Sombor.info

Hrana i bezalkoholna pića odnesu svakog meseca blizu 37 odsto troškova prosečnog domaćinstva u Srbiji. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, naša tipična porodica mesečno uspe da skupi blizu 88.000 dinara, a potroši koju stotinu više. Godinama unazad, najveći deo novca odlazi na ishranu. Evropljani, oni okupljeni u EU, s druge strane, kažu brojke iz 2021. godine, za pun tanjir daju tek 17,1 odsto primanja.

Za ekonomiste činjenica da na hranu dajemo najviše nije iznenađenje. Jedni objašnjavaju da je to tipično za zemlje na sličnom nivou razvoja, drugi da je to dokaz niskog standarda, a jedan udeo u priči može da bude i činjenica da dosta hrane u Srbiji završi u – đubretu.

Gde smo mi, a gde Evropa

Podaci evropske statistike iz 2020. godine pokazuju da je pri vrhu zemalja u kojima se mnogo troši na hranu Crna Gora. Ova stavka tamo je odnosila 30,7 odsto kućnog budžeta. Srbija je odmah ispod, jer je tadašnja procena bila da na ishranu dajemo 28,8 odsto.

Usled pandemije korone, Republički zavod za statistiku prekinuo je tada sprovođenje istraživanja „Anketa o potrošnji domaćinstava“ na terenu, tako da su evropski podaci nešto drugačiji od naših nacionalnih tih godina.

Po Eurostatu, Rumunija je odmah ispod Srbije sa učešćem hrane od 27,6 odsto i Bugarska sa udelom od 24,7 odsto. Najmanji deo zarade na hranu daju u Luksemburgu, ni desetinu – 9,7 odsto. Sledi Nemačka sa udelom od 11,2 i Holandija sa 11,6 odsto.

Podaci naše statistike za 2022. godinu govore da je hrana trošila 36 odsto prihoda, a u 2021. godini – nešto manje od 35 odsto. Deceniju i po ranije, 2005. godine, Evropljani su u proseku davali 16,8 odsto zarada na namirnice, a građani Srbije čak 41,2 odsto.

Štedi se na većini stvari

„Što je društvo siromašnije, to se veći udeo prihoda troši na zadovoljenje osnovnih životnih potreba. To su hrana i stanovanje“, pojašnjava nam ekonomista Saša Đogović, urednik publikacije Strateo. „Kada na hranu dodamo troškove grejanja, struje, vode, gasa, to premašuje polovinu prihoda, a reč je o najosnovnijim ljudskim potrebama. Kod nas je uticaj imala i inflacija koja je prošle godine bila visoka. I ona najviše pogađa najosetljivije kategorije. To što više dajemo na te potrebe, a manje za kulturu, obrazovanje, zdravstvo, govori da je niska kupovna moć stanovništva“.

Kako su troškovi nešto veći od prihoda, mnogima je potreban dodatan rad i za podmirivanje osnovnih zahteva.

„S obzirom na to da su troškovi hrane i stanovanja tako visoki, građani onda štede na drugim stvarima“, dodaje Đogović. „Štedi se na zdravstvu i obrazovanju, a oni su stubovi razvoja zemlje. Vidi se i uticaj 90-tih godina prošlog veka, tranzicije, privatizacije. Kod nas se na alkohol i cigarete troši više nego na zdravstvo. Na prvo 4,5 odsto, a na drugo 4,2 odsto prihoda. Živimo u turbulentnim vremenima. Zatim je i sistem vrednosti osiromašen, promovišu se potpuno pogrešni uzori“.

Koliko hrane bacimo

Srbija je danas, prema podacima koje je objavio UNEP u Izveštaju o bacanju hrane za ovu godinu, dospela skoro na sam vrh lestvice najvećih „bacača“ hrane u Evropi i to zato što svaki naš sugrađanin godišnje baci čak 108 kilograma hrane.

