Sombor.info

Gradski Štab za vanredne situacije, na elektronskoj sednici održanoj 04.12.2020. godine, usaglasio je ranije donete mere koje se odnose na ograničavanje radnog vremena svih objekata sa merama Vlade Republike Srbije, a koje važe u periodu od 04. decembra 2020. godine zaključno sa 15. decembrom 2020. godine:

Ograničava se radno vreme objekata u kojima se obavlja delatnost:
• u oblasti trgovine na malo (trgovinske i druge radnje i prodajna mesta),
• pružanja usluge u oblasti ugostiteljstva, koje obuhvataju prodaju hrane i pića (restorani, kafići, barovi, klubovi, splavovi i sl.),
• pružanja usluge u zatvorenim ili otvorenim trgovinskim centrima i sličnim objektima u kojima se obavlja delatnost u oblasti trgovine na malo (tržni centri, pijace i sl.) i
• priređivanja posebnih i klasičnih igara na sreću (kladionice, igraonice i sl.),
• pružanja zanatskih i drugih usluga u neposrednom i dugotrajnom fizičkom kontaktu sa korisnikom usluge (kozmetički saloni, frizerski saloni, saloni lepote)
• u oblasti kulture koja podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru (pozorišta, bioskopi, muzeji, galerije)
• u oblasti sporta koji podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru ili dugotrajniji neposredni kontakt sa korisnikom usluge (fitnes centri, teretane, vežbaonice, spa centri, bazeni i drugi objekti namenjeni za sport i rekreaciju i sl.)

tako da ti objekti mogu da rade samo radnim danima (od ponedeljka do petka) od 05.00 časova do 17.00 časova.

Navedeno ograničenje se ne odnosi se na radno vreme:

1) apoteka, izuzev onih apoteka koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima i za koje upravljač ne može obezbediti posebne koridore za pristup ili u koje se ne ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine, benzinskih pumpi u obavljanju delatnosti prodaje goriva i trgovinskih, ugostiteljskih i drugih objekata koji vrše dostavu hrane, koji mogu da rade i van radnog vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana, kao i subotom i nedeljom;
2) trgovinske i druge radnje i prodajna mesta na kojima se vrši prodaja prehrambenih proizvoda, uključujući i one koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima, a za koje upravljač može da obezbedi posebne koridore za pristup ili u koje se ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine, i samostalni maloprodajni objekti u kojima se trgovina, po pravilu, obavlja tako da kupac ne ulazi u objekat (trafike tj. kiosci), koji mogu da rade do 21.00 časa, kao i subotom i nedeljom;
3) ordinacije i laboratorije u kojima se pružaju medicinske i stomatološke usluge i veterinarskih ordinacija i laboratorija i sl., koje mogu da rade i van ogranićenog radnog vremena, kao i subotom i nedeljom;
4) pozorišta, bioskopa, muzeja, galerija i sl., koji mogu da rade radnim danom i subotom i nedeljom do 17.00 časova;
5) restorana i drugih prostora u kojima se pružaju usluge ishrane u kategorizovanim i nekategorizovanim smeštajnim objektima i u kategorizovanom privatnom smeštaju, u kojima se usluga može pružati samo licima koja imaju prijavljen boravak u tim vrstama smeštaja i to najkasnije do 21.00 časa, kao i subotom i nedeljom;
6) pijaca, koje subotom i nedeljom mogu da rade od 06.00 časova do 15.00 časova;
7) fitnes centara, teretana, vežbaonica, bazena i drugih objekata namenjenih za sport i rekreaciju – kada se koriste u svrhu treninga i priprema za održavanje i održavanje isključivo registrovanih takmičenja u nadležnosti nadležnih nacionalnih sportskih saveza, koji mogu da rade i van ograničenog radnog vremena, kao i subotom i nedeljom;
8) svih drugih radnji, objekata i mesta (obućarske, krojačke, stolarske, staklorezačke i sl. radnje, servisi, tehnički pregledi i sl.) na kojima se pružaju usluge pri čijem vršenju nije obavezno prisustvo korisnika ili su prisustvo i kontakt ograničenog trajanja, koji mogu da rade radnim danom do 21.00 časova i subotom do 17.00 časova.

