Sombor.info

Dolaskom hladnijih meseci i sezone respiratornih infekcija, pitanje kako ojačati imunitet postaje prioritet za mnoge. Imuni sistem je složen odbrambeni mrežni sistem koji se bori protiv virusa, bakterija i drugih patogena, ali nema čarobnog leka koji automatski “ojača” imunitet. Ipak, postoje dokazani pristupi koji podržavaju njegove funkcije, skraćuju trajanje simptoma i poboljšavaju otpornost organizma.

1. Osnovne navike koje stvarno utiču na imunitet

Pravilna ishrana je temelj imunosti. Uravnotečen unos voća, povrća, proteina i zdravih masti obezbeđuje esencijalne vitamine i minerale koji pomažu imunološkim ćelijama da rade efikasno.

– Vitamin C igra ključnu ulogu u funkciji imunih ćelija. Iako ne može isključiti prehladu kod zdravih ljudi, može skratiti trajanje i ublažiti simptome ako se koristi redovno tokom sezonskih infekcija.
– Vitamin D postaje posebno važan zimi, jer smanjeno izlaganje suncu dovodi do njegovog deficita, a on je kritičan za aktivaciju imunih odgovora.
– Minerali poput cinka podržavaju razvoj i komunikaciju imunih ćelija, naročito pri borbi protiv virusnih infekcija.

Prehrambene strategije koje mogu da pomognu uključuju citrusno voće, bobičasto voće, tamno lisnato povrće, jogurt sa probioticima, orašaste plodove, ribu bogatu omega-3 i mahunarke, navodi se u istraživanju "Centra za prevenciju i kontrole bolesti"

2. San i odmor — često zanemaren faktor

Kvalitetan san je povezan sa jačim imunim odgovorom i boljom sposobnošću tela da se bori protiv infekcija. Nedostatak sna može smanjiti proizvodnju antitela i otpor prema virusima, čineći vas podložnijim prehladama i gripu.

Ciljajte na 7–9 sati sna noću, sa redovnom rutinu spavanja koja podržava cirkadijalni ritam, to nije luksuz, već ključna strategija za imunološko zdravlje - prenosi Nova.

3. Fizička aktivnost i boravak na svežem vazduhu

Redovna fizička aktivnost, čak i umeren tempo kao što je brza šetnja, poboljšava cirkulaciju imunoloških ćelija, smanjuje stres i pomaže telu da brže reaguje na patogene.

Takođe, izlaganje dnevnom svetlu i svežem vazduhu pomaže u sintezi vitamina D i može umanjiti učestalu zimsku letargiju i slabljenje imuniteta.

4. Higijena, hidratacija i obazrivost prema virusima

Iako navike poput pranja ruku, izbegavanja bliskog kontakta sa bolesnima i pravilne respiratorne higijene ne “jačaju” imunitet u biološkom smislu, značajno smanjuju izloženost virusima koji ga opterećuju.

Hidratacija ostaje važna i zimi hladan, suv vazduh može dehidrirati sluzokožu disajnih puteva i otežati imunitetu da efikasno funkcionše.

5. Suplementi, kada su opravdani i korisni

Suplementacija može imati smisla ako imate manjak nutrijenata, ali nije zamena za zdrav način života. Najčešće preporučivani dodaci zimi uključuju:
– Vitamin D zbog manjka sunca,
– Vitamin C za podršku imunih ćelija,
– Cink za antiviralnu podršku,
– Omega-3 masne kiseline za protivupalno delovanje.

Važno je da konsultujete zdravstvenog profesionalca pre nego što započnete sa suplementacijom preveliki unos nekih nutrijenata može biti štetan.

