Obratite pažnju - kada u reklamnim blokovima na televiziji iznenada krenu kampanje o vitaminskim dodacima za imunitet, preparati koji ublažavaju efekte prehlade i gripa ili grlobolju, to znači da smo u virusnoj sezoni.
Pred kraj proleća, a pre početka leta takozvana kijavica i prehlade su običajene pojave. Međutim, nekada je teško razaznati razliku između burne rekacije na alergiju i rinovirusa koji trenutno vlada.
Rinovirus je jedan od najčešćih uzročnika infekcija gornjih disajnih puteva i glavni razlog zbog kog ljudi tokom godine završavaju sa zapušenim nosem, bolovima u grlu, malaksalošću i kašljem. Iako mnogi simptome često pripisuju alergiji, lekari kažu da se iza njih vrlo često krije upravo virusna infekcija koja se lako prenosi i brzo širi, posebno u periodima kada ljudi više borave u zatvorenom prostoru - piše Nova.
Rinovirusi pripadaju grupi enterovirusa i smatraju se najčešćim uzročnicima obične prehlade. Naučnici su do sada identifikovali više od 100 različitih tipova rinovirusa.
Kada se rinovirus najčešće javlja
Iako mnogi misle da se prehlade javljaju isključivo zimi, rinovirus ima nešto drugačiji obrazac širenja. Najveći broj infekcija registruje se tokom rane jeseni i proleća, mada se virus može pojaviti tokom cele godine.
Stručnjaci objašnjavaju da se virus lakše prenosi kada ljudi više vremena provode u zatvorenim prostorima, u školama, kancelarijama i javnom prevozu. Dodatni problem predstavlja činjenica da rinovirusi mogu dugo da opstanu na površinama poput kvaka, telefona ili stolova, pa se infekcija veoma lako prenosi dodirom.
Prema podacima Džons Hopkins medicine, rinovirusi su odgovorni za većinu slučajeva obične prehlade kod odraslih i dece. Odrasli prosečno obole dva do tri puta godišnje, dok deca mogu imati i do osam infekcija godišnje.
Kako se prenosi rinovirus
Virus se najčešće širi kapljicama koje zaražena osoba izbacuje kijanjem, kašljanjem ili čak običnim razgovorom. Takođe se prenosi preko kontaminiranih površina, nakon čega virus preko ruku dospeva do nosa, očiju ili usta.
Rinovirus je posebno zarazan tokom prvih nekoliko dana simptoma. Lekari upozoravaju da osoba može širiti virus i pre nego što shvati da je bolesna.
Simptomi koji često liče na alergiju
Simptomi rinovirusa uglavnom počinju jedan do tri dana nakon kontakta sa virusom. Najčešće se javljaju:
zapušen ili curav nos
kijanje
grebanje i bol u grlu
kašalj
glavobolja
malaksalost
bolovi u mišićima i zglobovima
osećaj umora
blago povišena temperatura, posebno kod dece
Kod mnogih ljudi simptomi mogu veoma podsećati na alergiju, naročito u prolećnim mesecima. Međutim, za razliku od alergije, rinovirus često izaziva izražen osećaj iscrpljenosti, bolove u telu i opšte loše stanje organizma.
Lekri opšte prakse u razgovoru za nova.rs navode da se boja sekreta iz nosa može menjati od providne do žute ili zelene i naglašavaju da to ne znači automatski bakterijsku infekciju niti potrebu za antibioticima.
Ko je pod najvećim rizikom
Kod većine ljudi rinovirus prolazi bez ozbiljnih komplikacija, ali određene grupe mogu imati teži oblik bolesti. To uključuje:
malu decu
starije osobe
pacijente sa astmom
osobe sa oslabljenim imunitetom
hronične bolesnike
Centar za prevenciju zaraznih bolesti upozorava da rinovirus može izazvati ozbiljna pogoršanja astme i drugih respiratornih bolesti.
Kako se leči rinovirus
Ne postoji specifičan lek koji uništava rinovirus. Terapija se uglavnom svodi na ublažavanje simptoma dok organizam sam ne eliminiše infekciju.
Lekari najčešće preporučuju:
odmor
unos dosta tečnosti
snižavanje temperature po potrebi
ispiranje nosa fiziološkim rastvorom
lekove protiv bolova i temperature
ovlaživanje prostorija
Stručnjaci posebno upozoravaju da antibiotici ne deluju na rinovirus jer je u pitanju virusna, a ne bakterijska infekcija. Nepotrebna upotreba antibiotika može doprineti razvoju rezistencije bakterija i dodatnim zdravstvenim problemima.
Simptomi kod većine ljudi traju između sedam i deset dana, mada kašalj i umor mogu potrajati i duže.
Kako smanjiti rizik od infekcije
Pošto vakcina protiv rinovirusa ne postoji, prevencija se uglavnom zasniva na higijenskim merama. Lekari preporučuju redovno pranje ruku, izbegavanje dodirivanja lica neopranim rukama i izbegavanje bliskog kontakta sa zaraženim osobama. Takođe, navode da se u poslednje dve nedelje veći broj pacijenata javljao u Domovima zdravlja, iako nema potrebe, osim u slučaju da se infekcija pogorša praćena simptomima povišene temperature ili traje duže od 7 dana.
