Sombor.info

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedno lice poginulo, četvoro je zadobilo teške i četvoro lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je troje a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je troje lica zadobilo teške i troje lica lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je dvoje vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedno lice poginulo i jedno zadobilo teške telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Napisana 35 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 180 prekršajnih naloga.

Povodom 140 godina postojanja Gradski muzej Sombor pripremio je nekoliko autorskih projekata, a prvi je velika izložba arheološkog odeljenja. U četvrtak, 18. maja otvara se izložba „Krug života i smrti – prstenje iz srednjevekovne arheološke zbirke Gradskog muzeja Sombor“. Autor postavke je arheolog Viktorija Uzelac, a izložbu će u 18 časova otvoriti Divna Gačić, muzejski savetnik arheolog iz Muzeja grada Novog Sada.

Nedelju dana kasnije, 25. maja biće otvorena izložba „Krug života i smrti – analize drugačijih perspektiva“ čiji autori su Anđelka Putica i Viktorija Uzelac, viši kustosi arheolozi.

Ova izložba rezultat je interdisciplinarnog istraživanja i analiza predmeta sa nekropola. Cilj izložbe je da ukaže na nova saznanja i da predstavi jedan manji deo aktuelnih muzejskih akvizija koje potiču sa arheoloških istraživanja i iskopavanja u proteklih 20 godina na teritoriji koju pokriva Gradski muzej Sombor, a što obuhvata osim Sombora i opštine Apatin, Kula i Odžaci. Autorke izložbe skreću pažnju na činjenicu da se kolektivno pamćenje zajednice jasno oslikava na određenim „mestima“ sa posebnim simboličkim značenjem koja imaju ulogu oblikovanja identiteta te zajednice. Nekropole spadaju u takva mesta i grobovi su izraz simboličkog suočavanja pojedinaca i društva sa smrću i imaju šire značenje od samog obavljanja pogrebne prakse.

Namera autorki izložbe je da kroz raznolike i detaljne priče približe pojedinca, ali i zajednice iz određenih perioda ljudske prošlosti – od bronzanog doba do srednjeg veka. Osim toga, većina skeletnih ostataka omogućila je uvid u različite identitete i nepoznate, daleke odnose, a pronađeni predmeti doprineli su razotkrivanju detaljne biografije – životne priče pojedinaca ili zajednice ispričane kroz prikaz njihove smrti ili pokopa.

Pred publikom će se naći složena slika prošlosti, a u kreiranju ove izložbe saradnici su bili biofizičari antropolozi prof. dr Sofija Stefanović, dr Jelena Markovski, Neda Dimovski, dr Ksenija Đukić i Milutin Micić. Konzervaciju i restauraciju je radila Danijela Jovanović, dok je rekonstrukciju groba napravila Marijeta Sidovski.

„Poslednji balkanski vampir” u Novom Sadu

Sa otvaranjem ove izložbe biće promovisan i projekat „Godina arheologije 2025“ povodom nominacije Beograda za domaćina konferencije Evropske asocijacije arheologa 2025. godine.

Izložbe arheološkog odeljenja biće otvorene do 1. jula ove godine, a tokom maja i juna biće organizovano i više stručnih vođenja kroz postavku.

Izvor: Politika

Konjički klub ,,Sivac“, Mesna zajednica Sivac i Dom Kulture Sivac organizuju paradu zaprega i jahača koja će se održati u Sivcu, u nedelјu, 21. maja, sa početkom u 12 časova.

Tretmani suzbijanja komaraca sa zemlje i iz vazduha na području opštine Apatin biće izvedeni u subotu 20.05.2023. godine.

Tretiraće se zaštitni pojas uz priobalje Apatina i oko sela iz vazduha, dok će se sa zemlje tretirati sva naseljena mesta.

Ukoliko se zbog promenljivih meteoroloških uslova, tretman ne sprovede kada je planiran, biće izveden narednog dana.

Tretmani će se izvoditi preparatima na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina.

Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, te da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od navedenih mesta tretiranja.