6. Vitamin D i ishrana

Tokom zimskih meseci, posebno značajnu ulogu ima i vitamin D, čiji se deficit masovno beleži u Evropi zbog smanjenog izlaganja suncu. Vitamin D učestvuje u aktivaciji imunih ćelija i regulaciji inflamatornog odgovora. Velika meta-analiza objavljena u BMJ-u pokazala je da adekvatan nivo vitamina D smanjuje rizik od respiratornih infekcija, naročito kod osoba koje imaju nizak početni nivo

U ishrani, vitamin D se u značajnim količinama nalazi gotovo isključivo u masnoj ribi. Porcija lososa ili skuše od 150 do 200 grama, konzumirana dva do tri puta nedeljno, smatra se optimalnom količinom za podršku imunitetu. Jaja i pečurke doprinose unosu, ali u znatno manjim količinama.

Mineral koji se posebno ističe u fazi oporavka nakon virusa jeste cink. On je direktno uključen u sazrevanje imunih ćelija i antiviralni odgovor organizma. Studije objavljene u Cochrane Database of Systematic Reviews ukazuju da adekvatan unos cinka može skratiti trajanje simptoma prehlade ako se unosi redovno

Preporučeni dnevni unos cinka iznosi oko 8 do 11 miligrama, što se može postići kombinacijom namirnica. Trideset grama semenki bundeve dnevno obezbeđuje oko 2 do 3 miligrama cinka, dok porcija govedine ili ćuretine od 120 do 150 grama daje dodatnih 3 do 5 miligrama. Kuvane mahunarke, poput sočiva ili leblebija, takođe doprinose stabilnom unosu ovog minerala.

Osim vitamina i minerala, sve veći broj istraživanja ukazuje na značaj polifenola i antioksidanata iz povrća i voća u regulaciji imunog odgovora. Polifenoli smanjuju oksidativni stres i pomažu regeneraciju ćelija nakon upalnih procesa izazvanih infekcijama. Pregledna studija objavljena u Oxidative Medicine and Cellular Longevity potvrđuje da redovan unos ovih jedinjenja poboljšava funkciju imunog sistema

Najbolji izvori u svakodnevnoj ishrani su tamno lisnato povrće poput kelja i blitve, koje je preporučljivo jesti u količini od najmanje 100 grama dnevno, zatim bobičasto voće, kao i zeleni čaj, čija jedna do dve šolje dnevno mogu imati zaštitni efekat.

Na kraju, ne treba zanemariti ni ulogu sna i oporavka. Istraživanja pokazuju da osobe koje spavaju manje od šest sati imaju značajno slabiji imuni odgovor u poređenju sa onima koji spavaju sedam do devet sati. Ovo potvrđuje studija objavljena u Sleep

7. Kako obnoviti imunitet posle antibiotika

Antibiotici su često neophodni u lečenju bakterijskih infekcija, ali njihova upotreba gotovo uvek ima cenu narušavanje crevne mikrobiote, koja igra ključnu ulogu u funkcionisanju imunog sistema. Naučni podaci pokazuju da se čak 70 odsto imunih ćelija nalazi u crevima, zbog čega se imunitet nakon antibiotske terapije ne oporavlja sam od sebe, već zahteva ciljanu podršku.

Istraživanje objavljeno u časopisu Cell pokazalo je da antibiotici mogu dugoročno smanjiti raznolikost korisnih bakterija u crevima, a kod nekih ljudi potpuni oporavak mikrobiote traje i više meseci

U tom periodu, organizam je podložniji novim infekcijama, hroničnom umoru i sporijem oporavku, što se često pogrešno tumači kao „slab imunitet“, iako je u suštini reč o poremećenoj komunikaciji između creva i imunog sistema.

Prvi korak u oporavku imuniteta posle antibiotika jeste obnova korisnih bakterija putem hrane, a ne isključivo kroz suplemente. Fermentisane namirnice pokazale su se kao jedan od najefikasnijih prirodnih načina za vraćanje mikrobiološke ravnoteže. Studija Univerziteta Stanford objavljena u Cell Host & Microbe pokazala je da redovan unos fermentisane hrane povećava raznovrsnost mikrobiote i smanjuje markere upale u organizmu

U praksi, to znači svakodnevnu konzumaciju jogurta sa živim kulturama, kefira ili fermentisanog povrća. Čaša kefira ili jogurta dnevno, uz 50 do 100 grama kiselog kupusa ili sličnog fermentisanog povrća, predstavlja količinu koja je u studijama pokazala povoljan efekat na imuni odgovor.

