Sombor.info

Apatinski šahovski klub Vulkan Protektor uspešno je organizovao još jedan u nizu međunarodnih šahovskih turnira, koji je održan na Banji Junaković. Turnir je okupio igrače iz Mađarske, Bosne i Hercegovine, Кine, Azerbejdžana i Rusije, što pokazuje da je Apatin postao jedna od destinacija koje šahisti vole da posete, zahvaljujući profesionalnoj organizaciji i gostoprimstvu domaćina.

Turnir je bio veoma neizvestan do samog kraja. U vrhu tabele našlo se čak šest igrača sa po 5 bodova od sedam odigranih partija, tako da je buholaz odlučio konačan plasman - piše Radio Apatin.

Кonačni poredak:

1.Indzhiev Aldar – Rusija

2.FIDE majstor Osetrov Dmitrij – Rusija

3.FIDE majstor Lazić Emanuel – Bosna i Hercegovina

Opština Kula uskoro dobija pet novih javnih punktova za besplatan pristup internetu, zahvaljujući sredstvima obezbeđenim putem konkursa Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam.

Bežični internet biće dostupan na sledećim lokacijama: Mesna zajednica „Gornji grad“ u Kuli, Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Crvenki, Osnovna škola „20. oktobar“ u Sivcu, kao i mesne zajednice u Ruskom Krsturu i Kruščiću.

Ugovor o realizaciji projekta potpisala je, u ime Opštine Kula, pomoćnica predsednika opštine Nataša Stanojević. Projekat predstavlja deo kontinuiranih ulaganja u digitalizaciju i modernizaciju javnih usluga.

Postavljanjem „hot spot“ lokacija građanima će biti omogućen lak i besplatan pristup internetu na frekventnim mestima, čime se unapređuje informisanost, olakšava rad ustanova i podstiče dalji razvoj digitalnog društva u opštini Kula.

Isplata decembarskih penzija počeće u ponedeljak, 5. januara naredne godine, kada će, prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), primanja dobiti penzioneri iz svih kategorija koji su se opredelili da penzije primaju na kućnim adresama ili da ih podižu na poštanskim šalterima. Za penzionere koji primanja dobijaju preko tekućih računa, isplata će početi 6. januara 2026. godine.

Sa isplatom decembarskih penzija najstarijima stiže i povišica od 12,2 odsto.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 3. januar

Neplodnost je često tiha, ali ponekad telo daje znake koji stoje iza razloga zašto imate problema sa začećem.

Želite da imate dete? Bez obzira želite li da zatrudnite sada ili planirate potomstvo u budućnosti sigurno se pitaš hoće li sve biti u redu od začeća do porođaja.

Neplodnost je dijagnoza s kojom se danas suočava čak 10-15% parova. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, neplodnost je definisana kao nemogućnost ostvarivanja trudnoće nakon najmanje godinu dana redovnih nezaštićenih polnih odnosa.

Neki stručnjaci u širu definiciju uključuju i nemogućnost začeća nakon 6 meseci kod žena starijih od 35 godina. Ako se to ne dogodi u ovom roku, možda imate problem.

Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma, nazovite svog ginekologa, kako bi se utvrdilo da li zaista postoji problem.

1. Izostanak menstruacije

Ako ste uzimali kontracepciju, vašem telu će možda trebati nekoliko meseci da se reguliše i ponovno počne da ovulira. Ali ako nakon tri meseca ne dobijete menstruaciju, obratite se lekaru.

"Izostanak menstruacije sugeriše da žena nema ovulaciju i da ima male šanse da zatrudni bez pomoći", kaže Lorna Maršal, reproduktivna endokrinološkinja.

Rešenje bi moglo biti jednostavno kao svakodnevno uzimanje tablete za podsticanje ovulacije; ako to ne uspe, sledeći koraci su lekovi u injekcijama, intrauterina inseminacija (IUI) ili in vitro oplodnja (IVF) - piše B92.

2. Neredovne menstruacije

Ako menstruaciju ne dobijate redovno, možda nikada nećete znati kada ćete ili hoćete li ovulirati.

"Ciklusi koji se javljaju sporadično ukazuju na osnovni poremećaj povezan s ovulacijom, što može učiniti začeće vrlo izazovnim", kaže Šoiva Talebian, reproduktivna endokrinološkinja za "Parents".

