Blaga dečja infekcija s ozbiljnim posledicama za trudnice i hronične bolesnike – infektivni eritem, poznat i kao peta bolest ili bolest ošamarenih obraza.
Peta bolest je osipna virusna infekcija koju izaziva parvovirus B19. Smeštena je kao peta u Dukesovoj istorijskoj klasifikaciji dečjih osipnih bolesti. Iako danas retko izaziva paniku, značajna je zbog svoje zaraznosti i mogućih komplikacija. U Srbiji i Hrvatskoj se svake tri do četiri godine beleže manji epidemijski talasi, najčešće krajem zime i početkom proleća, prenosi Zdravlje Hina.
Ko oboleva i kako se bolest prenosi?
Najčešće se javlja kod dece uzrasta od 5 do 14 godina. Prenosi se kapljično, direktnim kontaktom, preko kontaminiranih predmeta, transfuzijom, pa čak i transplacentarno (sa majke na fetus). Češća je tokom kasne zime i proleća. Brzo se širi u vrtićima i školama, gde je kontakt među decom intenzivan, a prevencija otežana.
Prema podacima iz Hrvatske, skoro 65% odraslih ima antitela na parvovirus B19, što znači da su već preležali infekciju. Kod dece do 18 godina ta brojka iznosi oko 42%, što pokazuje da je školska populacija i dalje ranjiva.
U maju 2023. Hrvatska je zabeležila znatan porast slučajeva pete bolesti, posebno među decom u vrtićima i školama. Tada su se u medijima oglasili roditelji, lekari i deca koja su preležala bolest.
Pedijatar Mario Mašić navodi da se bolest javlja u ciklusima svakih 3–5 godina i da preležana infekcija ostavlja trajni imunitet. Simptomi uključuju crvenilo obraza, osip po telu, umor, gubitak apetita i bolove u zglobovima. Važno je naglasiti da su deca zarazna pre pojave osipa, a kad se osip javi, više nisu zarazna i mogu da se vrate u kolektiv.
„To su najčešće zdrava deca koja dolaze sa simptomima kao što su povišena temperatura i karakterističan osip. Zarazni su pet do deset dana nakon izloženosti virusu, ali kad se osip pojavi, prestaju da prenose infekciju“, kaže dr Mašić.
Simptomi i tok bolesti
Inkubacija traje od 4 do 14 dana. Prva faza podseća na blagu virusnu infekciju – temperatura, grlobolja, malaksalost. U drugoj fazi javlja se karakteristični osip – crvenilo obraza koje izgleda kao da je dete ošamareno, a potom se javlja ružičasti osip na trupu i ekstremitetima koji kasnije poprima mrežasti izgled. Osip može trajati nekoliko dana, ali i nedeljama, i može se ponovno pojaviti nakon izlaganja suncu, fizičkog napora ili stresa.
U nekim slučajevima simptomi uopšte izostaju, što dodatno otežava kontrolu širenja virusa u kolektivima. Deca uglavnom prebole bolest bez posledica, iako simptomi mogu biti neprijatni.
„Ćerka mi se u ponedeljak vratila iz škole s osipom po licu. Prvo sam pomislila da je alergija. Ujutro je bilo još gore, pa sam je odvela lekaru – dijagnoza: peta bolest“, ispričala je 2023. godine Nikolina Ivančević iz Đakova.
Zaraznost i povratak u kolektiv
Najveća zaraznost je pre pojave osipa. Kad se osip pojavi, dete više nije opasnost za druge i može se bezbedno vratiti u školu ili vrtić. To je važno znati kako bi se izbegla nepotrebna panika među roditeljima i nastavnicima.
Simptomi kod odraslih
Osip se kod odraslih javlja ređe, ali su zato češći bolovi u zglobovima, naročito kod žena. Ti bolovi mogu da traju nedeljama i podsećaju na reumatoidni artritis. Više od 60% odraslih koji obole imaju zglobne tegobe.
Rizici i komplikacije
Kod trudnica koje nisu preležale bolest postoji rizik za plod – moguć je pobačaj, anemija ili stanje poznato kao fetalni hidrops. Kod osoba s bolestima krvi moguća je aplazija, a kod imunokompromitovanih – hronična infekcija.
Preporuka je da trudnice koje su bile u kontaktu sa zaraženima urade serološko testiranje, a po potrebi i praćenje stanja ploda. U većini slučajeva trudnoća protiče bez komplikacija, ali oprez je svakako preporučen.
Kako se postavlja dijagnoza?
Kod dece se dijagnoza najčešće postavlja klinički, na osnovu izgleda osipa i simptoma. Kod trudnica i rizičnih pacijenata koristi se serološko testiranje (IgM i IgG) i PCR testiranje. Laboratorijske metode pomažu kod nejasnih slučajeva.
Lečenje
Simptomatsko. Koriste se paracetamol ili ibuprofen za ublažavanje temperature i bolova, uz odmor i unos tečnosti. Kod težih zglobnih simptoma mogu se koristiti nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), a u komplikovanim slučajevima – transfuzije i imunoglobulini. Deca se najčešće brzo oporavljaju, dok kod odraslih tegobe mogu duže trajati.
Postoji li prevencija ili vakcina?
Vakcina ne postoji. Prevencija podrazumeva dobru ličnu higijenu, izbegavanje kontakta sa zaraženima – naročito za trudnice i imunokompromitovane osobe. Pranje ruku i neupotrebljavanje istog pribora za jelo smanjuju rizik prenosa.
Infektivni eritem je uglavnom blag, ali odgovorno ponašanje i informisanost su ključni za zaštitu najosetljivijih grupa. U savremenom društvu, gde je zdravstveno obrazovanje sve važnije, znanje o petoj bolesti pomaže ranom prepoznavanju i zaštiti zdravlja zajednice. Najvažnije je da roditelji i vaspitači znaju da s pojavom osipa prestaje zaraznost i da se dete može bezbedno vratiti u kolektiv.
Istorijat bolesti i naučna važnost
Peta bolest je prvi put opisana u 19. veku, a svoje mesto u klasifikaciji dobila je kao jedna od niza čestih dečjih osipnih bolesti. Iako se danas smatra relativno bezopasnom, parvovirus B19 i dalje je predmet istraživanja u hematologiji, infektologiji i perinatalnoj medicini. U toku su istraživanja koja bi mogla dovesti do razvoja vakcine.
Uticaj pandemije
Zdravstveni stručnjaci pretpostavljaju da je porast slučajeva pete bolesti u poslednjim godinama povezan s pandemijom kovida. Tokom tog perioda deca su bila manje izložena virusima zbog zatvorenih škola, nošenja maski i fizičke distance. Povratkom u kolektive, deca češće dolaze u kontakt s virusima poput parvovirusa B19.