„Ima možda malo uticaja i toga, mada za našu kategoriju zemalja, a tretiramo se kao novorastuće ekonomije u industrijalizaciji, potrošnja na hranu nije prevelika“, kaže za Forbes Srbija Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku. „Naša potrošnja je oko 36 odsto i slično je i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope. Jeste činjenica da mi imamo naviku da trošimo više hrane nego što nam je neophodno i bacamo neiskorišćeno. To je u vezi sa većom kupovinom hrane. To je dug našim navikama. U neposrednoj istoriji smo preživeli ratove i sankcije, gladne godine, a narod koji je zapadao u nemaštinu ima naviku da troši više nego što mu treba. To nije mereno statistički, to je zaključak iz ličnog posmatranja“.

U Srbiji se, ipak, sprovode istraživanja koja pokušavaju da tačno izmere koliko hrane propadne. Cilj je pre svega zaštita životne sredine, jer hrana tokom raspadanja ispušta opasan metan. Jedno takvo istraživanje je sprovedeno u toku septembra i oktobra 2021. godine, i to u skladu sa metodologijom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu za merenje globalnog indeksa bacanja hrane.

„Na osnovu objavljenih podataka, Srbija je u samom vrhu evropskih zemalja po količini otpada od hrane. Od nas jedino više hrane bacaju Portugalci, Švajcarci i Maltežani. Ovde je potrebno naglasiti da se količina otpada od hrane odnosi i na jestive i nejestive delove hrane“, ističe Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Ova organizacija je sprovela i društveno istraživanje Zašto i kako pravimo otpad od hrane. Samo anketiranje je urađeno u junu 2021. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.003 ispitanika.

„Na osnovu dobijenih rezultata, u čak 46,5% domaćinstava, hrana se baca zbog toga što se skuvalo previše i nagomilali su se ostaci“, kaže Ivana Jovčić. U nešto manje slučajeva hrana se baca zbog toga što se hrana pokvarila – 44,6%, i zbog isteka roka trajanja prehrambenih artikala – 40,2%. Samo još jedna okolnost koja dovodi do bacanja hrane premašuje 15%, a to je zaboravljanje da ima hrane u frižideru i zamrzivaču – 17,3%“.

Ivana skreće pažnju i na istraživanje Potrošnja energije u domaćinstvima u Srbiji, koje je objavio Republički zavod za statistiku.

„U ovom istraživanju je navedeno da više od 50% domaćinstava ima frižidere koji su starije od devet godina. Imajući u vidu da su stari frižideri manje efikasni, i da se u njima češće kvari hrana, nego u novim uređajima, možemo zaključiti da je i ovo jedan od uzroka zašto se u Srbiji bacaju velike količine hrane. Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da udeo troška za hranu u Srbiji jeste veći i zbog činjenice što se velike količine hrane bacaju“, zaključuje Ivana Jovčić.

Tu je i doživljaj samih građana da zarađuju neuporedivo manje od, na primer zaposlenih u Luksemburgu i Nemačkoj, a pojedine prehrambene artikle plaćaju isto.

Izvor: forbes.n1info.rs

Ubistvo žene u naselju Klisa u Novom Sadu je sedmi femicid od početka godine u Vojvodini.

U porodičnom nasilju u subotu ubijena je 29-godišnja žena, a osumnjičeni za ubistvo je 36-godišnji muškarac koji je pokušao da izvrši samoubistvo.

U novosadskoj hitnoj pomnoći navode da je na licu mesta zatečena ženska osoba sa više povreda na telu koja je preminula, dok je muškarac pokušao samoubistvo hladnim oružjem. On je prevežen na reanimaciju Urgentnog centra KCV.

