Sombor.info

Rak grlića materice svakako je jedna od najvećih pretnji po zdravlje žena, s tim što se preko 85% obolelih i umrlih javlja upravo u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Zato je Svetska zdravstvena organizacija, kao prioritet, u narednim godinama postavila globalnu eliminaciju infekcije humanog papiloma virusa (HPV), koja uzrokuje najmanje pet vrsta raka. Infekcija HPV virusom može da se uspešno iskoreni kolektivnom imunizacijom.

Šta je Humani papiloma virus (HPV)?

Humani pailoma virus (HPV) velika grupa virusa, od preko 200 tipova, koji inficiraju bazalne epitelne ćelije kože i sluzokože. Većina tipova HPV ne predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi, jer uzrokuju bezazlene infekcije kože i sluzokože usta i ždrela (npr. bradavice), od kojih neke spontano prolaze posle izvesnog vremena. Međutim, istraživanja Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Sjedinjenim Američkim Džavama, su pokazala da oko četrdeset tipova izazivaju infekcije genitalnih organa kod žena i muškaraca, a čije posledice mogu biti fatalne.

Kako se možemo zaraziti HPV-om?

Ova grupa virusa se najčešće prenosi seksualnim kontaktom, pa se baš zbog toga HPV infekcija smatra najčešćom seksualno prenosivom bolešću današnjice.

Iako osoba nema simptome i znake infekcije, može biti prenosilac i zaraziti partnera, kome se bolest može ispoljiti nakon nekoliko godina od inicijalnog kontakta. Ostali putevi prenosa su:

direktnim kontaktom koža na kožu,
putem kontaminiranih predmeta (seksualna pomagala),
kao i vertikalna transmisija sa zaražene majke na novorođenče prilikom porođaja. Tada dete oboljeva od rekurentne respiratorne papilomatoze - RRP, bolesti koja se karakteriše prisustvom bradavica po čitavoj sluzokoži respiratornog trakta.

Učestalost infekcija HPV-om

Istraživanja Svetske zdravstvene organizacije su pokazala da je 80% seksualno aktivnih osoba u nekom trenutku svog života zaraženo bar jednim tipom HPV-a, a od toga polovina u uzrastu od 15 do 24 godine. Na globalnom nivou je preko 630 miliona ljudi zaraženo HPV virusom, a podjednako su zastupljena oba pola. Na osnovu ovih podataka jasno je da je infekcija HPV - om vrlo česta, a svake godine se registruje 14 miliona novozaraženih osoba.

Koje bolesti izaziva HPV?

Većina oboljenja koje izaziva ovaj virus su bez simptoma, dakle osoba ne zna da ima infekciju. Takođe, 9 od 10 infekcija HPV-om prođe spontano tokom dve godine, ali HPV infekcija može trajati dugi niz godina i dovesti do veoma ozbiljnih, smrtonosnih bolesti.

U zavisnosti da li izazivaju maligna oboljenja ili ne, svi tipovi HP virusa se dele na:

nisko rizične (tipovi 6 i 11),
visoko rizične (tipovi 16, 18, 31, 33, 45, 52, 58).

Nisko rizični tipovi izazivaju genitalne bradavice (kondilome), koji ne vode ka karcinomu, ali su uporni, izazivaju nelagodnost, svarb i često se vraćaju nakon uklanjanja.

Visoko rizični tipovi, kako navodi Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Sjedinjenim Američkim Džavama, uzrokuju:

karcinom grlića materice u 99,7% slučajeva,
karcinom vagine u (75%) slučajeva,
karcinom vulve (69%) slučajeva,
karcinom penisa (63%) slučajeva,
karcinom anorektalne regije (91%) slučajva,
kao i orofaringealni karcinom (karcinom usta, jezika i ždrela) u 70% slučajeva.

Sve ove bolesti su dugo asimptomastke, dakle ne izazivaju bilo kakve tegobe i osoba ne zna da je bolesna. Zbog toga se dijagnoza postavlja tek nakon 10-15 godina, a propušta se rani početak oboljenja kada su ovi karcinomi izlečivi u potpunosti.

