Sombor.info
Četvorodnevni međunarodni Festival za decu "Limenka teatar fest", u trajanju od 30. avgusta do 3. septembra, nastao je sa idejom da spoji pozorište za decu i ekologiju budeći svest najmlađih o važnosti očuvanja životne sredine, pod sloganom „Deca imaju pravo da rastu zdravo“. Grad Sombor je prepoznao važnost ovakvog sadržaja kao metode edukacije naših najmlađih sugrađana o zaštiti životne sredine i reciklaži, i postao prijatelj Festivala.
Festival je otpočeo karnevalskom povorkom u kojoj su učestvovala talentovana deca, glumci, pevači, folkloraši, sportisti, balerine, tamburaši, pa čak i mali pčelari. U uvodnoj povorci mogle su se videti i fascinantne lutke koje su doneli umetnici iz Segedina. Umetnička povorka je krenula od zgrade Županije, koju su pratili i predstavnici Grada. Učesnici karnevala su uveseljavali prolaznike ulicom Kralja Petra I sve do Narodnog pozorišta Sombor, mesta otvaranja Festivala. Samom proglašenju zvaničnog početka prethodila je predaja upotrebljenih limenki u zamenu za alu-coin valutu.
Ulaznice za festivalske predstave ne mogu se kupiti novcem! Da bi se gledala predstava, gledalac mora da sakupi i donese pet limenki, za koje potom dobija jedan alu-coin, prvu ekološku valutu na svetu, načinjenu od aluminijuma, kojom može da kupi ulaznicu. Ukoliko tokom dana sakupi i više od pet limenki, može dobiti još alu-coina, za koje može da kupi nešto od školskih potrepština na „Limenkica bazaru“. Tu se za alu-coine mogu kupiti eko olovke, blokčići od recikliranog papira, zanimljive knjige odštampane takođe na eko papiru i mnoge druge stvari.
Repertoarom je zakazano sedam predstava iz šest zemalja (Bosne i Hercegovine, Mađarske, Hrvatske, Bugarske, Srbije i dalekog Perua).
Dragi mališani dobrodošli!
Fotografija poznate pevačice na Instagramu je privukla dosta pažnje, šta mislite ko je u pitanju?
Fotografija poznate pevačice osvanula je na Instagramu i odmah privukla dosta pažnje.
Devojčica koja je devedesetih godina sedela u krilu Deda Mrazu nije ni sanjala da će joj ispuniti želju da postane jedna od najvećih muzičkih zvezda na ovim prostorima.
Rođena je u Somboru, a odrasla u Belom Manastiru Hrvatskoj i Bačkoj Topoli.
Još kao mala pokazivala je talenat za pevanje, nastupala je na školskim priredbama i društvenim događajima.
Sa trinaest godina snimila je dve pesme "Majko" i "Boli svaka tvoja reč" za produkcijsku kuću Mega Sound čiji je vlasnik bio Mića Nikolić.
U "Zvezdama Granda" je šira publika čula za nju kada je osvojila četvrto mesto, a potom je dalje sama krčila svoj put u šou-biznisu.
Nakon toga objavila je nekoliko singlova koji su ostvarili veliki uspeh, a zatim svoj debitantski studijski album "Testament" (2017). Nakon kraće pauze objavila je studijski album "Zvuk tišine" (2022), a potom i treći "Devet života"(2023).
Pevačica sa slike u srećnom braku je sa Filipom Živojinovićem kome je rodila sina Aleksandra.
Sada sigurno znate da je u rubrici nekad i sad niko drugi do Aleksandra Prijović koja će za mesec dana održati tri koncerta u Štark Areni.
Izvor: gloria.rs
Građani mesta Begeč u blizini Novog Sada obratili su se redakciji N1 nakon što su u svojoj kući otkrili leglo zmija.
Kako navode u pismu našoj redakciji, zmije su se pojavile u subotu i do sada su ih našli više od desetak u kući.