Iako mogu da postoje različiti razlozi za neredovne menstruacije, neki od njih mogu biti posledica većih poremećaja, dodaje dr Talebian: "Razlozi su slični potpunom izostanku menstruacije: sindrom policističnih jajnika (PCOS), poremećaji štitaste žlezde i hipotalamičke amenoreje".

Neredovni ciklusi takođe mogu biti znak smanjene rezerve jajnika uzrokovane endometriozom ili ranim prestankom rada jajnika.

3. Krvarenje između menstruacija

Trebalo bi da krvarite samo kad imate menstruaciju. "Kvarenje između ciklusa ili nakon snošaja može ukazivati na polip ili fibroid materice ili leziju vrata maternice", kaže dr Talebian. Osim problema s trudnoćom, ginekolog bi trebalo da se uveri da ovi simptomi ne ukazuju na nešto ozbiljnije poput raka, iako je to retko slučaj.

4. Vrlo obilne menstruacije

Ako svakih sat vremena trošite više od jednog uloška ili tampona, ako primetite jako velike krvne ugruške ili krvarite duže od sedam dana, vaša je menstruacija neobično obilna. "Ovo može biti znak mioma materice", kaže Marsi F. Magvajer, reproduktivna endokrinološkinja.

"Obilne menstruacije takođe su povezane sa određenim poremećajima krvarenja ili endokrinim abnormalnostima."

Fibroidi se mogu smanjiti ili ukloniti ako onemogućuju trudnoću, a poremećaji krvi mogu da se leče lekovima.

5. Bol u karlici

Ako imate jake grčeve, bolove tokom ciklusa ili nelagodu nakon intimnog odnosa, moguće je da je uzrok endometrioza.

"Kod endometrioze, tkivo koje bi trebalo da oblaže šupljinu materice nalazi se izvan maternice u karlici", kaže dr Megvajer. "Endometrioza može dovesti do stvaranja ožiljaka na strukturama karlice, smanjenja plodnosti i povećanja rizika od vanmaternične trudnoće."

Osim toga, dr Maršal kaže: "Endometrioza može da smanjiti distribuciju jajnih ćelija žene, pa možemo preporučiti bržu procenu i lečenje."

Međutim, ako imate bolove u karlici sa temperaturom i abnormalnim iscetkom, to bi mogao biti znak infekcije, koja takođe može da dovede do ožiljaka ako se ne leči.

"Infekcija karlice izlaže ženu značajnom riziku od začepljenja jajovoda", kaže dr Maršal. "Test kako bi se videlo jesu li jajovodi prohodni treba da se urai ubrzo nakon što par počne da pokušava začeće."

6. Kratki ciklusi i blago krvarenje

Ako su vam ciklusi stalno kraći od 18 dana, moguće je da nemate ovulaciju ili ne proizvodite dovoljno progesterona za održavanje trudnoće, ako do nje dođe. Lekar može da uradi neke testove kako bi proverio nivo vaših hormona i video postoji li problem.

Važno je znati da ako imate problema sa začećem nakon pokušaja nezaštićenog polnog odnosa tokom jedne godine ili 6 meseci ako imate 35 i više godina, možete se obratiti ginekologu za pomoć.

Osim toga, ako imate bilo kakve simptome kao što su neredovne menstruacije, izostanak menstruacije ili krvarenje između menstruacija, također je važno da posetite ginekologa.

Da ste pre tačno godinu dana odlučili da investirate hiljadu evra u zlato, danas biste imali znatno veći iznos u svom portfoliju. Vaša investicija bi danas vredela više od 1.500 evra, što predstavlja impresivan povraćaj od preko 50 procenata za samo dvanaest meseci. Računica je prilično jednostavna, ali otkriva svu snagu tržišta plemenitih metala tokom protekle godine.

Naime, krajem 2024. godine cena zlata je bila oko 80,66 evra po gramu, što znači da ste za svoju investiciju od hiljadu evra mogli da kupite približno 12,4 grama ovog plemenitog metala. Danas, kada je cena jednog grama oko 120 evra, vrednost iste količine zlata je porasla za više od petsto evra. Ovaj skok nije slučajan, već je rezultat globalnih dešavanja koja su cenu žutog metala podigla na nivoe koje niko nije očekivao.

Izuzetna godina za investitore u zlato

2025. godina je bila zaista izuzetna za investitore u zlato, a mnogi analitičari su je opisali kao najbolju od 1970-ih. Cena u američkim dolarima porasla je za skoro 70 procenata, dostigavši novi rekordni maksimum od 4.420 dolara po unci 22. decembra.

