Novi izveštaj uzburkao je tehnološku zajednicu tvrdnjama da OpenAI-jev najnapredniji model, GPT-5.2, koristi "Grokipediju" (Grokipedia) kao izvor informacija.
Iako je GPT-5.2 predstavljen kao vrhunac veštačke inteligencije namenjen profesionalcima, testiranja su otkrila da sistem prilikom obrade osetljivih i kontroverznih tema često citira upravo Grokipediju. Ova onlajn enciklopedija, koju je lansirao Ilon Mask kao "anti-woke" alternativu Wikipediji, od samog starta prati loša reputacija zbog netransparentnih izvora.
Prema pisanju The Guardiana, GPT-5.2 je koristio Grokipediju za odgovore na specifična pitanja o: Povezanosti iranske vlade i telekomunikacionih giganata; Kontroverznim istorijskim ličnostima i suđenjima za poricanje Holokausta; Politički osetljivim temama na Bliskom istoku.
Najveću zabrinutost izaziva činjenica da su istraživači ranije markirali Grokipediju kao platformu koja neretko povlači podatke sa radikalnih foruma i upitnih sajtova. Činjenica da OpenAI model, koji bi trebalo da bude "zlatni standard" preciznosti, koristi ovakve izvore, postavlja pitanje o bezbednosti i objektivnosti AI odgovora - piše B92.
Zanimljivo je da model selektivno bira izvore – dok je za istorijske teme koristio Muskovu platformu, za pitanja o američkim izborima i medijskoj pristrasnosti oslanjao se na standardne izvore vesti.
Iz kompanije kojom upravlja Sem Altman stiglo je šturo objašnjenje. Navode da GPT-5.2 pretražuje veb kako bi obuhvatio najširi spektar javno dostupnih tačaka gledišta. Iako tvrde da koriste napredne filtere za suzbijanje štetnog sadržaja, nisu dali konkretan odgovor na pitanje zašto je Grokipedia uopšte na listi dozvoljenih izvora.
Podsećamo, model GPT-5.2 je debitovao u decembru sa obećanjem da će transformisati poslovnu analitiku i rad sa podacima. Ipak, čini se da haluciniranje i oslanjanje na sumnjive izvore ostaju Ahilova peta najmoćnijih AI sistema.
