Pitanje gde se danas najbolje živi mladima između 18 i 30 godina ne može se svesti na lični utisak ili turistički doživljaj. Kada se u obzir uzmu egzistencijalna sigurnost, dostupnost obrazovanja, tržište rada, stanovanje i kvalitet svakodnevnog života, odgovor se ponavlja u gotovo svim ozbiljnim međunarodnim analizama. Danska se već godinama nalazi na samom vrhu ili vrlo blizu njega.
Prema podacima OECD-a i Eurostata, Danska je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj mladi u proseku rano postaju finansijski nezavisni, najčešće između 18. i 21. godine. Razlog nije u porodičnim odnosima, već u sistemu koji mladima omogućava realan početak samostalnog života. Studenti imaju pravo na državnu stipendiju, poznatu kao SU, koja se isplaćuje mesečno i nije kredit. Visina stipendije omogućava pokrivanje osnovnih troškova, dok je studentski rad široko rasprostranjen, legalan i dobro plaćen - piše Nova.
Obrazovanje u Danskoj je besplatno, uključujući i univerzitete, a mladima se ne nameće pritisak da odmah moraju da znaju čime će se baviti do kraja života. Promena studija ili pauza u obrazovanju ne nosi društvenu stigmu. Upravo to Dansku izdvaja kao zemlju u kojoj se mladost ne doživljava kao problem koji treba što pre „rešiti“, već kao period razvoja.
Na tržištu rada razlike između početnih i naprednih plata su znatno manje nego u većem delu Evrope. Prakse su najčešće plaćene, ugovori transparentni, a otkaz ne znači socijalni pad. Danski model, koji često nazivaju fleksigurnošću, kombinuje lako zapošljavanje i otpuštanje sa snažnom socijalnom zaštitom. Mladi radnici znaju da u slučaju gubitka posla neće ostati bez prihoda, zdravstvene zaštite ili šanse da se prekvalifikuju.
Kada je reč o svakodnevnom životu, Danska konstantno postiže visoke rezultate u istraživanjima kvaliteta života. Gradovi su bezbedni, javni prevoz pouzdan, radno vreme jasno definisano, a kultura ravnoteže između privatnog i poslovnog života nije samo fraza. Prema World Happiness Reportu, Danska se već godinama nalazi među tri najsrećnije zemlje na svetu, a mladi u anketama posebno ističu osećaj stabilnosti i odsustvo egzistencijalnog straha.
Naravno, Danska nije savršena. Visoki porezi i skuplje stanovanje, naročito u Kopenhagenu, predstavljaju realne izazove. Ipak, razlika je u tome što visoki porezi donose vidljive benefite, a visoki troškovi ne ugrožavaju osnovnu sigurnost.
Zemlje koje se približavaju danskom modelu
Iako Danska često zauzima prvo mesto, nekoliko drugih zemalja redovno se pojavljuje u vrhu kada je reč o kvalitetu života mladih.
Holandija je naročito privlačna mladima koji žele međunarodnu karijeru. Engleski jezik je široko prihvaćen, tržište rada je fleksibilno, a društvo otvoreno i tolerantno. Glavni problem ostaje nedostatak stanova u velikim gradovima, zbog čega su kirije visoke.
Švedska nudi sličan socijalni model kao Danska, ali sa nešto sporijim ulaskom mladih na tržište rada i većom administracijom. Ipak, bezbednost, obrazovanje i socijalna zaštita ostaju na vrlo visokom nivou.
Švajcarska se izdvaja po platama koje su među najvišima u Evropi. Za mlade koji rano ulaze u struku i spremni su na visok tempo rada, ona predstavlja izuzetnu priliku. Međutim, troškovi života i društveni pritisak na uspeh čine je manje pogodnom za one koji tek traže profesionalni identitet.
