Sombor.info

Skoro polovina odraslih osoba ima povišen krvni pritisak, stanje koje znatno povećava rizik od srčanih bolesti, kao i srčanog i moždanog udara.

Problem je u tome što visoki pritisak često nema nikakve simptome, zbog čega ga lekari s razlogom nazivaju „tihim ubicom“, upozorava kardiolog dr Brajan Kejs.

Iako su lekovi važan deo terapije, svakodnevne navike takođe imaju veliki uticaj, a popodne se pokazuje kao ključno vreme za male promene koje mogu doneti veliku korist, prenosi Index.hr.

„Popodne je period kada se stres, umor i lošiji izbori u ishrani najčešće nagomilavaju, zbog čega tada raste i rizik od skokova krvnog pritiska“, objašnjava dr Kejs za "Eating Well".

Dodaje da upravo dosledne, jednostavne navike mogu dugoročno napraviti veliku razliku.

„Pacijenti koji aktivno učestvuju u brizi o svom zdravlju, prate pritisak i na vreme reaguju, značajno poboljšavaju zdravlje srca“, ističe.

U nastavku je pet popodnevnih navika koje kardiolozi posebno preporučuju.

Pokrenite se, makar nakratko

Bilo da je reč o brzoj šetnji oko zgrade, laganom istezanju ili penjanju uz stepenice, svako kretanje koristi vašem krvnom pritisku. Popodne je za to idealno jer je tada stres često na vrhuncu.

Kardiolog dr Tarak Rambhatla objašnjava da lagana aerobna aktivnost pomaže opuštanju krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju. „Osim fizičke koristi, kretanje pruža i mentalni predah od radnih obaveza, što dodatno pomaže u snižavanju pritiska“, kaže.

Preventivni kardiolog dr Stiven Fenton dodaje da kratka, strukturisana aktivnost može sniziti sistolni pritisak za 5 do 8 mm Hg i zadržati taj efekat nekoliko sati.

Birajte pametan popodnevni obrok

Ishrana zdrava za srce, poput DASH dijete, jedan je od temelja kontrole krvnog pritiska. Ona se zasniva na namirnicama bogatim vlaknima i kalijumom, kao i zdravim mastima, uz ograničen unos soli.

„Popodnevni obrok je savršena prilika da birate pametno“, kaže dr Rambhatla. Voće, jogurt, orašasti plodovi ili povrće pomažu u stabilizaciji pritiska i sprečavaju nagle skokove natrijuma. Takvi izbori, dodaje, smanjuju zadržavanje tečnosti i ukočenost krvnih sudova, što je čest problem kod prerađene hrane.

Odvojte pet minuta za disanje

Stres je jedan od najčešćih okidača povišenog pritiska, ali dobra vest je da se može ublažiti vrlo jednostavno.

„Duboko disanje, kratka pauza ili svesno usporavanje mogu smiriti nervni sistem i sniziti krvni pritisak“, objašnjava dr Kejs.

Dr Rambhatla dodaje da već pet minuta sporog, kontrolisanog disanja aktivira parasimpatički nervni sistem, usporava rad srca i smanjuje stresne skokove pritiska.

Istraživanja pokazuju da ovakve vežbe mogu sniziti sistolni pritisak za oko sedam, a dijastolni za tri mm Hg.

Popijte čašu vode ili biljnog čaja

Dehidratacija može nepovoljno uticati i na krvni pritisak. Istraživanja pokazuju da osobe sa povišenim pritiskom često imaju manji udeo vode u telu.

Dr Fenton preporučuje jednostavno rešenje: čašu vode ili nezaslađenog biljnog čaja. „Dobra hidratacija podržava zdravlje krvnih sudova i pomaže da se spreči porast pritiska kasnije tokom dana“, ističe.

Preskočite popodnevni kofein

Popodnevna kafa može delovati primamljivo, ali kod osoba sa povišenim pritiskom često donosi više štete nego koristi. Kofein može privremeno povisiti i sistolni i dijastolni pritisak i otežati večernje opuštanje.

„Izbegavanje kofeina popodne pomaže da pritisak ostane stabilniji i poboljšava kvalitet sna“, kaže dr Kejs.