Dodaju da ne znaju kome da se obrate zbog ovog problema, jer sve koje su kontaktirali tvrde da nije u njihovoj nadležnosti.
„Ne znamo gde je žarište, nalazimo ih u svim prostorijama. Sve koje smo zvali se ograđuju. Ne znamo šta da radimo, bojimo se da uđemo u sopstvenu kuću. Zvali smo sve moguće ustanove i organizacije: Zoo higijena, Pokrajinska zaštita građana, komunalna policija, organizacije, vatrogasci, gradska uprava… Svi se ograđuju sa izgovorom da to nije u njihovoj nadležnosti i da se ne bave rešavanjem te vrste problema“, navodi se u pismu građana Begeča.
Izvor: n1info.rs
Da nisu samo žene one koje skeniraju jedna drugu, rade to i muškarci, naročito u teretani ili prilikom treninga nekog sporta. Sve više se dešava da to rade i na ulicama.
E baš tim povodom oglasio se na Redditu jedan dečko iz Srbije i napisao:
Pre neko veče sam imao situaciju da sam se oblačio posle tuširanja u svlačionici, gledajući svoja posla i video da je neki lik pogledao moje genitalije pre nego što sam obukao donji veš. Pitam se koliko je to uobičajeno u poređenju sa drugim muškarcima, da li ste to doživeli ili uradili sami posle treninga, bazena ili sličnog?
Neki muškarci su mu priznali da i oni to rade i otkrili da je to veoma čest potez:
Mislim, ako lik go stoji go pored mene, sigurno ću pogledati. Mislim, koliko često se tako nešto dešava, a ti ne gledaš? Ako ti smeta, pokrij se peškirom, ne znam.
Dešava se da slučajno pogledam i desilo mi se kada sam se presvlačio, potvrdio mu je drugi.
Vi ste od onih koji piške pod tušem? Urolog vam želi nešto reći o tome… - Ordinacija.hr
Ostali smatraju da u tome nema ničeg lošeg:
- Pristojno je, kao i na ženske atribute, baciti letimičan pogled. Sve više od toga ne smatra se pristojnim.
Svuda postoji nepisano pravilo "Ko hoće da pogleda, ima šta da vidi". Po meni je u redu da se sakrije ako hoćeš, ja sakrijem ili umotam peškir, ali nema potrebe za komentarima.
Zato više ne idem na takva mesta gde se meri. Ne zbog mene, ljudi to ne mogu da podnesu.
Pa, šta kažete? Nije da ovo nismo očekivali.
Nizali su se redom komentari podrške.
Izvor: okonas.org
Nezaposlena lica prijavljena na evidinciju Nacionalne službe za zapošljavanje ostvaruju pravo na novčanu naknadu ukoliko su bila obavezno osigurana za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno, ili sa prekidima poslednjih 18 meseci, pod uslovom da im je radni odnos prestao bez njihove volje i krivice. Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi na evidenciju nezaposlenih i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Ukoliko se zahtev podnese po isteku roka od 30 dana naknada se utvrđuje za preostali period na koji nezaposleni ima pravo ukoliko period nije istekao.
Trajanje prava na novčanu naknadu zavisi od dužine staža osiguranja i isplaćuje se u periodu od 3 do 12 meseci. Izuzetno, novčana naknada priprada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca ukoliko nezaposlenom nedostaje do dve godine do ostvarivanja prava na penziju.
Za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu korisnik naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje.
Konfuzno, nejasno, zapetljano, komplikovano i na kraju neuspešno! Duže od dva sata sam pokušavala da se ulogujem na E-kalkulator i izračunam kolika će mi biti penzija i kog datuma ću moći da se penzionišem. Rezultat je da sam zapela već na prvom koraku i da sam totalno poražena svojom „nesposobnošću“ da savladam popunjavanje elektronskog formulara. A mislila sam da se dobro „razumem u kompjutere“.
Nova elektronska usluga PIO fonda E-kalkulator, koja je od prošlog petka dostupna svim građanima, zaintrigirala me je da proverim svoj status, kad je u pitanju visina moje buduće penzije.
