Sombor.info

Većina studenata posredstvom omladinske zadruge traži posao, s obzirom da zbog obaveza na fakultetu ne mogu da rade puno radno vreme. A upravo preko ovih zadruga mogu da pronađu ono što njima odgovara i što je najbolje - da rade kada njima odgovara. Ali, ti poslovi nisu samo za studente. Mogu da ga rade i oni koji ne studiraju, a ako se pokažu, dobijaju i ugovor za stalno. A dnevnica i više nego dobra - može izaći i do 100 evra.

Sve više studenata traži načine da zaradi dodatni novac ili stekne korisno iskustvo tokom studiranja. Kratkoročni poslovi za studente pružaju odličnu priliku za to.

U većini slučajeva, oni se zapošljavaju posredstvom omladinske zadruge koja im ponudi najpopularnije i najplaćenije poslove. Njima odgovaraju poslovi koji mogu da rade kad imaju slobodnog vremena.

Ali, nisu samo studenti zainteresovani za njih. I mladi koji ne studiraju, zapošljavaju se upravo na ovaj način, odnosno svi do 30 godina starosti.

A koji su to poslovi?

Pojedini poslovi mogu da donesu vrlo dobru zaradu. Na primer, ugostitelji vikendom mogu da dobiju dnevnicu i do 100 evra.

To su i potvrdili iz jedne beogradske omladinske zadruge, rekavši da su i muškarci i devojke zainteresovani za ovaj posao jer mogu da ga rade kad god požele, a najčešće vikendom.

„Najveće interesovanje kod muškaraca i devojaka jeste rad u ugostiteljstvu jer mogu da dobiju dobar bakšiš. Dnevnica je oko 4.000 dinara, ali konobari vikendom izađu i do 100 evra. Sve zavisi od dana, d ali je u pitanju radni dan ili vikend, kao i od samog lokala“, kažu nam iz omladinske zadruge.

Devojke su, kako dodaju, zainteresovane i za promocije, rad u butiku, deklarisanje robe, rad u administraciji i rad u bioskopu. Satnice na ovim poslovima kreću se od 2.500, pa do 4.000 dinara.

Satnice su, podrazumeva se, dosta veće ukoliko imate znanje iz oblasti IT-a, znate strane jezike ili bilo koje računarske veštine.

„Dobro se plaćaju predavači, bilo da su u pitanju strani jezici ili predavači bilo čega, vaspitači… Ljudi preko zadruge često rade poslove u struci, za ono za šta se školuju. Uvreženo mišljenje da su poslovi preko Zadruge samo neki marginalni poslovi je potpuno pogrešna, mi zapravo i ne nudimo takve poslove“, kažu iz Zadruge.

Dostavljač hrane
Dostavljači hrane su takođe visoko rangirani među oglasima za studentske poslove, a u poslednje vreme su veoma popularni.

Kako se navodi na sajtu jedne omladinske zadruge, uslovi za ovaj posao su vozačka dozvola AM, A ili B kategorije. Hrana se raznosi skuterom ili automobilom. Radi se u prvoj ili drugoj smeni, a naravno, postoji mogućnost i dogovora, pa birate dane kada želite da radite.

Ukoliko se koristi automobil, satnica je 190 dinara, dok je skuterom 220 dinara.

Treba napomenuti da studenti mogu zaraditi i mnogo više, ukoliko direktno stupe u kontakt sa nekim od sajtova za dostavu hrane.

U poslednje vreme dostavljači prevoze i električnim biciklom.

Pomoćni radnik u bioskopu

Među traženijim poslovima za studente i druge „omladince“ koji traže posao su i radnici u bioskopu. Trenutno su u ponudi dve opcije i to radnik na blagajni, koji je još zadužen i za služenje hrane i pića, a brine se i o bisokopskim ulaznicima.

U oglasu nije naznačeno koliko traje smena, samo njihov raspon i to u ovom slučaju između 14 sati i 23 sata. A mogu i da ga rade jedan dan, pa naredna dva ne moraju. Dakle, kako njima odgovara.

Raznovrsna je ponuda poslova za omladince – od bioskopa, preko poslatičarnica, do štamparija. A zarade različite. Cena sata se uglavnom kreće od 250 dinara neto do 350.

„Tržište rada leti oživi“

Tržište rada naročito oživi leti, kada i oglašivači beleže veći broj objava za posao.