Naredba gradskog Štaba za vanredne situacije dostupna je ovde.

Sve usvojene mere imaju za cilj svođenja socijalnih kontakata na apsolutni minimum, uz nadu da će dati željeni rezultat i da ćemo u danima pred nama to videti i u brojevima zaraženih građana koronavirusom.
Dodatno pojašnjenje za ugostiteljske objekte: radno vreme kioska i sličnih ugostiteljskih objekata (prikolice i drugi slični objekti montažnog tipa šalterske prodaje) koji pružaju usluge u oblasti ugostiteljstva koje obuhvataju prodaju hrane i pića, odnosno radno vreme privrednih subjekata koji obavljaju ugostiteljsku delatnost, a vrše šaltersku prodaju hrane putem šaltera, ograničeno je tako da ti objekti mogu raditi samo radnim danom (od ponedeljka do petka ) od 05.00 časova do 17.00 časova.

Više informacija o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti KOVID-19 građani i privreda mogu dobiti pozivanjem telefonskih brojeva: 0668331189 i 0668331161.

Za razliku od prvog puta, kada je poslovodstvo „Inserta“ doo iz Rume prvo podelilo, pa povuklo otkaze o radu, ovaj put bi otkazi mogli biti konačni, jer su propraćeni odnošenjem mašina iz apatinskog pogona ove firme. Uz rešenja o otkazu radnici su dobili i svu propratnu dokumentaciju, neophodnu za prijavljivanje na biro za nezaposlene.

-Sad bar definitivno znamo na čemu smo, posle onih „igranki“ iz marta, sa uručivanjima, pa povlačenjima otkaza. Od ondašnjih sto radnika, na posao je vraćeno nas oko 60. Radili smo, ali mnogo manje nego ranije. Firmu je, u međuvremenu, napustio ko god je našao neki sigurniji i bolje plaćen posao, navodi jedna od, sada već bivših, radnica „Inserta“, koja je, kao i većina, bila „na čekanju“ poslednjih desetak dana, zbog pojave korone u firmi.
U proizvodnji je ostalo da radi samo sedam radnika u krojačnici. Dok su oni radili, firma se polako praznila. Odnošen je materijal, rastavljane i pakovane mašine, rasformirana je i odneta čitava jedna proizvodna linija. Kuda i zašto, nisu ni znali, niti imali koga da pitaju.

Poslodavac se svih ovih dana nije oglašavao, ostavljajući radnicima da nagađaju kakva ih sudbina čeka. Sve do jutros, kada su odgovori stigli u vidu koverata sa rešenjima o otkazu i papirima za biro.

-Pričalo se da će nam se upravo sve ovako dogoditi, kako se i dogodilo. Da ćemo poštom dobiti otkaze, da se poslodavac neće ni pojaviti, niti nam išta objasniti.Eto, pogodile smo čak i datum koji će stajati na rešenjima. Pitam se samo da li je bilo toliko teško stati pred nas i ovo nam saopštiti, pa da se rastanemo kao ljudi. Ni toliko se nisu udostojili, ogorčena je naša sagovornica.

U rešenjima, donetim 30. novembra ove godine, je navedeno da je „potreba za radom radnika prestala usled ekonomskih promena nastalih kod poslodavca“ i da je „ovaj otkaz ugovora o radu konačan danom dostavljanja zaposlenom“.
Kakva će biti sudbina preostalih sedam krojača, koji još uvek rade, za sada se ne zna. Opet, po nekim izvorima, postoji šansa da oni nastave sa poslom, ali uz neki novi ugovor o radu i to sa nekom drugom firmom. Istog ili drugog vlasnika, ostaje da vidimo.