Međutim, korisne bakterije ne mogu da opstanu bez adekvatne „hrane“. Zato je drugi ključni korak unos prebiotičkih vlakana, koja podstiču rast dobrih mikroorganizama. Istraživanja objavljena u Nature Reviews Gastroenterology & Hepatology potvrđuju da prebiotici direktno utiču na jačanje imunološke tolerancije i smanjenje upalnih procesa

Namirnice bogate prebioticima uključuju ovas, banane koje nisu prezrele, luk, praziluk, beli luk i korenasto povrće. Dnevni unos od oko 25 do 30 grama dijetetskih vlakana, što se postiže kombinacijom ovih namirnica, smatra se optimalnim za oporavak mikrobiote nakon antibiotika.

Važnu ulogu ima i unos proteina, jer se imune ćelije obnavljaju iz aminokiselina. Studija objavljena u The American Journal of Clinical Nutrition ukazuje da nedovoljan unos proteina može usporiti imunološki oporavak nakon infekcija i terapija

Preporučuje se da se tokom oporavka unosi najmanje 1 do 1,2 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno, kroz ribu, jaja, nemasno meso i mahunarke.

Posebnu pažnju treba obratiti i na vitamin D, jer antibiotici indirektno utiču na imuni balans, a nizak nivo vitamina D dodatno usporava oporavak. Studije pokazuju da adekvatan status vitamina D poboljšava funkciju regulatornih imunih ćelija, što je ključno nakon narušavanja mikrobiote

Na kraju, važno je naglasiti da se imunitet posle antibiotika ne vraća za nekoliko dana. U zavisnosti od dužine terapije i tipa antibiotika, oporavak može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Dosledna ishrana bogata fermentisanim namirnicama, vlaknima, kvalitetnim proteinima i vitaminom D predstavlja naučno potvrđenu osnovu za taj proces.

Uzorak krvi jedne trudnice, uzet 1972. godine, godinama je zbunjivao naučnike. Analize su pokazale da u njenim crvenim krvnim zrncima nedostaje površinski molekul koji je u to vreme bio prisutan kod svih poznatih krvnih grupa. Ta neobična anomalija ostala je bez objašnjenja više od pola veka.

Posle 54 godine, upravo taj misteriozni nedostatak doveo je istraživače iz Velike Britanije i Izraela do otkrića novog sistema krvnih grupa kod ljudi. Tim je svoje rezultate objavio 2024. godine, čime je rešena dugogodišnja naučna zagonetka.

„Ovo predstavlja ogromno dostignuće i krunu dugotrajnog timskog rada. Konačno smo uspeli da definišemo novi sistem krvnih grupa i time omogućimo najbolju moguću negu retkim, ali izuzetno važnim pacijentima“, izjavila je hematološkinja Luiz Tili iz britanske Nacionalne zdravstvene službe, koja je gotovo dve decenije lično bila uključena u istraživanje ovog neobičnog slučaja - prenosi Nova.

Iako je javnosti najpoznatiji ABO sistem krvnih grupa, kao i Rh faktor, ljudska krv je zapravo znatno složenija. Postoji veliki broj različitih krvnih sistema, zasnovanih na proteinima i šećerima koji prekrivaju površinu krvnih ćelija. Ovi molekuli, poznati kao antigeni, služe kao svojevrsne identifikacione oznake koje organizmu pomažu da razlikuje sopstvene ćelije od potencijalno opasnih stranih.