Ova usluga najavljena je kao komforna variijanta, da svi mi koji smo u radnom odnosu, jednostavno i „iz svog doma“, možemo da proverimo sve o svom stažu osiguranja, a kalkulator će nam izračunati visinu penzije i „izbaciti“ tačan datum kad ćemo moći da se penzionišemo.
Za ovaj „pogled unapred“ potrebno je samo da se ulogujemo sa svojih računara, tableta ili mobilnih telefona, saopštili su iz PIO fonda.
Pomislim: (Uraaaa!!!) ništa lakše, sad ću ja to, očas posla!
Uputstvo ima 19 stranica, a problem već na prvoj
Samouvereno sam pristupila pregledu uputstva, koje je obimno (ima čak 19 strana), ali je „za pismene“ sve nacrtano i vodi korak po korak.
Mislim se, OK, šta tu ima da bude komplikovano. Ja sam generacija 40+, imam nalog na Portalu E- uprava, koristila sam već neke usluge i sve je išlo glatko i uspešno. Odlučujem da sve radim na računaru, bez obzira što može mobilnim i tabletom.
Ulazim na prvu stranicu koja mi nudi da biram između opcija „e-kalkulator penzije“ i „porodična penzija“.
Biram prvu opciju.
Tu već nailazim na prvu prepreku.
Kalkulator mi traži da se prijavim preko eID elektronske identifikacije.
Ponuđeno mi je da se prijavim „kvalifikovanim elektronskim sertifikatom“ ili „mobilnom aplikacijom“.
Inače, preko računara uopšte ne može da se uđe na „mobilnu aplikaciju“, (pokušavala više puta), pa na kraju biram prvo polje.
Prijavljujem se, ali dobijam odgovor – „nemate nalog na Portalu eID“
Još uvek samouverena i pod elanom otvaram novi „prozor“ na računaru, da časkom rešim taj traženi nalog.
Čitam uputstva i počinjem.
Na portalu za elektronsku identifikaciju jasno piše da korisnici (u koje spadam i ja) svoje naloge mogu da registruju elektronski, korisničkim imenom i lozinkom, kvalifikovanim elektronskim sertifikatom ili odlaskom na „šalter registracionog tela“.
Tu već počinju da mi se „brkaju“ termini, (nemam pojma šta je taj šalter), pa odlučujem da ostanem na „poznatom terenu“, kojim sam se, između ostalog, svojevremeno registrovala na Portalu e-Uprava.
Što je sigurno – sigurno je, biram „korisničko ime i lozinku“.
Traže mi da slikam ličnu kartu
Otvaram novo polje da završim prijavu za eID elektronsku identifikaciju. Opet popunjavam osnovne podatke (ime, prezime, JMBG), ali sad traže i da dostavim neki lični dokument, kojim treba da dokažem da sam to zaista ja. Treba da izaberem između lične karte i pasoša.
Avaj, sad treba i da fotografišem ličnu ispravu.
Otvaram još jedan „prozor“ na računaru, pa čitam nova uputstva.
U ovu avanturu upravo uskače i mobilni telefon. Vadim ličnu kartu, telefonom slikam prednju i zadnju stranu, pa mejlom sebi šaljem slike da ih skinem u računar.
Već dobrih pola sata sam potrošila na sve dosadašnje korake, a još nisam ni blizu da se registrujem.
Uputstva za prilaganje fotografija su precizna – maksimalno mogu da se prilože dva fajla, slike moraju da budu u pdf, jpg ili png formatu, a nijedna ne sme da bude veća od 3MB.
OK, to sam ispoštovala, ali se u sebi mislim – kako će sve ovo da uradi neko ko se „ne razume u kompjutere“ (koliko se ja razumem). Šta li će da pomisli kad vidi skraćenice pdf, jpg, png i hoće li se pitati „koliko je to tačno 3MB“.
