Sombor.info

JKP ''Parking Servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da će zbog održavanja tradicionalne manifestacije ''Somborski kotlić'', koja će biti održana na Trgu Svetog Trojstva, biti zatvorene sledeće ulice za saobraćaj:

1. Trg Svetog Trojstva (na delu ulice između ulice Zmaj Jovina i ulice Laze Kostića) dana 23.06. u periodu od 16:00 časova do 25.06.2023.godine do 08:00 časova,
2. Trg cara Lazara (od Trga Svetog Trojstva do raskrsnice sa ulicom Nјegoševom) dana 23.06. u periodu od 16:00 časova do 25.06.2023.godine do 08:00 časova i
3. Pariska ulica od raskrsnice sa Vencom vojvode Stepe Stepanovića dana 23.06. u periodu od 16:00 časova do 25.06.2023. godine do 08:00 časova.

U ulici Laze Kostića (parking mesta uz Trg Svetog Trojstva) i na Trgu cara Lazara od Tehničke škole do Trga cara Lazara (sa obe strane) biće onemogućeno parkiranje već od ranih jutarnjih časova u petak 23.06.2023. godine.

Iz JKP "Parking servis Sombor" mole građane, korisnike parkirališta da poštuju režim odvijanja saobraćaja i parkiranja, poštuju saobraćajnu signalizaciju i uputstva ovlašćenih lica. Sva vozila koja se budu zatekla na navedenim lokacijama, u terminu nakon zatvaranja, biće uklonjena specijalnim vozilom ''Paukom''.

Obilne kiše izazvale su izlivanje potoka i reka. U 26 gradova i opština je vanredna situacija. Otklanjaju se posledice poplava. Posle balkanskog monsuna, danas i sutra predah od padavina. Goran Mihailović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda kaže da će pljuskova biti do kraja meseca, ali ne tako intenzivnih i učestalih. Poručuje i da će leto biti toplo, ali ne kao prethodnih godina.

Prva polovina juna donela je ne samo učestale padavine već i probleme usled izlivanja reka i potoka. Što se tiče druge polovine meseca, Goran Mihailović poručuje da razloga za brigu nema s obzirom na to da su, kako ističe, i meteorološke i hidrološke prognoze u potpunosti ispratile padavine u maju i u prvoj polovini juna.

U prilog toj vesti, dodaje i da se očekuje da, krajem ove i početkom naredne sedmice, padavine do kraja meseca budu slabije i po intenzitetu i po učestalosti, piše RTS.

Zašto je kišni period trajao dugo, sa dan-dva predaha

Objašnjava da smo u ovoj situaciji imali jedan sinoptički razvoj, da se prosto vlažna nestabilna vazdušna masa zadržala iznad područja, ne samo naše zemlje nego šireg Balkanskog poluostrva, bez nekog značajnijeg dominantnog strujanja sa zapada koje bi prosto pomerilo, advektiralo tu masu dalje ka istoku.

„Tako da je ovakav razvoj sinoptičke situacije doprineo da imamo česte, intenzivne pljuskove obilne i onako vrlo lokalnog karaktera. Tako da, evo recimo, na osnovu podataka iz maja meseca koji su obrađeni, Loznica je imala 249 mm za ceo mesec, a u maju je recimo Veliko Gradište imalo svega 40 mm. Velika prostorna neujednačenost padavina je vidna“, ukazuje meteorolog.

Navodi i da dugoročna sezonska prognoza ukazuje da bi u toku leta srednja temperatura bila negde do plus jedan stepen iznad proseka uz padavine u granicama prosečnih vrednosti.

Da li će leto imati temperaturne rekorde

Međutim, kaže i i da nas u julu očekuje srednja temperatura između 27 i 29 stepeni uz 9 do 14 tropskih dana, odnosno onih dana s maksimalnom temperaturom preko 30 stepeni.

„Dakle, leto bi bilo toplo, ne, veoma toplo kao što smo imali prethodne godine i svakako ne ekstremno kao što smo imali 2012. ili 2007. kada su zabeležene i apsolutne rekordne temperature od 44,9 stepeni u Smederevskoj Palanci“, poručuje meteorolog.

Početkom avgusta prošle godine oboreni su temperaturni rekordi. Mihajlović kaže da za sada nema naznaka ni u prognostičkom materijalu koji bi ukazivao da nas očekuju neke ekstremne temperature.

