Od nastanka Zemlje do danas, Sunce je izvor energije i života na našoj planeti, ali čak ni ono nije večno i u dalekoj budućnosti će nestati. U sledećoj fazi svog "života" postaće crveni džin, a u poslednjoj crni patuljak. Nema razloga za paniku – Sunce je sada u najboljim godinama i grejaće nas još dugo.
Koliko je vremena preostalo Suncu?
Ostale su milijarde godina do "gašenja" Sunca. Zvezda koju kroz svemir prate sve planete i asteroidi Solarnog sistema dosegla je gotovo polovinu svog životnog veka. Pre 4.600.000.000 godina (4,6 milijardi), posle stotina miliona godina gravitacionog sabijanja vodonika, Sunce se "upalilo" kada je u centru nastao ogroman pritisak i visoka temperatura, čime je počeo proces nuklearne fuzije - piše N1 Srbija.
Vodonik pod ekstremnim uslovima postaje helijum, a preobražena materija se u obliku fotona energije probija do površine Sunca milionima godina. Razlog za to je nasumično sudaranje tih fotona sa neizmerno gustom plazmom dok se kreću ka površini zvezde. Helijum će se s vremenom pretvarati u teže hemijske elemente - ugljenik i kiseonik. Procenjuje se da će Sunce sijati još oko pet milijardi (5.000.000.000) godina, do izlaska sa glave sekvence.
Koja je stvarna veličina Sunca?
Sunce je ogromno u odnosu na sve planete. Naša zvezda ima prečnik od 1.393.000 kilometara, što je 109 puta više od prečnika Zemlje. Sunce je oko 109 puta šire od Zemlje, a po zapremini je oko 1,3 miliona puta veće.
Zemlja je patuljak čak i u odnosu na Jupiter, jer je najveća planeta Solarnog sistema hiljadu puta veća od naše planete (po zapremini). Ipak, kada se poredi sa ostalim zvezdama, Sunce je mala zvezda. Zbog toga ono nikada neće eksplodirati kao supernova, pa njegov kraj neće predstavljati "vatromet" na 26.000 svetlosnih godina od centra Mlečnog puta - naše galaksije.
Šta predstoji "sredovečnom" Suncu?
Naša zvezda je sada u stabilnom odnosu između ogromne gravitacije (prouzrokovane neverovatnom masom Sunca koja sabija sve prema centru) i suprotne sile koja teži da raznese materiju ka površini i svemiru (energija nuklearne fuzije – stvaranje helijuma iz vodonika).
Ogromne količine vodonika se postepeno iscrpljuju. Stabilno zračenje Sunca trajaće još milijardama godina, a dramatične promene će se desiti za pet milijardi godina, kada bude preostalo malo vodonika za fuziju i kada se teži elementi sabiju u centru zvezde. Kada gravitacija prevlada i poremeti se balans snaga, Sunce će početi da se širi ka planetama i ubrzo će potpuno progutati Merkur i Veneru. Tada će postati crveni džin, kako se ta pojava klasifikuje u astrofizici.
Što se Zemlje tiče, taj "naduvani" crveni džin zakloniće celo nebo, a ekstremna toplota spržiće sve na površini, dok će okeane pretvoriti u vodenu paru koju će solarni vetrovi oduvati u kosmos. Kada crveni džin odbaci svoje spoljašnje slojeve gasova, u prostoru nekadašnjeg Solarnog sistema stvoriće se planetarna maglina. Šta će ostati na mestu nekadašnje zvezde?
Posle "crvenog džina" ostaće "beli patuljak"
U centru planetarne magline i nekadašnjeg crvenog džina, za pet milijardi godina ostaće samo malo, gusto jezgro. To će biti "beli patuljak" sa prečnikom od oko 13.000 kilometara, što je približno veličini Zemlje. To neverovatno gusto jezgro sastavljeno pretežno od ugljenika(koji se prema nekim teorijama kristalizuje u ogromni dijamant) i kiseonika, hladiće se milijardama godina, jer će proces nuklearne fuzije biti prekinut.
U izuzetno dalekoj budućnosti, nakon vremena dužeg od starosti današnjeg svemira, beli patuljak bi se mogao ohladiti do tamnog i hladnog objekta poznatog kao crni patuljak – teorijskog krajnjeg stadijuma evolucije ovakvih zvezda. U predstojećim stotinama milijardi godina, svemir će se sve brže širiti pod dejstvom tamne energije. Rastezaće se sve – od atoma do zvezda – kidajući materiju dok svemir ne postane potpuno mračan i hladan.