Put do tog vrhunca bio je dinamičan; izuzetan rast je već zabeležen do 20. oktobra, kada je cena porasla za 67 procenata od početka godine. Usledila je kratka, ali oštra korekcija, tokom koje je vrednost pala za deset procenata, ali se tržište brzo oporavilo i nastavilo svoj marš ka novim rekordima. „Nema sumnje da je 2025. bila rekordna godina za zlato. Videli smo manje padove, ali i dostizanje kolosalnih novih maksimuma i obaranje rekorda koje niko od nas nije očekivao“, rekao je Rik Kanda, direktor kompanije The Gold Bullion Company, sumirajući raspoloženje na tržištu.

Nekoliko ključnih faktora podstaklo je ovaj meteorski uspon. Pre svega, postoji kontinuirana i snažna potražnja centralnih banaka širom sveta, koje su nastavile da akumuliraju svoje rezerve zlata, stvarajući stabilnu osnovu za rast cena. Pol Sims iz kompanije Invesco kaže da ne vidi da će ova potražnja uskoro nestati. Još jedan važan pokretač su rastuće geopolitičke tenzije, koje teraju investitore da traže utočište u sigurnoj imovini, a zlato je tradicionalno bilo najpouzdanija od njih. Pored toga, erozija kupovne moći dolara i očekivanja nižih kamatnih stopa dodatno su doprineli atraktivnosti zlata kao sredstva čuvanja vrednosti i zaštite od inflacije. Upravo je kombinacija ovih elemenata stvorila „savršenu oluju“ koja je dovela do neviđenih visina u ceni zlata.

Pored spekulativnih profita, zlato igra važnu ulogu u diverzifikaciji portfolija svakog ozbiljnog investitora. Stručnjaci poput Simsa ističu da zlato ima nisku korelaciju sa akcijama i obveznicama, što znači da se njegova vrednost često kreće nezavisno od ostatka tržišta, pružajući stabilnost u neizvesnim vremenima. Tom Stivenson, glavni investicioni direktor u Fideliti Internešenelu, sugeriše da udeo zlata u portfoliju treba da bude između pet i deset procenata, slično udelu gotovine. Postoji nekoliko načina za ulaganje: od kupovine fizičkog zlata u obliku poluga i kovanica, preko ulaganja u finansijske proizvode kao što su ETF-ovi, do kupovine akcija rudarskih kompanija. Zanimljivo je da su, prema rečima Toma Bejlija iz HANetf-a, upravo akcije rudarskih kompanija „ukrale predstavu“ ove godine i ostvarile skoro tri puta veći prinos od samog fizičkog zlata.

Šta nas čeka 2026. godine i može li zlato preći 5.000 dolara?

Nakon rekordne 2025. godine, postavlja se pitanje da li se ovaj trend može nastaviti. Mnogi analitičari veruju da zlato ima još jednu svetlu godinu pred sobom. Majkl Hsueh, analitičar u Dojče banci, predviđa da bi cena mogla dostići čak 5.000 dolara po unci tokom 2026. godine, sa očekivanim rasponom kretanja između 3.950 i 4.950 dolara. Njihova dugoročna prognoza za 2027. godinu je još optimističnija i cilja cenu od 5.150 dolara.

Rik Kanda se slaže sa takvim procenama, navodeći: „U potpunosti očekujem da bi se to moglo dogoditi.“ Faktori koji su karakterisali proteklu godinu, poput geopolitike i potražnje centralne banke, verovatno će nastaviti da budu prisutni, podržavajući dalji rast. Investitorima koji razmatraju ulazak na tržište savetuje se da prate istorijske podatke i prinose kako bi donosili informisane odluke, imajući u vidu da, iako prošli rezultati nisu garancija budućih rezultata, analiza trendova može ponuditi dragocene uvide u potencijalna kretanja cena.

(Izvor: Poslovni dnevnik)

​Zaboravite na blage zime i beskonačna leta na koja smo navikli proteklih godina – 2026. nam sprema povratak "staroj normalnosti", ali na prilično ekstreman način. Prema dugoročnoj prognozi meteorologa Ivana Ristića, očekuje nas godina velikih obrta koju on opisuje kao pravu „klimatsku ludnicu“.