Izvor: apatinskenovine.rs

Centar za socijalni rad opštine Apatin se i ove godine uključio u obeležavanje svetskog Dana osoba sa invaliditetom. Celokupna situacija koja je prouzrokovana virusom Kovid 19, učinila je da ne bude svečanog otvaranja izložbe Dnevnog boravka za osobe sa fizičkim invaliditetom i intelektualnim teškoćama koji radi pri CSR Apatin i Udruženje obolelih od multipla skleroze iz Sombora sa publikom kako smo navikli ranijih godina.

U pitanju je izložba zajedničkih radova nastalih u radno okupacionim terapijama našeg udruženja i kolega iz Sombora. Pored izloženih radova u apatinskoj galeriji, publika će ih moći videti i na sajtu Kulturnog centra Apatin, a biće objavljen i katalog radova, rekla je direktorica Centra za socijalni rad Apatin Nikolina Sučević

Sučevićeva je dodala i da će nakon izložbe deo radova biti ponuđen na humanitarnoj licitaciji, a sav prihod od prodaje biće uplaćen za lečenje naše sugrađanke Kaline Rašete.

Predsednik Udruženja obolelih od multipla skleroze za Zapadnobački okrug Živko Radmilo, rekao je da su izložene radove tog udruženja napravili slikari i umetnici koje urduženje okuplja svake godine, a da prodajom radova udruženje pomaže obolelima od ove bolesti.

Izložba će biti otvorena do 17. decembra tekuće godine.

Sombor će imati svog predstavnika na takmičenju „Srbija u ritmu Evrope“ i u 2021. godini.

Učešće predstavnika Grada Sombora na dečijem muzičko-scenskom festivalu „Srbija u ritmu Evrope“ za 2021. godinu danas je ozvaničeno svečanim potpisivanjem ugovora.

Grad Sombor već tradicionalno nastavlja saradnju sa organizacijom „Srbija u ritmu Evrope“, tako da će somborska deca imati priliku da predstavljaju svoj grad, kao i da steknu scensko iskustvo sa ovog prestižnog takmičenja.

Ugovor je ispred Grada Sombora potpisala zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica, a ispred organizacije „Srbija u ritmu Evrope“ izvršni direktor David Makević.

Festival se tokom 2020. godine prilagodio epidemiološkoj situaciji i uprkos izmenjenom formatu zadržao najsavremenije standarde.

„Danas je napravljen protokol o saradnji. Grad Sombor će biti u grupi od 23 grada i opštine koji će biti uključeni u projekat. Mi smo sada u finalnom delu završetka naših priprema u ovoj godini koja je iza nas, mogu slobodno da prokomentarišem da smo projekat koji je imao za cilj da u ovom turbulentnom vremenu pronađe način da se realizuje i mi smo bili jedini projekat koji je to uspeo da učini na nacionalnom nivou. Ove godine imali smo 23 grada i opštine koji su bili deo projekta Srbija u ritmu Evrope i svi oni nastavljaju istim koracima i istim tempom da budu prisutni i naredne godine“ istakao je Makević.

Zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica izrazila je zadovoljstvo što se nastavlja saradnja i što će Sombor i 2021. godine imati svoje predstavnike na ovom prestižnom muzičko-scenskom takmičenju.

„Potpisivanjem ugovora između Grada Sombora i organizacionog tima Srbija u ritmu Evrope mi smo omogućili nastavak pripremnih radnji kako bi se što bolje organizovali i pripremili takmičari koji će predstavljati i afirmisati naš Grad i oprobati se u svojim muzičkim sposobnostima“ rekla je Tica.

Audicije za odabir predstavnika Sombora na muzičko-scenskom takmičenju „Srbija u ritmu Evrope“ organizovaće se već tokom januara.

Gradsko veće Grada Sombora održalo je juče 16. sednicu kojom je predsedavao gradonačelnik Antonio Ratković. Članovi Gradskog veća odlučivali su o 14. Tačaka dnevnog reda.

Radi pomoći ugostiteljima na teritoriji Grada, jer im je otežan rad u uslovima vanredne situacije, Gradsko veće odobrilo je da se zakupcima poslovnih prostora koji se bave ugostiteljstvom i imaju Ugovor o zakupu poslovnog prostora zaključen sa JKP „Prostor“ Sombor zakupnina smanji za iznos od 50%. Umanjenje zakupa važi za period od 1.12.2020. godine, pa sve dok traje vanredna situacija na teritoriji Grada Sombora.

