Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. avgust

Sigurno ste već čuli izreku: „Kad ti život da limun, napravi limunadu.“ Hajde da je malo prilagodimo — šta kažete da umesto toga napravite limunovu vodu?

Iako se limun obično vezuje za sladak ukus limunade (zahvaljujući dodatom šećeru), evo jedne važne činjenice: „Limun je zapravo jedno od voća sa najmanje šećera,“ kaže Džulija Zumpano, dijetetičarka iz Klivlendske klinike. Dodaje i da je, kako se približava sezona gripa, dobro znati da su limunovi puni vitamina C koji jača imunitet. Takođe su niskokalorični, sadrže malo ugljenih hidrata, a imaju i vlakna, prenosi Danas.

Patricija Varaćelo je pila limun i vodu svakog dana i svoja zapažanja je iznela u magazinu Healthy.

„Moja mama je radila kao instruktorka fitnesa i lifestyle kouč, pa sam iz prve ruke videla koliko koristi donosi limunova voda — bio je to obavezan deo njenog jutarnjeg rituala. Iako sam i sama povremeno pila limunovu vodu, tek kada su mi urednici predložili ovaj tekst, odlučila sam da se potpuno posvetim tome“, napisala je.

U nastavku saznajte zašto bi limunova voda mogla da bude odličan dodatak i vašoj rutini, uz savete nutricionista o tome kako da je najbolje uključite u ishranu.

Zdravstvene koristi limunove vode

„Limun je neverovatno voće puno hranljivih materija,“ kaže dr Samjuel Matis, porodični lekar i profesor na Univerzitetu u Teksasu. Osim što su puni vitamina C, „sadrže i značajne količine vitamina B6 i kalijuma, koji su važni za energiju i zdravlje srca.“ Vitamin C pomaže i u apsorpciji gvožđa, pa može smanjiti rizik od anemije.

U pola čaše limunovog soka (oko 120 ml) dobijate:
27 kalorija
8,4 g ugljenih hidrata
3,1 g šećera
više od pola preporučenog dnevnog unosa vitamina C
vitamine B kompleksa
minerale poput magnezijuma i bakra
antioksidanse (lutein, zeaksantin, beta-kriptoksantin).
Limun sadrži i posebne supstance:
hesperidin (može da smanji aterosklerozu),
eriocitrin (antioksidans, smanjuje upale),
D-limonen (olakšava varenje i smiruje želudac).

Mešanje limuna s vodom poboljšava apsorpciju ovih hranljivih materija. A ako koristite ceo limun, vlakna iz pulpe dodatno pomažu zdravlju creva.

Najbolji način za pripremu limunove vode

Potrebno vam je samo: svež limun i voda. Preporučuje se blago topla ili voda sobne temperature jer tako najbolje čuva vitamin C.

Kako da napravite:
Iscedite pola limuna u čašu (oko 250 ml) vode.
Voda treba da bude sobne temperature ili blago topla.
Ako vam je previše kiselo, dodajte još malo vode ili ubacite mentu, đumbir ili prstohvat kurkume (protiv upala).
Po želji možete dodati i prstohvat crnog bibera — on poboljšava apsorpciju.
Izbegavajte šećer, a malo meda povremeno je u redu.

Kada je najbolje piti limunovu vodu?

Nema čvrstog naučnog pravila, ali čaša limunove vode ujutru može biti posebno korisna — nakon 6–10 sati sna, telo je blago dehidrirano, a vitamin C daje energiju i može ubrzati metabolizam.

Lična iskustva nakon nedelju dana

Bolja hidratacija – počela sam da pijem više vode i lakše postizala dnevni unos, napisala je Patricija.
Bolja probava – kiselina iz limuna pomaže varenje, a kako starimo, nivo želudačne kiseline opada.
Jači imunitet – vitamin C štiti od infekcija, baš kao što pijemo limun čaj kad smo prehlađeni.
Prevencija bubrežnih kamenaca – citrat iz limuna može da spreči njihovo stvaranje i razbije manje kamenčiće u začetku.

Česte zablude

Mršavljenje i salo na stomaku: Limunova voda sama po sebi ne topi masne naslage, ali može pomoći da jedete manje i ubrzati metabolizam.

Detoksikacija: Ideja da limun „detoksikuje“ telo je mit — to radi jetra. Limun pomaže samo indirektno, jer podstiče unos vode.

