Sombor.info

U Višem sudu u Somboru, bez prisustva javnosti, nastavljeno je suđenje pedagoškom asistentu I. O. (26) iz Bogojeva, koji se tereti za seksualno zlostavljanje dece iz vrtića u Odžacima.

Kako piše Dnevnik, ovaj mladić, kojem se sudi zbog šest krivičnih dela obljuba zloupotrebom položaja, 28 krivičnih dela nedozvoljene polne radnje i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, ponovo će se sutra naći pred sudijom za kada je zakazan naredni glavni pretres.

I. O. se od hapšenja nalazi u pritvoru, koji mu je poslednji put produžen do 28. maja.

Okrivljeni je predmetne radnje preduzimao u dužem vremenskom periodu u kontinuitetu od leta 2022. do 4. maja 2023. godine prema većem broju dece rođene 2017, 2018, 2019. i 2020. godine, zloupotrebljavajući položaj lica kome su deca iz pedagoške ustanove bila poverena na staranje i negu.

Javnost je za zlostavljanje dece saznala kada je jedan četvorogodišnjak roditeljima ispričao kako ga je on u vrtiću nagog fotografisao, nakon čega su oni odlučili da provere detetove navode.

Posle razgovora sa psihologom, utvrđeno je da je detetov iskaz verodostojan, slučaj je prijavljen policiji, a I. O. je uhapšen.

Izvor 021.rs

Obaveštavaju se poreski obveznici da je rok za uplatu druge rate poreza na imovinu 15. maj. Uplatu izvršiti u visini prve rate iz februara meseca ove godine.

Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreza, obveznici izbegavaju obračun i naplatu zakonom propisane kamate zbog kašnjenja uplata, a istovremeno, takvim odgovornim odnosom prema zakonskim rokovima za plaćanje poreza, zajedno doprinosimo bržem i kvalitetnijem razvoju naše opštine.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 8. i 9. maj

U susret 90. rođendanu naše najuspešnije gimnastičarke svih vremena — Tereze Kočiš u Gradskom muzeju Sombor održana je konferencija za medije u cilju promocije Zbirke sportskih legata Istorijskog odeljenja našeg Muzeja koja je 5. aprila 2006. godine obogaćena Terezinim legatom. Ovaj legat čine njena najznačajnija sportska znamenja, plakete, diplome, pehari, medalje značke, fotografije, novinske isečke i prateću dokumentaciju sa jugoslovenskih, međunarodnih takmičenja i Olimpijada od 1948. do 1965. godine.

Tereza Kočiš je rođena 1934. godine u Somboru, detinjstvo je provela u Svetozar Miletiću, gde i danas živi. Gimnastikom je počela da se bavi 1948. godine. Titulom svetske šampionke okitila se na Svetskom prvenstvu u Bazelu 1950. Vicešampionka Evrope postala je 1963. godine u Parizu. Za reprezentaciju Jugoslavije, Tereza Kočiš, nastupala je na Olimpijskim igrama u Helsinkiju (1952) i Rimu (1960).

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 9. maja, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

PRIMEĆENO je odavno da Sombor često i rado nadahnjuje kompozitore, tamburaše i muzičare svih fela,a da bi sve ovo u knjizi bilo potkrepljeno brojčano i notno, pobrinuo se Petar Stojkov,nekada poznati somborski tamburaš koji od sedamdesetih godina prošlog veka živi u Sidneju.

Knjiga će biti predstavljena u sredu,8.maja u Velikoj sali zdanja somborske Županije (19.00).Osim autora Stojkova,o ovom značajnom poduhvatu za muzičku istoriju Sombora,govoriće Dejan Tomić,pisac i nekadašnji dugogodišnji muzički urednik Radio Novog Sada i Milan Stepanović,publicista, urednik ovog izdanja i autor uvodnog poglavlja.

Nadahnut nostalgijom, Stojkov je u knjigu „Sombor, muzičko nadahnuće“(izdavač UG „Norma“ Sombor) sakupio devedesetdevet pesama koje o ovom ljupkom gradu pevaju ili ga u pesmi spominju.Po svemu sudeći,Sombor koga njegovi žitelji vole da oslovljavaju i kao Ravangrad i Zelengrad, najopevaniji je grad u Srbiji, ali i u bivšoj Jugoslaviji.

