Učenje kako da se na pravi način razgovara o temama oko kojih se razlikujete sa svojim partnerom(kom) je nešto u čemu se može postati bolji i što može značajno koristiti vezi, tvrde porodični terapeuti.
Zašto prljavi tanjiri ne mogu direktno u mašinu za pranje sudova? Čiji je red da pokupi decu? I zašto stalno to radiš kad znaš koliko me to nervira? Ne, nema veze, u redu je, dobro sam!
Verovatno – ako ste deo dugogodišnje veze – ova vrsta razgovora vam zvuči poznato. Ili ste možda Džordž i Amal Kluni i nikada se, baš nikada ne svađate. Time se, bar. poznati glumac nedavno hvalio u jednoj američkoj jutarnjoj emisiji – za skoro 12 godina braka, rekao je, on i njegova supruga advokatica nikada se nisu posvađali. „Pokušavamo da pronađemo nešto oko čega bismo se posvađali“, našalio se, prenosti rts.
Da li je zaista moguće posvetiti se nekome dovoljno dugo i kada feromoni prestanu da deluju, a da se, s vremena na vreme, ne posvađate oko novca, roditeljstva ili ko je trebalo da plati račune? Čak i ako je moguće – da li je zdravo? Blaženi brak Klunijevih možda jeste takav, ali za sve nas, kažu stručnjaci, svađa ne mora biti tako loša stvar – sve dok to radimo kako treba.
„Ljudi su skloni da misle kako je mnogo sukoba znak da nešto nije u redu sa vezom, a odsustvo sukoba znači da ništa nije u redu“, ističe bračna terapeutkinja Džoana Harison, autorka knjiga na tu temu – Pet svađa koje svi parovi (moraju) imati i Zašto je pranje sudova važno. „Ali često kada se sukob izbegava, ta osećanja se gomilaju i stvaraju ogorčenost ili pronalaze izlaz negde drugde, a to može biti problematično.“
Očigledno je da nije svaki porodični spor pozitivan. „Svađaje koje ostavljaju jednog od partnera da se oseća nebezbedno ili ih dovodi u opasnost, ili koje su neprijateljske, česte ili nerešene, posebno ako ima dece – to nisu zdrave svađe“, napominje Harisonova. Ali kada je reč o svakodnevnim sukobima i smetnjama u dugogodišnjim vezama, rešavanje problema koji iritiraju često nije samo normalno, već je neophodno.
„Zapravo, svađanje je važna veština za parove“, slaže se Stefan Volters psihoterapeutkinja. Istraživanja su pokazala da tokom mnogih godina, „parovi koji se svađaju zapravo ostanu zajedno mnogo duže nego parovi koji se ne svađaju“, dodaje.
Tehnika svađe može da se nauči
Dobra vest je da možemo postati bolji u načinu kako se svađamo, kaže Voltersova. „To je veština koju treba da vežbamo i učimo. Za mnoge od nas, nažalost, to nam nije bilo baš efikasno u detinjstvu. Možda smo videli roditelje koji su ili izbegavali jedni druge ili su samo vikali jedno na drugo. Ali možemo vežbati i razvijati alate koji pomažu da to bude bolje.“
Ali kako?
Najvažnija stvar – mada ne i najlakša – jeste da prestanemo da pokušavamo da pobedimo, kaže klinički psiholog Linda Bler. „Ovo nije takmičenje. Ovde se radi o tome kako da se bolje razumemo. Kada se naljutimo, razmišljamo crno-belo: pobeđujemo ili gubimo, u pravu smo ili grešimo. Morate pronaći kompromis.“
Nekoliko praktičnih stvari može olakšati proces. Blerova često predlaže da zavađeni parovi vode svoju žestoku debatu negde javno. „Idite na večeru, na primer, jer je manja verovatnoća da ćete početi da vičete. Kada ostanemo mirniji, možemo da vidimo i sivu između crne i bele boje.“
Još jedan savet je da idete u šetnju ili razgovarate jedno pored drugog, tako da ne uspostavljate kontakt očima – „to se kod svih sisara shvata kao pretnja“ – i da pokušate da pristupite stvarima kada ste oboje mirni, savetuje Blerova. „Sve te stvari će vam, bez mnogo truda, pomoći da dođete do rešenja koje nije savršeno ni za jedno od vas, ali je najviše što možete dobiti.“
Harisonova kaže da dobra svađa može biti način za izgradnju međusobnog poverenja. Ona savetuje da svađu posmatrate kao „priliku da saznate nešto o tome šta je vašem partneru važno“.
To će uključivati i malo truda da se stvari poprave kada se svi smire. „Nakon što se prašina malo slegne, možda možete ponovo da se pozabavite i budete radoznali. O čemu se zapravo radilo? Pokušajte da budete malo detektiv. ‘Mučim se da shvatim šta te je toliko iznerviralo to što sam ostavila cipele tamo. Da li su samo cipele problem?’“
Kako se svađati
Šta treba raditi:
– Izaberite pravi trenutak. „Tajming je sve kada želite da razgovarate o teškoj temi“, kaže Harisonova. Umesto da iznesete primedbu kada su svi zauzeti, bolje „razgovarajte o terminu razgovora. ‘Da li postoji vreme kada bismo mogli da razgovaramo o ovom problemu?’
– Budite radoznali. „Uverite se da postavljate pitanja, ne pokušavajte da dominirate“, upozorava Blerova.
– Preuzmite odgovornost. „Nemojte reći: ‘nerviraš me’“, napominje Blerova. „Recite: ‘Ljuti me kada ti…’“
– Povucite se korak nazad ako stvari postaju previše zagrejane. „Ako se čini da stvari zaista eskaliraju, to je znak da pauzirate razgovor koji više nije razgovor“, kaže Harisonova. Dogovorite se da se vratite na tu temu kasnije kada se oboje ohladite.
Šta ne treba raditi:
– Ne pokušavajte stalno da pobeđujete. Pokušajte da problem učinite svojim zajedničkim neprijateljem.
– Ne gomilajte nezadovoljstva kao municiju koju ćete kasnije upotrebiti. Ako sada nije dobar trenutak za rešavanje stvari, „trebalo bi da obećate sebi da ćete to uraditi u roku od 24 sata“, savetuje Voltersova.
– Iako može biti korisno da svojoj deci budete primer rešavanja sukoba, napominje Harisonova, nemojte pred njima imati žestoke svađe.
– Ne pokazujte prezir, čak ni u žaru trenutka, jer je mnogo teže popraviti štetu nakon toga, ističe Blerova. „Svi mi imamo mane.“
Izvor: n1info.rs