Upravo zbog toga je usklađenost krvnih grupa presudna prilikom transfuzije. Ako se antigeni davaoca i primaoca ne poklapaju, reakcije mogu biti ozbiljne, pa čak i smrtonosne. Većina glavnih krvnih grupa identifikovana je početkom 20. veka, dok su kasnija otkrića uglavnom vezana za izuzetno mali broj ljudi.

Takav je slučaj i sa novim sistemom. Prethodna istraživanja pokazala su da više od 99,9 odsto ljudi poseduje antigen nazvan AnWj, koji je nedostajao u uzorku krvi iz 1972. godine. Kako se taj antigen nalazi na proteinu povezanom sa mijelinom i limfocitima, naučnici su novootkriveni sistem nazvali MAL krvna grupa.

Kod osoba koje imaju mutirane obe kopije gena MAL, dolazi do potpunog izostanka AnWj antigena, što rezultira izuzetno retkom, takozvanom AnWj-negativnom krvnom grupom, kakvu je imala i trudnica iz originalnog slučaja. Istraživači su, međutim, identifikovali i nekoliko pacijenata bez ove genetske mutacije, kod kojih je antigen bio potisnut, što ukazuje na to da određeni poremećaji krvi mogu uticati na njegovu pojavu.

„MAL je veoma mali protein sa zanimljivim osobinama, što ga je učinilo izuzetno teškim za identifikaciju. Zbog toga smo morali da sledimo više istraživačkih pravaca kako bismo prikupili dovoljno dokaza da se ovaj sistem krvnih grupa zvanično potvrdi“, objasnio je Tim Sačvel, biolog sa Univerziteta Zapadne Engleske.

Da bi konačno potvrdili ulogu gena MAL, naučnici su nakon decenija rada ubacili njegovu normalnu verziju u krvne ćelije koje nisu imale AnWj antigen. Time su praktično „vratili“ nedostajući marker na površinu ćelija, čime je veza između gena i nove krvne grupe definitivno potvrđena.

Zanimljivo je i to da se AnWj antigen ne pojavljuje kod novorođenčadi, već se razvija ubrzo nakon rođenja. Iako su svi AnWj-negativni pacijenti u studiji imali istu mutaciju, kod njih nisu uočene druge ćelijske abnormalnosti niti dodatna oboljenja povezana s tim genetskim svojstvom.

Sada, kada su genetski markeri ove mutacije poznati, moguće je testirati pacijente i utvrditi da li je retka MAL-negativna krvna grupa nasledna ili je posledica potiskivanja antigena, što može ukazivati na neki drugi zdravstveni problem.

Iako su ovakve krvne varijacije izuzetno retke, one mogu imati ozbiljne, pa i pogubne posledice za obolele. Upravo zato, svako novo saznanje o njima povećava šanse da se na vreme prepoznaju rizici i u krajnjoj liniji spasu ljudski životi.

Istraživanje je objavljeno u stručnom časopisu Blood.

Vitamin D igra ključnu ulogu u održavanju zdravih kostiju i omogućava apsorpciju kalcijuma, ali mnogi ljudi ga ne unose dovoljno. Suplementi mogu pomoći da se popuni ovaj deficit, ali pitanje kada ga uzeti pokazalo se manje važnim od toga sa čim ga kombinujete.

Prema Viktori Mejz (Victoria Maizes), osnivaču Andrew Weil Centra za integrativnu medicinu na Univerzitetu u Arizoni, nema dokaza da se vitamin D bolje apsorbuje u određeno doba dana. „Bitnije je uzimati vitamin D uz obrok koji sadrži masnoće“, ističe ona. Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, što znači da masnoća pomaže telu da ga apsorbuje i skladišti u tkivima.

Čak i manja količina masti u obroku može poboljšati apsorpciju, dodaje nutricionista Džen Bjančini (Jen Bianchini). „Nije presudno koju vrstu masti koristite – orašasti plodovi, avokado, masna riba ili maslinovo ulje svi su dobri izbori“, kaže ona. Ideja je da se vitamin D kombinuje sa bilo kojom količinom masti kako bi telo što bolje iskoristilo suplement, piše Health.

