sa Sofijom, koja je tad imala dve i po godine, nepozata žena joj je ponudila bombonu. Zaske je pokušala da što diskretnije odmeri bombonu, a Sofija ju je odmah smazala. Mame u Nemačkoj uče svoju decu da nikako ne krenu kući sa nekim strancem, ali se daleko manje plaše slatkiša koje stranac ponudi.

Razgovaraju o reprodukciji ranije

Zaske kaže da je normalno da deca u Nemačkoj, već sa sedam godina saznaju odakle bebe dolaze. Doduše ne previše detaljno i formulisano tako da se dete ne oseća preplavljeno infomacijama.

Neke mame sa ovih prostora, odlažu ovaj razgovor što je više moguće, a mnoga deca, prosto saznaju sama.

Deca od malih nogu koriste prave noževe

Mališani u Nemačkoj svoje voće seku pravim noževima već sa četiri godine, naravno uz nadzor.

“Uključiti svoje dete u kuvanje i dati mu određene odgovornosti, je sjajan način da se upoznaju sa ovim poslom”, kaže Zaske.

Izvor: nova.rs

U utorak, 7. 2. 2023. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra, na adresi Laze Kostića 5, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Otisak prirode”, autorke Emilije Beguš, s početkom u 19.00 časova.
Postavka izložbe trajaće do 4. 3. 2023. godine.

Polazište radova i inspiracija za taktilna istra živanja i obradu površine je prolaznost kao jedina konstanta. Za mene je prolaznost blisko poveza na sa promenama koje se pod uticajem vremena, spoljašnjih i unutrašnjih faktora dešavaju ljudima, stvarima, prirodi. Posuda je samo instrument, je dan stabilan objekat koji nosi različito obrađene površine; posuda ovde simbolizuje sve i svakoga ko podleže promenama, oštećenju, rastu, raspa danju. Promene su izražene kroz teksturu, kao taktilni opažaji, i nisu nužno povezani sa nega tivnim promenama – raspadanjem, nestajanjem, iako obrada površine može asocirati upravo na to. U životu i pozitivne promene izazivaju razne, okom vidljive, fakture, ili duhovne izmene koje možemo da osetimo i doživimo.
Emilija Beguš

Biografija:

Emilija Beguš (1994, Kruševac)

Diplomirala 2019. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti, odsek Keramika. Master studije završila je na istom faklultetu 2021. godine, odsek Keramika. Učestvovala je na: • Kolektivnoj izložbi Fakulteta u Noći muzeja 2017. godine; • Kolektivnim izložbama u okviru projekta Kreativna fabrika 2016 – 2021. godine; • Jesenjem likovnom salonu u Velikoj Plani 2017. go dine; • Kolektivnoj izložbi u Muzeju primenjenih umetnosti 2019. godine; • Prolećnom likovnom salonu 2021. godine. Tokom studija bila je stipendista Fonda za mlade tal ente Republike Srbije. Živi i radi u Beogradu.

Rukomet u Apatinu ima dugačku i uspešnu tradiciju, a da tako ostane i danas, potrudio se naš sugrađanin Predrag Vejin nastupajući za reprezentaciju Srbije na upravo završenom svetskom prvenstvu koje se održavalo u Poljskoj i Švedskoj.

O utiscima sa i van terena, kao i podršci koju je dobijao iz svog Apatina, Predrag je danas na prijemu kod predsednice naše opštine Dubravke Korać razgovarao sa predstavnicima lokalnih medija.

Ogromna privilegija i čast bila mi je da mogu reprezentovati državu koju jako volim, kao i grad za koji sam jako vezan. Ovde sam ponikao, napravio prve rukometne korake, obrazovao se i edukovao u svakom smislu, rekao je Predrag Vejin

Vejin je istakao i da je jako sam srećan i ponosan što je sve to krunisao igrajući na svetskoj rukometnoj smotri, te rekao da će pamtiti sve po dobru uprkos povredi koja ga je zadesila.