Ako ne možete bez toplog napitka, bolja opcija su bezkofeinska kafa ili biljni čajevi.

Popodne je za mnoge najstresniji deo dana, naročito uz poslovne obaveze i porodične zadatke. Ako već imate problema sa krvnim pritiskom, upravo tada vredi stati i uvesti male promene. Kratka šetnja, zdrav obrok, nekoliko minuta disanja ili zamena kafe vodom mogu imati veliki efekat.

„Ove navike su jednostavne i lako se uklapaju u svakodnevni život, zbog čega su i efikasne“, zaključuje dr Kejs i dodaje da kontrola krvnog pritiska nije samo pitanje današnjih vrednosti, već ulaganje u zdravlje srca i sprečavanje budućih komplikacija.

Istraživanja pokazuju da je C-reaktivni protein bolji prediktivni marker za srčane i moždane udare od „lošeg“, odnosno LDL holesterola

Otkako su istraživači pedesetih godina prošlog veka prvi put utvrdili povezanost između ishrane, holesterola i srčanih bolesti, rizik od srčanih oboljenja delimično se procenjuje na osnovu nivoa holesterola kod pacijenata, koji se rutinski meri krvnim analizama u lekarskoj ordinaciji, prenosi Slobodna Dalmacija.

Međutim, sve veći broj dokaza tokom poslednje dve decenije pokazuje da je biomarker poznat kao C-reaktivni protein – koji signalizira prisustvo niskog stepena upale – bolji prediktor rizika od srčanih bolesti nego holesterol.

Kao rezultat toga, u septembru 2025. godine Američki kardiološki koledž objavio je nove preporuke za univerzalni skrining nivoa C-reaktivnog proteina kod svih pacijenata, uz merenje nivoa holesterola.

Šta je C-reaktivni protein?

C-reaktivni protein proizvodi jetra kao odgovor na infekcije, oštećenja tkiva, hronična zapaljenska stanja izazvana bolestima poput autoimunih poremećaja, kao i metaboličke poremećaje poput gojaznosti i dijabetesa. U suštini, reč je o pokazatelju upale, odnosno aktivacije imunološkog sistema u telu.

Ovaj protein može se lako izmeriti krvnim analizama u lekarskoj ordinaciji. Nizak nivo C-reaktivnog proteina – ispod 1 miligrama po decilitru – ukazuje na minimalnu upalu u organizmu, što štiti od srčanih bolesti.

Povišen nivo C-reaktivnog proteina, veći od 3 miligrama po decilitru, ukazuje na povećan stepen upale i samim tim na veći rizik od srčanih oboljenja. Oko 52 odsto Amerikanaca ima povišen nivo C-reaktivnog proteina u krvi, piše ScienceAlert.

Istraživanja pokazuju da je C-reaktivni protein bolji prediktivni marker za srčane i moždane udare od „lošeg“, odnosno LDL holesterola (lipoproteina niske gustine), kao i od još jednog često merenog genetski naslednog biomarkera – lipoproteina(a).

Jedno istraživanje pokazalo je da C-reaktivni protein može predvideti srčane bolesti jednako dobro kao i krvni pritisak.

Upala je ključna

Upala ima ključnu ulogu u svakoj fazi razvoja i nakupljanja masnih plakova u arterijama, što dovodi do stanja poznatog kao ateroskleroza, koje može izazvati srčani ili moždani udar.

Od trenutka kada se krvni sud ošteti, bilo zbog povišenog nivoa šećera u krvi ili dima cigareta, imunološke ćelije odmah prodiru u to područje. Te ćelije zatim obuhvataju čestice holesterola koje se nalaze u krvotoku, stvarajući masni plak koji se zadržava u zidu krvnog suda.

Ovaj proces traje decenijama, sve dok jednog dana imunološki medijatori ne razore zaštitni sloj koji okružuje plak. To pokreće stvaranje krvnog ugruška koji blokira protok krvi, uskraćuje kiseonik okolnim tkivima i na kraju dovodi do srčanog ili moždanog udara.

Zbog toga je holesterol samo deo priče; zapravo je imunološki sistem taj koji omogućava svaki korak u procesima koji vode ka srčanim bolestima.