Rak grlića materice u Srbiji

Po podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović - Batut“ u Srbiji godišnje oboli oko 1.500, a premine oko 700 žena od karcinoma grlića materice. Po ovim podacima naša zemlja je na neslavnom drugom mestu u Evropi. Takođe, u poslednjih 10 godina prisutan je trend rane pojave simptoma ove bolesti, u životnoj dobi od 32 do 35 godina, kako kod nas, tako i u svetu.
Ovi podaci su zaista zabrinjavajući i poražavajući ako uzmemo u obzir činjenicu da postoji vakcina koja sprečava nastanak ovog oboljenja.

Šta je HPV vakcina?

HPV vakcina je neživa vakcina napravljena od jednog virusnog proteina (L1 kapsidnog proteina) HP virusa. Ona je devetovalentna, što znači da štiti od devet tipova HPV-a, od kojih 7 tipova najčešće izazivaju karcinome (16,18, 31,33, 45, 52, 58), a dva tipa kondilome (6,11).Ova vakcina nije nova, u svetu se primenjuje od 2006. godine i do sada je dato preko 500 miliona doza.

Tokom 18 godina koliko se vakcina primenjuje rađene su brojne studije ispitivanja i praćenja bezbednosti vakcine. Do sada nije zabeležen nijedan slučaj teže komplikacije, niti oboljevanja.

Bitno je naglasiti da sama vakcina ne može da uzrokuje HPV infekciju, jer u njoj nije prisutan virus, već samo jedan njegov protein. Takođe, dokazano je da vakcina ne izaziva autoimunska oboljenja, pa je zbog svega navedenog Svetska zdravstvena organizacija HPV vakcinu svrstala u red ekstremno bezbednih.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da vakcina štiti 95% - 100% od prekanceroznih lezija i karcinoma. Najbolji pokazatelj efikasnosti HPV vakcine je Australija koja je među prvima počela sa primenom iste i zahvaljujući njoj smanjila stopu infekcije HPV-om za čak 92%. Posebno je značajno što se za 70% smanjila stopa prekanceroznih lezija grlića materice u uzrastu do 20 godina, a za 50% u uzrastu od 20 do 24 godine.

Ko bi trebalo da se vakciniše HPV vakcinom?

Deca uzrasta od 9 do 19 godina bi prevashodno trebalo da prime HPV vakcinu. Preporuka je da se vakcinacija izvrši pre stupanja u seksualne odnose, što je idealno u uzrastu od 9 do 15 godina zbog najbolje efikasnosti vakcine. Međutim, raniji seksualni kontakt nije kontraindikacija za primenu ove vakcine, već naprotiv. Tokom seksualnog odnosa se možemo zaraziti jednim ili dva tipa HPV-a, ali nas vakcina štiti od preostalih tipova.

Česta zabluda kod roditelja je da bi trebalo sačekati da devojčica dobije menstrualni ciklus, pa tek onda da se vakciniše. Ova dva fenomena nikako nisu povezana i dete može da primi vakcinu nevezano od ciklusa.

Dečaci bi apsolutno trebalo da prime HPV vakcinu, jer ne samo da tako prestaju da budu prenosioci infekcije, već štite sebe od:

kondiloma,
karcinoma usta,
karcinoma ždrela,
karcinoma penisa i
karcinoma anorektalne regije.

Imunokompromitovane osobe, poput dece koja boluju od hroničnih inflamatornih bolesti creva, cistične fibroze, i ostale imunološke bolesti, bi svakako trebalo da prime ovu vakcinu. Postoje brojna istraživanja koja su došla do ovog zaključka.

Žene po preporukama HPV vakcinu mogu da prime do 26 godina, a muškarci do 21 godine života. Pojedine studije su pokazale efikasnost vakcine i kod žena starosti od 25 do 45 godina.

Da li HPV vakcina ima neželjene efekte?

Kao i svaka vakcina, tako i vakcina protiv HP virusa može izazvati blagi otok i crvenilo na mestu primene ili dovesti do povišene temperature koja prolazi za 24 sata. U retkim slučajevima se može javiti kratkotrajna glavobolja nakon aplikovanja vakcine.