Ostaće mi za ceo život urezana ta slika intoniranja himne, pevanja Bože pravde, reprezentovanja zemlje i pre svega bih se zahvalio opštini Apatin na ogromnoj podršci tokom turnira, pre prvenstva, hvala predsednici na ovom pozivu, ogromno hvala na bilbordima. Ta podrška koju sam dobijao bila je neverovatna i mislim da sam bio najmotivisaniji igrač u celoj reprezentaciji, poručio je naš rukometaš.

Što se povrede tiče, Vejin je rekao da oporavak ide po planu, te da će ga ljubitelji rukometa ponovo moći videti na terenu za 4 do 5 nedelja, kao i da se nada pozivu reprezentacije i za naredna takmičenja.

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać se zahvalila Predragu Vejinu što je našao vremena da poseti svoju opštinu, a zatim mu i čestitala na izuzetnom rezultatu, nastupu za seniorsku rukometnu reprezentaciju.

Hoću da kažem u ime svih Apatinaca da smo mi ponosni na tvoj nastup, ponosni smo na to kako uopšte reprezentuješ našu opštinu i ponosni smo na to kakav si primer mladim ljudima i deci ovde u Apatinu, pre svega kao mlad čovek koji se bavi sportom i koji je potpuno okrenut zdravom načinu života. Uvek ćeš imati podršku svoje opštine, a ja ti želim što brži oporavak od povrede i nadam se da ćeš biti spreman za neka naredna okupljanja reprezentacije, poručila je Dubravka Korać.

Nove elektronske usluge Ministarstva unutrašnjih poslova - eDržavljanstvo i eSaglasnost, građanima su dostupne od danas, saopšteno je iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Za Uverenje o državljanstvu, koje je do sada bilo jedan od najtraženijih dokumenata koji su se izdavali na šalterima opština, od danas se može podneti zahtev na portalu eUprava i preuzeti u elektronskoj formi u eSandučetu ili poručiti na kućnu adresu. Takođe, građanima je od sada na raspolaganju sedam novih elektronskih usluga MUP-a koje omogućavaju onlajn davanje izjava ili saglasnosti: – Izjava/saglasnost za izdavanje lične karte maloletnom detetu, državljaninu Republike Srbije,

– Izjava/saglasnost za izdavanje pasoša maloletnom detetu, državljaninu Republike Srbije,
– Izjava/saglasnost za prijem u državljanstvo Republike Srbije maloletnog deteta,
– Izjava/saglasnost za prijavu prebivališta maloletnog deteta, državljanina Republike Srbije,
– Punomoćje za preuzimanje pasoša,
– Saglasnost vlasnika nepokretnosti za prijavu prebivališta punoletne osobe, državljanina Republike Srbije, na adresu nekretnine čiji je vlasnik/suvlasnik,
– Opoziv izjave/punomoćja/saglasnosti.

Da bi korisnik koristio usluge eDržavljanstvo ili eSaglasnosti, potrebno je da bude prijavljen na portal eUprava mobilnom aplikacijom ConsentID ili kvalifikovanim elektronskim sertifikatom.

U četvrtak, 26. januara, u Beogradu je održan završni sastanak na projektu „Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i BiH uvođenjem četbot aplikacije“.

Na sastanku su učestvovali predstavnici NALED-a, GIZ-a, kompanije „Intellya – Saga“, Kancelarije za IT i eUpravu, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srpske, Privredne komore Republike Srpske, kao i predstavnici lokalnih samouprava koje su učestvovale u projektu: Sombora, Šapca, Bijelјine i Laktaša. Povod sastanka bilo je prenošenje iskustava i rezultata koji su postignuti tokom rada na realizaciji projekta.

O iskustima Grada Sombora ovom prilikom govorila je zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica, koja je istakla da je Sombor u projektu video sjajnu priliku da ostvari veći stepen komunikacije sa sugrađanima.
„Svesni smo da živimo u svetu u kom su digitalne aplikacijepostale deo naše svakodnevne komunikacije, zato je za našu lokalnu samoupravu od velike važnosti da ide u korak sa savremenim tehnologijama“ poručila je zamenica gradonačelnika.