Ishrana je važna

Način života može značajno uticati na količinu C-reaktivnog proteina koju proizvodi jetra.

Brojne namirnice i hranljive materije pokazale su sposobnost snižavanja nivoa C-reaktivnog proteina, uključujući prehrambena vlakna iz pasulja, povrća, orašastih plodova i semenki, kao i bobičasto voće, maslinovo ulje, zeleni čaj, čija semenke i laneno seme.

Gubitak telesne mase i fizička aktivnost takođe mogu smanjiti nivo C-reaktivnog proteina.

Da li je holesterol i dalje važan za rizik od srčanih bolesti?

Iako holesterol možda nije najvažniji prediktor rizika od srčanih oboljenja, on i dalje ostaje veoma relevantan.

Međutim, nije presudna samo količina holesterola, odnosno LDL holesterola. Dve osobe sa istim nivoom holesterola ne moraju imati isti rizik od srčanih bolesti. Razlog je to što je rizik više određen brojem čestica u kojima je loši holesterol „upakovan“, a ne ukupnom masom holesterola u krvi. Veći broj čestica znači veći rizik.

Zbog toga je krvni test poznat kao apolipoprotein B, koji meri broj čestica holesterola, bolji prediktor rizika od srčanih bolesti nego merenje ukupne količine LDL holesterola.

Kao i holesterol i C-reaktivni protein, apolipoprotein B je pod uticajem životnih navika poput fizičke aktivnosti, gubitka telesne mase i ishrane. Hranljive materije poput vlakana, orašastih plodova i omega-3 masnih kiselina povezane su sa smanjenim brojem čestica holesterola, dok je povećan unos šećera povezan s većim brojem ovih čestica.

Pored toga, lipoprotein(a), protein koji se nalazi u omotaču koji okružuje čestice holesterola, još je jedan marker koji može preciznije predvideti srčane bolesti od same koncentracije holesterola. Prisustvo lipoproteina(a) čini čestice holesterola „lepljivijim“ i sklonijim zadržavanju u aterosklerotskom plaku.

Za razliku od drugih faktora rizika, nivoi lipoproteina(a) u potpunosti su genetski određeni, ne zavise od načina života i potrebno ih je izmeriti samo jednom u životu.

Prevencija srčanih bolesti

Na kraju, srčane bolesti su rezultat brojnih faktora rizika i njihove međusobne interakcije tokom celog života.

Zbog toga je prevencija srčanih oboljenja mnogo složenija od prostog pridržavanja dijete bez holesterola, kako se nekada smatralo.

Poznavanje nivoa LDL holesterola zajedno s nivoima C-reaktivnog proteina, apolipoproteina B i lipoproteina(a) pruža potpuniju sliku rizika, koja bi, kako se nadaju stručnjaci, mogla podstaći dugoročnu posvećenost osnovama prevencije srčanih bolesti.

One uključuju pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, dovoljno sna, efikasno upravljanje stresom, održavanje zdrave telesne mase i, ako je primenljivo, prestanak pušenja, navodi The Conversation.

Godina 2026. donosi više prilika za produžene vikende i mini-odmore. Donosimo kompletan pregled neradnih dana.

Godina je počela sa dva neradna dana 1. i 2. januar (četvrtak i petak), koji su se nadovezali za vikend.

Vlada Srbije preporučila je da Badnji dan 6. januar bude neradan dan, a odluku o primeni donosi svaki poslodavac pojedinačno.

Božić, 7. januara (sreda), praznuje se neradno.

Sledeći praznici dolaze nam u februaru i to je Dan državnosti - 15, 16. i 17. (nedelja - utorak) februar.

Petak 20. mart je prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) - neradan dan.

Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) obeležiće se neradno 3, 4, 5. i 6. aprila (petak - ponedeljak).

Uskršnji praznici (pravoslavni) biće 10, 11, 12. i 13. april (petak–ponedeljak) i to su neradni dani.

Praznik rada 1. i 2. maj (petak i subota) praznuje se neradno.

Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) 27. maj - neradan dan.

U spetembru će neradni dan imati pripadnici jevrejske zajednice - 20. septembar, prvi dan Jom Kipura.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležićemo 11. novembra u sredu i to je neradan dan.