Prema navodima medija, par se u naselje Klisa doselio pošto im je kuća izgorela u nedavnom požaru u naselju Bangladeš u Novom Sadu. Prema nezvaničnim informacijama par je imao troje dece.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su B. K. (1996) iz Apatina zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Saobraćajna policija zaustavila je automobil marke „pežo“ u kome se nalazio osumnjičeni B. K. i tom prilikom kod njega pronašla 100 komada tableta nalik na ekstazi i cigaretu sa biljnom materijom za koju se sumnja da je marihuana.

Policija je pretresom stana i drugih prostorija osumnjičenog pronašla i 15 paketa sa oko 90 grama biljne materije za koju se sumnja da je marihuana i paket sa manjom količinom praha nalik na amfetamin.

B. K. je određeno zadržavanje do 48 sati on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Izvor: apatinskenovine.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. april

U Gradskoj hali „Mostonga“, danas je u organizaciji Odbojkaškog kluba „Volejstars“ Kljajićevo, održana odbojkaška utakmica međunarodnog karakatera. Domaćini su ugostili superligašku ekipu ŽOK „Osijek“ iz Hrvatske, s kojima imaju izvanrednu saradnju na osnovu čega su odlučili da sa njima na sportski način i obeleže ulazak u Prvu ligu Srbije. Utakmicu su pored brojne publike, propratili i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, te zajedno dodelili medalje i pehar pobedničkoj ekipi.

U neizvesnoj utakmici sa puno atraktivnih i dugih poena OK „Volejstars“ je uspeo da odnese pobedu rezultatom 3:2, nakon čega je usledilo slavlje ekipe i brojne publike koja je bila prisutna na tribinama. Prema rečima trenera OK „Volejstars“ Vladimira Karanovića, uloženo je puno truda i vremena i to je dalo rezultate kojima se zajedno raduju.

„Izuzetno nam znači ovaj uspeh. Osam godina smo pokušavali da uđemo u Prvu ligu Srbije ali nam je uvek malo nedostajalo. Sada smo to i uspeli i igrajući u narednoj sezoni protiv klubova iz cele Srbije, pokušaćemo da opravdamo sve ono što smo uložili do sada u klub. Jako sam ponosan na celu ekipu i hvala svima koji su došli danas da nas podrže i zajedno sa nama proslave uspeh koji smo ostvarili“, rekao je trener Karanović.

Igrajući u Drugoj ligi Sever, OK „Volejstars“ je pobedničku sezonu završio sa jednim porazom i čak 19 pobeda, time ubedljivo osvojivši prvo mesto i siguran prolazak u najviši rang takmičenja.

U toku su radovi na rekonstrukciji Rodine i Puste ulice u Bezdanu, a iste je danas u prisustvu predstavnika Mesne zajednice „Bezdan“ obišao gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković.

Tokom obilaska radova, gradonačelnik Ratković je izjavio da se u saradnji sa mesnim zajednicama i iznetim predlozima, radi na uređenju postojeće i izgradnji nove saobraćajne infrastrukture.

„Zajedno sa predstavnicima Mesne zajednice „Bezdan“ obišli smo radove na proširenju Rodine ulice. Jedna od najfrekventnijih lokalnih saobraćajnica u Bezdanu. Na inicijativu Mesne zajednice, za 2024. godinu je kao prioritet stavljena upravo Rodina ulica. Nastavljamo i u drugim naseljenim mestima kao i u gradu Somboru, gde smo juče nastavili sa velikim projektom asfaltiranja neasfaltiranih ulica u Gradu. Pored toga, radili smo i na asfaltiranju saobraćajnica u Kljajićevu, Rastini, Staparu, Kolutu, tako da nastavljamo i u drugim naseljenim mestima kako bismo u 2024. godini uradili dobar deo posla što se tiče rehabilitacije naših saobraćajnica“, rekao je gradonačelnik Ratković.
Radovi u Rodinoj ulici podrazumevaju proširenje kolovoza sa četiri na pet metara u dužini od 400 metara, kao i kompletnu rekonstrukciju dve raskrsnice sa kojima se ukršta, odnosno raskrsnice sa Novogradskom i Pustom ulicom. Takođe, rekonstruiše se i deo Puste ulice u dužini od 60 metara.