Tokom završnog sastanka lokalnim samoupravama uručena su na poklon i po dva laptop računara.

Sa MIA četbot aplikacijom građani mogu da stupe u kontakt putem vibera i četa na zvaničnom sajtu grada, u bilo koje doba dana i noći. Kroz konverzaciju sa digitalnom asistentkinjom MIA mogu da se dobiju informacije o određenim procedurama koje spadaju u rad Gradske uprave, a takođe može da se prijavi komunalni problem, dobije uvid u stanje poreskog duga, kao i da se na kućnu adresu naruče izvodi iz matičnih knjiga i državlјanstvo.

Odelјenje za obrazovanje Gradske uprave raspisalo je oglas za evidentiranje dece za polazak u prvi razred osnovne škole za školsku 2023/2024. godinu. U prvi razred osnovne upisuju se deca koja na dan početka školske godine 01.09.2023. godine imaju 6,5 do 7,5 godina, odnosno rođena od 01.03.2016. do 01.03.2017. godine.

Dete starosti od 6 do 6,5 godina, po želјi roditelјa, može da se upiše u prvi razred nakon proverespremnosti za polazak u školu.

Dete starije od sedam i po godina, koje zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.

Prijavlјivanje dece za upis u prvi razred osnovne škole obavezni su da izvrše RODITELjI, a za decu pod staratelјstvom, staratelј ili organ staratelјstva.

Za prijavu deteta podnosi se na uvid:
• važeća lična karta, sa tačnom adresom roditelјa ili staratelјa,
• rešenje o staratelјstvu za decu pod staratelјstvom.

Prijavlјivanje dece vršiće se u GRADSKOJ UPRAVI GRADA SOMBORA, ODELjENјU ZA OBRAZOVANјE, soba br. 226/A, 2 sprat, Trg cara Uroša br. 1, (zgrada 2Županije“), svakog radnog dana od 08,00 do 15,00 časova, po sledećem rasporedu:
OŠ „DOSITEJ OBRADOVIĆ“ SOMBOR od 01. februara do 07. februara 2023. godine
OŠ „NIKOLA VUKIĆEVIĆ“ SOMBOR od 08. februara do 14. februara 2023. godine
OŠ „IVO LOLA RIBAR“ SOMBOR od 08. februara do 14. februara 2023. godine
OŠ „AVRAM MRAZOVIĆ“ SOMBOR od 17. februara do 23. februara 2023. godine
OŠ „BRATSTVO JEDINSTVO“ SOMBOR od 17. februara do 23. februara 2023. godine
Prijavlјivanje dece u naselјenim mestima: Al. Šantiću, Bezdanu, B. Bregu, B. Monoštoru, Čonoplјi, Doroslovu, Gakovu, Kolutu, Klјajićevu, Rastini, Riđici, Stanišiću, Staparu, Svetozar Miletiću i Telečki vršiće se u osnovnim školama u istom terminu od 01. februara do 23. februara 2023. godine.

NAKON ZAVRŠENOG EVIDENTIRANјA DECE, ŠKOLE ĆE PISMENO OBAVESTITI RODITELjE O TERMINIMA UPISA I PROVERI SPREMNOSTI ZA POLAZAK U ŠKOLU, PRIMENOM PREPORUČENIH STANDARDA NADLEŽNOG MINISTARSTVA.

Grad Sombor raspisao je Javni poziv za finansiranje programa/projekata koji podstiču rad lovačkih društava i udruženja na teritoriji Grada Sombora.