Još jedan važan faktor je oblik vitamina. Vitamin D3 se preporučuje više od D2 jer zahteva manje konverzije u organizmu i efikasnije podiže nivo vitamina u krvi. Studije iz 2022. godine pokazuju da su injekcije vitamina D3 bile dvostruko efikasnije od D2 kada se koriste same, i tri puta efikasnije kada se kombinuju sa oralnom tabletom.

Što se tiče doze, preporučena dnevna količina vitamina D je:

• 600 IU za odrasle do 70 godina
• 800 IU za osobe starije od 70 godina

Međutim, mnogi teško dolaze do ovih vrednosti ishranom, jer vitamin D se prirodno nalazi u vrlo ograničenim namirnicama, poput masne ribe i jaja, i često u malim količinama. Sunčeva svetlost takođe može doprineti, ali je za dovoljnu proizvodnju vitamina D potrebno 10–20 minuta direktnog izlaganja suncu dnevno, bez zaštitnog krema, što nije uvek moguće.

Zbog toga, suplementacija može biti korisna, naročito za određene grupe ljudi. To su osobe koje žive na severnim geografskim širinama, imaju tamniju kožu ili malo vremena provode napolju, ali i gojazne osobe, koje kroz izlaganje suncu proizvode manje vitamina D.

Simptomi nedostatka vitamina D

Simptomi nedostatka vitamina D mogu uključivati bol i slabost mišića, bol u kostima i trnjenje u rukama i nogama. Najpouzdaniji način da se utvrdi nivo vitamina D u organizmu je krvni test, nakon čega lekar može preporučiti odgovarajući suplement i dozu.

Kao i kod svih suplemenata, preterana upotreba može biti štetna. Iako je retko, dugotrajno uzimanje visokih doza može izazvati toksičnost, sa simptomima kao što su mučnina, povraćanje, učestalo mokrenje, bol u kostima, gubitak apetita i umor. Preporuka stručnjaka je da dnevna doza ne prelazi 4.000 IU, osim ako lekar ne odredi drugačije.

Pravilna upotreba vitamina D može značajno doprineti zdravlju kostiju i opštem stanju organizma, ali je ključno poštovati preporučene doze i kombinovati ga sa obrokom bogatim mastima kako bi apsorpcija bila optimalna.

Možete li da zamislite dijetu koja se sastoji isključivo od sardina? Upravo to je uradila medicinska sestra Džejn.

Punih 70 dana jela je samo ovu ribu i time izazvala veliku zabrinutost kod porodice i prijatelja. Ipak, rezultati njenog eksperimenta privukli su pažnju stručnjaka, piše Metropoliten.

Medicinska sestra Džejn iznenadila je porodicu i prijatelje kada se odlučila na neobičan poduhvat, da 70 dana jede isključivo sardine. Visoka je 152 cm, a imala je čak 82 kilograma. Zbog viška kilograma suočavala se s bolovima u stopalu. Prethodne dijete nisu dale rezultate, pa je odlučila da proba nešto potpuno drugačije.

Njena svakodnevna ishrana bila je jednostavna: četiri konzerve sardina raspoređene tokom dana, uz dodatak MCT ulja. Strogo je pazila da ne prelazi 1500 kalorija dnevno. Prvu konzervu pojela bi ujutru, dve u vreme ručka, a poslednju pre 15 časova.

Rezultati su bili iznenađujući. Za dva i po meseca Džejn je izgubila 13,5 kilograma, bolovi u stopalu su se smanjili, a nivo šećera u krvi pao je sa 9 mmol/l na zdravijih 6–7 mmol/l. „Sardine su me zasitile, nisam imala potrebu da stalno trčim do frižidera“, rekla je.

Iako se mnogi, uključujući i njene najbliže, u početku nisu slagali s njenim postupkom, Džejn je pokazala da sardine mogu biti snažan saveznik u borbi protiv viška kilograma i zdravstvenih problema. Na kraju je dodala da joj se riba uopšte nije zgadila i da planira da nastavi sa ovakvim načinom ishrane.