Jedna od najčešćih zabluda jeste da HPV vakcina utiče na plodnost. U svim sprovedenim istraživanjima je dokazano da ova vakcina ne utiče na plodnost, čak naprotiv. Jedna studija iz Italije pokazala je da HPV vakcina ima preventivnu ulogu za plodnost kod muškaraca.

Koliko dugo je osoba zaštićena nakon HPV vakcine?

Istraživanja u poslednjih 18 godina su pokazala da vremenom nivo antitela stvorenih HPV vakcinacijom ne opada. Dakle, vakcina vremenom ne gubi na efikasnosti i zasigurno je, da je zaštita dugotrajna, a da li je doživotna, vreme će pokazati.

Koliko doza HPV vakcine se prima?

Deca uzrasta od 9 do 14 godina primaju dve doze i to drugu šest meseci nakon prve. Deca od navršenih 15 godina života primaju tri doze vakcine. Razlika u broju doza postoji samo zato što je pokazano da mlađa deca brže stiču imunitet, pa im nije potrebna treća doza.

Sam proces vakcinacije je vrlo jednostavan i na vama je samo da zakažete pregled kod pedijatra koji će kliničkim pregledom ustanoviti da dete može da primi vakcinu i odmah će ista biti aplikovana.

Šta je HPV atlas?

HPV vakcinacija je uvedena u 145 zemalja sveta, a samo u 47 zemalja su se stekli uslovi da se vakcinišu oba pola. HPV atlas predstavlja uporedni pregled aktivnosti 47 evropskih zemalja na polju prevencije bolesti koje izazivaju HP virusi.
Srbija se prvi put našla na HPV atlasu 2023. godine i zauzela 29. mesto, što se može smatrati optimističnim ako uzmemo u obzir da je kod nas vakcinacija dostupna samo dve godine, a u istom rangu smo sa zemljama poput Kipra, Slovenije i Španije u kojima je HPV vakcina prisutna mnogo duže.

"Vakcina protiv HP virusa je bezbedna, efikasna i dostupna u našoj zemlji, a time činite mnogo za budućnost i zdravlje svog deteta", poručuje dr Marija Kostić Vučićević.

Izvor: B92.net

Punjenje mobilnog telefona postalo nam je svakodnevica, ali mnogi pri tome prave jednu grešku koja dodatno uništava bateriju telefona.

U nastavku pročitajte šta bi trebalo da izbegavate kako bi vam baterija duže bila u dobrom stanju.

U Androidima se nalazi litijum-jonska baterija koja ima niz prednosti, uključujući izdržljivost i niske troškove proizvodnje. Ali ove baterije imaju i neke nedostatke koji su posebno uočljivi kako prolaze godine i počinju da se kvare.

Imajući to na umu, stručnjaci za tehnologiju i pametne telefone imaju savete o tome šta bi trebalo da izbegavate kada punite svoj Android kako ne biste još brže potrošili baterije.

Gotovo ispražnjena baterija

Ne bi trebalo da stavljate mobiilni na punjenje tek kada je baterija gotovo potpuno ispražnjena. Prema rečima stručnjaka, ako baterija padne na nula odsto, to je jedna od najštetnijih stvari koju možete napraviti za svoj telefon upravo zbog vrste baterija koje se nalaze u Androidima.

“To nije idealno za dugoročno zdravlje vašeg mobilnog. Litijumske baterije imaju ograničen broj ciklusa, što znači da se ćelija može isprazniti i ponovno napuniti samo ograničen broj puta”, rekla je Eloiz Tobler, stručnjakinja za pametne telefone.

Ne ostavljajte uređaj na punjaču tokom noći

Takođe, ne želite ni da se vaš telefon previše puni jer i to može da izazove štetu.

“Nemojte ostavljati mobilni na punjaču tokom noći, dok spavate. Ako ostavite mobilni da se konstantno satima puni dok je baterija na 100 odsto, opterećujete bateriju izlažući je višim naponima duže vreme”, objašnjava Tobler.

Umesto da čekate do poslednje sekunde da napunite svoj Android, stručnjaci preporučuju da uvek imate delimično punjenje, a to podrazumeva da pazite na to da vam je baterija uvek između 20 i 80 odsto.