Bliži se kraj školske godine, a sa njim i muke osmaka kojim obrazovnim smerom žele dalje da idu. Dualno obrazovanje je relativno novi model obrazovanja u srednjim školama kod nas koji podrazumeva praktičnu i teorijsku nastavu od starta srednjeg obrazovanja. Sve veći broj učenika završnih osmih razreda, ali i srednjih škola, koje nisu u sistemu dualnog obrazovanja, žele ovakav model, budući da učenici kada završe srednju školu imaju mogućnost da se zaposle ukoliko ne planiraju upisati fakultet. U Somboru, gradu koji ima značajan potencijal u ovom smislu, ističu da sa uspehom realizuju ovakav način nastave.
Srednja tehnička, Srednja ekonomska i Srednja poljoprivredno – prehrambena škola u Somboru sprovode dualno obrazovanje, a njihovi, sada već bivši učenici, imaju posao, kako kažu, svoju platu i mogućnost napredovanja poput Ognjena Terzića.

"Dualno obrazovanje dalo mi je mogućnost da se zaposlim, da se pokažem, da se zaposlim i imam svoj dinar. Poručujem svim osnovcima da razmišljaju u tom smeru", kaže Ognjen Terzić iz Sombora.

Želje osmaka su različite, od toga da budu ekonomisti, budući pravnici ili medicinari, a nastavnici iz škola u sistemu dualnog obrazovanja ipak ističu prednosti školovanja koje zahteva praktično znanje uz mogućnost zaposlenja.

"Upisala bih Srednju medicinsku školu, a kasnije želim da završim psihologiju i da budem dečiji psiholog", kaže Lorna Božić, učenica osmog razreda OŠ "Bratsvo – Jedinstvo“ u Somboru.

"Dualno obrazovanje pokazalo se kao odličan model spoja teorijskog i praktičnog zannja, to je ono što je budućnost", priča Nikola Jovičić, koordinator za dualno obrazovanje u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru.

"Naši obrazovni profili u dualnom obrazvanju privlače sve veći broj dece, važno je da je kvalitetno, interesantno i prilagođeno budućim učenicima“, kaže Jovo Ćato, direktor Srednje poljoprivredno – prehrambene škole u Somboru.

"Imali smo srdnjoškolce koji su bili u sistemu dualnog obrazovanja i kasnije ostali kdo nas da rade", Savka Vlaškalić, kompanija "Mara“ doo Sombor.

"Dualno obrazovanje daje brojne mogućnosti i ovakvi modeli pokazuju sve prednosti obrazovnog sistema u formi i praktične nastave, a poslodavci imaju profile koji su im poterebni", kaže Jovana Vujković, koordinator usluga PKS.

Za sledeću školsku godinu u somborskim srednjim školama u sistemu dualnog obrazovanja biće oko 100 mesta za sedam obrazovnih profila, a na deci i roditeljima je da odluče kojim životnim smerom žele da idu.

Izvor: RTV

Na Svetski dan porodice Udruženje Medijacija centar Sombor i Udruženje Forum sudija Srbije organizovali su tribinu "Značaj brige o porodici u lokalnoj zajednici - opredeljenje za sporazumno rešavanje porodičnih sporova". Skup je počeo minutom ćutanja kako bi se odala počast svim porodicama koje su u tuzi zbog nedavnih tragičnih događaja u našoj zemlji. U prvom obraćanju reč su imali i Nebojša Đurišić, predsednik udruženja Forum sudija Srbije, Aleksandar Pilja, predsednik udruženja Medijacija centar Sombor i predsednica Osnovnog suda Aleksandra Medurić Kalčan.
„Pozvani i nepozvani na raznim društvenim mrežama komentarišu događaje u domenima i u temama o kojima ne poseduju ni osnovna znanja. Društvene mreže su pune ogovaranja, poluistina i neistina, na kojima se grade surove priče pune mržnje. Deca sve to gledaju i slušaju... i odrasli zajedno sa njima. Sve to dovodi do toga da govor mržnje prevladava u međusobnoj komunikaciji. Porodica se sve ređe okuplja, roditelji jure za karijerom, pokušavajući da steknu prihode za život, a deca se sve više okreću medijima, fejsbuku i raznim nekontrolisanim izvorima informacija na internetu".