Javnim pozivom predviđeno je finansiranje programa i projekata koji obuhvataju sledeće aktivnosti:
• Staranje o lovištu, troškovi čuvanja i održavanja lovišta
• Ulaganje u razvoj lovišta
• Uzgoj i zaštita divlјači
• Kupovina i unos divlјači u lovišta
• Zakup lovišta
• Tekući troškovi udruženja
• Unapređenje rada udruženja u oblasti lovnog turizma

Za podršku programa i projekata koji podstiču rad lovačkih društava i udruženja iz gradskog budžeta je izdvojeno 2.000.000,00 dinara.

Više o načinu prijave i potrebnoj dokumentaciji možete da pogledate na sledećem linku: Javni poziv za finansiranje programa/projekate koji podstiču rad lovačkih društava i udruženja na teritoriji Grada Sombora

Vlasnici pasa često su u dilemi da li da svog psa kastriraju ili ne, i dugo se razmišljaju šta je pametno učiniti. Pre nego što krenemo u ovu priču, valjalo bi da napomenemo da su kastriranje i sterilizacija dva različita pojma.
Naime, pod pojmom ,,sterilizacija“ smatra se tretiranje pasa , odnosno njihovih reproduktivnih organa s time što se kod istih sprečava proces reprodukcije, ali su oni i dalje fizički prisutni u njihovom telu.

Pojam ,, kastracija“ označava uklanjanje reproduktivnih organa kod pasa, odnosno stručnjak uklanja kod mužjaka testise, a kod ženke reproduktivne organe – matericu, jajnike i jajovode. Jajnici proizvode jajašca kao i hormone estrogen i progesterom koji podstiču reprodukciju. Kada se odstrani materica ženke, na taj način sprečava se njeno gnojenje i različite vrste infekcija koje mogu uzrokovati čak i smrtnost.
U ranijem periodu ljudi su ove postupke smatrali krajnje neprihvatljivim, jer je vladalo mišljenje kako se na taj način rizikuje život psa. I danas mnogi osuđuju postupke sterilizacije i kastracije, jer im je žao da svom psu uskrate mogućnost da se pari i razmnožava. Ono što vlasnike pasa takođe sprečava da izvrše postupak sterilizacije je takođe i sažaljenje koje se javlja u odnosu prema psu.

Međutim, razlog koji ljude navodi da svoje ljubimce sterilišu je i nekontrolisano rađanje ženke. U pojedinim slučajevima, ženka može roditi i do dvadeset štenaca u toku jedne godine, pa ukoliko vlasnici nisu u mogućnosti da brinu o njima, oni ih napuštaju tako što ih ostavljaju na ulici, pa shodno tome sve je veći broj pasa lutalica.

Takođe nažalost se neretko događa da vlasnici nakon okota kuje, usmrćuju štence jer nisu u mogućnosti da o njima brinu. Morate priznati da je u ovom slučaju sterilizacija ženke daleko bolje rešenje u odnosu na pomenute nehumane postupke.

Odnos između vlasnika i pasa može biti različit. Postoji i tip vlasnika kojima je pas zanimljiv isključivo u periodu kada je štene a kasnije, kada odraste potpuno ga zanemare. Ne briga o psu i njegovim potrebama ne smatra se pozitivnom osobinom, jer pas ipak zavisi od čoveka. U tom slučaju kastriranje se smatra potencijalnim rešenjem.

Sterilizacija shodno tome ima svoje prednosti i mane. Vlasnici pasa trebalo bi da znaju da ukoliko se odluče na sterilizaciju i kastraciju svog psa, ne bi trebalo da se plaše da će njihov pas promeniti ponašanje ili pak doći u situaciju da njegove sposobnosti budu smanjene.

Kod mužjaka hormon koji podstiče na parenje istog tera na različite oblike ponašanja. To se odnosi na lutanje, obeležavanje prostora, lajanje, agresivnost,zavijanje i ostalo. Pas koji luta obično pobegne iz svog doma vođen svojom potrebom za parenjem. Na taj način rizikuje i svoj život jer je pitanje da li će umeti sam da se vrati kući, da li će ga napasti veći pas, ili će lutajući ulicama tražeći potencijalnu „ljubavnicu“ izleteti pred neki auto. Pas koji je sterilisan neće imati više potrebu da odlazi od kuće.