„Kao što sam pomenuo, navedena 2007. svakako se ne očekuje da bude ponovljena, tako da bi temperature bile negde u onim granicama koje smo možda ne samo navikli prethodnih godina, jer smo imali nešto toplije. Dakle jedno prosečno toplo leto, ali svakako suncobrane pre kišobrana“, zaključuje Mihajlović.

Izvor: nova.rs

Domaćini su u pozivu naveli da su besplatni programi ovogodišnje priredbe namenjeni građima Sombora i okoline, ali i svim dobronamernim posetiocima i turistima

Udruženja ljubitelja konja Zapadna Bačka iz Sombora priprema novo izdanje manifestacije „Za dušu riđanu danas vozim fraj”.

Domaćini su u pozivu naveli da su besplatni programi ovogodišnje priredbe namenjeni građima Sombora i okoline, ali i svim dobronamernim posetiocima i turistima, koji žele da se podsete, i saznaju sve ono po čemu je grad Sombor poznat, voljen i zapamćen, piše soinfo.org.

Najavljeno je da će u nedelju, 25. juna (10 do 12 sati), na somborskom fijaker placu biti omogućena besplatna vožnja fijakerom za sve zainteresovane, kao i da će nastavak manifestacije uslediti dva dana kasnije, u utorak (27. juna). Udruženje ljubitelja konja Zapadna Bačka u periodu od 17 do 19 sati (Rokovački put 46) planira školici jahanja prilagođenu najmlađima - deci.

„...Zlatno doba fijakera počelo je polovinim 19. veka...Magistrat varoški, po današnjim merilima, gradska vlada, odredi lepo fijaker plac i naredi da fijakera ne sme biti više od 30... A da kojim slučajem Velimir Velja Subotić nije zapisao priču o Jagri, a Zvonko Bogdan je opevao, sam Bog zna da li bi se o Somboru u znaku fijakera i razmišljalo. Mislim, bilo je fijakera svugde, ali se baš Petrovićevom Ravangradu zalomilo da ostane „obeležen“ kao varoš fijakera.... - citirali su zapis novinara Milića Miljenovića, koji nas, kako kažu organizatori, obavezuje da ponovo pokrenemo i „oživimo” ovaj deo našeg kulturnog nasleđa.

Pokrovitelji manifestacije „Za dušu riđanu danas vozim fraj” su Grad Sombor i Turistička organizacija grada Sombora.

Izvor: telegraf.rs

Nedelja je rezervisana za početak trkačkih dana

Denver je došao do titule, a Džoker do priznanja za najkorisnijeg košarkaša završne serije koje nosi naziv po legendarnom Bilu Raselu.

Nakon utakmice Jokić je u društvu porodice proslavio veliki lični i timski uspeh, međutim mislima je već bio nazad u Srbiji.

Posebno mu je važno bilo da se u Sombor vrati do nedelje kada počinju trkački dani konjičkog kluba "Vojvođani" na kojima se srpski košarkaš redovno takmiči pa je na konferenciji za medije bio pomalo razočaran kada je čuo da se povorka u Denveru održava u četvrtak. U šali je rekao da će od vlasnika Nagetsa tražiti privatan avion kako bi stigao na vreme.

Telergaf je obišao Sombor i štalu u kojoj se nalaze konji Nikole Jokića. Čini se da je sve spremno za veliki povratak novog NBA šampiona.

U okviru trkačkih dana planirano je nekoliko trka, među kojima je i ona glavna Grada Sombora. Ukupan nagradni fond iznosi više stotina hiljada dinara.

Izvor: telegraf.rs

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora, na čelu sa gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem, juče je uručio još 200 poklon auto sedišta za bezbednu vožnju naših najmlađih sugrađana rođenih 2022. i 2023. godine.

Prijave na Javni poziv koji je raspisao Grad Sombor trajale su od 23. do 26. maja 2023. godine, a sedišta je dobilo prvih 200 roditelјa/staratelјa koji su se prijavili i ispunili propisane uslove.