Sve počinje snežnim blokadama i dubokim minusom, nastavlja se kroz opasnost od prolećnih poplava, a kulminira u julu kada će vreli afrički fen pržiti asfalt na rekordnim temperaturama. Ristić najavljuje da se vraćamo uobičajenim ciklusima godišnjih doba, uz napomenu da će, uprkos tropskom letu, ostatak godine biti primetno svežiji nego ranije.

Ruska zima

Meteorolog je najavio da će ubrzo nakon kalendarskog početka zime do Srbije stići jače zahlađenje, što se i dogodilo, i da će živa u termometru pred novogodišnju noć pasti na maksimalne vrednosti od -2 do 3 stepena, dok će se minimumi kretati od -7 do -2 stepena, uz umeren mraz.

​Sa ovim prodorom hladnoće stižu i snežne padavine, pa se očekuje formiranje i značajnije povećanje snežnog pokrivača - piše Blic.

​- U ovakvim situacijama, kada prodre hladan vazduh iz Rusije, formiraju se cikloni u Sredozemlju koji našem regionu donose obilne padavine. Zato je izvesno da ćemo tokom zimskog raspusta imati sneg i na planinama i u nižim predelima. Od debljine tog pokrivača zavisiće i koliko će jutra biti ledena – objašnjava Ristić.

​
Mapa za 2. januar, petak

Ledeni talas do Svetog Jovana

​Ristić predviđa da će se veoma hladan period zadržati tokom celog januara, a naročito do 20. januara. Tamo gde se sneg zadrži, temperature bi mogle da skliznu i do -15 stepeni.

-​ U mestima bez snežnog pokrivača minimalne temperature će biti oko -7 stepeni, dok će se dnevni maksimumi kretati od -5 do nule. Iako očekujemo seriju ledenih dana, biće kratkih intervala kada bi temperatura mogla da pređe u blagi plus, do nekih 3 stepena – kaže Ristić za “Blic”.

Tek u trećoj dekadi januara moguć je kratkotrajni skok do 10 stepeni, ali to otopljenje neće biti dugog veka, jer se već od početka februara ponovo vraća prava zima.

​Strmoglavi pad temperature do -20 stepeni

​- Prva polovina februara biće u znaku snega, susnežice i mraza. Ne isključujem ledene dane kada temperatura tokom celog dana neće prelaziti nulu. Pravi zimski meseci biće upravo januar i februar. U Beogradu bi u najhladnijim jutrima moglo biti do -10 stepeni, dok će u planinskim predelima i kotlinama Srbije mraz ići i do -20 stepeni – upozorava Ristić.

Značajniji preokret i skok temperature za oko 15 stepeni očekuje se tek krajem februara.

​Promenljivi mart i rizik od prolećnih poplava

​Mart donosi tipično rano proleće – smenu kiše, snega i sunčanih perioda. Ipak, kalendarski početak proleća mogao bi doneti nagli skok temperature na preko 20 stepeni.

​- Iako smo prethodnih godina imali sneg u aprilu, 2026. bi on mogao da izostane u nižim predelima. Ipak, na planinama poput Kopaonika, sneg će se nagomilati i krajem aprila bi moglo da ga bude – kaže meteorolog.

Odstupanja temperature u aprilu

On posebno upozorava na opasnost od naglog topljenja tog snega. ​Kombinacija naglog otopljenja i prolećnih kiša u maju može dovesti do brzog rasta vodostaja reka, pa je potreban pojačan oprez zbog potencijalnih poplava.

​Od tropskog juna do vrelih +42 u julu
​Maj će nas postepeno uvoditi u letnje temperature (20-25 stepeni), dok će jun doneti prve prave žege. Prvi toplotni talas sa temperaturama do 35 stepeni očekuje se oko 25. juna, što će brzo zagrejati more u Grčkoj i na Jadranu.

​- Godina će imati najmanje četiri velika toplotna talasa. Najekstremniji će biti krajem jula, oko 24. i 25. jula, kada očekujemo vrhunac od 42 stepena u Srbiji, dok će u Beogradu biti oko 41 stepen – predviđa Ristić.

Superćelijske oluje, rana jesen i prvi sneg

​Druga dekada jula biće kritična zbog opasnosti od superćelijskih oluja. Visoke temperature mora, blizu 30 stepeni, i specifična kretanja vetrova na visini stvaraju idealne uslove za ove nepogode, praćene gradom i olujnim vetrom.