Filmovi su natopljeni scenama nasilja i nekulture, ispunjeni užasnim scenama ubijanja, mučenja, silovanja, kaže predsednica somborskog Osnovnog suda Aleksandra Medurić Kalčan za RTV i dodaje:

„Ono zbog čega smo napravili tribinu jeste jedan od načina da se zlo predupredi, da se pokuša uspostaviti zdrava komunikacija među ljudima, među još nezavađenim, a onda i zavađenim stranama. Svaki čovek ima svoje težnje, svoje prohteve i želje, svaki čovek na svoj način poima činjenice i događaje. Cilj našeg rada i širenja mogućnosti primene svih vidova medijacije jeste, da se kod ljudi razvije mogućnost komunikacije, dogovaranja, da se zajednički sagleda ko šta u stvari želi, te da se o bitnim činjenicama ljudi pokušaju dogovoriti, sve uz ograničenja željama i zahtevima drugog saugovarača. Zato smatram da sud i medijatori trebaju zajednički raditi na temu iznalaženja rešenja u najtežim problematičnim situacijama“, isitče sudija Kalčan.

Tokom tribine govorili su psiholog Sandra Čačić, Nikolina Sučević, direktorka Centra za socijalni rad u Apatinu, sudije Osnovnog suda u Somboru, Nada Fridrih i Branka Vujašković.

U završnoj diskusiji sa publikom su iz prakse podelili psiholog Stamenka Sudar, sociolog Edita Svilar i ombudsmanka Čarna Petričević.

Izvor: RTV

Grupa poljoprivrednika iz Sombora i okolnih sela okupila se na deonici puta između sela Kljajićevo - Čonoplja. Poljoprivrednici su traktore parkirali pored puta i za sada ne planiraju da se povuku, a saobraćaj nije ugrožen i odvija se nesmetano.

Ratari iz okoline Sombora, parkirali su oko 20-ak traktora na putu pri ulazu u grad Sombor iz pravca Stapara. Oni su takođe parkirani uz kolovoznu traku i za sada ne ometaju saobraćaj.

Kako smo saznali sa lica mesta, nezadovoljni paori se pridružuju ostalima, imaju noćnog čuvara i za sada ne planiraju da radikalizuju miran protest.

Izvor: RTV

Ništa se više ne podrazumeva.

Svi smo se već navikli na uslove low cost kompanija koje su nam omogućile da značajno povoljnije letimo po svetu, pa makar se za jeftine avio karte namučili da se spakujemo u ručni prtljag i psihički se spremali za par sati slušanja reklama tokom leta. Međutim, izgleda da je kriza inicirala neke nove momente, pa nemojte da se iznenadite ako vam za nešto što se do juče podrazumevalo da je besplatno – zatraže dodatan novac.

Za check-in na primer. Kolega Saša M. nedavno se vratio iz Madrida i preneo nam svoje iskustvo.

„Pre manje od mesec dana sam išao tom aviokompanijom i sve je bilo normalno – došao sam na vreme, čekirao se i preuzeo kartu na aerodromu. Međutim, sada su mi rekli da moram da platim još 48 evra jer nisam prethodno uradio online check-in. Prvo sam mislio da je to neka greška, ali platio sam da ne bih pravio gužvu. U povratku se desilo isto. Na kraju sam za „jeftini let“ dao još skoro 100 evra. Moraš da se čekiraš onlajn, u suprotnom plaćaš na licu mesta. Ne znam kad su to uveli“, priča Saša.

Predstavnici kompanije nedavno su izašli sa saopštenjem da je, s obzirom na to da je u pitanju „ultra niskotarifna avio-kompanija, onlajn čekiranje od vitalnog značaja za minimiziranje troškova i omogućavanje nesmetanog putovanja“.

Na sajtu stoji da je čekiranje putem interneta i mobilne aplikacije besplatno, dok se na aerodromu plaća – osim u slučaju kad na tom aerodromu čekiranje putem interneta ili mobilnog uređaja nije dostupno.