Podrazumeva se da će svečanost predstavljanja knjige uveličati i somborski tamburaši.U njihovoj interpretaciji čuće se neke od devedesetdevet pesama koje je sabrao Stojkov.Među njima najviše je starogradskih i narodnih („U tom Somboru“, „Fijaker stari“, „Kad se ženi Kostić Laka“, „Fijakerist“, „Ne mogu se tačno setit’ leta“, „Somborski bećarac“, „Stara frajla iz Sombora“…...

Tu su i šlageri , pop pesme „Somborske ruže“, „Bela lađa“, „Boža zvani Pub“ „U Šikari pored Sombora“, "Skeledžija"…Svaka pesma ima adekvatan notni zapis i zaseban tekst, sa naznačenim autorima i sa zanimljivim pratećim pričama o nastanku ili izvođačima pesme, uz izvorne ilustracije.

Izvor: novosti.rs

U četvrtak, 16. maja, u 18.00 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se predstava za decu “Avanture Maše i Mede”, pozorišta “Pan Teatar” iz Beograda.

Karte po ceni od 400 dinara možete obezbediti na biletarnici Kulturnog centra, utorkom i sredom od 10.00 do 13.00 časova, a četvrtkom, petkom i subotom od 15.00 do 20.00 časova.

Kontakt telefon za informacije i rezervacije: 0695622560

Predstava „Avanture Maše, Mede Straška i Čede“ govori o najiskrenijem prijateljstvu devojčice Maše i Mede i o njihovoj spremnosti da u svoj dom i svoje srce prime i nove prijatelje i pomognu im, lastu Čedu i Straška.
Maša i Meda, dva drugara stara, zajedno žive i zajedno svuda idu. Mašini nestašluci brinu Medu i zato iako je pomalo lenj u svaku avanturu sa njom ide. U parkiću blizu kuće su ovog proleća našli lastu sa povređenim krilom, brižna Maša je ubedila Medu da uzmu lastu, zaleče joj krilo i nazovu je Čeda.

Čeda je postao treći član njihove porodice, treći drugar. Došla je jesen, Čeda je danima pokušavao Maši nešto da kaže ali nekako nije mogao. Jedne večeri Maša je odvela Čedu u postelju, poljubila Medu i otišla u krevet kao i obično. Ujutro kad je pošla da probudi Čedu ugledala je prazan krevetac. Šta sve Meda nije pokušao da je oraspoloži. U razne avanture je vodio Mašu ali uzalud, sve dok nisu naišli na čudesnog Straška.

Kako je Straško pomogao Maši i Medi i kako su oni pomogli njemu pogledajte u našoj predstavi „Avanture Maše, Mede, Straška i Čede“.

U petak, 17. 5. 2024. godine, u Somboru, održava se sedmo po redu izdanje festivala Multikulturalnosti pod nazivom “MultiKulti 2024. – Kolo, naokolo – Od Alpskih gora do Panonskog mora”.

U 18.00 časova u Maloj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se stručno predavanje na temu: Ženska oglavlja u Srbiji, čiji su predavači Milan Stepanov i Gordana Staraček.

Nakon toga, u 20.00 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se koncert Folklorno – muzičkog društva “Kolo” Neuhasen.

Besplatne karte možete preuzeti na Blagajni Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, od utorka, 14. maja.

Folklorno-mizičko društvo „Kolo“ Neuhasen postoji od 1983 trece godine. Broje preko 100 clanova u Folklornoj sekciji koja je podeljena u cetiri grupe. Kroz vise od 40 godina postojanja beleže razne uspehe i jedni su od osnivaca danas najveceg takmicenja ansambala dijaspore i regiona EVROPSKE SMOTRE. Nalaze se u najmanjem kantonu Švajcarske Schaffhausen gde su okruzeni sa svih strana Nemačkom tako da je i samo postojanje kroz sve ove godine veliki uspeh. Svi njihovi članovi su druga ili treca generacija rođenih u Švajcarskoj , a poreklo svi vuku iz Srbije i Republike Srpske. Kao jedna zanimljivost o njima je i to sto jedini u dijaspori imaju svoju zgradu koju su od temelja izgradili pre 20 godina i koja danas funkcionise kao Srpska kuća u ovom malenom gradu. Aktivno su ukljuceni u kulturni zivot kantona Schaffhausen gde promošu srpsku kulturu. Kao jedan od vecih uspeha ubrajaju samostalni koncert u gradskom pozoristu Schaffhausen 2023. godine gde su obeležili 40 godina postojanja uz to su imali i velike uspehe na takmicenjima gde su vise puta zavrsili kao najbolji ansambl dijaspore. Danas je predsednik drustva Nenad Jovanović ,a umetnicki rukovodilac Dusan Vujčin.