Avgust ostaje vreo i sparan, sa dugotrajnim toplotnim talasima koji će otežavati svakodnevicu.

​Međutim, za razliku od prethodnih godina, leto se neće "razvući" na oktobar. Već u septembru prodori hladnog vazduha sa severa prekidaju vrućine.

​- Prvi sneg možemo očekivati već u novembru. Decembar će biti promenljiv, sličan onom iz 2025. godine, sa smenama zahlađenja i blagih otopljenja. Suštinski, 2026. će biti hladnija godina u odnosu na prosek, pri čemu će jedino leto zadržati ekstremno visoke temperature – zaključuje Ivan Ristić.

Praznična sezona je tu, a to za mnoge znači obilje hrane, pića i veselih okupljanja. Međutim, uz praznično raspoloženje često se pojavljuje i neželjena posledica – mamurluk. Iako je umerenost uvek najbolja opcija, jedan lekar otkriva jednostavan trik koji može pomoći da izbegnete jutarnju glavobolju: reč je o popularnoj namirnici koju bi trebalo pojesti pre konzumiranja alkohola.

Sir je spas za mamurluk

Lekarka za plućne bolesti i intenzivnu negu poznata na TikToku kao @neenziemd podelila je koristan savet koji bi mogao da ublaži neprijatne posledice prekomernog pijenja. U videu objavljenom prošle godine, objasnila je kako jedenje sira pre izlaska može značajno pomoći, piše Index.

„Ako izlazite u noćni izlazak i planirate da pijete alkohol, jedenje sira pre pijenja alkohola može smanjiti rizik od mamurluka“, objasnila je.

„To je zato što sir sadrži mnogo proteina, masti i složenih ugljenih hidrata koji mogu da oblože želudac, što smanjuje apsorpciju alkohola.“

Kreatorka sadržaja takođe napominje da sir može pomoći telu da bolje metaboliše alkohol i spreči oštećenje jetre. „Takođe obnavlja hranljive materije jer je pun vitamina B i kalcijuma, koji se izlučuju iz tela kada pijete alkohol“, rekla je, dodajući da je kalcijum odgovoran za poboljšanje funkcije nerava, dok su vitamini B odlični za energiju.

Ipak, TikTokerka je napomenula: „Nijedan alkohol nije bolji od bilo kog alkohola. Međutim, ako ćete piti, pokušajte da se setite da probate malo sira pre alkohola“.

Koliko je alkohola previše?

Tokom praznične sezone, mnogi ljudi osećaju pritisak da piju više nego obično, pa je važno znati gde je granica. Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije (NHS) savetuje da ljudi ne bi trebalo redovno da piju više od 14 jedinica alkohola nedeljno.

Jedna jedinica alkohola je 8 grama ili 10 ml čistog alkohola, što je oko pola pinte lakog piva ili jabukovače niže do normalne jačine (3,6% alkohola), jedna mala čaša (25 ml) žestokog pića (40% alkohola) ili mala čaša vina od 125 ml (12% alkohola), koja sadrži oko 1,5 jedinica.

Prema NHS-u, „zloupotreba alkohola je kada pijete na način koji je štetan ili kada ste zavisni od alkohola“.

Dr Dejv Nikols, lekar opšte prakse, objasnio je za The Sun da je alkoholizam stanje u kojem osoba ima nekontrolisanu želju za pićem. „Najčešći dugoročni fizički uticaji graničnog alkoholizma su abnormalna funkcija jetre, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i problemi mentalnog zdravlja, ali to su često skrivene bolesti i pacijenti nisu svesni njih dok ne uznapreduju“, rekao je on.

Sa svakim dolaskom kraja godine, hiljade ljudi širom sveta sa entuzijazmom piše novogodišnje odluke: „od ponedeljka ću da vežbam“, „od januara ću da štedim“ ili „prestajem sa lošim navikama“. Ali već sredinom januara većina tih odluka ostane samo na papiru — ili u mislima. Istraživanja dosledno pokazuju da samo mali procenat ljudi ispuni svoje ciljeve.

Šta kaže nauka?

Većina ljudi odustane — brzo. Prema nekim podacima, samo oko 8–12% ljudi zaista ispuni svoje novogodišnje odluke. Studije pokazuju da oko 77% ljudi drži svoje odluke prvu nedelju, ali nakon dve godine taj broj padne na oko 19%.