Osim toga, da bi vam baterija trajala duže, izbegavajte još neke učestale greške, kao što je izlaganje uređaja ekstremnim temperaturama, piše Best life.

Dobijanje stalnog boravišta u evropskim zemljama nije lako, ali postoje opcije koje omogućavaju relativno brz i jednostavan proces za one koji su spremni da ulože u zemlju ili ispunjavaju druge specifične uslove. Portugal, Malta, Kipar i Grčka su zemlje u kojima put do stalnog boravišta nije tako komplikovan, čak ni za građane Srbije.

Ako u Evropi tražite „utočište“, zemlje u kojima je 2025. relativno lako doći do stalne boravišne dozvole su Portugal, Malta, Kipar i Grčka. Bar prema navodima Global Citizen Solutions, firme koja se bavi savetovanjem i pružanjem informacija o migraciji.

Dobijanje stalnog boravišta je ključni korak za sve koji žele da se nasele u nekoj strani zemlji. Ovo pravo znači da možete legalno boraviti, raditi i živeti u toj zemlji bez potrebe za stalnim obnavljanjem vize ili drugih privremenih dozvola. Takođe, stalno boravište često uključuje i pristup osnovnim socijalnim uslugama kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje i penzije, a u mnogim slučajevima može biti korak ka dobijanju državljanstva.

Za mnoge ljude, proces migracije u evropske zemlje može biti dugotrajan i komplikovan, ali sa pravim informacijama i pripremom, mogućnosti su brojne. Stalne boravišne dozvole ne samo da omogućavaju bolji kvalitet života, već otvaraju vrata za poslovne i lične prilike koje možda nisu dostupne u domovini. Kada je reč o građanima Srbije, postupak može varirati u zavisnosti od zemlje, ali mnoge evropske države imaju fleksibilne opcije koje olakšavaju migraciju za ljude izvan EU.

Portugal

Portugal je jedna od najpopularnijih destinacija za migrante, i to s dobrim razlogom. Ova zemlja nudi jednostavan i transparentan sistem za dobijanje stalnog boravišta, koji je prilagođen i za osobe izvan EU, uključujući i građane Srbije. Najčešći način za dobijanje boravišta u Portugalu je putem programa za Zlatnu vizu, koja se dodeljuje onima koji investiraju u zemlju — najčešće kroz kupovinu nekretnina ili otvaranje preduzetničkog poduhvata.

Nakon pet godina boravka u Portugalu sa Zlatnom vizom, možete aplicirati za stalno boravište. Važno je napomenuti da Portugal nije samo zemlja koja nudi jednostavne uslove za dobijanje boravišta, već je i zemlja s izuzetno visokim kvalitetom života, što privlači mnoge ljude koji žele da presele u EU.

Malta

Malta je još jedna zemlja koja se izdvaja zbog svojih povoljnih imigracionih politika. Za one koji žele da dobiju stalno boravište na Malti, postoji nekoliko opcija, uključujući i investicione programe. Najpoznatiji je program koji se zove „Malta Permanent Residency Programme“ (MPRP), koji omogućava investitorima da dobiju stalno boravište u zamenu za ulaganje u zemlju, bilo kroz kupovinu nekretnina ili donacije u vladi odobrene fondove - piše Nova.rs.

Za građane Srbije, proces je relativno jednostavan, uz minimalne uslove. Postoji obaveza da se investiraju sredstva u zemlji, a nakon nekoliko godina boravka možete aplicirati za stalno boravište. Malta je privlačna destinacija i zbog svoje članstva u EU, što znači da korisnici ovog programa mogu koristiti sve privilegije unije.

Kipar

Kipar je dugo bio popularan zbog svojih fleksibilnih uslova za imigrante, iako su u poslednjim godinama uslovi postali stroži. Ipak, Kipar nudi mogućnosti za dobijanje boravišta uz investicije, kroz program poznat kao Cyprus Permanent Residency Programme. Ovaj program omogućava investitorima da dobiju stalni boravak u zemlji putem ulaganja u nekretnine ili druge oblike kapitala.