Rekonstrukcija jedne od prometnijih ulica u Bezdanu je od velikog značaja za meštane koji tu žive, naglasio je sekretar MZ „Bezdan“ Robert Horvat.

„U Bezdanu je saobraćaj najfrekventniji u Rodinoj ulici. Ova deonica od Ulice Nova do Ulice Pusta je bila u kritičnom stanju i Grad je prepoznao inicijativu MZ „Bezdan“ da se uredi ovaj deo. Uređenjem atmosferske kanalizacije i proširenjem puta sa četiri na pet metara, ulica će biti mnogo veća, lepša i funkcionalnija“, rekao je Horvat.

Lokalna samouprava zajedno sa savetima mesnih zajednica uvažava potrebe i probleme građana sa kojima se svakodnevno suočavaju, te na taj način određuju prioritet u rešavanju istih. U 2024. godini, u dogovoru sa savetima mesnih zajednica do sada je urađena saobraćajna infrastruktura u Gakovu, Kljajićevu, Staparu, Rastini, Kolutu i Aleksi Šantiću, a sa radovima će se nastaviti i u ostalim naseljenim mestima, kao i u samom gradu Somboru.

Izvođač radova je „Vojput“ d.o.o. Subotica, a sredstva za ovu namenu su izdvojena iz budžeta Grada Sombora.

Sportski savez grada Sombora objavio je da će u ponedeljak, 22. aprila u svečanooj sali Županije biti upriličeno svečano uručenje Ugovora stipendistima Grada Sombora. Kako se navodi, stipendisti, njihovi treneri i roditelji su u obavezi da dođu istog dana do 9.30 časova kako bi potpisali Ugovore, a pola časa kasnije krenuće i svečana ceremonija.

Ove godine stipendije je zaslužilo 26 mladih sportista iz 12 somboskih klubova. Najviše dobitnika imaju Rvački klub Soko, Kajak klub Dunav, Bokserski klub Sombor i Atletski klub Maraton po četiri. Kajak klub Sombor i Karate klub Somborac imaju po dvoje stipendista, dok Rvački klub Radnički, Biciklistički klub Lotus, Odbojkaški klub CVS Elbraco Tehnolend, Odbojkaški klub Volejstars i Odbojkaški klub Sombor imaju po jednog stipendistu, baš kao i Rukometni klub Sombor.

Izvor: somborsport.org

Koliko puta ste imali besane noći i prevrtali ste se po krevetu u bezuspešnim pokušajima da zaspite? E, pa nakon ovog teksta više nikad nećete da se mučite sa snom

Svoju ispovest o tome kako je pronašla fantastičnu metodu da zaspi brzo, uvek i svuda, priča Alina Gonzales. Ovo je njena tajna protiv mučne nesanice:

Godinama sam imala probleme, ali najgora nesanica je počela nedelju dana pre venčanja mog najboljeg druga. Tada su moj umor i nervoza dostigli kritičnu tačku. Nikako nisam mogla da zaspim. Sve zbog toga što sam morala da pripremim govor. Moja stidljivost i nervoza nisu mi davali da spavam. Nakon tri dana nesanice i briga o predstojećem venčanju, zatražila sam savet od nevestine majke – priča Alina i dodaje:

Ona mi je predočila jednu metodu, koja je trebalo da pomogne. Ja sam njoj poverovala, jer ta žena već dugo godina sprovodi seanse meditacije i poseduje licencu za obavljanje zdravstvene prakse. Šta da vam kažem, njen savet mi je zaista promenio zivot!

Ovu metodu disanja najbolje je zapamtiti kao "4-7-8". Ono što treba uraditi je sledeće:

Smestite se u ležeći položaj, tako da vam bude udobno i toplo.