Kako je jedan od glavnih prioriteta Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora unapređenje bezbednosti najmlađih učesnika u saobraćaju, ove godine dodelјeno je ukupno 300 auto sedišta za bezbednu vožnju najmlađih sugrađana, a gradonačelnik Sombora izrazio je veliku zahvalnost roditelјima, odnosno, staratelјima, jer su se odazvali ovakvoj vrsti akcije. Između ostalog, gradonačelnik je napomenuo da će Grad Sombor nastaviti sa uređenjem Zona škola i vrtića, opremanjem i organizovanjem raznih edukacija u školama i vrtićima, a najavio je i početak radova na uređenju biciklističkih staza.

„Cilј ove akcije jeste da svako dete na teritoriji grada Sombora dobije auto sedište“, naglasio je gradonačelnik, i dodao: „Sve aktivnosti Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora finansiraju se iz naplata kazni nesavesnim vozačima, a ono na šta Savet najviše stavlјa akcenat jeste upravo bezbednost naših najmlađih učesnika u saobraćaju , te smo ovim putem u 12.00 časova raspisali Javni poziv za dodelu 200 sedišta za vožnju dece biciklom“.

Sedišta su roditelјima uručili i članovi Saveta za bezbednost saobraćaja Đorđe Zorić, Staša Kovačević, Momir Mioković, Gordana Vulović, Zdravko Pupovac i Rosana Krstić.
Grad Sombor pokrenuo je ovu inicijativu 2017. godine sa, kako je gradonačelnik rekao: „Skromnih pet auto sedišta“, a iz godine u godinu taj broj raste, te je prošle godine on dosegao dve stotine, a ove godine tristotine auto sedišta.

Decenijama u nazad jedna od vizija kojom bi se Sombor izvukao iz saobraćajnog ćorsokaka u kome se našao, pogotovo nakon raspada velike Jugoslavije, bili su projekti prekategorizacije postojećeg putničkog graničnog prelaza sa Mađarskom Bački Breg, ali i otvaranje novog kod Riđice.

Nada u riđički granični prelaz se budila pre svega zbog činjenice da je ova yada za dvadesetak kilometara kraća od one postojeće preko Horgoša ili Kelebije. Nekada davno baš kroz ovo selo prolazio je veliki Carski drum, koji je povezivao Istanbul sa Bečom i vodio dalјe ka zapadu Evrope.

Kako otvaranje graničnih prelaza nikada ne može da bude unilateralna odluka jedne zemlјe, severni srpski sused se tek nedavno saglasio da u reonu Sombora kao pograničnog grada, bude otvoren novi prelaz, ali je konsenzusom Srbije i Mađarske on otvoren kod Rastine, najmanjeg sela ovdašnjeg atara koje se nalazi svega šest i po kilometara jugozapadno od Riđice. Od ove odluke do realizacije projekta novog graničnog prelaza se nije čekalo puno, pa su tako dve susedne zemlјe u aprilu 2018. godine dobile novu zvaničnu tačku spajanja dve države i naroda, što je bilo donekle razočaravajuće sa žitelјe Riđice, koji su decenijama bili „čuvari vatre“ ideje o još jednom graničnom prelazu.

Koliko je to bila stvar pokušaja ispunjenja neostvarenih očekivanja stanovnika Riđice, a koliko realna situacija i potreba nalaže, tek ovdašnja lokalna samouprava je odlučila da novom saobraćajnicom spoji Rastinu i Riđicu, a kad se udruže dobar projekat i vlastit napor, pronađe se i pomoć sa strane. Tako je za finansiranje projekta „Izgradnja puta Rastina – Riđica“, Sombor ovih dana dobio sredstva u iznosu od 38 miliona dinara na osnovu konkursa za sufinansiranje uređenja atarskih puteva i otresišta u AP Vojvodine u 2023. godini, koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Tim povodom, gradonačelnik Antonio Ratković, je u Pokrajinskoj vladi potpisao ugovor o ovoj finansijskoj podršci, prilikom čega je istakao da je reč o tek prvoj fazi radova na ovoj deonici puta.

- Sama činjenica da smo u buyetu Grada Sombora izdvojili sredstva u iznosu od oko 55 miliona dinara za izgradnju atarskog puta od Rastine do Riđice, govori o značaju koji za nas ima realizacija ovog projekta – napomenuo je Ratković, ne propuštajući da izrazi zahvalnost Pokrajinskom sekretarijatu za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo koji je i ovom prilikom prepoznao doprinos izgradnje atarskog puta na ovoj lokaciji, kao i nameru dalјeg ulaganja u infrastrukturu finansiranjem iz varoškog buyeta.