25. decembar (petak) – Božić (katolici i druge hrišćanske zajednice), neradni dan.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje u periodu od 05. do 07. januara, kada se u jutarnjim, prepodnevnim i večernjim satima na jugu Bačke, u Sremu, zapadnoj Srbiji, na širem području Beograda, u južnom Banatu, Šumadiji, Pomoravlju i na istoku Srbije, očekuje lokalna pojava ledene kiše, dok se dalje značajnije povećanje visine snežnog pokrivača očekuje u toku noći utorak na sredu i u sredu (07.01.) na severu i zapadu zemlje.

Ova pojava može da izazove probleme u saobraćaju i snabdevanju toplotnom i električnom energijom, štetu na prenosnim sistemima – dalekovodima, oštećenje stabala – štete na šumama, drveću u parkovima i individualnom drveću (lomljenje grana).

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. januar

Prvi sneg je zabeleo puteve, a noćne temperature spuštaju se i do –10 stepeni Celzijusa, što značajno povećava rizik od poledice na kolovozu, naročito tokom noći i u uslovima susnežice koja se zadržava na asfaltu i pretvara u tanak, gotovo nevidljiv sloj po kojem je automobil izuzetno teško kontrolisati.

Takvi uslovi dodatno otežavaju vožnju, posebno na saobraćajnicama koje putarske službe ne stignu na vreme da očiste u slučaju iznenadnih padavina.

Krajem decembra takozvani crni led na jednoj autoputevskoj deonici u Japanu izazvao je tešku lančanu saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule dve osobe, dok je 26 ljudi povređeno. Slična situacija dogodila se i u američkoj saveznoj državi Kanzas, gde je crni led doveo do masovnog proklizavanja vozila, do te mere da su pojedini ljudi, u panici, iskakali iz automobila u pokretu.

Crni led je posebno opasan jer ga je gotovo nemoguće uočiti golim okom. Reč je o izuzetno tankom sloju leda koji nastaje nakon ledene kiše ili kada se mokar kolovoz ponovo zaledi usled naglog pada temperature.

Saobraćaj dodatno doprinosi ovom fenomenu, jer topli pneumatici vozila delimično otapaju sneg i led, koji se potom, kada se intenzitet saobraćaja smanji, ponovo smrzava i formira providan, klizav sloj. Poseban oprez neophodan je na slabije prometnim putevima, kao i tokom noći i u ranim jutarnjim satima, piše Auto klub.

Šta uraditi ako na putu naiđete na crni led

Stručnjaci iz Američkog auto-kluba (AAA) i američke Nacionalne agencije za bezbednost saobraćaja (NHTSA) upozoravaju da je najčešća greška vozača instinktivno naglo kočenje. Upravo to gotovo uvek dovodi do potpunog gubitka kontrole nad vozilom.

Ako posumnjate da ste na crnom ledu – jer automobil „pluta“, volan postaje lagan ili vozilo ne reaguje kako očekujete – odmah skinite nogu sa gasa, ali bez naglih pokreta. Vozilo treba pustiti da se samo usporava, koristeći inerciju.

Ako dođe do proklizavanja:

• Ne kočite naglo, čak ni ako imate ABS. Lagani, pulsirajući pritisak je jedina dozvoljena opcija.
• Volan okrećite u pravcu u kom želite da se automobil kreće, a ne suprotno od klizanja. Ovo je savet koji posebno naglašava britanski RAC (Royal Automobile Club).
• Kod vozila sa manuelnim menjačem, prebacivanje u nižu brzinu pomaže usporavanju bez dodatnog klizanja.
• Kod automatskog menjača, prebacivanje u „L“ ili „2“ režim (ako postoji) može pomoći u zadržavanju kontrole.

Američki stručnjaci takođe savetuju da se poveća razmak između vozila i da se izbegavaju preticanja, jer i kratko kočenje na crnom ledu može imati ozbiljne posledice. Posebno rizična mesta su mostovi, nadvožnjaci, senoviti delovi puta i ulazi u tunele – jer se tu kolovoz najbrže zaledi.