Ponovo neuspeh
Iako sam dostavila fotografije lične karte, popunila sve što se tražilo od mene, ponovo sam na početku.
Niti sam se registrovala, niti znam kako dalje.
Još više me je zbunilo novo obaveštenje koje mi je „iskočilo“.
„Da biste mogli da vidite podatke iz evidencije RFZO-a, potrebno je da budete prijavljeni kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (na kartici ili USB tokenu) ili putem mobilne aplikacije ConsentID“.
Šta ću sad?
Ja od „alata“ imam samo mejl adresu, ime i prezime. Niti imam karticu, niti token. U sebi se sve iskreno nadam da nisam jedino ja „zaostala u vremenu“ i da ima još ljudi poput mene koji ne koriste „kartice i tokene“.
Ipak, ne predajem se. Odlučujem da nastavim, pa šta bude!
Sad iz mene već počinje da kulja upornost i tvrdoglavost mojih hercegovačkih predaka. Pa, neće mene da pobedi jedan obični formular!
Zatvaram sve „prozore“ na računaru, pa krećem od nule.
Ponovo prolazim sve isto – ime, prezime, JMBG, šaljem fotografije lične karte. Otvaram i uputstva da proverim da nisam negde nešto preskočila, svako malo otvaram mejl i elektronsko sanduče, sve u nadi da mi stigne „neki kod“ ili spasonosno obaveštenje „registraciija uspešna“.
Ništa – PIO se „pravi mrtav“.
Na kraju, kad sam isprobala sve što sam mislila da smem da uradim, pre nego što mi neki pogrešan potez „sprži“ ceo kompjuter, iskočilo mi je obaveštenje – „greška“.
Portal za elektronsku identifikaciju „poslao“ je spisak od šest mogućih grešaka, zbog kojih registracija nije moguća.
Objašnjenja (pogledaj slike) su toliko konfuzna, od toga da „ne svetli lampica na uređaju za čitanje sertifikata“, do informacije da proverim koliko instaliranih softvera imam na svom računaru.
**
E, sad! Za tumačenje ovih objašnjenja stvarno je potrebno da neko bude IT stručnjak, jer ovakva obaveštenja, realno, prevazilaze znanje i sposobnosti prosečnih građana.
Na pamet mi pada drug iz generacije Dule, vrhunski „ajtijevac“. Da li da ga cimnem? On bi sigurno znao da mi kaže šta da radim, ali ipak odustajem. Mislim se, što da se brukam „za obični formular“.
Plan „B“ – prelazim na mobiilni telefon
„Predaja nije opcija“ – u glavi mi odzvanja citat (znate već koga).
Posle sat vremena neuspeha, huktanja i češanja po glavi odlučujem da promenim taktiku.
U „odbijenici“ za registraciju za pismene lepo piše da mogu da se prijave i „putem mobilne aplikacije ConsentID“.
Nemam pojma šta je ConsentID, ali se nadam da će tu stvar da završi moj „pametni telefon“.
Krećem od početka – opet sve isto, ime, prezime, JMBG…
„Pametni telefon“ nije ništa pametniji od mene. Dobijam obaveštenje da je „za izdavanje parametara za mobilnu aplikaciju ConsentID, neophodno da budete prijavljeni kvalifikovanim elektronskim sertifikatom“.
Opet taj sertifiikat!?
Dok sam mom telefonu uporno „zadavala“ komande da mi obezbedi elektronski sertifikat, kliktala i popunjavala sve što mi je ponudio, uspela sam nekako i da zeznem celu stvar.
U jednom trenutku „sistem“ mi je tražio da unesem „novu lozinku“. Sva ozarena, pomislih – uspela sam, to je to! Sad će nova lozinka da me registruje!
Ali, ništa od toga!
Tim potezom, u stvari, promenila sam svoju lozinku za ulazak na portal e-Uprava. Sad još i ta muka!
Jedva sam zapamtila i prethodnu lozinku, koja je, inače, morala da bude po specifičnim instrukcijama s određenim brojem karaktera, velikih i malih slova, obaveznim znacima interpunkcije.