Da li je bezbedno piti svakodnevno?

Apsolutno, ali umereno. Previše limuna može oštetiti zubnu gleđ zbog kiseline. Savet: pijte kroz slamčicu i perite zube redovno.

(SZO) proglasila je telesno kažnjavanje globalnim problemom javnog zdravlja koji uzrokuje ozbiljnu štetu fizičkom i mentalnom blagostanju dece, i može dovesti do kriminalnog ponašanja u odraslim godinama.

U novom izveštaju SZO se navodi da su deca koja su u 49 zemalja sa niskim i srednjim prihodima bila izložena telesnom kažnjavanju, što je definisano kao "bilo koje kažnjavanje u kojem se koristi fizička sila i čija je namera da izazove određeni stepen bola ili nelagodnosti, ma koliko blag", imala 24 odsto manje šanse da razvijena na pravi način, nego deca koja nisu bila meta fizičkog kažnjavanja, prenosi N1.

Procenjuje se da je širom sveta 1,2 milijarde dece svake godine izloženo telesnom kažnjavanju.

U proteklom mesecu, 17 odsto sve dece izložene telesnom kažnjavanju pretrpelo je teške oblike fizičkog nasilja, poput udaranja po glavi, licu ili ušima, ili jakog i višestrukog udaranja, navodi se u izveštaju.

"Sada postoje ogromni naučni dokazi da telesno kažnjavanje nosi višestruke rizike po zdravlje dece. Ono ne nudi nikakve koristi za ponašanje, razvoj ili dobrobit dece, niti koristi za roditelje ili društvo", rekao je direktor odeljenja WHO za zdravstvene determinante, promociju i prevenciju Etjen Krug.

On je pozvao da se "ova štetna praksa okonča kako bi se osiguralo da deca napreduju kod kuće i u školi".

U izveštaju SZO se navodi da deca izložena telesnom kažnjavanju imaju veću verovatnoću da razviju anksioznost, depresiju, nisko samopoštovanje i emocionalnu nestabilnost, što se nastavlja i u odraslom dobu i može dovesti do upotrebe alkohola i droga, nasilnog ponašanja i samoubistva.

Telesno kažnjavanje često je praćeno psihološkim kažnjavanjem, koje podrazumeva ponašanje koje omalovažava, ponižava, plaši ili ismeva dete, dodaje se.

Jovan Nikolić boriće će 30. avgusta protiv Omira Rodrigeza iz Paname u kategoriji do 73,5 kilograma na profi reviji u Somboru, saopšteno je juče iz BSS.

BSS je naveo da će u organizaciji "Balkan boksinga" na gradskom Trgu u Somboru biti održano sedam profi boks mečeva.

Glavna borba večeri je meč između Nikolića i Rodrigeza, koji će biti održan u šest rundi.

U kategoriji do 81 kg srpski bokser Rastko Simić će odmeriti snage sa Belgijancem Zijadom El Mohorom u šest rundi.

Srpski bokseri Omer Ametović (kategorija do 54 kg) i Almir Memić (kategorija do 76 kg) takođe će učestvovati na profi reviji u Somboru. Ametović će boksovati u četiri runde i još čeka ime protivnika, dok će Memić imati meč od šest rundi protiv Poljaka Adama Česlaka.

Srpski reprezentativac Nazif Sejdi boriće se u kategoriji do 63.5 kg protiv predstavnika BiH Luke Veljovića.

U kategoriji do 83 kg srpski bokser Relja Stojković ukrstiće rukavice sa Rumunom Marius Mihai Dumitrom. Marko Marić, koji učestvuje pod američkom zastavom, boriće se u kategoriji do 70 kg. Ime njegovog protivnika biće naknadno saopšteno.

- Pred nama je još jedno profi boks veče gde imamo priliku da dođemo do vrednih poena na profi boks sceni. Od kako je donešena odluka da amaterski bokseri imaju pravo učešća i na profi revijama, krenuli smo silovito da na oba fronta radimo i gradimo našu sportsku priču za koju sam uveren da će doneti velike rezultate. Iza sebe imamo medalje, uspehe, ali ne zadovoljavamo se onim što je učinjeno, uvek stremimo ka višim ciljevima, svakako da je jedan od najvećih plasman na Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. i medalja sa istih - rekao je Nikolić. - Zato je svaki naš dan, mene i mojih kolega iz reprezentacije Srbije, ispunjen radom i realizacijom plana koji će nas odvesti ka ispunjenju naših snova. Verujem da će profi boks veče u Somboru biti jedno od najlepših do sada i da će nas publika u velikom broju zdušno bodriti.