Kako zbog epidemiološke situacije ne postoje uslovi da se organizuje „Novogodišnji program“ pod pokroviteljstvom Grada Sombora, na predlog Saveta za socijalnu zaštitu, Gradsko veće je iznos od 1.500.000,00 dinara preusmerilo za pomoć roditeljima dece obolelih od teških i retkih bolesti, kao i za nabavku 500 novogodišnjih paketića za decu korisnika novčane socijalne pomoći i decu iz ranjivih grupa sa teritorije Grada Sombora. Za sprovođenje ove odluke Gradsko veće zadužilo je Centar za socijalni rad.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, zajedno sa članom Gradskog veća za oblast poljoprivrede Borisom Bulovićem i direktorom JKP „Zelenilo“ Sombor Momirom Miokovićem, obišao je obnovljene vetrozaštitne pojaseve u Čonoplji i Aleksa Šantiću.

Radove na revitalizaciji vetrozaštitnih pojaseva izvelo je JKP „Zelenilo“ Sombor, a zasađeno je ukupno 3,5 km drvoreda topole, 1,5 km u Aleksa Šantiću i 2 km u Čonoplji. Radovi su završeni 3. decembra.

Koristi od vetrozaštitnih pojaseva su višestruke, a između ostalog, štite poljoprivredno zemljište od gubitka humusnog sloja usled eolske erozije, kao i od smanjenja prinosa usled povećane transpiracije i isušivanja zemljišta.
Uklanjanje vetrozaštitnog pojasa nije dozvoljeno. Ukoliko u samom pojasu postoje pojedinačna suva stabla potrebno je obratiti se JP „Vojvodina šume“ Šumsko gazdinstvo „Sombor“ vezano za proceduru oko same seče i prometa drveta.

ozvoljeno je orezivanje grana kao i njihovo sakupljanje i odnošenje ukoliko ugrožavaju saobraćaj i onemogućava obrađivanje susednih parcela, uz nadzor Poljočuvarske službe. Sečenje svog rastinja koje je izašlo zvan granica vetroizaštitnog pojasa i uzurpiralo poljoprivredno zemljište je dozvoljeno, ali je neophodno obratiti se stručnim licima Šumskog gazdinstva „Sombor“ radi dobijanja potrebne dokumentacije.

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici najnovije preporuke Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19.

Kome je ograničeno radno vreme?

Ugostiteljski objekti- kafići, restorani, barovi, noćni klubovi i splavovi neće raditi od petka, u 17 časova, do ponedeljka, u 5 časova ujutru bez izuzetka. Njihovo radno vreme biće od ponedeljka do petka, od 5 do 17 časova.
Ugostiteljskim objektima dozvoljeno je da obavljaju delatnosti dostave hrane non stop, 24 sata, sedam dana u nedelji, kao i ostalim privrednicima čija je to osnovna delatnost.
Tržni centri, prodavnice garderobe, kladionice, kockarnice, dečje igraonice takođe neće raditi od petka, u 17 časova, do ponedeljka u 5 ujutru.
Frizerski i kozmetički saloni, saloni za negu lepote neće raditi tokom vikenda. U ovu grupu spadaju i objekti iz oblasti sporta i rekreacije – teretane, fitnes centri, bazeni, spa centri, baloni za fudbal, košarku, tenis ili bilo koji drugi rekreativni sport.

Svim ovim objektima dozvoljeno je da rade radnim danima od 5 ujutru do 17 časova.

U kom periodu rade ostali objekti?

Prodavnice prehrambene industrije, trgovinske radnje, maloprodajni objekti, kao i trafike, kiosci i slično, gde se po pravilu ne ulazi u objekat prilikom kupovine, mogu raditi kako radnim danima, tako i vikendom, do 21 čas.
Apoteke i benzinske pumpe (delatnost prodaje goriva) mogu da rade non stop, svakoga dana bez ograničenja.