Ako se vozilo potpuno otme kontroli, savet je da ostanete u automobilu, sa vezanim pojasom, dok se ne zaustavi, osim ako ne postoji neposredna opasnost od sudara s drugim vozilima. Iskakanje iz automobila u pokretu, iako se viđa na viralnim snimcima, stručnjaci ocenjuju kao izuzetno opasno i potencijalno smrtonosno.

Na kraju, i AAA i NHTSA naglašavaju da je najbolja odbrana od crnog leda – preventiva: smanjena brzina, zimske gume, izbegavanje noćne vožnje kad god je moguće i dodatni oprez u ranim jutarnjim satima.

Zimska jutra često počinju istim prizorom – automobil potpuno prekriven snegom i ledom.

Iako mnogi vozači razviju sopstvene „brze metode“ čišćenja, nepravilno uklanjanje snega može dovesti do oštećenja vozila, ali i do ozbiljnih bezbednosnih problema u saobraćaju. Postoje, međutim, efikasni i sigurni načini da se automobil očisti pre polaska na put.

U nastavku su četiri osnovna saveta koja pomažu da se sneg i led uklone pravilno, bez rizika po vozilo i druge učesnike u saobraćaju.

1. Prvo uključite grejače i proverite auspuh

Pre nego što počnete sa bilo kakvim fizičkim uklanjanjem snega, važno je proveriti da li je izduvna cev (auspuh) potpuno slobodna. Ako je zapušena snegom ili ledom, postoji rizik da se ugljen-monoksid vrati u unutrašnjost vozila, što može biti izuzetno opasno.

Nakon toga, preporučuje se da se uključe prednji i zadnji grejači stakala. Oni postepeno zagrevaju spoljašnje površine i pomažu da se led lakše odvaja, čime se smanjuje potreba za grubim struganjem i mogućim oštećenjima.

2. Nikada ne koristite toplu vodu

Sipanje tople ili vrele vode po zaleđenom vetrobranu može delovati kao brzo rešenje, ali u praksi često dovodi do pucanja stakla. Nagla promena temperature stvara naprezanje u materijalu, što može rezultirati ozbiljnim oštećenjima i skupim popravkama.

Iz istog razloga ne preporučuje se korišćenje otvorenog plamena ili improvizovanih grejnih uređaja. Ako su zaleđeni delovi vozila koji nisu od stakla – poput kvaka na vratima – može se koristiti mlaz hladne vode uz pažljivo uklanjanje leda mekanom četkom.

3. Koristite odgovarajuće alate

Jedna od najčešćih grešaka jeste korišćenje neadekvatnih alata. Metalni strugači, iako dostupni u prodaji, mogu izgrebati staklo ili oštetiti lak na vozilu. Slično važi i za razne „kućne mešavine“, poput sirćeta i vode, koje mogu ostaviti trajna oštećenja.

Najbolja opcija je kombinacija plastičnog strugača i mekane, neabrazivne četke namenjene upravo za uklanjanje snega. Četke koje nisu predviđene za tu svrhu mogu ostaviti sitne ogrebotine koje se vremenom gomilaju i narušavaju izgled automobila, piše rochestermazda.com.

4. Čistite automobil odozgo nadole

Prilikom uklanjanja snega važno je krenuti od krova automobila i raditi prema dole. Povlačenjem snega ka sebi, umesto guranja, smanjuje se rizik da se sneg nagomila na već očišćenim površinama.

Posebnu pažnju treba obratiti na vetrobran, zadnje staklo, haubu i gepek. Cilj je da na vozilu ne ostanu veće naslage snega ili leda koje bi tokom vožnje mogle da skliznu i ugroze vidljivost ili bezbednost drugih vozača. Manji ostaci koji će se otopiti uz pomoć grejača su prihvatljivi, ali krupni komadi nisu.

Zašto je temeljno čišćenje važno

Uzimanje nekoliko dodatnih minuta za pravilno čišćenje automobila ne samo da štiti vozilo od oštećenja, već doprinosi i bezbednosti u saobraćaju. Sneg i led koji tokom vožnje spadnu sa krova ili haube mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za vozila koja se kreću iza.

Strpljenje i odgovarajuća oprema ključni su saveznici u zimskim uslovima – i dugoročno pomažu da automobil ostane u dobrom stanju, bez nepotrebnih troškova popravki.