„Od aprila, pa narednih šest meseci, dolazi do povećane potražnje upravo za sezonskim poslovima. E sad, među sezonske poslove svakako spadaju poslovi iz poljoprivrede, a povećana je potražnja u oblasti ugostiteljstva i građevine. Mladi se u ovim letnjim mesecima najčešće zapošljavaju u oblasti ugostiteljstva, na poziciji konobara“, kažu iz omladinske zadruge.

Dobro plaćeni poslovi su i na građevini – utovar i istovar, gde radnici mogu da zarade dnevnicu i do 5.000 dinara.

Najmanje plaćeni su poslovi kojih ima dosta, a uz to nisu teški, poput lepljenja deklarcija, pakovanja garderobe za butike, skeniranja dokumentacije, rada u knjižarama gde se samo vodi računa da nešto ne nestane.

Ponuda poslova zavisi od zadruge do zadruge, a za neke poslove omladinci jednostavno nisu zainteresovani, tvrde u zadrugama. Zarada za te poslove se uglavnom definiše po kilogramu i zato se malo ko za njih odlučuje.

Dispečer u kol centru brze hrane

Ovo je jedno od popularnijih poslova za članove omladinskih zadruga, a zarade idu i više do 60.000 dinara. Radno vreme neretko odgovara studentima, budući da se radi u drugoj ili trećoj smeni.

Tako na Novom Beogradu postoji otvoreno radno mesto za tu poziciju, a u oglasima piše da je potrebno osnovno poznavanje rada na računaru, kao i da se radi i u noćnoj smeni. Zagarantovan je i topli obrok.

Hostesa

Jedan od veoma dobro plaćenih poslova danas je dnevnica hostese. Iako je u pitanju honorarni posao, ipak, ukoliko se u mesecu zaređaju angažovanja, zarada može da bude velika.

Imajući u vidu da je ovo radno mesto u ponudi na sajmovima ali i konferencijama, kao i privatnim dešavanjima, nema sumnje da ovog posla konstantno ima.

Prema trenutnim oglasima, dnevnica hostese kreće se do 7.000 dinara. Ova naknada namenjena je za puno radno vreme, međutim u zavisnosti od manifestacije može da bude i za samo nekoliko sati angažovanja.

Kako se u opisu oglasa na portalima za oglašavanje poslova može videti, za ovaj posao nisu potrebne nikakve posebne veštine, a ono što se očekuje od osobe uglavnom je da bude komunikativna i prijatnog izgleda.

Ovaj posao radi se tri do četiri puta nedeljeno u smenama od po osam sati.

U ovom slučaju ponuđene su samo druga i treća smena, odnosno radno vreme od 15 do 23 sata ili noćno od 23 do 7 sati ujutru. Naravno, ne mora da se radi svaki dan. Članovi zadruge koji se zaposle na ovom mestu, treba da jave dan ranije d ali sutradan mogu da dođu na posao ili ne.

 Izvor: nova.rs

Srpska čitaonica „Laza Kostić“ u Somboru od 30. novembra do 6. decembra ugostiće izložbu naučnih radova Somboraca, koja ima za cilj da pokaže značaj i dostignuća onih koji su rođeni, školovani ili su radili u Somboru i okolini. Izložba će biti mesto na kom će se predstaviti naučni radovi sugrađana koji su svojim doprinosom obogatili naučnu zajednicu, a namenjena je popularizaciji nauke i inspirisanju mladih da razmotre nauku kao svoj životni poziv.

Izloženi će biti naučni radovi objavljeni u renomiranim časopisima i zbornicima sa konferencija, kao i publikovane knjige autora, koji su značajan doprinos dali u različitim naučnim disciplinama. Autori radova, osim što će prezentovati svoje radove, imaće priliku i da održe kraća predavanja od 15 do 20 minuta. Planirana predavanja obuhvatiće teme o načinima istraživanja, mentalnim i praktičnim koracima u dolaženju do novih otkrića, postupcima patentiranja i praktične primene u industriji, kao i ličnim iskustvima naučnika u radu sa kolegama iz drugih zemalja i različitih naučnih kultura.

„Ova izložba nije samo prilika da upoznamo naučnike među nama, već i da se, kao zajednica, podržimo u ideji da nauka nije samo teorija, već i put stvaranja koji može unaprediti naše društvo. I možda najvažnije, želimo da mladi vide nauku kao mogući izbor za svoj životni poziv,“ izjavili su organizatori.