Za građane Srbije, Kipar je atraktivna destinacija jer nudi jednostavan proces apliciranja i relativno brzu obradu zahteva. Nakon što dobijete stalni boravak, možete uživati u pogodnostima koje ova zemlja nudi, kao što su porezi sa niskim stopama i kvalitetno obrazovanje.

Grčka

I Grčka ima program Zlatna viza koji omogućava stranim državljanima da dobiju boravište nakon ulaganja u nekretnine u vrednosti od najmanje 250.000 evra. Ovaj program je posebno popularan među onima koji žele da se smeste u južnu Evropu, a takođe je vrlo atraktivan zbog mogućnosti da se živi u zemlji sa bogatom kulturnom baštinom i razvijenim turizmom.

Za građane Srbije, Grčka je pogodna destinacija jer su procedura i administrativni zahtevi u ovom procesu relativno jednostavni. Nakon nekoliko godina boravka, moguće je aplicirati za stalni boravak.

Ako razmišljate o migraciji, najvažnija stvar je da se informišete o svim aktuelnim programima i uslovima, kao i da pratite promene u zakonodavstvu. Najbolje je da se konsultujete sa stručnjacima u oblasti imigracije i uvek se pridržavate zvaničnih izvora informacija.

Većina je u nekom trenutku imala lošu noć. Od toga da se teško zaspi, stalnih buđenja tokom noći, do neadekvatne temperature – ili je prevruće ili prehladno.

Nedostatak sna može dovesti do slabosti, manje produktivnosti i češćih grešaka.

Stručnjaci daju nekoliko saveta kako da sebi pomognete ako se niste dobro naspavali tokom noći - piše N1 Srbija.

„Preporučujemo da sledeće noći spavate u uobičajeno vreme za spavanje. Ne želimo nužno da podstičemo duge dremke tokom dana, jer to narušava kvalitet sna sledeće noći“, rekla je stručnjakinja za spavanje Nensi Foldvari za Nextar.

Takođe je savetovala odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svakog dana.

Ako ne možete da odolite da odspavate dan posle loše prespavane noći, Folvari preporučuje da to ne bude duže od 20 minuta.

„Ako je dnevni odmor duži, može se desiti da nećete biti umorni kada dođe vreme za spavanje“, dodala je ona.

Pored toga, umerena konzumacija kofeina, vežbanje i sunčeva svetlost takođe mogu pomoći. Foldvari je naglasio da treba izbegavati preterano spavanje da bi se nadoknadio izgubljeni san jer to može imati ozbiljne posledice. Nedostatak sna takođe nije dobar, prenosi N1 Slovenija.

„Sada znamo da hronična deprivacija sna dovodi do povećanja telesne težine i povećava rizik od dijabetesa“, rekla je ona, dodajući da se rizik od kardiovaskularnih bolesti i hipertenzije takođe može povećati.

U utorak, 4. februara 2025. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Darivanje“, umetnika Nenada Vujnovića (Nješ), s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 28. februara 2025. godine.

Nenad Vujnović – Nješ je rođen 1956. godine u Odžacima. Slika od gimnazijskih dana, a sa ovom izložbom obeležava pedeset godina od svoje prve izložbe. Preko trideset godina je bio bankar, od čega dvadeset godina menadžer. Kroz ceo taj period ljubomorno je čuvao svoj slikarski dar da bi 2015. godine dao otkaz i postao profesionalni slikar. Od tada započinje najplodniji period u kome je izradio preko četiristo slika i održao preko dvadeset izložbi. Klasičan slikarski iskaz Nješ vešto i originalno kombinuje sa raznim drugim neumetničkim predmetima. Time bogatstvo ideja i kombinacija tehnika jeste Nješov zaštitni znak. Za svoje slikarstvo kaže da je to “realni nadrealizam”. Sve njegove izložbe nose naziv “Darivanje”, jer smisao života je otkriti svoj dar, a svrha pokloniti ga – darivati. Nješ živi i radi u Odžacima gde ima svoj atelje u kome drži i slikarske družionice za osnovce.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 29. januara, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.
Iz Crvenog krsta napominju da su rezerve krvi drastično smanjene, te pozivaju sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 28. januar

Odbojkašice Volejstars prekinule su seriju od dva uzastopna neuspeha. Kljajićevčanke su tokom vikenda gostovale u Čačku gde su savladale domaći Borac sa 1:3 (18:25, 20:25, 25:17, 14:25).

