Srpski jezik: Gde se i kako koriste rodno osetljive reči

Dekanka, dekanesa, dekanica ili dekan.

Svim ovim rečima, govornici srpskog opisuju ženu koja rukovodi fakultetom, a slično je i sa ostalim zanimanjima.

„Uglavnom ne razmišljam toliko kako govorim, pa zato nisam dosledna u korišćenju rodno osetljivog jezika.

„Retko kažem sutkinja, skoro uvek psihološkinja i fotografkinja, međutim, i dalje ne znam kako glasi ženski rod reči trener“, kaže 19-godišnja Irena Jočić za BBC na srpskom.

U okviru Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je usvojen 2021. godine, rodno osetljiv jezik trebalo bi da se koristi u medijima, školama, nauci, udžbenicima.

Objavljen je i Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika u kom se nalaze primeri i uputstva za upotrebu feminintiva, imenica ženskog roda kojima se označava profesionalni ili drugi društveni status žena.

Tri godine od objavljivanja zakona, trebalo bi da počne i njegova obavezna primena.

Ali, ne ide sve tako jednostavno.

U januaru 2024. godine, Matica srpska i Srpska pravoslavna crkva organizovale su naučni skup Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, na kom je donet zaključak da je rodno osetljiv jezik u suprotnosti sa standardnim jezikom, ali i neustavan.

„Ovakve promene ne bi previše uticale na jezik, jer se sistem vrlo sporo menja, bez obzira na društvene okolnosti.

„Izmenio bi se leksički sloj jezika, što znači da bi se samo povećala frekvencija upotrebe femininativa i verovatno došlo do kreiranja novih“, kaže Marina Nikolić, viša naučna saradnica Instituta za srpski jezik SANU za BBC na srpskom.

Kako je u školskim klupama?

Tinejdžeri, kojima profesorka srpskog jezika Nataša Jakovljević predaje u Drugoj gimnaziji u Kragujevcu, „ne brinu mnogo o tome kako se izražavaju“.

„Kao i većina mladih ljudi pričaju žargonom, skraćenicama, služe se engleskim jezikom.

„Đaci me ponekad pitaju o rodno osetljivom jeziku jer o tome slušaju u medijima, međutim u svakodnevnom govoru ga retko koriste“, kaže Jakovljević za BBC na srpskom.

Dodaje da ona predaje onako „kako su odavno propisali stručnjaci „, a tako čini i većina njenih kolega.

„Pratim tok nauke, lingvisti su jasno izneli stav o tome da su neki femininativi prisilno menjanje jezika.

„Tako da mi nije preterano bitno da li će me neko nazvati profesorom ili profesorkom“, objašnjava Jakovljević.

Kaže i da se na njenim časovima „sve zasniva na slobodi i razumevanju“.

„Nikada ne bih ispravljala učenike koji koriste rodno osetljiv jezik“, dodaje.

U jednoj od tačaka Zakona o rodnoj ravnopravnosti navodi se da bi rodno osetljiv jezik trebalo da se koristi u školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, ali i diplomama.

Zašto je rodno osetljiv jezik problematičan?

Povodom donošenja ovog zakona oglasile su se Matica srpska i Odbor Odeljenja za književnost i jezik, ističući njegovu isključivost i „prisilno nametanje upotrebe femininativa u standardnom srpskom jeziku“.

Mnoge jezičke forme još nisu zaživele i potrebno je vreme koje će pokazati hoće li se one ustaliti, objašnjava se u saopštenju.

Poseban problem vide u primeni rodno osetljivog jezika u udžbenicima, koji bi „opteretio čitaoci i otežao recepciju teksta“.

„Primenom ovako rigidnih rešenja tekstovi udžbenika morali bi da se prestrukturiraju na sledeći način:

„Starosedeoci/starosedelice Amerike su Indijanci/Indijanke i Eskimi/Eskimke (Inuiti/Inuićanke)“, piše u saopštenju.

Kako se grade femininativi?

Imenice ženskog roda nastaju dodavanjem sufiksa, odnosno nastavka na nazive za zanimanja, titule i zvanja muškog roda, objašnjava Marina Nikolić.

„Najproduktivniji sufiksi za građenje femininativa u srpskom jeziku su -ica i -ka, a zatim slede -kinja i -inja.

„To vidimo u rečima: pevačica, učenica, doktorka, inženjerka, junakinja, kneginja, kandidatkinja, laborantkinja, a ređi su ili već zastareli sufiksi poput -lja (pralja) -ara (vračara) i drugi“, dodaje ona.

Reči poput psihološkinja i ginekološkinja ne grade se na uobičajen način.

„One nastaju dodavanjem nastavka na pridev, pravilnije bi možda bilo reći psihologinja ili psihologica.

„Ipak, ove forme su toliko zaživele i toliko su rasprostranjene, da bi ih bilo pogrešno izgoniti, pa sam mišljenja da se približavaju normi“, kaže Nikolić.

Šta je ispravno, a šta ne?

Postoje oblici reči koji nisu ispravno sagrađeni, objašnjava Nikolić.

„Takav je, na primer femininativ dekanesa.

„Dekanica i dekanka sasvim se uklapaju u domaće tvorbene modele i u tom smislu su nesporni, kao u rečima profesorica-profesorka, doktorica-doktorka.“

Oba oblika su ispravna, jer su u pitanju „normativni dubleti“.