1. Zatvorite oči i duboko udahnite vazduh kroz nos. Udisaj punim plućima treba da traje pune 4 sekunde.

2. Nakon toga zadržite vazduh, odnosno dah u plućima, punih 7 sekundi.

3. Nakon toga počnite lagano da ispuštate vazduh iz pluća kroz usta u trajanju punih 8 sekundi.

4. Zatim ponovite celu proceduru 4-7-8.

Dok ovo radite možete brojati sekunde u sebi i pratiti postupke disanja.

Tako je sve jednostavno. Ova disajna vežba usporava naš srčani ritam, i smiruje. Pritom, sve se to dešava veoma brzo - samo nekoliko ponavljanja. Iako izgleda kao besmislica, to zaista deluje.

Kako deluje?

Nisam mogla da dočekam da isprobam ovo u praksi. Na moje potpuno iznenađenje, probudila sam se sledećeg jutra, čak ne shvativši da nisam izbrojala onih 8 sekundi na izdisaju već posle drugog ponavljanja!

Evo, šta sam saznala o ovoj metodi:

Kada osećate stres, zabrinutost ili anksioznost, količina adrenalina u krvi raste, a disanje postaje plitko i ubrzano. Metoda, o kojoj mi je ispričala ova žena, deluje kao sedativ. Zadržavanje daha sa posebno sporim izdahom neminovno usporava srčani ritam. To je fiziologija.

Takođe, ova metoda smiruje vaš um. Samo zato, što morate stalno brojati u sebi, i biti skoncentrisan na disanje. U tom trenutku vi to ne shvatate, ali vaš nervni sistem polako će se smirivati, a osećaj zabrinutosti nestajati. To će vam reći bilo koji neurolog. Kao rezultat, vaše celo telo se opušta. Po brzini i snazi efekta, ova metoda slična je anesteziji.

Izučavanjem ove tehnike bavio se doktor medicinskih nauka sa Harvarda, Endru Vejl. On je utvrdio da metoda "4-7-8" već nekoliko vijekova poznata indijskim jogama. Oni su je koristili prilikom meditiranja, za postizanje potpune relaksacije. Dakle, možemo zaključiti da je potpuno bezopasna.

Ako se probudite usred noći, ili dugo razmišljate pred spavanje, ili ste nervozni pred predstojeći događaj i ne možete da zaspite, koristite metodu "4-7-8". Biće vam od velike koristi. Doktor Vejl preporučuje da metodu primenjujete u početku svakog dana dva puta čime ćete je usavršiti i uvek moći primeniti kada vam je potrebno.

Izvor: blic.rs

Postavlja se pitanje šta je glavni posao deteta. Pa da se kreće i u tom kretanju da padne i da se povredi i da nauči da se dočeka kada pada.

Ranko Rajović, koji je šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju na Pedagoškom fakultetu u Kopru, nedavno je izjavio da su rezultati iz njegovog polje rada - neuronauka u vaspitanju i obrazovanju - već 15 godina alarmantni i upozorava da gradska deca sve više ispoljavaju smanjenje dubokih regija mozga na snimcima.

Pre tri godine govorio je kako treba postupati sa decom kada "padnu u tantrum" i to im je jedini način da dobiju ono što žele.

"Kada bih jednom rečju morao da opišem najčešću grešku koju roditelji danas prave, rekao bih prezaštićivanje Naravno, roditelji to rade rade iz najveće ljubavi, ali mora se znati granica između zaštićivanja i prezaštićivanja Ranko Rajović, jedan od najvećih stručnjaka za rani razvoj inteligencije kod dece, rekao je Rajović u intervjuu za "Radio Sarajevo"

„Mora dete kao biološki organizam da se razvija, da izađe i na kišu i na vetar i na sunce, pa i da padne, da možda oguli laktove i kolena. Međutim, vi imate roditelje koji ne daju detetu da padne. Upravo to je prezaštićivanje i to je ono što smeta razvoju deteta.”