Svi naučnici i istraživači koji žele da učestvuju pozvani su da svoje radove dostave do 15. novembra, u skladu sa pravilima izložbe. Radovi će biti predstavljeni u fasciklama sa spiskom priloga i naslovnom stranicom koja sadrži podatke o autoru. Pored naučnih radova, autori mogu priložiti i do tri publikovane knjige i radne rukopise koji osvetljavaju proces nastanka istraživanja.

Za više informacija i prijavu radova, zainteresovani se mogu obratiti prof. dr Stevanu Berberu i prof. dr Saši Radojčiću, koji su na raspolaganju za sva dodatna pitanja i organizaciju izložbe.

Izvor: Radio Dunav

Gradska uprava grada Sombora, Odeljenje lokalne poreske administracije,podseća obveznike – fizička lica, preduzetnike i pravna lica da je rok za uplatu četvrte rate poreza na imovinu 14. novembar, dok je rok za uplatu četvrte rate komunalne takse za isticanje firme 15. novembar 2024. godine.

Utvrđeni iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obveznici – pravna lica i preduzetnici su dužni da plaćaju tromesečno, u roku od 15 dana po isteku meseca.

Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreskih obaveza, obveznici ne podležu obračunu i naplati zakonom propisane kamate zbog kašnjenja uplata.

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti Odeljenju lokalne poreske administracije, šalter 2 i 3 Uslužnog centra (zgrada „Županije“) ili na telefone 025/468-152, 025/468-198.

Prijave za jubilarni 40. Festival akustičarske muzike u Sivcu otvorene su još dva dana.

Oni koji se još uvek nisu prijavili mogu to da učine do četvrka, 7. novembra, tako što će poslati autorsku pesmu, kratku biografiju i kontakt telefon putem WeTransfera na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Ovogodišnji Famus, koji se održava 30. novembra u Domu kulture u Sivcu, otvoriće prošlogodišnji pobednik Igor Sakač. Nakon takmičarskog dela publika će imati priliku da uživa u nastupu Ane Stanić, nakon čega će stručni žiri proglasiti pobednika i zatvoriti festival.

Samom festivalu prethodiće otvaranje izložbe ručno izrađenih gitara srpskih graditelja, a izlagači će biti Radovan Jovičić, Dragan Mijačević, Vojin Marić i Goran Lazić. Izložba će biti otvorena u petak, 29. novembra od 19 časova u Plavoj sali Doma kulture.
Generalni pokrovitelji festivala su Opština Kula i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Izvor: nasemesto.rs

Crne mačke su često nepravedno stigmatizovane.

Uprkos njihovoj privlačnosti, mnoge kulture su i dalje sujeverne prema njima, povezujući ih sa lošom srećom, okultnim ritualima, pa čak i vešticama.

Jedno od najstarijih zapadnih verovanja je da susret sa crnom mačkom donosi lošu sreću. Papa Grgur IX je 1233. godine, kao predstavnik Katoličke crkve, navodno proglasio crne mačke za zlokobni znak, čak ih poistovetivši sa demonima, piše Mirror.

Nažalost, ta negativna slika o crnim mačkama je opstala do danas. Iako se u nekim zemljama, poput Engleske, Škotske i Japana, smatraju srećnima, crne mačke se i dalje retko udomljavaju. Ali postoje i drugi razlozi zašto ih ljudi često izbegavaju.

Neki stručnjaci veruju da crna dlaka otežava da se crnim mačkama vidi izraz lica, što ih može učiniti manje privlačnim. Outward Hound objašnjava da to može dovesti do toga da ih potencijalni udomitelji pogrešno percipiraju, prenosi Večernji.hr.

Prema AFB Pet Clubu, crne mačke se udomljavaju 50 odsto ređe od mačaka drugih boja, iako su jednako umiljate.

Organizacija Cat Chat poziva na udomljavanjeu crnih mačaka jer su jednako šarmantne i harizmatične kao i sve druge. Svojom glatkom crnom dlakom i svetlim očima deluju elegantno“.

Stručnjak za dobrobit životinja Katrin Džordž ističe da ne postoje naučni dokazi koji povezuju crne mačke sa nesrećom. On poziva sve ljubitelje mačaka da se odupru zastarelim verovanjima i daju ovim divnim životinjama šansu za topli dom.