Za novu lozinku tražili su da obavezno mora da sadrži i neki od ovih simbola – &,%, #, *. Živa istina, probajte, pa ćete da se uverite.
Ali, pametni telefon na kraju me je ipak utešio i poslao obaveštenje – da nije sve do mene i mog „razumem se u kompjutere“.
„Ovaj sajt nije dostupan“, glasilo je obaveštenje, koje mi je, posle dva sata „razbijanja glave“ malo podiglo samopouzdanje.
U tom obaveštenju, sa adrese „registracijas.eid.gov.rs“, piše da „kreiranje naloga sa sertifikatom privremeno ne funkcioniše ili da je trajno premešteno na novu veb adresu“.
„Uraaa!“
Posle dva sata agonije da se registrujem, zbog ovog obveštenja mi je konačno malo laknulo, jer „nije do mene“.
Međutim, pravo je pitanje, do koga je i ko je građanima Srbije zagorčao život, da u digitalnom dobu moraju da „lome mozak“ u potrazi za informacijama koje bi, u osnovi, trebalo da budu dostupne na nekoliko klikova.
U mom slučaju, ovo iskustvo mi je potvrdilo da je najavljeni uvid u status PIO osiguranika bio samo marketing vlasti, koja je ceo projekat najavila kao jednostavno i lako rešenje, a zapravo je sve drugo, samo ne transparentan način da saznamo ono što je izreklamirano.
I dalje razmišljam o svim onim građanima, koji se ne razumeju u kompjutere „koliko se ja razumem“, a izgleda, da se ni ja ne razumem baš mnogo.
Izvor: nova.rs
Sastanak predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade završen je opet bez dogovora o minimalcu koji bi trebalo da bude isplaćivan od 1. januara 2024. Država je predložila povećanje na 47.000, a sindikati traže 52.000 dinara.
Trenutno, minimalac je oko 40.000 dinara. Država je predložila povećanje na 47.000, a sindikati traže 52.000 dinara – koliko košta i minimalna potrošačka korpa, prenosi RTS.
Istovremeno, Vlada je poslodavcima ponudila da se neoporezovani deo zarade poveća sa 21.700 na 25.000 dinara.
Nakon današnje runde razgovora, oglasio se samo ministar finansija Siniša Mali na društvenim mrežama.
„Očekujemo da početkom septembra bude poznat i tačan iznos minimalne zarade, ali to će svakako biti najveće procentualno povećanje u istoriji. Važno je da to povećanje bude balansirano, kako bismo održali punu zaposlenost. Zahvaljujem se poslodavcima i sindikatima na konstruktivnom dijalogu“, objavio je Mali.
Izvor: n1info.rs
Teritorija Republike Srbije, zahvaljujući svom geografskom položaju, geološkoj i pedološkoj raznolikosti, kao i uticaju različitih klimatskih faktora, predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu.
Tu biološku raznovrsnost flore čine 3.272 vrste. Smatra se da je 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovanih i opisanih, dok se u prometu nalazi 280.
Do lekovitog bilja se dolazi na dva načina: gajenjem i sakupljanjem u prirodi.
Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 ha godišnje, pri čemu se najviše gaji 20-25 vrsta: pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija…
U ove površine nije uračunata začinska paprika koja se gaji na oko 5.000 ha.
Procenjuje se da je u ovoj proizvodnji angažovano oko 50.000 ljudi.
Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi 4.000-5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se obezbeđuje: kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majčina dušica.
Procenjuje se da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinjskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće.
Da to može biti isplativa proizvodnja, svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014. godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara. Uvozimo eterična ulja, kozmetičke i druge prerađene proizvode od lekovitog bilja. Izvoz se povećava iz godine u godinu. U 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara. Šanse za veću proizvodnju su u povećanju izvoza, ali i supstituciji uvoza.
Za proizvodnju belog sleza, čije gajenje traje takođe godinu dana, ulaganje iznosi oko 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne čak 9.000 evra!