Poslednja istraživanja pokazuju kako je svaka nova generacija dece slabija, a kao osnovni krivac se navodi roditelj, i to upravo zbog prezaštićivanja. Roditelj jednostavno ne razvija biološke potencijale deteta.

„Živa bića koja se ne kreću su biljke, one nemaju nervne ćelije. Mi smo živa bića za kretanje, mi imamo najsloženiji nervni sistem.

Osnovna karakteristika ljudi je uspravan hod i kretanje. Da prevedemo, mozak se razvija u pokretu. Znamo iz fiziologije da se mozak najviše razvija do druge, treće, pete, sedme i dvanaeste godine. Postavlja se pitanje šta je glavni posao deteta. Pa da se kreće i u tom kretanju da padne i da se povredi i da nauči da se dočeka kada pada. Vi sada imate čudne situacije u vrtićima i školama, da deca padnu kao daska, jer njihov mozak nije naučio ranije kako da se dočeka.”

Kao slikovit primer dr. Rajović navodi povodac za decu. Ocenjuje kako je koristan samo u situacijama kada želimo da kontrolišemo kretanje deteta u blizini saobraćajnica i velikih gužvi, ali nikako u parkovima.

„Sigurno ste viđali roditelje koji decu vode na povocu, sličnom onom kao za pse. Pitam roditelje šta će vam to. Roditelji objašnjavaju da dete kada hoda s tim manje pada, ne razvija strah od padanja i brže prohoda. Pa pazite, ako dete ne nauči da padne s jednom, dve, tri godine, kada će naučiti. Dete mora naučiti da skače i preskače prepreke. Prirodno je da to radi pogotovo ako može na pesku, po lišću, senu, plitkoj vodi… U tom skakanju i pomeranju svi mišići rade, mozak to kontroliše i prave se nove nervne veze, sinapse i od toga zavisi njegova inteligencija sutra. Ako mu to ne omogućite onda će skakati po kući što može biti opasno. Nije posao roditelja da spreči dete u skakanju, nego da pazi da se ne povredi“.

Granica između zaštićivanja i prezaštićivanja

„Edukacija roditelja je jako važna. I dan danas kada pitam roditelje koliko je važna genetika a koliko okruženje za inteligenciju, mišljenja su podeljena. Zamislite da su roditelji koji su jako inteligentni dobili sina. Taj sin živi pet godina sam u sobi gde niko s njim ne komunicira. Da li će taj sin biti 50 ili 30 posto kao roditelj. Neće, to dete će biti mentalno zaostalo. Tu vidimo da je okruženje važno skoro 100 posto. Onda često pitamo šta je s genetikom. I genetika je 100 posto važna, ali razvoj tog potencijala zavisi od okruženja.“

Kao jedan od vodećih problema navodi preterano korišćenje računara, odnosno tableta i mobilnih telefona. Jasno je, ističe, da su to sve važna pomagala, ali ako postoje ograničenja, kaže on. Mnogi roditelji će kada su preterano umorni, zabrinuti ili imaju neodložne poslove, detetu dati tablet ili mobilni telefon na po nekoliko sati. Sve do onog trenutka dok je korišćenje pomagala kontrolisano u redu je, međutim sve suprotno tome će prouzrokovati veliku štetu, upozorava Rajović.

“Mi smo sve više okruženi tehnologijom, roditelji to na kraju kupuju da sebi olakšaju život, a to opet na kraju štetno deluje na razvoj deteta. Roditelji moraju biti svesni da je okruženje važno i da ako se menja okruženje a svesni smo kako se brzo menja i to utiče na razvoj deteta. Zato moramo da menjamo neke strategije, pristup razvoja i obrazovanja deteta, jer inače ćemo platiti visoku cenu, a čini se da je već plaćamo.”

Doktor Rajović pojašnjava kako je važno da roditelji znaju šta je dobro, šta nije dobro, zašto je nešto dobro ili zašto nije dobro i kako pomoći detetu tamo gde smo grešili.