Čak i u većim populacijama, veliki broj ciljeva ostaje neostvaren jer su preambiciozni, slabo planirani ili se oslanjaju više na volju nego na strategiju, navodi Verywell Mind.

Ova statistika ne znači da su nam ciljevi loši — već da način na koji ih postavljamo skoro nikada ne uzima u obzir psihologiju ljudskog ponašanja i promene - prenosi danas.rs.

Zašto novogodišnje odluke brzo propadnu?

1. Preveliko očekivanje i preveliki koraci

Ljudi često biraju ciljeve koji zahtevaju drastične promene — kao da mogu preko noći da prevaspitaju svoje navike. Takvi ciljevi deluju inspirativno, ali su teško ostvarivi.

2. Nerealna formulacija samih ciljeva

Ciljevi poput “smršati 10 kg” ili “prestati potpuno s nečim” nemaju plan ili pozitivnu formu — i često su orijentisani na izbegavanje nečega umesto usvajanja nove navike.

3. Oslanjanje na volju umesto na strategiju

Volja je kao mišić — brzo se “umori”. Ako nemate strukturu i navike koje pomažu promeni, već se oslanjate samo na “snagu volje”, vrlo brzo ćete posustati.

4. Unutrašnje blokade i spoljni pritisci

Često odluke nisu iskrene — one dolaze iz osećaja stida, društvenog pritiska ili poređenja s drugima. Cilj koji nije autentičan vrlo brzo gubi motivaciju.

Šta treba da uradite

Stoga, umesto klasičnih „novogodišnjih odluka“, evo konkretnih saveta kako da postavite cilj koji ima šansu da potraje:

1. Fokusirajte se na navike, a ne na rezultate

Umesto „smršati 10 kg“, formulišite:

“Tri puta nedeljno ću da šetam 30 minuta.”

Dodavanje pozitivne navike je lakše za usvajanje nego oduzimanje nečega.

2. Razbijte cilj na male “mikro-korake”

Veliki ciljevi nas često parališu. Postavite sebi manje zahteve koji se lakše uklapaju u svakodnevicu.

3. Postavite konkretne „pametne“ ciljeve

To znači: specifične, merljive, relevantne i vremenski određene.

4. Uključite nagrade i zadovoljstva

Naučna istraživanja pokazuju da ljudi koji uživaju u samom procesu promene imaju veću šansu da istraju u tome.

5. Fokus na proces, a ne samo ishod

Zapitajte se ne samo šta želite da postignete, već i kako ćete konkretno svaki dan doprineti tom cilju i uživati u procesu.

6. Ne shvatajte neuspeh kao fijasko

Promena ponašanja je ciklična — padovi su normalni, a često i izvori novih uvida.

Umesto da sebi postavite niz zahtevnih novogodišnjih odluka, pitajte se: “Koju jednu malu naviku mogu da promenim odmah, koja će mi doneti osećaj kontrole i napretka?”

Time ćete biti bliže pravoj promeni — a ne samo praznom obećanju koje traje dve nedelje.

Zašto se tokom praznika, ali i nakon njih, tako često javlja osećaj praznine, nezadovoljstva ili čak depresije?

Zbog čega period koji bi trebalo da bude ispunjen odmorom, radošću i opuštanjem kod mnogih ljudi izaziva anksioznost, tugu i unutrašnji nemir?

Rudi Tanzi iz "Leadership Development News rekao je da je stres od neispunjenih očekivanja glavni krivac za loše raspoloženje.

Ovo doba godine povećava naša očekivanja, pa je samim tim i razočaranje veće, piše N1.

Šta najčešće krene po zlu?

• Naša deca se žale, kukaju i odbijaju da prisustvuju posebnoj večeri koju planiramo.
• Naš rođak nenamerno vređa našu omiljenu sliku na zidu.
• Naša braća i sestre nam daju savete koje ne želimo da čujemo.
• Svađamo se sa supružnikom oko toga koje vino da kupimo.
• Poklon koji smo satima tražili očigledno nije bio pravi.

Naše emocije su intenzivnije tokom ovog perioda, osetljivi smo i lakše se ljutimo.