Somborski polumaraton se održava 19. maja, po 44. put. To ga čini najstarijom uličnom polumaratonskom trkom u Srbiji, a zbog čega nosi nadimak Balkanski Boston i zbog čega se trkači uvek vraćaju ovoj trci, pitali smo Damira Markovića

Sombroski polumaraton je najstariji polumaraton u Srbiji, šta je glavni razlog njegovog dugog trajanja. Zašto se trkači uvek vraćaju u Sombor?
Pre svega velika je odgovornost raditi na trci koja je ‘’duboko’’ u svojoj petoj deceniji. Ekipa koja organizuje Somborski polumaraton poslednjih petnaestak godina unela je svežinu i novu energiju. To je svakako bio dobar impuls događaju koji toliko dugo traje i koji bi mogao upasti u ‘’problem’’ da nije dovoljno atraktivan među svim novim događajima koji se pojavljuju svake godine. Potpuno razumemo i trkače da žele i da vide nešto novo. Jedan od najvažnijih faktora jeste i što su 99% tima Somborskog polumaratona tkz. ‘’Kobra tim’’ najuži deo tima – trkači. Trkači koji razumeju trkače. I to aktivni trkači koji i dalje idu na trke i dobra iskustva ako je moguće primenjujemo i kod nas.

Šta nas sve očekuje na 44. Somborskom polumaratonu?

Ono što mi radimo jeste, kada se završi jedno izdanje trke i sledi drugo jeste da kažemo ‘’hajde sad opet dižemo lestvicu gore’’. Tako da smo je za ovu godinu ponovo podigli. Činimi mi se onako dobrano. No mi volimo izazove. Svakako nas čeka pun trkački događaj. Sjajna i prelepa staza jednog od najopevanijih gradova koji želimo da predstavimo u njegovom najlepšem izdanju – potpunom zelenilu. Proširili smo ‘’fan zonu’’, ulepšavamo starno ciljnu zonu, još više nagrada za trkače u kategorijama – čak 150 trkača će izaći na pobedničko postolje. Sve četiri trke su ravnopravne i po startnom paketu, medalji, kategorijama. Ne pravimo razlike – želimo da svako po svojim mogućnostima izabere distancu i uživa.

Dan pre ponovo organiujemo besplatne obilaske, vožnje fijakerima, lađicom…i još dosta toga.

Nova trka je na 14km. Odakle ideja da ubacite novi format?

Kako sam spomenuo i to je došlo sa nekog od naših učešća na trkama na koje idemo. Samo distanca jeste prilagođena našem krugu od 7 kilometara i predstvlja dva kruga Somborice. Ali to je trećina maratona i za svakog ko se sprema za maraton može biti dobra priprema, a to je i dve trećine polumaratona za sve koji još uvek misle da nisu spremni za 21km. Očejemkujemo da trkači zavole ovu distancu. Očekujemo puno ličnih rekorda na 14 km u Somboru ????

Koliko učesnika je prijavljeno i koliko ih očekujete na 44. Sombroskom polumaratonu

Somborski polumaraton trenutno obara sve svoje rekorde u svojoj dugoj tradiciji. To je dobro ne samo zbog nas već možemo sa sigrunošću da kažemo lepe vesti – trkačka zajednica se oporavila od pandemijskog šoka. Bio bih slobodan da kažem da se beleže i bolji trendovi i od rekordne 2019. godine. Iskreno pošto lično pratim sve oko trčanje i sa jedne šire strane, drago mi je i srećan sam zbog svih trka i trkača što ulazimo u jedan bolji period. Koji naravno neće biti bez svojih izazova.