Udruženje sportskih ribolovaca „Hajduk Šaran“ po sedmi put organizuje ribolovačku manifestaciju „Bas kup“. Takmičenje će se održati u nedelju, 24. avgusta.

Skup takmičara je u 5 časova na keju u Kuli, a takmičenje traje od 6 do 12 časova. Obezbeđeni su doručak i ručak za sve takmičare, kao i pehari i nagrade za tri prva mesta. Boduju se basevi koji prelaze 20 centimetara dužine po principu gram – poen.

Planirana isključenja struje u Somboru za petak, 22. avgust

SOMBOR
08:30 - 11:30
Ulice: Vase Pelegaća od Ive Andrića do kraja, Ilije Garašanina, Neznanog Junaka, Ive Andrića, Venac Petrove Gore, Lipov Lad, A.Šenoe do Ciglane, R.Simonovića, Ž.Jovanović Španca, Stevana Mokranjca 12-60 i 13-55, S.J.Vukotića, Apatinski put 119 i 121, Jovana Skerlića 12, 13 i 14

Stanišić
08:30 - 11:00
Ulice: Njagoševa, Nova, deo V.Кaradžića, deo Štrosmajerove, deo Savske, deo M.Tepića, A.Šantića i deo Dunavske

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. avgust

Iako većina ljudi unosi minimalne količine, to ne znači da uvek unosimo dovoljno kvalitetnih proteina koji odgovaraju našem zdravlju i nivou aktivnosti.

Telo nam često šalje signale da mu nešto nedostaje, ali oni nisu uvek lako prepoznatljivi.

Stalna glad

Ako nakon obroka i dalje osećate glad ili ubrzo posežete za grickalicama, moguće je da ne unosite dovoljno proteina. Proteini podstiču hormone koji daju osećaj sitosti, pa njihov manjak može dovesti do stalne potrebe za hranom. Ishrana bogata proteinima pomaže u kontroli apetita i čuva mišićnu masu.

Česte bolesti

Nedostatak proteina može oslabiti imuni sistem. Telo proteine razgrađuje na aminokiseline, koje su ključne za stvaranje imunskih ćelija i antitela. Ako ih nema dovoljno, organizam se teže brani od prehlada, infekcija i sporije se oporavlja nego inače.

Bolovi u mišićima

Ako osećate bol čak i nakon lagane fizičke aktivnosti, moguće je da vam nedostaje proteina. Oni su neophodni za obnovu i jačanje mišića, a bez njih telo počinje da troši sopstveno mišićno tkivo. Unos proteina tokom ili nakon vežbanja ubrzava oporavak i smanjuje bolove.

Slabi rezultati u treningu

Ako redovno trenirate, ali ne vidite napredak u snazi ili izgledu tela, uzrok može biti nedovoljan unos proteina. Aktivne osobe imaju veće potrebe za kalorijama i proteinima, jer se u suprotnom oni troše kao izvor energije, umesto da učestvuju u izgradnji mišića.

Poslednji podaci Monitoringa za alergeni polen Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je koncentracija jednog od najjačeg alergenog polena ambrozije znatno iznad graničnih vrednosti.

"Najnoviji podaci merenja alergenog polena Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da su intezivno krenule da cvetaju korovske vrste, a sa njima i ambrozija", rekla je za Tanjug Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za monitoring alergenog polena - Agencija za zaštitu životne sredine.

Prisutni su poleni pelina, konoplji, stireva, bokvice, trava i koprive, kao i ambrozije. Koprive su u prekograničnim vrednostima, ali njihova zrna nemaju jako alergeno svojstvo za razliku od polena ambrozije, rekla je ona.

"Čitavu nedelju polen ambrozije je bio u prekograničnim vrednostima sa najveći koncentracijom u nedelju od 222 poleovih zrna po metru kubnom. Ako je granična vrednost 30 polenovih zrna jasno je koliko je prekoračenje - koliko su alergične osobe imale burne simptome", rekla je Mitrović.

Prošle godine istog dana 17. avgusta 2024. bilo je 133 polenovih zrna po metru kubnom vazduha, podsetila je ona.