Ulaganja u obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu za gajenje sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose oko 1.200 evra i to samo u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje!, objavila je Agromedia.
Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji republike, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse (GAP) i principa organske poljoprivrede.
Sakupljanje i prirodi, uz kombinovanje sa plantažnom proizvodnjom, preporučuje se u brdskoplaninskim regionima Stare planine, Tare, Deliblatske peščare, Fruške gore, Maljena, Prokletija, Suvobora, Medvednika, Sićevačke klisure, Sokobanje…
Izvor: agromedia
U sklopu programa Grada Sombora „Zdravi i na selu i u gradu“, nastavljeni su radovi na renoviranju ambulanti Doma zdravlja kako u gradu, tako i u ostalim naseljenim mestima, a trenutno su u toku radovi u Aleksi Šantiću i Čonoplji.
U sklopu završenih radova u Čonoplji, zamenjena je komplet stolarija, okrečeni su zidovi, kupljen je novi kotao i u pripremi je projekat za priključak na gasnu instalaciju. Na objektu ambulante u Aleksi Šantiću, u toku su radovi na pripremama za krečenje prostorija.
- Prethodne godine, završeni su radovi na renoviranju ambulante u Kljajićevu, Doroslovu, Riđici i Bezdanu a programom za 2023. godinu, pored Alekse Šantića i Čonoplje, biće renovirani domovi zdravlja i u Stanišiću, Svetozar Miletiću i Bačkom Monoštoru. Za narednu godinu, ostalo nam je da renoviramo ambulante u Bačkom Bregu, Staparu, Kolutu, Telečkoj i Rastini - kaže Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora. - Grad Sombor će nastaviti sa ulaganjem u sve ambulante u gradu i naseljenim mestima, kako bi naši sugrađani i medicinsko osoblje imali što bolje uslove kako za zdravstvene preglede, tako i za rad.
Izvor: novosti.rs
SREDILA NOS, USTA, GRUDI, JAGODICE, OBRVE... Evo kako je Soraja izgledala PRE SVIH OPERACIJA! (Foto)
Neki bi rekli da je gotovo neprepoznatljiva...
Soraju Vučelić upoznali smo 2011. kao učesnicu rijalitija "Veliki brat", ali ova devojka danas nimalo ne liči na onu koju smo gledali pre sedam godina na malim ekranima.
Soraja Vučelić je od vremena kada je učestvovala u "Velikom bratu" što ju je i poslavilo do danas potpuno promenila svoj izgled zahvaljujući estetskim operacijama koje ne krije.
Bivša učesnica rijalitija je radila nos, usta, grudi, jagodice, a nadogradila je čak i obrve.
-Povećala sam grudi i usta i smanjila nos iako sada žalim što sam povećala usta. Devojke s prevelikim ustima izgledaju kao patkice. Zbog toga sam izvadila sav silikon iz usana. Nisam vadila rebra, niti planiram da korigujem još nešto na sebi- rekla je Soraja jednom prilikom.
Fanovi su Soraju upoređivali sa njenom nekadašnjom najboljom drugaricom, Anom Korać sa kojom je Soraja bila nerazdvojna. Njih dve su istovremeno uvećale grudi, smanjile nos i istakle jagodice, a u jednom momentu je i Soraja prešla u brinete te su njih dve veoma ličile jedna na drugu u jednom periodu.
Podsetimo, Soraja je nedavno ponovo dospela u centar skandala kada je navodno uhapšena u Budvi jer je pokušavala da izvrda i da se ne testira kada je policija zaustavila jer je bila pojačana kontrola u saobraćaju, prenosi Republika.
Izvor: Srbija danas
Slobodno vreme
Lifestyle
Toni Viler, suosnivač Lonely Planeta, najpoznatijeg izdavača turističkih vodiča na svetu, jasno je stavio do znanja koje...
Kutak za roditelje
Lifestyle
Disclaimer I
Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.
Disclaimer II
Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.
Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.