Inače, sardine su bogate proteinima, daju osećaj sitosti i pomažu u očuvanju mišićne mase tokom mršavljenja. Sadrže zdrave masti – omega-3 masne kiseline, koje smanjuju upale i povoljno utiču na zdravlje srca, a ujedno su i izvor vitamina D, kalcijuma i selena. To doprinosi jačim kostima i boljem imunom sistemu.

Naravno, svaka dijeta nosi određene rizike, posebno ekstremne dijete bez lekarskog nadzora. U slučaju medicinske sestre Džejn može se pomenuti nedostatak raznovrsnosti, jer isključivanje drugih namirnica može dovesti do manjka vlakana, vitamina C i drugih hranljivih materija. Takođe, konzervisane sardine često sadrže mnogo soli, što može povećati krvni pritisak. Jednolična ishrana može psihološki otežati dugoročno pridržavanje dijete. Ne treba zanemariti ni visok unos proteina, koji može biti problematičan kod osoba sa oštećenjem bubrega.

Učenje zasnovano na temama gde deca mogu da uče ono što žele gde ocenjivanje nije numeričko, već narativno. Model obrazovanja zasnovan na spoju pedagogije i neuronauke stvara neke od najuspešnijih učenika koji uče kako da logički povezuju, a ovaj model primenjuje i jedna škola u Beogradu.

"Deca ne uče za ocenu već zato što im je lepo, uživaju u tome", kazala je za N1 Svetlana Belić, direktorka međunarodne neprofitne škole "Eduka" u Beogradu koja je utemeljena na finskom modelu učenja - kombinovanju neuronauke i pedagogije - piše N1.

Kako u praksi izgleda učenje zasnovano na finskom modelu?

"Deca uče zbog znanja, ne zbog ocene"

Direktorka navodi da je fokus na istraživanju i ne na pojedinačnim predmetima već na temi koja se različito obrađuje kroz silabus.

"Model se bavi učenjem kroz istraživanje. Umesto da iz svakog predmeta učimo ono što je deo silabusa, finski model kaže - hajde da učimo kroz temu. Ako je tema voda, onda ćemo učiti o vodi kroz biologiju - kako biljke žive uz pomoć vode, kako žive ljudi, kakav je ekosistem u moru ili okeanu. Iz geografije ćemo učiti kakav je ciklus vode u prirodi. Iz likovnog ćemo učiti o akvarelu, iz matematike ćemo učiti šta je vodoravno. Tako ćemo deci približiti svet koji je oko njih na povezan način", objasnila je ona.

Šta je neuroedukacija?

"Neuroedukacija je pedagoški pristup koji se dugo primenjuje, mada manje u ovom našem regionu. Spaja prednosti neuronauke - koja nam jasno govori kako mozak funkcioniše, kako deca uče. Kada spojimo pedagogiju sa načinom kako deca uče - dobijamo neuroedukaciju", objasnila je direktorka.

Objasnila je i kako je škola neprofitna - "škola u kojoj profit nije princip motivacije nego deca. Fondacija "Obrazovanje za Srbiju" je osnovala školu "Eduka" jer želimo da sve donacije koje dobijamo, da se vraćaju u fondaciju za potrebe dece i daljeg razvoja ovog modela obrazovanja u Srbiji".

Nema ocenjivanja i deca se "takmiče sa sobom, a ne sa drugom decom".

"Nema ocenjivanja, deca ne uče za ocenu već zato što im je lepo, uživaju u tome. Testovi postoje, ali postoje kao evaluacija, ocenjivanje koje nije numeričko, već narativno. Uvek znaju kako mogu da budu bolji. To povećava motivaciju jer nisu u ambijentu u kom se uči zbog ocena, već zbog znanja", istakla je ona.