Kako je najavlјeno, ovaj novi infrastrukturni projekat će se tokom narednih godina izvoditi fazno, sve do nivoa asfalta, a početak izgradnje prve faze deonice, čija će ukupna dužina iznositi 6.500, a širina kolovoza pet metara se može očekivati već u toku ove godine. Cilј ovog projekta je da naselјe Riđica bude direktno povezano sa graničnim prelazom Rastina – Bačsentđerđ, te samim tim i naselјenim mestom Rastina, što će ovdašnjim stanovnicima značajnoj meri skratiti put do Sombora, ali i putnicima u međunarodnom tranzitu pružiti još jednu alternativu tokom velikih letnjih gužvi na izvikanim graničnim prelazima Horgoš, Kelebija i Bački Vinogradi u okolini Subotice.

Izvor: dnevnik.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, sprovešće od 14. do 20. juna ove godine akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Akcija će se sprovoditi u 30 država članica organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope).

Kako navode u MUP-u, u sklopu ove akcije, od subote, 17. juna u 12 časova do nedelje, 18. juna u 12 časova, širom Evrope biće realizovan takozvani „Alcohol and Drugs Marathon“, kada će u kontroli saobraćaja neprekidno biti angažovani svi raspoloživi alkometri, kao i uređaji za kontrolu prisustva psihoaktivnih supstanci u organizmu.

“Napominjemo da je u prvih pet meseci ove godine saobraćajna policija isključila iz saobraćaja 23.500 vozača zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i 1.150 vozača zbog upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, a čak 4.200 vozača zatečeno je da upravlja vozilom sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu”, stoji u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.

S obzirom na to da predstoji održavanje velikog broja muzičkih festivala na kojima se očekuje prisustvo više desetina hiljada posetilaca, Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da ne upravljaju vozilom ukoliko su konzumirali alkohol ili psihoaktivne supstance i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja na putevima.

Tretmani suzbijanja komaraca sa zemlje i iz vazduha na području opštine Apatin biće izvedeni u sredu 14.06.2023. godine.

Plan tretmana:

Iz vazduha se tretira zaštitni priobalni pojas i rubna zona oko Apatina, helikopterom sa apatinskog stadiona, dok će se sela na celokupnoj površini tretirati iz vazduha. Sa zemlje će se vozilima tretirati centralna naseljena zona Apatina.

Ukoliko se zbog promenljivih meteoroloških uslova tretman ne sprovede 14.06.2023. godine, planira se izvođenje narednog dana.

Tretmani će se izvoditi preparatima na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina.

Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, te da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od navedenih mesta tretiranja.

Ovogodišnje izdanje, trećeg po redu, Somborica fest biće održano u petak 23. juna 2023. na Trgu Svetog Đorđa u Somboru (U slučaju kiše program se seli u Gradsku kuću).

Program Somborica festa 2023

Od 15h do 17.30h Tamburaška radionica za decu, organizatori i veliki prijatelji festivala, nastavnici tambure Milica Lerić i Marina Kovač.

18h Interaktivni koncert na bini učesnika radionice

19.30h nastup Tamburaškog orkestra Muštuluk

21h nastup Tamburaškog orkestra LaBanda

Propratni program festivala, forum graditelja instrumenata, učesnici iz Sombora, Ravnog Sela, Kule, Subotice, Bečeja i Zagreba.

Prosečan turista iz Srbije letuje u Grčkoj, na odmoru je sa porodicom, putuje najčešće autobusom, smeštaj je rezervisao uz pomoć turističke agencije u predsezoni, a na destinaciji kojoj boravi i apartmanu u kojem je smešten je već bio – pokazuje statistika i iskustvo turističkih radnika u našoj zemlji.

Turistička sezona je počela uspešno, naši turisti su već krenuli put omiljenih letnjih destinacija, mnogi su se i vratili sa letovanja, a prema rečima Aleksandra Seničića, direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija u Srbiji (JUTA) najviše naših građana, sasvim sigurno, letuje u Grčkoj.