Čekiranje putem interneta može da se obavi u periodu između 30 dana i 3 sata pre zakazanog vremena polaska ako ste rezervisali sedište (pogledajte koja su najbolja mesta u avionu). Ako niste izabrali sedište pri rezervaciji, čekiranje će postati dostupno tek 48 sati pre polaska za svaki odvojeni let. Takođe, opcija je i da se čekirate pomoću mobilne aplikacije.

Inače, Saša nije jedini koji je u proteklom periodu bio suočen sa neprijatnim iznenađenjima na aerodromu. Naime, putnici sa svih strana pobunili su se protiv iste kompanije jer nisu uspevali da se čekiraju onlajn, verovatno zbog problema s mrežom, ali su im svejedno naplatili na licu mesta. Prevoznik je na to predložio da ako putnik ima poteškoća da se čekira, treba da pokuša da koristi drugi pretraživač, da obriše keš memorije i kolačiće ili da se prebaci na drugi uređaj.

„Ako se mogu obezbediti dokazi sa snimka ekrana koji dokazuju da je onlajn prijava bila nemoguća, možemo da refundiramo troškove, iako bi to moglo da potraje neko vreme. Zahtevi za povraćaj se podnose onlajn na našem sajtu“.

Ručni prtljag u avionu

Ni besplatan ručni prtljag se više ne podrazumeva, a putnici se upozoravaju da provere politiku aviokompanije kojom lete, jer se pravila razlikuju. Tako s jednom low cost kompanijom sad možete da unesete u avion samo torbu koja staje ispod sedišta (40x20x25cm ili manja) dok se za drugu torbu doplaćuje. Koliko? Zavisi od datuma, težine torbe, ali i od toga da li ste se čekirali onlajn – na aerodromu može i da bude i dvostruko skuplje. Druga kompanija daje drugačije mere „dozvoljene“ torbe, a za ručni prtljag do 10 kg naplaćuje 5 do preko 70 evra.

Izvor: nova.rs

Kakav start srpskog asa.

Košarkaši Denver Nagetsa savladali su ekipu Los Anđeles Lejkersa sa 132:126 u prvom meču finala Zapadne konferencije.

Od samog starta svoju dominaciju započeo je Nikola Jokić, koji je umalo stigao do tripl-dabl učinka već u prvoj četvrtini.

Srpski as je prvu deonicu završio sa osam poena, 12 skokova i pet asistencija. Tako je zabeležio rekord karijere, pošto nikada nije uspeo da prikupi više skokova za jednu deonicu.

Lejkersi su prvu četvrtinu završili sa samo šest skokova, dok je Denver imao čak 22 - piše nova.rs.

Na koji način tehnologija utiče na razvoj mozga naše dece i šta pod hitno treba menjati u vaspitanju i obrazovanju? O tome je na K1 televiziji govorio dr Ranko Rajović, specijalista interne medicine, magistar neurofiziologije, autor NTC programa koji predaje u Sloveniji i osnivač Mense u regionu.

"Mozak naše dece postaje drugačiji. Već dugo godina učitelji i vaspitači upozoravaju da je svaka nova generacija koja stigne u prvi razred malo slabija u odnosu na prethodnu", izjavio je dr Rajović u „Uranku“ i dodaje : "Motorički su slabiji, sa slabijim opštim znanjem, sebičniji su, empatija je slabija".

Postojala je ideja da se istraživanja iz medicinskog znanja primene u praktičnu pedagogiju.

"Mi u medicini dobijamo odgovore šta se dešava u mozgu naše dece, mi nismo bili spremni za ovo što se dogodilo u OŠ „Vladislav Ribnikar“, mada se već videlo da nešto nije u redu već godinama sa ponašanjem dece. Vršnjačko nasilje je u porastu u celoj srednjoj Evropi. Juče je izašao tekst u Sloveniji da postoje nezamislive razmere vršanjačkog nasilja, toga nikada nije bilo".

Dr Rajović smatra da ne možemo da optužimo samo internet i rijaliti programe, jer sve zajedno utiče na ponašanje deteta.

