U Srbiji je tokom 2025. godine podneto 162.746 zahteva za građevinske dozvole, što je za šest odsto više nego prethodne godine, a otprilike za toliko je porasla i vrednost samih projekata, što ukazuje na nastavak rasta investicione aktivnosti, objavio je danas NALED u svom biltenu.
Analiza NALED-a pokazuje da dve petine lokalnih samouprava kasni sa izdavanjem dozvola, a kašnjenje je izraženije u gradovima (46 odsto) nego u opštinama (38 odsto) - piše Dnevnik.
Na izdavanje građevinske dozvole u opštinama se čekalo u proseku osam i po dana, dok je u gradovima za isti postupak potrebno oko deset dana. Ipak, lokalne samouprave su zabeležile blagi pad efikasnosti u izdavanju dozvola, a udeo rešenih predmeta u toku godine pao je sa 97 odsto u 2024. godini na 94,6 odsto u 2025, pokazuje najnovija analiza NALED-a, zasnovana na podacima Agencije za privredne registre.
Lokacijski uslovi, upotrebne dozvole
Sve lokalne samouprave su, u proseku, za 21 dan izdavale lokacijske uslove, što potvrđuje usklađenost sa maksimalnim zakonski propisanim rokom, imajući u vidu da je za njihovo izdavanje predviđen rok od pet radnih dana od trenutka pribavljanja svih neophodnih podataka od imaoca javnih ovlašćenja, koji su u obavezi da dostave odgovore u roku od 15 radnih dana.
Na upotrebne dozvole se čekalo, u proseku, 13 dana, a na građevinske osam.
Prema analizi NALED-a, najuspešniji gradovi u izdavanju dozvola za gradnju su Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac, a prate ih Smederevo, Zrenjanin, Čačak, Vršac, Kraljevo, Pirot i Kikinda. Kada je reč o opštinama, najbolji su Bogatić, Apatin i Ćuprija, a u prvih deset se nalaze i Svilajnac, gradska opština Mladenovac, Topola, Gornji Milanovac, Velika Plana, Kovin i Aleksinac. Najveći porast zabeležen je kod potražnje lokacijskih uslova, za koje su podneta 20.923 zahteva, što je gotovo osam odsto više nego 2024. godine i rekord u poslednjih pet godina.
Najbolji rezultati ostvareni su u poslednjem kvartalu, što ukazuje na pozitivan zamah, čiji nastavak se može očekivati i tokom ove godine.
Preporuka NALED-a je da se u narednom koraku u potpunosti uvedu digitalizacija izrade urbanističkog planiranja i Centralni registar planskih dokumenata, kao preduslov za uspostavljanje E-prostora, koji bi predstavljao iskorak ka većoj transparentnosti, efikasnosti i kvalitetu prostornog i urbanističkog planiranja.