Dve trećine Srba letuje u Grčkoj

- Nesporno je da iz Srbije najviše građana u letnjoj sezoni putuje u Grčku. Od ukupnog broja ljudi koji letuju preko turističkih agencija, pošto mi ne znamo za one koji idu u samostalnoj režiji, njih 70 odsto letuje u Grčkoj. Turska i Crna Gora obuhvataju od sedam do deset odsto naših turista. Od većih destinacija imamo i Italiju i Bugarsku i one su omiljene za oko pet odsto naših građana koji idu preko agencija – kaže Seničić.

Kako je ranije objasnio, kada su destinacije u pitanju, to se kod nas ne menja već godinama. Pojavi se po koja nova destinacija, uslovno rečeno, ili stara, ili bude zanimljivija u odnosu na druge, ali uvek je prva i najvažnija – Grčka.

- U toj zemlji boravi oko milion turista svake godine. Najveći broj naših ljudi boravi u severnom delu Grčke. Procena je da je njih između 600.000 i 700.000 – kaže Seničić.

Prema njegovim rečima, druga destinacija po brojnosti turista iz naše zemlje je Crna Gora, ali ona nije za turističke agencija druga, već je to Turska, jer u Tursku, kao i u Crnu Goru odlazi oko 250.000-300.000 turista, s tim što u Tursku 95 odsto putuje preko turističkih agencija, dok u Crnu Goru najviše idu u sopstvenoj režiji.

- U Crnoj Gori imamo između 300.000 i 350.000 turista, međutim, najveći broj, oko 60 odsto, putuje individualno, bez turističkih agencija, a samo 40 odsto koristi usluge agencija. Zatim, imamo destinacije kao što su Bugarska, Italija, Španija, koje u zavisnosti od sezone do sezone poseti između 70.000 i 150.000 naših turista.

Uz Egipat i Tunis (opet) u modi

U Juti već godinama vode evidenciju, i po njihovim procenama oko 1,3 do 1,4 miliona turista iz Srbije putuje preko turističkih agencija, dok oko 250.000 do 300.000 ljudi letuje individualno.

- Pravimo statistiku i to nije daleko od onoga što je pravo stanje. Uglavnom više od milion ljudi koristi usluge turističkih agencija kada su u pitanju letnji aranžmani – kaže Aleksandar Seničić.

Egipat je prošle i pretprošle godine ugostio oko 50.000-60.000 srpskih turista, što je veliki broj za avionsku destinaciju, a Tunisa nije bilo nigde skoro deset godina, ali se sada ponovo vratio na naše tržište i jedna je od najtraženijih destinacija jer je za nove generacije relativno nova. Agencije imaju veliki broj ugovorenih direktnih čarter letova, cene su ostale na prošlogodišnjem nivou, dok su hoteli kompletno renovirani.

Većina putuje preko agencija

U više turističkih agencija i koje vrše subagenturu rekli su za „Blic“ da najviše građana putuje uz prethodnu rezervaciju smeštaja i prevoza kod njih, dok se daleko manji broj obraća samo za prevoz, savet ili drugu uslugu koja ne podrazumeva rezervaciju aranžmana.

- Opšte je poznato da su naši turisti uglavnom vezani za usluge turističkih agencija, ali sigurno da manji broj u odnosu na prve sam organizuje putovanje. Na internetu ili telefonom rezervišu i u sopstvenoj režiji putuju. Uglavnom su tako navikli, ali imamo i slučajeve da posle dugo godina samostalnog odlaska odluče da nam se obrate za rezervaciju – potvrđuje više turističkih radnika.

Kolima najviše idu u Grčku

Seničić kaže da u Grčku 70 odsto ide organizovanim prevozom, avionom i autobusima, a oko 30 odsto svojim automobilima.

- Na drugim destinacijama, osim Crne Gore, eventualno Hrvatske, ostalo su u pitanju organizovani prevozi, i Turska. Pogotovo se organizovano ide do avionskih destinacija, do Tunisa, Egipta, ostrva u Španiji i ostrva u Italiji. Oko 100.000 ih ide u Bugarsku, i od njih oko 15 odsto ide svojim automobilima. Crna Gora i Grčka ima naše turiste koji idu svojim kolima, a sve ostale destinacije su uglavnom preko agencija, organizovano.