Umor od odlučivanja

Dane provodimo kupujući i tražeći savršen poklon. Tokom dana moramo donositi razne odluke: da li će biti gust saobraćaj, koji je najbrži način da stignem tamo, gde da parkiram, da li je ovo pravi poklon, šta je sa bojom, veličinom i cenom, da li želim upakovani poklon, kakva je politika vraćanja, koliko dana, koliko sam već potrošila na ovu osobu, šta smo dobili prošle godine, da li je u skladu sa onim što sam kupila drugima, da li će joj se svideti?

Zamislite to kao mikro-odluke koje se množe tokom praznika. Naša snaga volje ili samokontrola je ograničenog kapaciteta i iscrpljuje naše kognitivno gorivo za ove odluke. Ne shvatamo da ono što se naziva „zamor od odlučivanja“ utiče na naše impulse i kvalitet naših odluka.

Nemamo merač goriva kao u automobilu koji bi nam rekao kada vozimo sa praznim rezervoarom. Ali se osećamo emocionalno iscrpljeno u ovo doba godine. Zamor od odlučivanja pomaže da se objasni zašto se ljudi ljute na kolege i porodicu, ponosno pokazuju svoju novu odeću ili kupuju brzu hranu u supermarketu.

Prevelika očekivanja

Većina nas prilazi praznicima sa nerealnim očekivanjima i često mislimo da će ovo vreme biti posebno i radosno. Naša očekivanja su opterećena našim sećanjima i medijskim izveštajima o posebnim, magičnim praznicima.

S druge strane, podsvesno znamo da praznici neće biti kao prethodni ili kao kada smo bili deca. Želimo da kupimo taj poseban poklon koji pokazuje našu brigu, ljubav i podršku našim voljenima.

Mislimo da će ovaj poklon nadoknaditi sve one trenutke kada smo bili zakasnili, bili neosetljivi, nismo slušali ili nismo brinuli o našim voljenima. Očekujemo da članovi naše porodice vole, podržavaju, cene naš trud i zrače ljubavlju i saosećanjem. O da! Iskustvo nam govori da praznična sezona obično nije ispunjena ovim prevelikim i nerealnim očekivanjima i zapravo dovodi do neispunjenih i nesrećnih praznika.

Osetljiviji smo i skloniji burnim reakcijama

Kada se unutrašnja očekivanja razlikuju od naše stvarnosti, u mozgu se pojavljuje takozvana „poruka o grešci“.

Pitanja poput: „Šta se dešava, ovo nije ispravno, ovo ne bi trebalo da se dešava, šta je pogrešno?“ okupiraju naše umove. Ovo pokreće emocionalnu reakciju koja se nalazi u amigdali.

Krv i kiseonik napuštaju naš prefrontalni korteks, sedište izvršnog organa koji pokreće ovu „krizu“. Prefrontalni korteks je označen kao „zatvoren za inventuru“. Naš primitivni mozak je preuzeo kontrolu nad nama.

Postajemo najgora verzija sebe. Kognitivno gorivo koje nam je pomagalo da reagujemo i donosimo konstruktivnije odluke se troši i dolazi do kognitivnog isparavanja.

Spojite to sa porodičnim ulogama koje se pojavljuju kada morate da se vratite kući za praznike. Ne samo da smo najgore verzije naših odraslih ja, već su se naša mlađa ja sada vratila u kuću.

Ova porodična dinamika je toliko moćna da se te stare uloge ponovo pojavljuju kao da ponovo imamo 10 godina. Ko se u vama pojavljuje u tom trenutku? Porodični heroj, žrtveni jarac, klovn, izgubljeno dete, agitator, spasilac? Osetljiviji smo, nestrpljiviji i nezreli. Svi naši okidači su sada „uključeni“.

Negativne emocije crpe našu energiju

Konačni krivac za loše raspoloženje tokom praznika su naše emocije i prošle rane. Kada su prisutne, nove i stare emocionalne rane crpe naše kognitivno gorivo. Pokušaj potiskivanja negativnih emocija crpi našu energiju.

Zbog toga nam ostaje manje energije da se nosimo sa trenutnim razočaranjima. Podložniji smo stresu i osetljiviji na sledeću uočenu nepravdu. Negativne emocije se ponovo javljaju kada se prisetimo starih razočaranja ili očekujemo da ćemo biti povređeni ili odbačeni.

Tada se osećamo nesrećno, iako bismo trebali biti zadovoljni i srećni. Sve ovo smanjuje našu emocionalnu snagu i čini nas ranjivim. Ako praznici nisu ono što mislite da bi trebalo da budu, sada znate četiri razloga zašto.