"Prvo ćemo da krenemo od roditelja, oni su najodgovorniji. To prvo okruženje za dete čine roditelji. Okruženje je važno 100% za razvoj deteta. Nekada se tvrdilo da je 50% genetika, a 50% okruženje, ali to nije tačno. Genetika je 100% potencijal, ali razvoj potencijala zavisi 100% od okruženja", kazao je on i napomenuo: "Mi prvo imamo prezaštićenje, to je sociološki fenomen. Da bih objasnio reakciju roditelja, na primer mame, ja moram objasniti hormone, jer oni upravljaju nama, samim tim na naše ponašanje. Mama kada rodi bebu, dobije ogromne količine hormona oksitocina, to je hormon ljubavi. Biologija je tako napravila da mama zaštiti bebu. Ako beba plače, ko prvi ide da je vidi - mama ili tata? Pa mama. Beba stane na noge - ko prvi skače? Ponovo mama. Oksitocin upravlja mamom, zato se javi prezaštićenje i tata je tu da ga neutrališe. Nekada je mama imala dvoje, troje ili desetoro dece pa to nije bilo vidljivo. To izgleda tako da sve najbolje želimo za naše dete".

Greške tokom odrastanja

Dr Rajović je istakao u „Uranku“ neke od grešaka koji roditelji prave tokom odrastanja bebe.

"Prva greška: roze soba se kupuje za ćerke, a plava za sinove. Nobelova nagrada je dodeljena profesoru Vizelu koji je zaključio da je velika stimulacija za mozak deteta kontrast, beba 30 dana gotovo ne vidi ništa, pa dajte kontraste. Druga greška tipično za mamu je da bebu pritisne na grudi i to je najzaštićeniji položaj, sreća tu je tata koji vrti bebu po rukama. Glava koja se ne pomera neće povezati ramena i noge, držite glavu bebe ali nemojte da je fiksirate, to je bitno zbog stimulansa. Zaštititi dete je dobro, ali prezaštićenje nije. Na taj način mozak dobija manje impulsa i neke regije su smanjene, to se već upisuje u neuromedicini. Erih From je u prošlom veku pisao o tome da je to deo potrošačkog mentaliteta, i imamo decu koja žive „otvorenih usta“. Najbolje patike, igračke... Dete nauči da ima sve najbolje, ne zna šta znači čekati. Ako dete onda nešto ne može, u pubertetu dolazimo do problema: frustracije, prag toleranicije je nula... Mi tako podižemo dete".

On je istakao da roditelji traže uspeh od deteta i da zato dete ide na jednu, tri, ili pet aktivnosti.

"Dete kao mali robot obavlja stvari okolo, a mozak tog deteta radi drugačije i ne može da izdrži. Deca izdrže zato što vole mamu i tatu, da ih ne razočaraju. Dete ima specifičan mozak koji radi na teta talasima, što znači da mora da živi, vidi, proveri i uđe u duboke regije mozga. Dete sa pet godina je na prozoru, gleda u pticu kako je sletela, uzela par zrna i odletela, detetu to traje i pamti svaki detalj, urezuje mu se u mozak – rekao je on za K1 televiziju i dodao - Nekada je bilo tako da dete bude tu, da ga vidimo u prostoriji, zbog fizičke bezbednosti. To je ostalo, ali dete danas dobije tablet i kompjuter i ulazi u nepoznat svet. Radio sam sedam godina istraživanja sa mlađim razredima osnovne škole u Srbiji, Sloveniji, Italiji i Hrvatskoj. Već tada je 50 odsto naših učenika provodilo po četiri - pet sati zadubljeno u mobilne telefone. Njima su se igrališta i parkovi preselili u telefon i evo šta se dešava", kazao je u „Uranku“ dr Ranko Rajović.

Virtuelni svet

Dr Ranko Rajović danas je govorio i o virtuelnom svetu i naglasio da odlazak u virtuelni svet nismo izučavali.