Do kad trkači mogu da se prijave

Prijave su otvorene do 10. maja, ali kao što sam spomenuo, može se očekivati da će biti ranije zatvorene. Prosto smo kao organizatori imamo za cilj kvalitet po svaku cenu za trkače koji se prijave za Somboricu.Te je za očekivati da će se u jednom momentu ograničiti broj učesnika kako bi imali jedan sjajan događaj. Prijave su bile otvorene od 19. januara te bilo je dosta vremena za odluku da li trčati u Somboru. Ne samo u Somobru ima baš dosta lepih i kvaltitetnih trka kod nas, tako da verujem da neće biti greške.

Koje su još aktivnosti Somaratona planirane za ovu godinu?

Na jesen organzujemo našu žensku trku Dame trče, pregovaramo sa partnerima iz Republike Mađarske da ponovo obnovimo ultramaraton Sombor – Baja. Tu je svake subote Trkačka liga Somaraton koja okuplja po tridesetak trkača vikendom. Putovanja na trke, državna takmičenje i puno osmeha i druženja jer to je naša misija.

Kako vidite svet trčanja u Srbiji za 5 godina?

Vidim dalji razvoj svakako. Prihvatnje novih trendova i globalnih ciklusa. Naravno ne po svaku cenu. Mislim da bi im mogli neke stvari da nametnemo kao trend. Pre svega više poštovanja, uvažvanja i saradnje. Da ne zaboravimo ono zbog čeka se okupljamo – trčanja. Znate priču svi kad smo kretali sa trčanjem – treba vam majica, šorts i patike…To ne trebamo zaboraviti.

Kako vidite Somborski polumaraton za 5 godina.

Somborski polumaraton posebna trka. Srpski Boston. Svakako to neće biti velika odnosno najveća trka, ali da biće aposolutno najkvalitetnija trka kod nas. Da trkač dobije ono što je najbitnije – urednu, preciznu trasu za trčanje i da svi imaju jednak tretman. Prosto to je naš cilj.

Izvor: trcanje.rs

Sve je više znakova da se trend vožnje vraća na zadnje točkove. Dva su glavna razloga za to, sigurnosni sistemi i električni automobili

Tokom proteklih 40 godina, pogon na prednje točkove je postao dominantan u svakodnevnim automobilima. I sa dobrim razlogom. Za „civilni drumski automobil“ dizajniran za bezbednost i efikasnost, pogon na prednje točkove nudi dosta prednosti u odnosu na pogon na zadnje točkove. Za klasičan automobil sa prednjim motorom, pogon na prednje točkove znači da nema glomaznog pogonskog vratila koje smanjuje prostor u kabini, oduzima snagu na točkovima i dodaje težinu automobilu. Međutim, bezbednost i upravljivost na klizavim putevima su se pokazali kao najvažniji faktor koji je doneo pobedu na prednjim točkovima. Automobili sa prednjim pogonom su jednostavno lakši za vožnju.

Ako pritisnete previše gasa u automobilu sa pogonom na zadnje točkove u krivini, zadnje gume obično prve gube prianjanje, što može dovesti do ozbiljnog proklizavanja zadnjeg kraja. Ova pojava se naziva prekomerno upravljanje, a automobili sa zadnjim pogonom imaju jaku tendenciju ka tome. To može biti zabavno za iskusne vozače, ali manje iskusni vozači redovno gube kontrolu. Kod automobila sa prednjim pogonom, u identičnim uslovima, prednje gume gube prianjanje, a da bi se to ispravilo, dovoljno je samo ispustiti gas. Ovo čini automobile sa pogonom na prednje točkove predvidljivijim i lakšim za vožnju za vozače početnike.

Ali sada ima sve više znakova da se trend vožnje vraća na zadnje točkove. Dva su glavna razloga za to, savremeni sigurnosni sistemi koji sprečavaju proklizavanje zadnjeg dela automobila i električni automobili. Posebno električni automobili sve više imaju pogon na zadnje točkove. Na primer, svi Volksvagen ID modeli u osnovnim verzijama imaju pogon na zadnje točkove, isto važi i za Teslin model 3 i I, a Volvo je takođe prešao na zadnji pogon sa modelima KSC40 Recharge i EKS30... Očigledno, kada je dođe do mogućnosti i potencijala električnih platformi, pogon na zadnje točkove ponovo počinje da ima mnogo smisla.