Na more u maju i septembru

Na pitanje kada Srbi najčešće idu na letovanje, Seničić kaže da se situacija po tom pitanju malo promenila u odnosu na prethodne turističke sezone, ali ne u velikoj meri.

- Ima promena, ali ne drastičnih, a to je pre svega vezano za mentalitet i način na koji uzimamo godišnje odmore. Uglavnom kada se kaže letnji odmor misli se na period od kraja juna do kraja avgusta i to je period kada najveći broj naših ljudi odlaze na more, pre svega zato što veliki broj ima decu koja pohađaju školu, to je period školskog raspusta i tada se i intenziviraju odmori. Međutim, poslednjih godina imamo trend da deo ljudi, koji imaju manju decu koja pohađaju do četvrtog razreda osnovne škole ili nisu u školskom uzrastu, češće uplaćuju aranžmane koji kreću od kraja maja ili od početka juna i završavaju se krajem juna, ali i posle sezone od 5. do 10. i do kraja septembra.

Procena turističkih radnika je da su od maja do kraja septembra svi termini interesantni turistima iz Srbije, ali primećuju da se u ranim i kasnim terminima pojavljuje više mlađih ljudi i porodica, dok su ranije predsezona i vansezona bile „rezervisane“ za starije ljude, penzionere.

Apartmani - hoteli 60% - 40%

Osim u Grčkoj i u Crnoj Gori, gde u najvećem broj turisti iz Srbije idu u apartmane, na svim ostalim destinacijama su smešteni u hotelima.

- Ako izuzmemo, recimo, 700.000-800.000 ljudi koji idu u privatan smeštaj kada je reč o Grčkoj i Crnoj Gori, jedan mali deo Bugarske, onda možemo da kažemo da je to polovično. Kada sumiramo, vidimo da 60 odsto naših turista boravi u apartmanima i 40 odsto u hotelima – kaže Seničić.

U turističkim agencijama kažu da tradicionalno za Grčku prodaju najviše aranžmana sa smeštajem u apartmanima, dok ostale destinacije, Turska, Egipat, Tunis, nude u najvećoj meri hotelski smeštaj.

Turisti koji sami organizuju letovanje u Crnoj Gori i Hrvatskoj uglavnom koriste privatne smeštajne kapacitete, a poslednjih godina aktuelne su i ponude „stan na dan“.

Većina odmor plaća na rate

Promena ima i sa „first“ i „last minute“ ponudama.

- Ima promena, oko 30 odsto ljudi se opredeljuje za „first minute“, oko 20 odsto ide na „last minute“ opciju, dok polovina uplaćuje letnje aranžmane po redovnim cenama. To su ljudi koji ne mogu rano da planiraju godišnje odmore, nego tek kada utvrde period odmora i kada su sigurni, onda odlučuju kada i gde će da putuju – kaže Seničić.

Podaci iz ove i prethodnih godina potvrđuju da naši turisti najčešće letovanje plaćaju na rate.

- I to se promenilo značajno poslednjih godina. Ranije su se rate plaćale putem čekova, a sada je to uređenije i drugačije i najčešće se plaća kreditnim karticama. Više od 60 odsto ljudi na taj način plaća odmore. Što se kredita tiče nemamo prave podatke, ali sigurno da između 10 i 15 odsto ljudi uzima kredit zbog putovanja na odmor – kaže Seničić.

Turistima je najvažnija cena

Na pitanje šta je turistima iz Srbije najvažnije pri odabiru destinacije, u Juti kažu da je to, nažalost, cena.

- Voleo bih da je drugačije, ali vrlo često je našim turistima presudna cena. Kada se opredeljuju za najpovoljniju cenu moraju da znaju da onda ne mogu da budu ekstra kvalitetan smeštaj i prevoz. Ljudi koji godinama letuju na određenim destinacija već znaju u kojoj će kući da budu, pa čak i broj apartmana. Osim cene, bitan je i kvalitet smešaja, i ne samo kvalitet prevoza već i način organizacije, da prevoz funkcioniše u terminima u kojima neće izgubiti puno od odmora i da mogu maksimalno da ga iskoriste – kaže Aleksandar Seničić i savetuje uplatu putnog zdravstvenog osiguranja, a ako znatno unapred rezervišu letovanje, i uplatu osiguranja od otkaza aranžmana.

Izvor: blic.rs