"Mislim da će morati da se menjaju postavke i psihijatrije, i psihologije, i pedagogije jer mi takve stvari nismo imali. Taj svet koji jeste bitan za razvoj mozga se pretvorio u svet agresije. Da ne ispadne da optužujem internet, ima tu korisnih stvari, ali naša deca ne idu na te sajtove. Ona idu tamo gde je negativan sadržaj, agresija, i kada odu u taj virtuelni svet mozak to obrađuje. Mi znamo da je to izmišljeno ali mozak na to reaguje. Mi bukvalno imamo smanjene regije mozga. Limbički sistem koji učestvuje u reakciji šta je dobro, a šta nije, u kontroli emocija je smanjen kod naše dece sa deset godina u odnosu na starije generacije, i to je veliki problem. Mi moramo da prilagodimo okruženje, ne možemo mi da pustimo dete da samo sebi traži okruženje. Ima jako dobre dece, međutim, pojavljuju se ekstremi koji nikada nisu bili".

Doktor ističe da deca u virtuelnom svetu ubijaju ljude i otkidaju im glave.

"To postaju deca bez empatije. Mozak je podešen da prima i obrađuje informacije. Pre 100 godina dete je primalo dve važne informacije tokom jednog dana, došla je baka ili spremamo gibanicu ili ovca je pobegla u šumu i idemo da je tražimo. Zatim se pojavio radio pa se broj informacija malo povećao, pa televizija... Veće linije informacija, veća dramatičnost, a onda internet. Prvo je bio na kompjuteru, sada je integrisan u telefon, sada nije deset informacija nego reka informacija. Ja bih telefon zabranio do četvrtog razreda, jer nikakvu korist nema, samo štetu. Čak i duže, ali niko me ne sluša".

Mozak se brani tako što otupljuje

Dr Rajović je napomenuo u „Uranku“ da se mozak brani od reke informacija tako što otupljuje.

"Onda mi neko kaže druga su vremena, ali mi ćemo izgubiti decu zbog tog stava. U reci informacija mozak otupi. Pravi razvoj mozga je dečja igra, trče i druže se, to je prava socijalizacija – druženje. Igrice smanjuju dinamičku komodaciju oka, imaće problem sa koncentracijom i čitanjem, smanjuju hipokampus (deo mozga zadužen za memoriju i učenje) i bazalne ganglije (deo mozga zadužen za trčanje i skakanje). Internet je štetan jer na njemu deca gledaju najbolje patike i jakne i teraju roditelje da im ih kupuju, i roditelji jadni moraju i postaju robovi deteta".

K. K. je mašina

Doktor Rajović je za Kostu K. koji je pucao u svoje drugove i čuvara škole OŠ „Vladislav Ribnikar“ kazao da je postupi okao mašina.

"Celokupan razvoj deteta je i emotivni i empatičan razvoj, vaspitanje, a ne samo znanje. To dete je postupilo kao mašina, on je planirao i crtao, to ukazuje na potpuni nedostatak empatije. Bilo je dece koja su to podržala i pravila šalu na društvenim mrežama. To rade bez ikakve empatije, to se zaustavlja prvo sa roditeljima, nema prezaštićivanja i ugađanja. Dositej Obradović je rekao da decu treba učiti dobroti i empatiji jer od toga sve zavisi. Šta ćemo sa decom bez empatije? Ovaj dečak misli da je dobro zadatak, on je mašina za ubijanje", rekao je dr Rajović za K1 i naglasio: "Lajkovi su nesreća. Vršačko nasilje je vezano za lajkove, jer kada to snime dobiju lajkove. Nažalost, dete kome ime ne mogu da spominjem je trend, samo druga deca nemaju pištolje. Sve više imamo takve dece, to su ekstremni primeri".

Mi imamo empatiju, kompjuter je nema

Dr Rajović tvrdi da smo pre 26 godina, kada je Gari Kasparov izgubio od kompjutera, shvatili da mi ljudi ne možemo da budemo bolji od kompjutera po informacijama i znanju.

"Zato moramo da razvijemo empatiju i timski rad, nešto što kompujter ne može, a tek onda dolazi kreativnost. Kako ćemo stvarati zdravo društvo bez discipline, rada, reda, ljubavi i razumevanja? Neka deca u pubertetu nažalost tuku roditelje. To su deca kojoj smo sve dali i omogućili. Stvaramo generaciju „otvorenih usta“, bez obaveza i radnih navika, podbacili smo", zaključio je on za K1 televiziju u „Uranku“.

Izvor: blic.rs