Izvor: n1info.rs

U knjizi "Relax and Win: Championship Performance" iz 2012. godine, Lojd Bad Vinter opisuje rutinu koju je kreirala američka mornarica.

Dovoljno kvalitetnog sna je važno za svakog pojedinca. Jedno istraživanje iz 2018. pokazalo je da su ljudi koji spavaju pet do šest sati 19 odsto manje produktivni od ljudi koji redovno spavaju sedam do osam sati noću, a ljudi koji spavaju manje od pet sati su skoro 30 odsto manje produktivni.

Oni su možda duže budni, ali zapravo rade manje.

Možda je to zato što druga istraživanja pokazuju da samo šest sati spavanja čini bilo koji zadatak koji zahteva fokus, duboko razmišljanje ili rešavanje problema mnogo težim. U stvari, kada je reč o pažnji i vremenu reakcije, samo šest sati sna je kao kad popijete nekoliko piva, a spavanje od samo četiri sata je kao ispijenih pet piva.

Ako ni to nije dovoljno, tu je još jedna studija koja pokazuje da loša ishrana uzrokuje nedostatak sna, što nažalost dovodi do još lošije ishrane. Dakle, da, većina ljudi zna da im treba više sna. Ali šta ako konstantno ne možete da zaspite?

Isprobajte trik koji se zove vojnički metod.

Šta je vojnički metod spavanja

U knjizi „Relax and Win: Championship Performance“ iz 2012. godine, Lojd Bad Vinter opisuje rutinu koju je kreirala američka mornarica kako bi pomogla pilotima da se uspavaju.

Šest nedelja kasnije, 96 odsto pilota moglo je da zaspi u roku od dva minuta ili manje – dok su sedeli u stolici, slušali snimak pucnjave iz mitraljeza i nakon ispijanja kafe.

Kako se izvodi vojnički metod uspavljivanja

Opustite celo lice. Zatvorite oči. Dišite polako i duboko. Zatim polako opustite sve mišiće lica. Ukoliko pomaže, počnite sa mišićima čela pa se spuštajte niže. Opustite vilicu, obraze, usta, jezik, sve. Opustite i oči.

Spustite ramena i ruke. Oslobodite se svake napetosti. Opustite svoj vrat, osetite kako tonete u stolicu ili krevet. Zatim počnite od vrha desne ruke i polako opustite bicepse, podlaktice i šake. Ponovite isto sa drugom stranom. I ne zaboravite da nastavite da dišete polako i duboko.

Izdahnite i opustite grudi. Sa opuštenim ramenima i rukama, to bi trebalo da bude lako.

Opustite noge. Počnite sa desnom butinom; neka potone u stolicu ili krevet. Zatim uradite isto sa svojim listovima, skočnim zglobom i stopalom. Ponovite postupak sa levom nogom.

Sada očistite svoj um. Da, teško je ne razmišljati ni o čemu (na kraju obično razmišljamo o tome da ne razmišljamo ni o čemu.) Izaberite nešto opuštajuće. Zamislite sebe kako udobno ležite u mraku. Ukoliko ipak to ne uspe…

Pokušajte da ponavljate reči „ne razmišljaj“ 10 sekundi. Ako ništa drugo, to bi trebalo da vam odvrati pažnju od razmišljanja o bilo čemu što bi vas inače moglo držati budnim.

Imajte na umu da je u vežbi ključ.

Vojni metod vam možda neće pomoći da brže zaspite prvih nekoliko puta, ali što je doslednije koristite, bolje ćete se istrenirati da se opustite.

Pa, zašto ne biste isprobali?

Izvor. nova.rs

„Veljkovi dani”, 15. po redu, počeće u četvrtak u Gradskoj biblioteci u Somboru gde će biti održan okrugli sto na temu „I drugi spisi Veljka Petrovića”, na kome će učestvovati Sena Mihailović Milošević, Jovana Vojvodić, Muharem Bazdulj i Saša Radojčić.

Pre toga, u sali Dečje biblioteke biće svečana dodela Gran prija Golubić za 2024. godinu, nagrade za najuspeliju priču učenika osnovnih i srednjih škola.

U petak će biti predstavljen književni portret Radoslava Petkovića, dobitnika Veljkove golubice u 2022. godini. „Veljkovi dani” završiće se uručenjem nagrade „Veljkova golubica”, za sveukupno pripovedačko stvaralaštvo, u 2024. godini, književniku Dragi Kekanoviću.