„Kinezi bi rekli greške stvaraju iskustvo, a iskustvo je početak mudrosti. Niko ne želi da greši na svom detetu. Najbolje je edukovati se i ne doći u situaciju da se prave greške. Deca brzo rastu, a greške se teško popravljaju“.

Glavni posao deteta je da se igra

Česta pojava je forsiranje dece da idu istovremeno i u muzičke škole, na različite sportove i učenje jezika. U tom slučaju ostaje premalo ili nikako vremena za igru, što nije dobro.

Ne smemo, kaže, doktor Rajović terati decu da idu s aktivnosti na aktivnost ili s druge strane dati mu kompjuter da igra koliko bi želelo.

„Kompjuter nije igra, kompjuter je korist i ne može zameniti roditelje. Šetnja, park, priroda, šuma, odlazak na selo to je nešto što pomaže razvoju deteta. Posao roditelja je da dete bude što srećnije i okretnije. Vreme koje roditelji provedu s detetom nema zamenu. Kada dete prohoda, dete je srećno, ali to je neizmerna sreća i za roditelje, slična situacija je i kada nauči da vozi bicikl ili neku drugu veštinu. To sve čini dete srećnim, ali istovremeno i nas. To je vreme koje jako brzo prođe. Znam ja da s posla svi dođemo umorni, dete nam skače po glavi, ali shvatite da roditelja ne može zameniti tablet i mobitel.”

Kada dete sve rešava plačem

Nepostojanje pravila dovodi do pomeranja granica i razmaženosti dece. A pravila i granice postavlja roditelj bilo da je reč o klikerima, sličicama, kockicama. Napraviti dogovor u startu i držati se dogovora.

„Sigurno ste doživeli da vam dete traži nešto da mu kupite. Roditelji često popuštaju, dete nešto traži, niste u stanju da ga zaustavite i popustite. I to se konstantno ponavlja, tako dete nauči da plačem dobije ono što želi. To se ne sme dogoditi. Na primer, ja sam na jednom predavanju rekao klikeri su dobri. A roditelji za vikend svom detetu kupili odmah 100 klikera, došla sutra baka i kupila još 100. E to više nije igra. Jer sutra dete dolazi u tržni centar i traži dodatne klikere, majka prvo kaže ne može, ali nakon određenog vremena popusti. Pola sata kasnije dete ugleda druge klikere i ponovno zatraži od mame, ali sada na mamino negodovanje počinje da plače, vrišti. Majka ne može da sluša od sramote i opet popušta. U toj situaciji je roditelj problem, a ne dete", prenose "Detinjarije".

Veličina grudi ima veze sa prevarom? Istraživanje je želelo da uđe u trag da li fizički izgled ima bilo kakve veze sa prevarom.

Istraživači su anketirali samoproglašene varalice kako bi saznali kolika je veličina korpe onih koji će najverovatnije imati aferu iza leđa svog partnera.

Studija je pokazala da samo 31% ima „velike grudi“, odnosno korpe veličine D-G. One sa korpama F i više su najmanje verovatno varale, kako je izvestio "Daily Star".

Otkriveno je da će se među preljubnicama naći pre one sa manjim grudima, a 69% njih ima grudi između AA i C veličine.

Najviše varaju žene sa grudima veličine B, koje čine 35% od 1.000 ispitanica koje su same priznale da varaju.

Portparolka Illicit Encounters, veb platforme za sastanke je rekla:

„Istražili smo 1.000 naših članica kako bismo saznali neke zanimljive činjenice o varanju i veličini ženskih grudi. Rezultati su otkrili da 69% žena koje varaju ima grudnjak veličine između AA i C, zbog čega žene sa manjim grudima češće varaju u poređenju sa ženama sa većim grudima. Veličina korpe broj jedan za preljubnike je B, a ogromnih 35% žena te veličine vara svoje partnere“, piše Blic.