Stručna saradnica u školi "Eduka" Tijana Mašić ističe da deca uče kako da temu posmatraju iz različitih uglova i da deca, ukoliko im se nešto dopada, o tome mogu da uče tog dana.

"Deca su srećna - ne samo zato što o temi uče iz različitih uglova, nego što je razlika velika u školi. Deca imaju podršku da izaberu o čemu žele da uče taj dan. Ako mi kažu - čuo sam za neku zanimljivu biljku, želeo bih da znam više o tome - ja mogu da promenim program za taj dan da više učimo o toj biljci", objasnila je Tijana koja dolazi iz Kanade gde je diplomirala kao neuronaučnik i ima iskustva u radu sa decom sa drugačijim potrebama i to joj pomaže u radu sa decom.

Kako ističe, školu pohađa sedmogodišnjak koji je u matematici napredniji od svojih vršnjaka pa njih ne prati u silabusu već uči kako njemu odgovara.

"Imamo dečaka sa sedam godina koji radi matematiku kao da mu je 12. Umesto da ga držimo na tom nivou vršnjaka od sedam godina, mi ga hranimo idejama, novim matematičkim pristupima da bi mogao da postigne i više do toga", objašnjava stručna saradnica.

Model pogodan i za decu sa drugačijim potrebama

Kako direktorka objašnjava, ovaj model jeste nov u Srbiji, ali se u Finskoj primenjuje više od dve decenije i pokazao se kao uspešan.

Model učenja pogoduje i deci sa drugačijim potrebama, kako su objasnile naše sagovornice.

"Pogoduje deci sa smetnjama u razvoju - dete ne gledamo u tome koji je njegov problem, nego što je dete i gledamo šta voli. Gledamo i šta je nivo koji može da dostignemo i gledamo koje forme možemo da koristimo da mu dođe do tog nivoa. Ako ne zna da piše, nećemo svaki dan da ga teramo da piše, nego da li mu je lakše da koristi računar. Gledamo da deci olakšamo način učenja, da im dajemo sreću da uče a ne da u školu dolazi sa stavom - ja ovo ne mogu", objasnila je Mašić.

Somborska bolnica "Dr Radivoj Simonović" raspala je konkurs za veliki broj medicinskih sestara/tehničara, ali za veći broj nemedicinskih radnika kao što su spremačice i radnici na održavanju, ali i za 7 doktora u različitim oblastima.
Oglas je raspisan do 6. februara.

Ceo oglas možete pogledati OVDE

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 2. februar

Volkswagen je zvanično predstavio Golf GTI Edition 50, specijalno jubilarno izdanje kojim se obeležava 50 godina od pojave prvog Golfa GTI iz 1976. godine.

Novi model predstavlja vrhunac GTI linije i ujedno je najmoćniji serijski Golf GTI ikada proizveden, sa snagom od 239 kW, odnosno 325 KS.

Sa maksimalnom brzinom od 270 km/h, ovo je i najbrži serijski Volkswagen u istoriji brenda, rame uz rame sa Golfom R opremljenim R-Performance paketom.

Ispod haube se nalazi unapređena verzija poznatog četvorocilindarskog turbo motora iz EA888 evo4 porodice, razvijena na bazi pogonskog sklopa iz GTI Clubsporta.

U odnosu na standardni GTI, Edition 50 donosi čak 60 KS više, dok maksimalni obrtni moment iznosi 420 Nm. Snaga se prenosi putem 7-stepenog DSG menjača i elektronski kontrolisane blokade prednjeg diferencijala, a ubrzanje do 100 km/h traje svega 5,3 sekunde.

Za one koji žele maksimum na stazi, dostupan je ekskluzivni GTI Performance Package Edition 50. Ovaj paket smanjuje masu vozila za oko 25 kilograma i dodatno unapređuje ponašanje u krivinama.