Pas koji obeležava teritoriju takođe taj postupak sprovodi zbog rada svog hormona testesterona i na taj način stavlja do znanja drugima kako je prisutan na određenoj teritoriji. Ukoliko se isti kastrira, njegov nagon za ovakvim ponašanjem biće smanjen.

Pas koji ima nagone za parenjem često postaje agresivan i želi da se sukobi sa drugim mužjacima. Isti ima potrebu za dokazivanjem i nadmetanjem sa drugim psima pa zato može doći do različitih vrsta povreda.

Postupak sterilizacije pasa

Postupak sprovođenja sterilizacije, obavlja se uz korišćenje opšte anestezije. Na taj način pas se potpuno opija i nije svestan zahteva koji se vrši. Pre operacije neophodno je da isti ne kozumira hranu i vodu 12 h pre. Kada se operacija vrši kod ženke, priprema se polje na donjem delu trbuha psa koje se mora operisati. Prilikom operacije koriste se instrumenti koji su potpuno sterilni i podobni za ovaj operacijski zahvat. Nakon vađenja materice i jajnika, stomak psa se ušiva.

Kada se pas probudi njega dočeka njegov vlasnik koji tada ima pravo da ga vidi. Kada rana ženke zaraste , vlasnik je dužan da istu odvede veterinaru kako bi joj izvadio konce. Ovaj postupak smatra se rutinskim i u zavisnosti od pola pasa, traje petnaest ili četrdeset pet minuta. Kada se radi sterilizacija pasa kod mužjaka, postupak se sprovodi tako što se mužjaku otklanjaju testisi.

U ovom slučaju, operacija je kratka jer traje petnaestak minuta. Kod ženki je sterilizacija malo složeniji postupak, jer se prilikom iste odstranjuju jajnici, materica kao i jajovodi ženke. Prema rečima strunjaka, ova operacija traje od prilike od 45 minuta do sat vremena.

Obzirom da se koristi totalna anestezija koja u potpunosti uspavljuje psa, nakon sterilizacije, pas će boraviti u ambulanti sve dok se u potpunosti ne probudi. Do tog čina verovatno će proći par sati, a nakon toga svog psa možete odvesti kući. Za oporavak psa biće potrebno od prilike oko nedelju dana, a nakon predviđenog perioda pas će moći da se vrati svojim svakodnevnim aktivnostima.

Kada se radi o operaciji ženke , stručnjaci istu sprovode najčešće ovim tokom:

neophodno je da se pas smiri i opusti
ubrzgavanje narkoze, odnosno anestezije
fiksiranje životinje koja će imati operacioni zahvat
pripremanje operacionog polja od strane stručnjaka, tako što se brija i dezinfikuje određenim sredstvima
pravi se rez po beloj liniji
fiksiranje i odstranjivanje jajnika
zatvaranje stomaka kao i kožni šav
na ranu se stavlja zaštita i daju se antibiotici
nakon desetak dana skidaju se konci

Većina vlasnika pasa koja se odlučuje da svog psa steriliše, često je u dilemi koji period života psa je najpodobniji za pomenutu intervenciju. Prema rečima veterinara, najbolje je da se pas steriliše u svom najranijem periodu. Naime, prema njihovim rečima najbolje je da to učinite pre nego što pas dobije prvu potrebu za parenjem. U zavisnosti od pasmine, granica polne zrelosti se pomera.

Određene vrste pasa postaju polno zreli u periodu od šestog do desetog meseca, a veći psi polnu zrelost poseduju u periodu od 18 do 20 meseca.

Ukoliko ste rešili da svog psa podvrgnete ovom zahtevu, povedite računa da ispoštujete predviđeni period jer se u suprotnom može pojaviti niz neželjenih situacija. Naime, kada se steriliše pas koji je stariji sve je veći rizik da će isti dobiti neki vid tumora ili da će pak postati podložan različitim infekcijama.