Gošće su odlično otvorile meč. Vrlo brzo su stekle dva seta prednosti. U trećem su se malo više opustile što su domaće igračice iskoristile i prepolovile zaostatak u setovima. Ipak, u poslednjem četvrtom setu igračice trenera Vladimira Karanovića su pokazale i dokazale svoj kvalitet i tako potvrdile devetu prvenstvenu pobedu u šampionatu Prve lige Srbije. Trenutno su na šestoj poziciji na tabeli sa 28 prikupljenih bodova.

Tokom vikenda poredstoji im duel sa niškom Desetkom. Ekipa iz Kljajićeva je apsolutni favorit u ovom susretu. Nišlijke dolaze u Sombor sa samo jednim osvojenim bodom. Meč se igra u nedelju, 2. februara od 18.30 časova u Velikoj sali Gradske hale Mostonga.

Izvor. somborsport.org

Pre 80 godina sovjetske trupe su oslobodile Aušvic-Birkenau, logor smrti koji je postao središte Holokausta.

Za manje od četiri godine, nacistička Nemačka je u Aušvicu sistematski ubila najmanje 1,1 milion ljudi.

Skoro milion od njih bili su Jevreji.

Oni koji su deportovani u logor bili su usmrćeni gasom, izgladnjivanjem, prinudnim radom, pa čak i u medicinskim eksperimentima.

Ogromna većina umrla je u logoru za istrebljenje Aušvic-Birkenau.

Šest miliona Jevreja umrlo je u Holokaustu – nacističkoj kampanji da se istrebi evropsko jevrejsko stanovništvo.

Aušvic je bio u središtu tog genocida.

Među ostalima koji su izgubili živote su Poljaci, Romi i ruski ratni zarobljenici.

Do trenutka kada je sovjetska Crvena armija ušla u Aušvic 27. januara 1945, ostalo je samo oko 7.000 zatvorenika.

Desetine hiljada drugih već su bili primorani da krenu u „marševe smrti“ dok su se nacisti povlačili na zapad.

Kada su oslobodici stigli, pisac Primo Levi – jedan od najslavnijih preživelih – ležao je u logorskoj bolnici, oboleo od šarlaha.

Vojnici su upućivali „neobične poglede pune stida ka opruženim telima, trošnim kolibama i nama nekolicini preživelih“, napisaće on kasnije.

„Nisu nas pozdravili niti se smešili; delovali su kao da ih muči ne samo saosećanje već i… Osećanje krivice što takav zločin uopšte postoji.“

„Videli smo izgladnele, izmučene, iscrpljene ljude“, rekao je vojnik Ivan Martinuškin prisećajući se oslobođanja preživelih u logoru smrti.

„Videli smo im u očima da su srećni što su spašeni od ovog pakla.“

Šta je Holokaust?

Kad su nacisti došli na vlast 1933. godine, počeli su Jevrejima da oduzimaju svu imovinu, slobodu i prava zagarantovana zakonom.

Posle invazije na Poljsku 1939. godine, nacisti su počeli da deportuju jevrejski narod iz Nemačke i Austrije u Poljsku, gde su stvarali geta kako bi ih razdvojili od ostatka stanovništva.

Tokom invazije na SSSR 1941. godine, nacisti su kampanju istrebljenja pojačali do kraja.

Nacisti su o invaziji govorili kao o rasnom ratu između Nemačke i Jevreja, Slovena i Roma.

Grupe nemačkih vojnika zvane Ajnzacgrupe išle su širom osvojenih zemalja Evrope i ubijale civile.

Do kraja 1941. godine, ubile su 500.000 ljudi, a do kraja 1945. oko dva miliona – 1,3 miliona od toga bili su Jevreji.

Iza linija fronta, nacistički komandanti eksperimentisali su sa načinima masovnog ubijanja.

