Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće. A prirodnog gasa nije da baš nema nimalo. Ima ga i eksploatišemo ga još od 1949. godine. Taj posao, međutim, vodi Naftna industrija Srbije. Koja je ujedno i jedino prduzeće u Srbiji regsitrovano za eksploataciju nafte.
Forbes Srbija, je koristeći dostupne podatke, pokušao da otkrije koje su to delatnosti kojima se niko ne bavi. Ili se bavi relativno mali broj preduzeća. Uslov je i da su aktivna privredna društva.
Metodološki problem u istraživanju je činjenica da se firme vode pod pretežnom delatnošću. To ih, međutim, ne sprečava da se bave i drugim sferama. U okvirima zakonom dozvoljenih aktivnosti. Tako da, iako pod nekom šifrom nema nijednog registrovanog privrednog subjekta, ne mora automatski da znači da se tom vrstom posla baš niko u zemlji i ne bavi.
Odakle stižu koks i kaučuk
Glavna delatnost nijedne firme u Srbiji ne nosi šifru 191. To je proizvodnja produkata koksovanja. NIS se bavi proizvodnjom naftnog koksa, ali potrebe Železare u Smederevu, makar do skoro, zadovoljavala je koksara u susednoj Bosni i Hercegovni, u Lukavcu kraj Zenice.
Koksara Lukavac je i nastala da bi sa rudom koksa snabdevala železare u Zenici i Smederevu. Pauzirala je tokom rata, a i ovih dana je neizvesno hoće li opstati. Za njom je ne tako uspešna privatizacija, pa dolazak novog vlasnika. I problemi koji je dugo drže na ivici stečaja i gašenja „baterija“, kako se zovu pogoni za proizvodnju koksa.
Zvanično u poslovnom registru nije upisna nijedna fabrika čiji je posao proizvodnja sintetičkog kaučuka. Ali nije istina da ga u Srbiji niko ne pravi. Ovakav pogon postoji u Elemiru, ali pripada većem sistemu – Petrohemiji.
I video trake
Kasete, audio i video, preživele su u našem šifrarniku delatnosti, a u životu ih ima još u zaboravljenim fiokama, kutijama. Čast kolekcionarima koji ih se i dalje ne odriču. Tek, u Srbiji zvanično nikome nije posao da proizvodi magnetne i optičke nosioce zapisa. Makar nikome to nije osnovna delatnost. S obzirom na to da je reč o audio, video kasetama i magnetnim trakama – nije ni čudo. Zapravo je ova proizvodnja drastično opala u čitavom svetu, jer je digitalna trehnologija davno zamenila.
Predstavnika, moglo bi se pogrešno zaključiti, nema ni sanacija, rekultivacija i druge usluge u oblasti upravljanja otpadom. To su aktivnosti od sakupljanja, transporta, skladištenja, ponovnog iskorišćenja, do odlaganja otpada, pa čak i monitoring lokacija nakon odlaganja. Izvesno je da se sve ove aktivnosti obavljaju u Srbiji, ali se očigledno vode pod srodnom šifrom.
Ko zapošljava batlera, guvernantu i kuvara
Elita u Srbiji, ako bi se verovalo poslovnom registru, ne angažuje ozbiljnu pomoć u kući. Makar ne onu kojoj su direktni poslodavci. U Srbiji nema nijedno zvanično registrovano domaćinstvo koje zapošljava poslugu.
To bi podrazumvalo da domaćinstvo nastupa kao poslodavac spremačicama, kuvaricama, batlerima, guvernantama… Niko ne sumnja da u Srbiji određen broj ljudi angažuje poslugu. Ali to rade drugačije. Preko agencija, na „crno“, a mnogi se možda sećaju i oglasa od pre nekoliko godina kojim je jedna poznata domaća kompanija tražila dadilju. I nudila stalno zaposlenje. Ne u domu, nego u kompaniji. Kada se vidi spisak obrisanih firmi sa ovom šifrom, vidi se da bi pod njom mogle da se registruju i oni koji pružaju pomoć u kući.
Građani Srbije još nisu shvatili i u kojoj to situaciji bi trebalo da registruju delatnost – domaćinstvo koje proizvodi robu i usluge za sopstvene potrebe. A prave mnogi zimnice, idu u lov, sakupljaju plodove. Te aktivnosti uključuju i baštovanstvo, šivenje odeće i ostalu proizvodnju za sopstvene potrebe. Uslov je da to ne rade komercijalno, već isključivo za sebe. Ako domaćinstvo proizvodi robu za tržište, ono se razvrstava prema pretežnoj delatnosti koju obavlja.
Posao radi makar jedan predstavnik
Pivare bez slada nema. Proizvodio ga je i BIP, a verovatno i druge pivare. Trenutno, jedina zvanično registrovana sladara se nalazi u Bačkoj Palanci.
Mnogo je destilerija, ali samo jedna firma proizvodi „ostala nedestilovana fermentisana pića“. Iako Srbija nema more, ima jednu firmu registrovanu za primorski i priobalni prevoz putnika.
Samo dve firme su registrovane sa pretežnom delatnošću – proizvodnja staklenih vlakana. Šuplje staklo je glavna delatnost za pet preduzeća. Toliko je i pretežnih proizvođača sirovog gvožđa, čelika i ferolagura. Pet je i firmi registrovanih za proizvodnju ostalih tehničkih proizvoda od keramike. Čisto primera radi, proizvođača računara i periferne opreme u Srbiji je – 333.