Uključuje titanijumski izduvni sistem iz Volkswagen R programa, 19-inčne kovane Warmenau felne, dodatno sniženo ogibljenje, izmenjene ležajeve i polu-slik pneumatike dimenzija 235/35, čime je automobil ukupno 20 mm niži u odnosu na standardni Golf.

Vizuelno, jubilarni GTI prepoznaje se po agresivnijim branicima u Clubsport stilu, specijalnim 19-inčnim Queenstown felnama sa crvenim detaljima, oznakama "GTI 50", zatamnjenim VW logotipima i sportskim detaljima u crnoj boji.

Unutrašnjost donosi posebna GTI 50 sportska sedišta sa modernizovanim Clark dezenom, crvene sigurnosne pojaseve, detalje u tamnom aluminijumu i brojne jubilejske oznake.

Golf GTI Edition 50 nastavlja tradiciju limitiranih GTI modela koji su kroz decenije postali pravi kolekcionarski primerci, a s obzirom na specifikacije i ekskluzivnost, već sada je jasno da će i ovo izdanje imati poseban status među ljubiteljima sportskih hečbekova.

Prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), februar bi mogao da bude malo topliji nego proteklih godina, ali sa više padavina.

Prvi dan februara biće oblačan i hladan, u većem delu ujutro i pre podne mestimično sa slabom kišom, posle podne i uveče sa susnežicom i slabim snegom.

Na jugu i jugoistoku Srbije tokom čitavog dana će padati sneg, pa se očekuje stvaranje manjeg snežnog pokrivača, najavio je RHMZ.

Vetar slab i umeren, istočni i jugoistočni, u košavskom području i jak, a na jugu Banata i u donjem Podunavlјu povremeno sa udarima olujne jačine. Najniža temperatura od -2 do 3 °C, a najviša od 0 do 5 °C.

Prema sezonskoj prognozi RHMZ u većem delu Srbije februar će biti blaži i vlažniji, a u Vojvodini i Mačvi blaži i prosečno vlažan. U prvoj polovini februara umereni, a kratkotrajno su mogući i jaki jutarnji mrazevi.

Sudeći po grafikonu koji prikazuje očekivane vremenske prilike za 30 dana, najveći pad temperature očekuje nas upravo u prvim danima februara, a već oko 5. februara najtopliji dani u ovom mesecu.

Burna prva nedelja februara

Na startu februara (2. i 3.) očekuje se delimično razvedravanje uz jutarnji mraz. Ledeni dani od 1. do 3. očekuju se samo u Timočkoj i Negotinskoj Krajini sa dnevnim temperaturama od -2 do 0 °C, dok će u ostalim regionima maksimalne temperature tokom prva dva dana februara biti od 0 do 5 °C, a zatim ponovo u porastu, navodi RHMZ u svojoj prognozi za naredne dane.

Ali napominje i da će duvati košava, koja će u Vojvodini, Podunavlјu i Pomoravlјu pojačavati subjektivni osećaj hladnoće.

Od utorka uveče (3. februar) do četvrtka ujutro (5. februar) košava će biti olujna, ali uz dalјi porast dnevnih temperatura, koje će sredinom sledeće sedmice ponovo biti u intervalu od 10 do 16 °C, osim u Timočkoj i Negotinskoj Krajini, gde će se zadržati hladnije vreme.

Od srede (4.2.) do kraja perioda (7.2.) česta prolazna naoblačenja s kratkotrajnom kišom uz malu količinu padavina.

Toplije, ali s više padavina

Srednja minimalna temperatura vazduha u februaru biće iznad višegodišnjeg proseka za 0.5ºC do 1.5ºC. Isto je i za srednju maksimalnu.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost februarske srednje minimalne temperature vazduha oko 2.0ºC, a srednja maksimalna temperatura tokom februara biće oko 7.4ºC.

U većem delu Srbije mesečna suma padavina tokom februara biće iznad višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku za 5 mm do 15 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek, a u Vojvodini i Mačvi zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku do 5 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini februarska suma padavina iznosiće oko 47 mm.