Pijace će biti otvorene i u danima vikenda od 6 časova ujutru do 15 časova.

Još jedan izuzetak predstavljaju restorani i barovi koji se nalaze u okviru hotela i privatnih smeštaja. Oni mogu pružati svoje usluge samo i isključivo registrovanim i prijavljenim gostima do 21 čas svakoga dana.
Ordinacije i laboratorije koje pružaju medicinske usluge mogu da rade tokom čitavog dana, uključujući i vikend.

Profesionalni sportisti mogu koristiti sportske objekte za pripreme za svoja takmičenja u toku vikenda.

Objekti i ustanove iz oblasti kulture – bioskopi, pozorišta, muzeji i galerije moći će rade radnim danima, kao i subotom i nedeljom, do 17 časova.

Objekti i radnje u kojima se pružaju usluge pri čijem vršenju nije potrebno prisustvo korisnika ili su prisustvo i kontakt ograničenog trajanja, poput servisa bele tehnike, tehničkih servisa, krojača, obućara i staklorezačkih radnji mogu raditi radnim danima do 21 čas, a subotom do 17 časova.

Sve ove mere usvojene su sa ciljem svođenja socijalnih kontakata na apsolutni minimum, uz nadu da će one dati željeni rezultat i da ćemo u danima pred nama to videti i u brojevima zaraženih građana koronavirusom.

Komunalna inspekcije i komunalna milicija strogo će kontrolisati poštovanje ovih mera, koje stupaju na snagu 04. decembra.

Još jednom apeluje se na sve građane da se ponašaju odgovorno i ne okupljaju se u stanovima, privatnim smeštajima, niti u bilo kojim drugim prostorima. Time ugrožavaju sopstveno zdravlje, zdravlje svoje porodice i predstavljaju rizik po svoju celokupnu okolinu.

Dobro poznate epidemiološke mere poput nošenja maske u svim zatvorenim prostorima i održavanje fizičke distance, odnosno međusobnog rastojanja između dva lica od najmanje dva metra, ostaju na snazi.

Sve više gradova i opština u Srbiji zbog širenja zaraze izazvane virusom korona proglašava vanrednu situaciju, samo u poslednjih nekoliko dana to su učinili Novi Sad, Ruma, Sombor, Leskovac, Apatin, Lebane i mnogi drugi, dok je u Beogradu vanredna situacija proglašena 3. jula i od tada nije ukinuta.

Sekretar za vanredne situacije Grada Beograda Darko Glavaš za Tanjug objašnjava da bilo koji grad i opština u Srbiji može da proglasi vanrednu situaciju kada je stepen opasnosti dela ili cele teritorije na snazi, kao što je trenutno slučaj sa epidemijom virusa korona.

Navodi da uvođenje vanredne situacije daje mogućnost gradu ili opštini da centralizovanim upravljanjem brže i efikasnije mobiliše ceo sistem, odnosno da se sve službe stave u funkciju otklanjanja opasnosti zaštite stanovništva.
"Vanredna situacija znači brže delovanje, brže mobilisanje svih resursa, brže odlučivanje, i ono što je najvažnije - kvalitetan odgovor grada ili opštine u zaštiti naših sugrađana", rekao je Glavaš.

U konkretnom slučaju protiv širenja virusa korona to znači, objašnjava Glavaš, da gradski Štab za vanredne situacije sprovodi odluke koje donosi republički Krizni štab, asistira se medicinskom sistemu, vojsci i policiji na sprovođenju tih odluka.
Pripadnici Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova su, navodi Glavaš, sastavni deo gradskog Štaba za vanredne situacije, dok obim i vrsta angažovanja tih jedinica zavisi od toga koja je opasnost u tom momentu na snazi.
Gradska komunalna preduzeća su, takođe, angažovana, pa tako, dodaje Glavaš, na primer, sada na izgradnji kovid bolnice u Batajnici ta preduzeća rade na postavljanju prateće infrastrukture, kao što su vodovod i kanalizacija, struja, telefonske linije, proširenje puta, postavljanje autobuskih stajališta i uvođenje dodatnog javnog prevoza za medicinske radnike koji će tamo raditi.