„Oni su nastali dodavanjem domaćih sufiksa -ica i -ka na osnovu stranog porekla.

„S druge strane, forma dekanesa nastala je dodavanjem italijanskog sufiksa -esa (essa) istoj osnovi i, na prvi pogled, rekli bismo da je reč dekanesa preuzeta iz italijanskog jezika“, dodaje Marina Nikolić.

U italijanskom jeziku, koristi se reč la decana.

„Tako vidimo da preuzet je samo nastavak koji ne postoji u našem jeziku“, pa nema potrebe za uvođenjem, smatra ona.

Kroz istoriju su femininativi nastajali postepeno.

Prvo smo imali reč učitelj, a potom učiteljica, kada su ovim zanimanjem i žene počele da se bave, objašnjava Nastasja Deretić, doktorantkinja srpskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Dodaje i da je dobro to što ne postoje tačno propisana pravila u jeziku kada je ova tema u pitanju.

„Na taj način ljudi prate sopstveni osećaj, pa reči nastaju prirodno.

„Sa lingvističke strane bi bilo neodgovorno odbaciti jedan od dubleta, jer će vreme pokazati koji od njih će se ustaliti u jeziku“, zaključuje Deretić.

Nebinarnost i jezik: on, ona ili oni?

Kada je na takmičenju za pesmu Evrovizije pobeda pripala Nemu, nebinarnoj osobi iz Švajcarske, u medijima su korišćeni muški i ženski rod, ali i množina.

Ljudi koji se ne osećaju ni kao muškarci ni kao žene, nazivaju se nebinarnim.

U engleskom jeziku, za njih se koristi zamenicu they koja ne govori kog je roda osoba, dok je u srpskom situacija komplikovanija.

Zbog toga je LGBT organizacija Da se zna na Instagram profilu dala smernice za medije, pošto trenutno nema zvaničnog rešenja.

„Najbolje je naizmenično koristiti muški i ženski rod, jer množina dodatno komplikuje slaganje reči u rečenici“, kaže Mateja Stefanović iz ove organizacije.

Dodaje i da srednji rod može biti uvredljiv, jer se koristi za životinje i nežive predmete, kao i u uvredama upućenim nebinarnim i transrodnim ljudima,

Rešenja koja se nude u engleskom nisu odgovarajuća za srpski, jer nije moguće izraziti značenje pola gramatičkim sredstvima, rekao je Vladan Jovanović, naučni savetnik u Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u ranijem razgovoru za BBC na srpskom.

Ni u regionu nema zvaničnog rešenja kada je u pitanju rodno neutralan jezik.

U radu hrvatskih stručnjaka Speaking about people of non-binary sex/gender in Croatian predlaže se uvođenje novih zamenica – onie, onu ili onx, a slovenačkom jeziku, jedno od rešenja koje se navodi u naučnim radovima je izostavljanje rodnih nastavaka i upotreba donje crte.

Koliko je prevođenje komplikovanije?

Jelena Mandić prevodi poeziju i prozu sa engleskog i persijskog jezika.

Kada je priređivala i prevodila zbirku Savremenih iranskih pesnikinja, naišla je na poteškoće jer se u persijskom koristi jedna lična zamenica za označavanje sva tri roda.

„Osim toga, ne postoje reči kojima bi se opisale neke vrste odnosa, pa se tako za dečka ili devojku koji su u vezi koristi reč دوست /dust/ , sa značenjem prijatelj ili prijateljica, što dodatno može da unese zabunu prilikom prevođenja“, kaže Mandić za BBC na srpskom.

Dodaje i da je, prilikom prevođenja, koristila brojne smernice, od radova srpskih i stranih lingivsta, pa do izvora sa interneta.

„Konsultovala sam tekstove lingvista koji su se bavili proučavanjem odnosa roda i jezika, ali i prevodilačkom praksom sa engleskog na srpski“, dodaje ona.

Da li zakon menja umetnost?

Kada piše romane i priče, spisateljica Ana Marija Grbić kaže da „ne obraća pažnju da li koristi rodno osetljiv jezik“, dok je u uređivanju knjiga dosledna u njegovom korišćenju.

„Ne mislim da ovakav izbor reči može uticati na umetnički stil, možda bi ponekada promenio ritam pesme ili slično, ali to je sve zanemarljivo“, kaže ona za BBC na srpskom,

Dodaje i da veruje će se na ovaj način izmeniti jezik književnosti.

„Jezik je živ stalno se menja i evoluira i jasno je da je to smer u kom se kreće“, dodaje Grbić.

U prozi Tanje Stupar Trifunović, femininativi se pažljivo koriste, osim u slučajevima kada nisu u skladu sa izražavanjem književnih junaka.

Smatra da ovakav jezik već dugo postoji, „samo se sada čini da se više polemiše o samom pojmu“.

Kada pogledamo našu narodnu književnost, i ona prepoznaje rodno senzitivan jezik, samo nije tako imenovan, tako da je pomalo apsurdno pričati o promeni toka književnosti, objašnjava ona.

„Rodna senzitivnost jezika utiče na druge stvari, poput prepoznavanja i veće vidljivosti žena u tekstu, a nema nikakvog uticaja na stil, u smislu njegovog poboljšanja ili kvarenja“, dodaje spisateljica.

Izvor: BBC na srpskom

Lifestyle

Efikasno uklonite kamenac sa pegle na brz i jednostavan način, sve što vam treba je jedna svakodnevna namirnica koju već...

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.