Pre nego što odlučite da svog psa sterilišete, stručnjaci savetuju da dobro razmislite o svojoj odluci, kao i to da proučite rasu svog psa putem različite literature, kako biste saznali kako isti podnose pomenuti postupak.

Često se čuje tvrdnja koja govori da bi ženka trebalo da ima već jedno leglo pasa, pa da se nakon toga steriliše ukoliko to želite. Međutim, stručna lica kažu da je taj podatak potpuno netačan i da bi trebalo da se pridržavate pomenutog razdoblja kada je u pitanju sterilizacija pasa.

U svakom trenutku možete popričati sa veterinarom koji je zadužen za zdravstveno stanje vašeg psa i potražiti da vam odgovori na sva pitanja koja vas interesuju u vezi sterilizacije. Imajte u vidu da stariji psi na teži način podnose anesteziju u odnosu na mlađe pse, i to se smatra još jednim od razloga zašto bi psa trebalo sterilisati u najranijem periodu.

Oporavak psa

Ženka koja je operisana, trebalo bi da se nakon operacije utopli i nakon toga da odmara. Ukoliko se životinja penje na različita mesta, trči ili se kreće postoji rizik da se rana inficira kao i to da dođe do pucanja šava rane. Iz tog razloga, vlasnik bi trebalo da obrati pažnju na to da se njegov pas ne kreće previše kako bi rana brzo zarasla.

Nakon sterilizacije psa, za njegov brži oporavak neophodno je da povedete računa i o ishrani svog psa. Ne bi trebalo da pas konzumira tešku hranu kao ni da dolazi do prejedanja, kako ne bi imali dodatnih zdravstvenih problema. Kao najbolje rešenje smatra se da se kupi hrana koja je predviđena za sterilisane pse kako bi njihov oporavak bio brži.
Obzirom da je sterilizacija pasa postupak koji se ne smatra bolnim, već jednostavnom hiruškom intervencijom, oporavak od iste je veoma brz i lak.

Sterilizacija psa - Iskustva

Prema rečima veterinara i iskustvu koji isti imaju sa životinjama, smatra se da je sterilizacija pasa bezbedan proces kao i to da je ovim postupkom smanjen rizik od dobijanja tumora kod pasa. Istraživanja su pokazala da psi koji nisu sterilisani a nisu se ni upustili u proces parenja, najčešće obole od nekog oblika tumora ili infekcija.

Naime, ženke najčešće pogađa tumor materice ili mlečnih žlezda. Kod muških pasa pojava tumora je nešto manja nego kod ženki.

Različita istraživanja pokazala su da pas svoju inteligenciju i sposobnosti ne menja ukoliko se steriliše, a premene koje se ogledaju su u vezi mirnijeg i staloženijeg ponašanja. Naime, mužjaci koji su sterilisani nemaju u svom ponašanju potrebu da budu agresivni, da se dokazuju, traže ljubavnu partnerku . . .

Ženke pasa takođe su mirnije, a nisu podložne kriziranju u vidu krize identiteta.

Obzirom da vlada tvrdnja među ljudima kako psi koji su kastrirani ili sterilisani dobijaju veliki broj kilograma i postaju gojazni čime se ugrožava njihov život, stručnjaci a i vlasnici pasa govore na osnovu svog iskustva kako pomenute tvrdnje uopšte nisu tačne. Poznato je da bi trebalo da povedete računa o ishrani pasa nakon kastracije ili sterilizacije, kako ne bi došlo do novih zdravstvenih problema.

Ukoliko ste odgovorni vlasnik koji vodi računa o ishrani svog psa, nećete morati da brinete o gojaznosti svog ljubimca jer do nje zapravo neće ni doći. Vlasnici pasa navode da ukoliko se pas normalno kreće i troši svoju energiju, neće se ugojiti bilo da je polno sposoban ili pak sterilisan.