Plašili su se da je streljanje suviše stresno za njihove vojnike, tako da su smislili mnogo efikasniji način.

Eksperimentalni kamioni dušegupke korišćeni su za ubijanje mentalno zaostalih u Poljskoj još 1939. godine.

Otrovna isparenja puštana su u odeljak sa sedištima da bi ugušila one koji sede unutra.

U zimu 1941. godine, nacisti su izgradili gasne komore u Aušvicu.

Nacističke vođe su se sastale u januaru 1942. godine da koordinišu pokolj.

Na Vanzejskoj konferenciji, kako je taj sastanak postao poznat, složili su se oko onoga što su nazvali „konačno rešenje jevrejskog pitanja“ – pogubljenje kompletnog evropskog jevrejskog stanovništva od 11 miliona ljudi, likvidacijom i prisilnim radom.

Šta je bio Aušvic?

Aušvic je prvobitno bila poljska kasarna u južnoj Poljskoj.

Nacistička Nemačka izvršila je invaziju i okupirala Poljsku u septembru 1939. godine, a u maju 1940. godine pretvorila ovu lokaciju u zatvor za političke zatvorenike.

Ova zona – sa zloglasnim Arbeit Macht Frei ispisanim na nemačkom iznad ulaza (u prevodu „rad oslobađa“) postala je poznata kao Aušvic I.

Ali kako su se rat i Holokaust nastavljali, nacistički režim je u velikoj meri proširio taj lokalitet.

Prvi zatvorenici usmrćeni gasom bila je grupa poljskih i sovjetskih zatvorenika u septembru 1941. godine.

Narednog meseca, započeti su radovi na novom logoru, Aušvic II-Birkenau.

Ovo je postalo mesto na kom su smeštene ogromne gasne komore u kojima je do novembra 1944. godine ubijeno stotine hiljada ljudi, a njihova tela spaljivana su u krematorijumima.

Birkenau je trebalo da postane najveći od šest nacističkih logora smrti.

Druga tri, u Belžecu, Sobiboru i Treblinki, takođe su završena 1942. godine.

Prvi transport Jevreja u Aušvic II-Birkenau bio je 999 žena i devojaka iz Slovačke u martu 1942. godine, nakon čega su odmah usledile deportacije iz Francuske, a kasnije iz Holandije i Belgije.

Do 1944, 12.000 Jevreja je bilo ubijano svakog dana.

Nemačka hemijska kompanija IG Farben izgradila je i vodila fabriku sintetičke gume u Aušvicu III-Monovic.

Druge privatne kompanije kao što su Krups i Simens-Šukert takođe su imale fabrike u blizini, da bi mogle da koriste zatvorenike kao robove.

I Primo Levi i nobelovac Eli Vizel preživeli su koncentracioni logor Monovic.

Kad je Aušvic konačno oslobođen, imao je više od 40 logora i podlogora.

Kako je Aušvic funkcionisao?

Ljudi iz svih delova Evrope trpani su u vozove bez prozora, toaleta, sedišta ili hrane, i prebacivani u Aušvic.

Tu su razvrstavani na radno sposobne i one koje je trebalo odmah ubiti.

Potonjima je naređeno da se skinu goli i poslati su na tuširanje za „dezinsekciju“ – eufemizam za gasne komore.

Nacisti su spaljivali žrtve u pećima

Čuvari sa takozvanog „Higijenskog instituta“ bi tad u zatvorene komore praznili kanistere jakog gasa Ciklon B i čekali da ljudi umru.

Za to je trebalo dvadesetak minuta. Debeli zidovi nisu uspevali da priguše krike onih koji su se gušili unutra.

Potom bi zonderkomando – drugi zatvorenici, obično Jevreji prisiljeni da rade za čuvare pod pretnjom smrću – uklanjali veštačke udove, naočare, kosu i zube pre nego što su odvlačili leševe u krematorijume.

Pepeo od tela je zakopavan ili korišćen kao đubrivo.

Imovina ubijenih u gasnim komorama i onih poslatih na prinudni rad razvrstavana je u delu logora znanom kao „Kanada“ – nazvanim tako zato što je ova država doživljavana kao zemlja izobilja.