Prema njenim rečima, procena je da se krajem septembra očekuje posteneno opadanje jer ambrozija ulazi u završnu fenofazu cvetanja - piše B92.

Postoje ljudi koji vole da budu sami, neki možda to čak i obožavaju. Kakvi su oni? Da li vam odmah na pamet pada mizantrop ili onaj zloglasni usamljenik koji se skriva negde, smišljajući svoj sledeći zločin?

Pravi usamljenici su ljudi koji prihvataju svoje vreme provedeno u samoći. Oni koji ispoljavaju bes uglavnom su sami protiv svoje volje. Žele da budu uključeni. Žele da ih vole oni do kojih im je stalo. Ali umesto toga, bivaju isključeni i odbačeni. Upravo to isključivanje i odbacivanje (između ostalog) podstiču njihovu neprijateljsku energiju i bes.

Šta je istina o ljudima koji vole da budu sami?

Zahvaljujući novorazvijenim skalama za merenje stavova prema samoći, danas imamo istraživanjima potkrepljene odgovore, navodi „Psychology Today“

Najpre moramo da shvatimo šta znači voleti samoću. Jedno značenje reči „sam“ odnosi se na provođenje vremena nasamo. „Skala želje za samoćom“, koju su razvili Birk Hagemaier i njegove kolege, meri upravo to.

Ljudi koji postižu visok rezultat na skali želje za samoćom slažu se sa tvrdnjama poput:

Kada sam sam, osećam se opušteno.
Volim da budem potpuno sam.

A ne slažu se sa tvrdnjama poput:

Neprijatno mi je kada sam sam.
Samoća mi vrlo brzo postaje previše.

Drugo značenje reči „sam“ odnosi se na ljude koji su slobodni, odnosno nisu u vezi. Razmišljajući o samačkom životu kao o nečemu čega se neki ljudi plaše, Stefani Špilmn i njene kolege razvili su „Skalu straha od samoće“.

Ljudi koji se ne plaše samoće ne slažu se sa tvrdnjama poput:

Osećam anksioznost kada pomislim da bih mogao zauvek ostati sam.
Ako na kraju ostanem sam u životu, verovatno ću misliti da nešto nije u redu sa mnom.

Detalji istraživanja

Osobine ličnosti merene su u dve grupe ljudi u okviru studija „Strah od samoće“. Jednu grupu činila su 301 ispitanika regrutovana putem interneta, prosečne starosti 29 godina. Samo 33 su bili u braku, 131 je bio slobodan i nije izlazio ni sa kim, a ostali su bili u vezi. Drugu grupu činilo je 147 kanadskih studenata, prosečne starosti 19 godina. Samo dvoje su bili u braku, 105 slobodnih i bez partnera, a ostali su se zabavljali. Rezultati su objedinjeni za obe grupe.

Dve grupe odraslih Nemaca učestvovale su u studijama „Želja za samoćom“. Svi učesnici su bili u vezi: bili su u ozbiljnoj seksualnoj vezi najmanje godinu dana. Prvu studiju činilo je 476 učesnika (prosečna starost: 35 godina), a rezultati su objedinjeni za muškarce i žene. U drugoj studiji učestvovalo je 578 heteroseksualnih parova (prosečna starost: 42 godine). Rezultati su prikazani odvojeno za muškarce i žene - prenosi Nova.rs.

Osobine ličnosti

„Velikih pet“ osobina ličnosti merene su kod svih učesnika u oba istraživanja:

Neuroticizam: napet, promenljivog raspoloženja, često zabrinut.
Otvorenost: originalan, radoznao, maštovit.
Ekstraverzija: društven, pričljiv, asertivan.
Prijatnost: obziran i ljubazan, poverljiv, sklon saradnji.
Savesnost: pouzdan, organizovan, temeljit.
Studije o ljudima koji vole da provode vreme sami uključivale su i merenje njihove društvenosti, pomoću stavki kao što je: „Ljudi su mi stimulativniji od svega ostalog.“

Studije o ljudima koji se ne plaše samoće uključivale su merenje još šest osobina:

Samopoštovanje zavisno od veze: Koliko samopoštovanje osobe zavisi od toga kako ide njihova romantična veza (ako je imaju).
Potreba za pripadanjem: Ljudi sa visokom potrebom za pripadanjem često se slažu sa tvrdnjama poput: „Treba mi osećaj da postoje ljudi na koje mogu da se oslonim u trenucima potrebe.“
Sklonost povređenim osećanjima: Ljudi čija se osećanja lako povrede.
Osetljivost na odbacivanje: Ljudi koji očekuju odbacivanje i osećaju anksioznost zbog toga.
Usamljenost: Mereno tvrdnjama poput: „Koliko često osećate da vam nedostaje društvo?“
Depresija: Mereno tvrdnjama poput: „Imao sam osećaj da ne mogu da se rešim tuge, čak ni uz pomoć porodice ili prijatelja.“

Rezultati istraživanja

Da su naši stereotipi o ljudima koji vole samoću tačni, otkrili bismo da su neurotični i zatvoreni. Ali istina je upravo suprotna: ljudi koji vole da provode vreme sami i oni koji se ne plaše samoće naročito su malo skloni neuroticizmu. Oni nisu napeti, promenljivog raspoloženja niti skloni brizi.

Ljudi koji vole da provode vreme sami i oni koji se ne plaše samoće češće su otvorenog uma. Ljudi koji se ne plaše samoće prijatniji su od onih koji se plaše. (Ljudi koji vole samoću nisu ništa više ni manje prijatni od onih koji je ne vole.) Takođe, ljudi koji se ne plaše samoće savesniji su od onih koji se plaše. (Rezultati za ljude koji vole samoću nisu bili konzistentni.)

Pitanje koje se postavlja o ličnosti ljudi koji vole da provode vreme sami – da li su introverti. Jedna relevantna studija sugeriše da verovatno jesu. Ali istraživanja obično obuhvataju sve slobodne ljude, bez obzira na to da li žele da budu sami ili ne. Studije koje se navode u tekstu otkrivaju kakvi su oni koji se ne plaše samoće (ili koji vole da provode vreme sami).

Ljudi koji se ne plaše samoće pokazali su se kao ekstravertniji od onih koji se plaše. Možda je to u skladu sa istraživanjima koja pokazuju da slobodni ljudi, u proseku, imaju više prijatelja nego udate ili oženjene osobe i da više ulažu u održavanje odnosa sa prijateljima, komšijama, braćom, sestrama i roditeljima. Ali, ponovo, istraživanja socijalnih veza slobodnih ljudi uključuju sve slobodne, a ne samo one koji se ne plaše samoće.

Ljudi koji vole da provode vreme sami nisu bili ni više ni manje ekstrovertni od onih koji ne vole, ali su postigli niže rezultate na skali društvenosti. Te dve skale mere slične stvari, pa je čudno što rezultati nisu bili usaglašeni.

Sve druge osobine ličnosti merene su samo u studijama ljudi koji se ne plaše samoće – i rezultati su bili izuzetno afirmativni. Ti ljudi nisu previše osetljivi na odbacivanje niti im se osećanja lako povređuju. Kada su u romantičnim vezama, njihovo samopoštovanje ne zavisi od toga kako te veze funkcionišu. Nemaju naročito jaku potrebu za pripadanjem. Manje su skloni usamljenosti i depresiji.

Kada sve to povežemo sa njihovom otvorenošću, prijatnošću, savesnošću, ekstroverzijom i niskim nivoom neuroticizma, ljudi koji se ne plaše samoće deluju zaista snažno i samouvereno.

I nije reč samo o njihovim rečima – i njihova ponašanja to potvrđuju. Na primer, ljudi koji se ne plaše samoće imaju standarde. Tokom „speed dating“ događaja, oni ređe daju svoje kontakte drugima. Kada uđu u romantičnu vezu i procene da nisu zadovoljni, češće će je prekinuti nego oni koji se plaše samoće.

Uprkos svemu dobrom i afirmativnom što znamo o ljudima koji se ne plaše samoće, ne mogu očekivati da će ih drugi slaviti ili čak poštovati. Ljudi koji vole ili biraju samoću ugrožavaju uvrežena shvatanja o tome šta bi ljudi trebalo da žele i kako bi trebalo da se osećaju. Drugi ih procenjuju strože nego slobodne ljude koji priželjkuju vezu – pa čak prema njima ispoljavaju i više ljutnje.

Kako sve više ljudi otvoreno prihvata svoj samački život, možda će se stvari promeniti. Srećni slobodni ljudi postaće deo naše kulturne slike, a oni koje to ugrožava povući će se na margine.