Iskustva vlasnika govore da postoji razlika u fizičkom izgledu pasa koji su kastrirani u odnosu na one koji nisu podvrgnuti pomenutom operativnom zahvatu. Tačnije, za kastrirane/ sterilizovane pse karakteristično je da su u periodu puberteta promenjenog izgleda u smislu dužih nogu, pljosnatije lobanje i prsa u odnosu na druge, ne kastrirane pse. Psi koji nisu podvrgnuti operacionom zahvatu zbog delovanja hormona imaju više ispupčena prsa kao i kraće noge.

Prema iskustvima vlasnika, govori se još da mlađi i zdraviji psi lakše podnose anesteziju, odnosno lakše se bude iz iste. Ukoliko je pas stariji ili bolešljiv, operacioni zahvat će samim tim teže podneti. Ako vodite računa o ishrani i nezi pasa nakon procesa sterilizacije, smatra se da će se pas bez problema oporaviti i veoma brzo vratiti svakodnevnim aktivnostima.

Pre nego što pas ode na sterilizaciju, neophodno je da ne pokazujete znake brige i nesigurnosti. Odnos psa i vlasnika zasniva se na poverenju i osećajnosti, i budite uvereni da će pas osetiti svaku vašu promenu raspoloženja. Ako ste uznemireni, i vaš pas će se uznemiriti a to nikako nije poželjno da se dogodi pre same intervencije.

Izvor: ljubimci.org

U kriznim vremenima, kada je veliki broj građana nezadovoljan zaradom, sve je veći broj onih koji žele da pokrenu sopstveni biznis. Uzgajanje različitih biljnih kultura često se u Srbiji vezuje za dobru zaradu, a lešnik ima reputaciju "isplativog". Stoga smo proverili koliko novca na samom početku treba da uloži neko ko želi ozbiljno da se bavi ovom poslom. Iako je to za srpske standarde velika suma, prvi dinar čiste zarade dolazi, u proseku, posle sedam godina uzgoja.

Zasad lešnika iziskuje ulaganja koje na samom početku mogu delovati ogromno.

Međutim, to su dugoročna ulaganja, koja nije potrebno „obnavljati“ dugi niz godina.

Portal Nova.rs obavio je detaljnu analizu – uračunali smo sve troškove koji su potrebni za početak sopstvene poljoprivredne proizvodnje, a kao primer smo uzeli zasad od pet hektara.

Priprema zemljišta

Priprema zemljišta za sadnju i dalju obradu je primer investicije koju je potrebno obaviti samo jednom.

Prvi korak je „razbijanje“ zemljišta, odnosno proces uklanjanja kamenja i „omekšavanja“ zemljišta, što je zapravo priprema za sve što dolazi kasnije. Ovo košta oko 1.920 evra za površinu od pet hektara zemljišta.

Sledi đubrenje zemljišta, koje košta 1.280 evra. Nakon đubrenja, slede nešto povoljniji koraci. To su oranje, koje košta 380 evra, a potom i drljanje, čija je cena za pet hektara oko 410 evra.

Kao poslednji korak u pripremi zemljišta dolaze obrada i nivelisanje, odnosno ravnanje površine. Za površinu zasada koju koristimo kao primer, to košta 1.050 evra.

Dakle, za pripremu zemljišta potrebno je izdvojiti 5.040 evra. Iako ovaj iznos nije mali, ulaganje je dugoročno. Kada uzgajivač lešnika ove korake uradi, nema potrebe da ih kasnije ponavlja.

Postavljanje zasada

Sledeće što uzgajivač treba da uradi jeste da postavi zasad. U ovaj korak spadaju merenje, koje košta 490 evra, a potom sadnja. Za sadnju lešnika na zemljište površine pet hektara potrebno je 8.035 evra. Ukupno, to je 8.525 evra, ali je i ovo dugoročna investicija.

