Jedan od najefikasnijih načina lečenja povišenog holesterola su lekovi poznati kao statini, koji smanjuju količinu holesterola koju jetra proizvodi.
Visok holesterol naziva se "tihim ubicom" i jedan je od najvećih zdravstvenih problema današnjice. Prema podacima CDC, oko 86 miliona odraslih u SAD ima povišen holesterol, što povećava rizik od srčanih udara, moždanih udara i bolesti srca.
Problem nije sam holesterol – ovaj masni, voskasti spoj koji uglavnom proizvodi jetra neophodan je za brojne telesne funkcije, poput izgradnje ćelija, proizvodnje hormona i podrške varenju.
Prava opasnost nastaje kada nivo „lošeg“ holesterola, poznatog kao LDL, postane previše visok.
Kombinacija genetike i nezdravih navika – kao što su ishrana bogata zasićenim mastima, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna težina i pušenje – može dovesti do nakupljanja holesterola u zidovima arterija. Tokom vremena, to formira tvrde, masne plakove koji sužavaju krvne sudove i ograničavaju protok krvi do srca i mozga, značajno povećavajući rizik od ozbiljnih srčanih problema.
Jedan od najefikasnijih načina lečenja povišenog holesterola su lekovi poznati kao statini, koji smanjuju količinu holesterola koju jetra proizvodi. Statini u visokim dozama mogu smanjiti LDL holesterol i do 50 odsto, a kod osoba sa izrazito visokim nivoima mogu smanjiti rizik od srčanog ili moždanog udara za 40 do 50 odsto, piše Science Focus.
Ipak, uprkos ovim značajnim benefitima, statini decenijama nose reputaciju lekova sa brojnim neželjenim efektima, zbog čega mnogi ljudi izbegavaju njihovu upotrebu.
Najčešći mitovi i mišljenja naučnika
Statini često izazivaju bol u mišićima
Mnogi pacijenti koji uzimaju statine navode bolove u mišićima. Novo istraživanje sugeriše da je veliki deo tog bola posledica „nocebo efekta“ – očekivanje neželjenih efekata povećava verovatnoću da ih primetimo.
U velikoj randomizovanoj studiji na Imperial College-u u Londonu, pacijenti koji nisu znali da li uzimaju statin ili placebo prijavili su slične nivoe bola. Tek kada su im rekli da uzimaju statin, prijave bola porasle za 41 odsto.
"Bol je realan, ali lek nije uzrok. Pravi mišićni problemi izazvani statinima su izuzetno retki" objašnjava profesor Peter Sever.
Studija meta-analize 23 klinička istraživanja potvrdila je ove nalaze – više od 90 odsto prijavljenih simptoma nije zapravo uzrokovano statinima.
Dovode do dijabetesa
Statini ne izazivaju iznenada dijabetes kod zdravih ljudi. Oni mogu samo „pomaknuti“ dijagnozu kod osoba koje su već sklone bolesti, jer mogu blago povisiti nivo šećera u krvi.
Profesor Naved Satar objašnjava da je potencijalni porast šećera lako kontrolisati promenama životnog stila: više kretanja, gubitak težine i zdrava ishrana. Analize pokazuju da je apsolutni porast novih slučajeva dijabetesa minimalan – oko jedan dodatni slučaj na 1.000 ljudi godišnje kod niže doze statina.
Izazivaju gubitak pamćenja
Moguće zaboravljanje ili kognitivni problemi često se navode kao neželjeni efekti, ali najnovija meta-analiza na preko 150.000 učesnika pokazuje da se ovakvi simptomi javljaju jednako često kod osoba koje uzimaju statine i onih koje primaju placebo.
„Statini spašavaju živote, a za većinu ljudi benefiti znatno nadmašuju rizike“, poručuje dr Kristina Rejt.
Ozbiljno oštećuju jetru
Kod malog broja ljudi statini mogu izazvati blago povisene enzime jetre, što je marker moguće iritacije ili upale. Takvi slučajevi su retki, obično prolazni i bez trajnih posledica. Lekari obično proveravaju funkciju jetre pre i tokom terapije.
U velikoj analizi 2026. abnormalni enzimi javljali su se kod svega 0,3 odsto osoba na statinima, što je statistički gotovo neznatno u poređenju sa placebo grupom.
Statini sami po sebi su dovoljni
Statini nisu čarobna pilula koja rešava sve. Najveći efekti postižu se kombinacijom lekova i zdravih životnih navika – balansirana ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i alkohola.
Studije pokazuju da osobe koje kombinuju statine sa zdravim životnim stilom žive u proseku šest godina duže od onih koji ignorišu zdrav način života, čak i ako uzimaju statine.
"Početak terapije statinima nije dozvola da se opustite. Naprotiv, to je motivacija da izgradite zdrave navike – više povrća, vlakana, zdravih masti, manje zasićenih masti i šećera, više kretanja, i čak mali gubitak težine od dva do tri kilograma ili deset minuta šetnje dnevno može napraviti veliku razliku", savetuje profesor Satar.