Šta čini pogon na zadnje točkove boljim?

Fizika daje jasnu prednost zadnjem pogonu u odnosu na prednji. Laički rečeno, uvek je lakše gurati nego povlačiti poene. U automobilu je to malo komplikovanije, ali princip je isti. Prednje gume obavljaju sve zadatke u krivinama, dok zadnje gume podnose sva ubrzanja, što u teoriji znači bolje ukupne performanse.

Da biste pogledali jednu od primarnih prednosti pogona na zadnje točkove, morate uzeti u obzir neke osnovne fizike. Kada ubrzate, težina automobila se pomera unazad zbog inercije. Ovo stoga daje zadnjim gumama bolje prianjanje. Kada je većina automobila sa prednjim pogonom imala manje od 150 konjskih snaga, kao pre 10, 20 godina, to nije bila velika stvar. Ali današnja električna vozila su mnogo snažnija i stoga mnogo efikasnije prenose snagu na zadnje točkove. To se ne odražava samo na bolje performanse već i na potrošnju, jer bolje prianjanje točkova pri ubrzanju znači manji gubitak energije usled njihovog proklizavanja (ili intervencije sistema za kontrolu proklizavanja).

Ali fizika se ne može prevariti i činjenica da je automobil električni ne eliminiše sama po sebi opasnost od proklizavanja njegovog zadnjeg dela. Štaviše, zbog njihove velike snage i zamaha, to bi trebalo da bude još izraženije. Ovde na scenu stupa savremena tehnologija. Svaki novi automobil danas ima ESP sistem koji može da aktivira kočnice na pojedinačnim točkovima kako bi sprečio proklizavanje. ESP radi u kombinaciji sa kontrolom vuče koja pokreće točkove koji se okreću tokom ubrzanja.

Prelazak na elektrifikaciju čini sisteme kontrole proklizavanja pogonskih točkova još efikasnijim. Na klasičnim automobilima sa benzinskim ili dizel motorima, kontrola proklizavanja obično funkcioniše tako što automatski skida gas ili čak iseče varnicu na svećici. Oba rešenja su jednostavna i efikasna, ali nijedno ne nudi finoću i brz odgovor koji nude električni motori. Kod električnih motora, količina proizvedene energije nema nikakve veze sa fizičkim stvarima kao što su kablovi za gas ili varnice koje izazivaju eksploziju smeše u cilindru. Zbog toga, sistemi kontrole vuče i stabilnosti na električnim vozilima mogu mnogo brže da reaguju na probleme sa točkovima.

Da li pogon na prednje točkove i dalje ima adute?

Ali fizika bi ponovo mogla da se umeša u bitku između pogona i ponovo favorizuje pogon na prednje točkove. Naime, kod električnih automobila je važno regenerativno kočenje koje vraća automobil nazad

deo energije usporavanja u bateriju. Automobil koji usporava nema najveću težinu pozadi već napred, zbog čega skoro svaki automobil na putu ima veće i jače prednje kočnice. Ali regeneracija za sada nije problem, jer baterija ionako nije u stanju da apsorbuje toliku količinu energije koja se generiše jačim kočenjem, pa je dovoljna energija koja će se proizvoditi na zadnjem delu automobila. Takođe, 99 procenata kočenja je nežno i to je mesto gde regenerativno kočenje pozadi može da obavi sav posao usporavanja "pokupi" svu energiju. Međutim, kako se razvijaju baterije i motori, povećavaće se i snaga regenerativnog kočenja, pa bi pogon na prednje točkove ponovo mogao da dođe u centar pažnje zbog efikasnosti.

Najbolje rešenje, kao i kod automobila na benzin i električnih automobila, je pogon na sva četiri točka. Kod električnih automobila to se postiže ugradnjom motora napred i pozadi i teoretski maksimalno koristi prianjanje sve četiri gume tokom ubrzanja i obezbeđuje poboljšanu regeneraciju.

Izvor: jutarnji.hr