Glavaš ukazuje da su naredbe Kriznog štaba obavezujuće za sve jedinice lokalnih samouprava u Srbiji, dok se pojedine odluke gradskih i opštinskih štabova, kaže on, mogu razlikovati.
Međutim i te se odluke, objašnjava, koordiniraju i prosleđuju republičkom Kriznom štabu.

Vanredna situacija, osim opasnosti od širenja zaraznih bolesti, može se uvesti, dodaje Glavaš, kada preti opasnost od požara, poplava, tehničko tehnoloških akcidenata, klizišta, migracija...

Za bilo koju od tih opasnosti, kaže Glavaš, gradski ili opštinski štab daje predlog komadantu štaba, gradonačelniku ili predsedniku opštine, da izvrši proglašenje vanredne situacije.

Takođe, za svaku od tih opasnosti napravljen je i plan delovanja.

Vanredna situacija se ukida prestankom opasnosti, odnosno prestankom potrebe za sprovođenjem mera zaštite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

Izvor: Dnevnik

U gerontološkim centrima i domovima za stare i penzionere u Zapadnobačkom okrugu nema obolelih od korona virusa, osim sporadičnih slučajeva kod korinsika ili medicinskog osoblja ali u ustanovama nema korisnika koji su pozitivni na Kovid - 19. U apatinskom Domu za stare i penzionere je jedna korisnica pozitivna na kovid – 19 i jedna medicinska radnica, ali one nisu zaražene u ustanovi.

"U ustanovi je jedna korisnica nakon dolaska iz bolnice bila smeštena u sobu za izolaciju i kod nje je potvrđen kovid. Korisnica je dobro, zbog lekarskog nadzora nalazi se u bolnici i nakon ponovnog testiranja u petak očekujemo njen povratak u Dom. Od 10. marta 2020. godine Ustanova se pridržava svih naloga, mera i instrukcija donetih od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izričita je zabrana ulazaka lica u ustanovu koja nisu zaposlena. Zaposlenima se pre ulaska u ustanovu meri telesna temperatura, prolaze kroz dezobarijeru, vrši se dezinfekcija ruku, odeća u kojoj dolaze se odlaže u ormariće i koriste posebnu odeću i obuću u radu. Odeća u kojoj dolaze i odlaze sa posla ne može se koristit u Ustanovi.Zaštitna oprema je obavezna (maske, rukavice, kaljače...) Pojačana je dezinfekcija prostora, opreme i provetravanja prostorija", rekla je za RTV gostujući u Razglednicama Slađana Šušnjar, direktorka Doma za stare i penzionere u Apatinu.

Prema poslednjim podacima Zavoda za javno zdravlje u Zapadnobačkom okrugu je 1.666 osoba zaraženo korona virusom - Sombor 625, Kula 461, Odžaci 294 i Apatin 286, a u sve četiri optine je na snazi vanredno stanje.

"Tokom poslednje dve nedelje uručili smo 1.624 rešenja za kućni karantin u Zapadnobačkom okrugu, a samo tokom poslednje nedelje 920 rešenja. Kućni karntin se odnosi na lica koja su bliski kontakti osoba inficiranih korona virusom", rekla je za RTV Božana Sovilj, načelnica sanitarne inspekcije za Zapadnobački okrug.

Izvor: RTV

U okviru jesenje akcije uređenja grada, JKP “Naš Dom” Apatin će od 07. do 11. decembra 2020. godine odvoziti lišće sa javnih površina u Apatinu.

Akcija obuhvata odvoz sakupljenog lišća sa drveća koje se nalazi na javnoj površini, odnosno ispred kuća, a lišće treba upakovati u džakove. Iz komunalnog preduzeća napominju da drugi otpad koji se nađe pored lišća (šut, građevinski i kabasti otpad itd.) neće biti odnet.

Tokom naredne sedmice lišće će biti iznošeno po ustaljenom rasporedu odvoza kućnog smeća za Apatin, a džakove treba staviti uz ivicu kolovoza kako bi bili što uočljiviji.