- U pripovednim knjigama "Na nebu" i "Usvojenje", objavljenim u novom veku, Kekanović se izrazitije okrenuo tematizaciji iskustva rata u zavičajnoj požeškoj kotlini i sudbinama junaka koji u njemu pate i stradaju ostajući bez kuće, zemlje, korena i uporišta. Pretvarajući svoje disciplinovano, majstorski vođeno, sugestivno pripovedanje u razvijenu simboličnu sliku melanholičnog rastanka sa temeljnim vrednostima života i identiteta, psihološki, emotivno i nacionalno karakteristično određenih junaka, Drago Kekanović je svoju književnu projekciju bliskih događaja sasvim približio pulsu žive, neposredne, istorijske i egzistencijalne stvarnosti - navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija. - U toj meri vešto i uverljivo, da se ona može smatrati reprezentativnim svedočanstvom konkretnih zbivanja, koliko i univerzalizovanom potvrdom sveprisutnosti razarajućih sila u ljudskom svetu .

Izvor: novosti.rs

Od početka godine otkriveno je oko 27.000 prekršaja

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije presretačem su zaustavili vozilo"porše kajen" koje se na teritoriji Sombora kretalo brzinom od 198,6 kilometara na čas, na državnom putu gde je ograničenje brzine 80 kilometara na čas.

Vozilom je upravljao četrdesetpetogodišnji slovenački državljanin koji je isključen iz saobraćaja i protiv koga je podneta prekršajna prijava zbog nasilničke vožnje.

Pripadnici Uprave saobraćajne policije koji kontrolišu saobraćaj presretačima od početka godine otkrili su oko 27.000 prekršaja, što je za trećinu više u odnosu na prošlu godinu.

izvor: Kurir.rs

U Velikoj sali zgrade „Županije“, juče je uručeno 22 Ugovora o dodeli sredstava za nabavku novih pčelinjih društava i opreme u pčelarstvu poljoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela i pčelinjeg meda, te pet Ugovora udruženjima pčelara za nabavku novih mašina i opreme u sektoru pčelarstva na teritoriji Grada Sombora.

Ugovore je pčelarima uručio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, koji je tom prilikom istakao da je tokom šest godina, koliko Grad pruža podršku pčelarima, uloženo preko 100 hiljada evra u razvoj pčelarstva i da su uslovi u kojima rade i oprema s kojom naši plečari rade, danas mnogo kvalitetniji i bolji, te da će se s podrškom i saradnjom nastaviti i u narednim godinama.

„Šest godina je brzo prošlo od kada smo prvi put dodelili sredstva za unapređenje pčelarstva kao jedne respektabilne i višestruko korisne aktivnosti, i za tih prvih šest godina smo u sektor pčelarenja uneli direktna sredstva u iznosu nešto više od 100.000 evra, kako bi promovisali značaj pčelinjih proizvoda za zdravlje i život čoveka i pomogli razvoj pčelarstva na našem prostoru. Svi vi koji gajite pčele i proizvodite med, ali i druge pčelinje proizvode ste ekološki pioniri i najvredniji promoteri opstanka naše planete zemlje i očuvanja zdravlja ljudi. Upravo svesni tih činjenica, kao grad držimo do ekoloških normi i očuvanja prirodnog sklada i ravnoteže između prirode i zdravlja naših sugrađana, ali i ekonomskog razvitka našeg područja. Jedan od vidova podrške za pčelare je i ovaj konkurs koji se realizuje kroz Program podrške za sprovođenje poljoprivredne proizvodne politike i politike ruralnog razvoja za Grad Sombor. Nastavićemo sa podrškom i u narednom periodu kako bi naši pčelari bili uspešniji, a proizvodi plasirani na što šire tržište i time dodatno pospešili zajedničku politiku razvoja pčelarstva“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Pravo učešća na Konkursu imala su lica koja se bave uzgojem pčela, koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, a za tu namenu, iz budžeta Grada je izdvojeno tri miliona dinara, od čega su poljoprivredni proizvođači dobili 1,6 miliona dinara, a udruženja pčelara 1,4 miliona dinara.
Dodeli ugovora prisustvovali su i zamenik gradonačelnika Milan Stakić, članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Pajić, kao i predstavnici Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. novembar