Ko su bile žrtve?

Kako su se sovjetske trupe približavale, SS čuvari su želeli da prikriju zločine i pokušali da unište opsežnu zatvorsku dokumentaciju, što je otežalo precizno prebrojavanje žrtava.

U akademskim studijama je u međuvremenu utvrđeno da je u Aušvic stiglo ukupno skoro 1,3 miliona ljudi.

Tamo je umrlo oko 1,1 milion njih.

Ogromnu većinu žrtava činili su Jevreji iz svih delova Evrope koje su okupirali nacisti.

U Aušvicu je ubijeno skoro milion Jevreja.

Jedan upečatljiv primer bili su mađarski Jevreji.

U periodu od samo dva meseca, između maja i jula 1944. godine, Mađarska je u Aušvic prebacila 437.000 Jevreja.

Nemačka država je u kompleksu Aušvica usmrtila i oko 75.000 poljskih civila, 15.000 sovjetskih ratnih zarobljenika, 25.000 Roma i Sinta, kao i homoseksualaca i političkih zatvorenika.

Šta se desilo kad je Aušvic oslobođen?

Nemačke vlasti su krajem 1944. godine naredile obustavu usmrćivanja gasom i uništenje gasnih komora i krematorijuma, kako su se sovjetske trupe sve više probijale na zapad.

Ubrzo potom, gomila ukradenih dragocenosti iz sektora Kanada prebačena je u Nemačku.

Čvrsto rešeni da izbrišu sve dokaze zločina, nacisti su naterali desetine hiljada preostalih zatvorenika da marširaju na zapad do drugih koncentracionih logora, kao što su Bergen-Belzen, Dahau i Zaksenhauzen.

Oni koji su bili suviše bolesni da hodaju su ostali; svako ko je zaostao tokom marša bio je na licu mesta ubijen.

Kad su sovjetske snage ušle u logor 27. januara 1945. godine, zatekle su svega nekoliko hiljada preživelih, zajedno sa stotinama hiljada komada odeće i nekoliko tona ljudske kose.

Vojnici su se kasnije prisećali da su morali da ubeđuju preživele da nacista stvarno više nema.

U govoru na obeležavanju 50. godišnjice oslobođenja, Eli Vizel je izjavio da su nacistički zločini u Aušvicu „proizveli mutaciju kosmičkih razmera, utičući na snove i postupke ljudi.“

„Posle Aušvica, ljudsko postojanje više nije isto. Posle Aušvica, nikad više ništa neće biti isto.“

Izvor: BBC na srpskom

Vreme u Srbiji biće danas pretežno sunčano uz malu do umerenu oblačnost, a najviša temperatura biće od 16 do 19 stepeni.

U Timočkoj Krajini i po pojedinim kotlinama južne i jugozapadne Srbije biće nešto hladnije, od 8 do 12 stepeni, objavio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Duvaće slab i umeren vetar, na severu Vojvodine i u planinskim predelima ponegde i jak, južni i jugoistočni.

Prema prognozi RHMZ, u većini mesta dnevna temperatura zadržaće se i u utorak znatno iznad proseka.

U utorak se očekuje vetrovito i toplo vreme uz najvišu dnevnu temperaturu od 16 do 19 stepeni, osim u Timočkoj Krajini gde će biti hladnije – oko 10 stepeni.

Duvaće umeren i jak južni i jugoistočni vetar koji će krajem dana biti u slabljenju. Tokom dana očekuje se postepeno naoblačenje sa zapada, koje će popodne u severnim i zapadnim, a uveče i noću i u ostalim predelima, usloviti kišu i lokalne pljuskove.

U drugoj polovini sedmice temperatura će biti u postepenom padu, ali i dalje u većini mesta iznad i znazno iznad proseka.

U sredu se očekuje promenljivo oblačno, ujutro i pre podne sa kišom u južnim, a posle podne i u ostalim predelima.

Zatim će biti umereno do potpuno oblačno, mestimično sa kišom, a u četvrtak i sa kratkotrajnim lokalnim pljuskovima.