Upravljanje zasadom

Prvi korak u ovom delu posla je suzbijanje korova, koje se tokom prve godine ne radi. U drugoj i trećoj godini cena ove usluge za pet hektara je 3.715 evra. Od četvrte do šeste godine ovo košta 1.390 evra, a od sedme godine pa nadalje 1.270.

U ovu vrstu ulaganja spada i đubrenje. Tokom prve tri godine, ovo košta 810 evra. Od četvrte do šeste godine iznos je veći – 1.205 evra. Od sedme godine, pa tokom narednih, cena je 1.570 evra.

Sledeći trošak je orezivanje leske, koje se radi i pre prvih plodova. Razlog za to je postizanje pravilnog granjanja. Tokom prve tri godine, ovo košta 230 evra. Kasnije, od četvrte do šeste godine, kada leska rađa, cena je znatno viša – 1.145 evra. Od sedme godine proizvodnje, pa nadalje, ova cena će biti 1.385 evra.

Navodnjavanje se plaća 335 evra godišnje.

To znači da će upravljanje zasadom tokom prve godine koštati 1.375 evra. Tokom druge i treće godine, ovi troškovi će iznositi 5.090 evra, a od četvrte do šeste – 4.075. Od sedme godine pa nadalje, troškovi upravljanja zasadom iznosiće 4.560 evra.

Kupovina zemljišta

Prema dostupnim informacijama na sajtovima za oglašavaje, ar plodnog zemljišta može da se kupi i za 70 evra, što je za površinu koju smo koristili kao primer, pet hektara – 35.000 evra.

Na to treba dodati ostale režijske troškove od oko 250 evra mesečno, odnosno 3.000 godišnje.

Ostala ulaganja

Što se tiče ostalih ulaganja, većina njih je “jednom za svagda”, a postoje izuzeci kod kojih je potrebno ponovno ulaganje, ali tek nakon deset godina. Jedna od takvih stavki je ograđivanje parcele, što je u datom primeru trošak od 2.550 evra. Ponovno ulaganje biće potrebno za desetak godina, ali će tada ulog biti znatno niži – oko 640 evra.

Vetrobrani su sledeći trošak, koji će budućeg uzgajivača koštati oko 300 evra.

Sledi postavka izvora vode, poput bunara, vodovnodne mreže i sistema za navodnjavanje, što je ukupan trošak od 42.750 evra.

Za alatke, potrebno je još oko 500 evra. Tu su i traktori, koji se u proseku kreću od 20.000 do 70.000 evra. Međutim, postoji mogućnost iznajmljivanja, a naplata se vrši po danu korišćenja i u proseku iznosi 500 evra.

Dakle, u startu je potrebno uložiti više od 80.000 evra, ukoliko uzgajivač ima želju da se ozbiljno posveti ovom poslu. Ako odluči da kupi sopstvene traktore i ostale mašine, a ne da ih iznajmljuje, ovaj iznos može da bude daleko veći. Međutim, kako se veliki deo troškova ne ponavlja tokom godina, uloženo je i te kako moguće vratiti.

Kada se očekuje prva zarada?

Prema mišljenjima stručnjaka, proizvodnja dovoljna za dalju prodaju počeće najčešće u petoj ili šestoj godini, što znači da je potrebno vreme da bi se uložen novac vratio.

Međutim, prosečan prinos po hektaru tada iznosi oko dve do tri tone lešnika. To znači da prinos na pet hektara iznosi od 10 do 15 tona.

Prosečna otkupna cena za kilogram lešnika je oko 400 dinara, što znači da će prihod od prodaje u petoj godini uzgoja biti od 35.000, pa i više od 50.000 evra.

Dakle, iako su na početku potrebna velika ulaganja, a na prvu zaradu treba čekati nekoliko godina, uloženo je ipak moguće vratiti. Prvi profit, u zavisnosti od toga koliko je uloženo na početku – da li su traktori jeftiniji ili skuplji, kupljeni ili iznajmljeni, najčešće dolazi nakon sedam godina uzgajanja, zavisno od toga koliko prinosa donesu sadnice.

Izvor: nova.rs