Sombor.info

Hemoroidi su relativno česta pojava i na svu sreću najveći broj je lakšeg karaktera. Ali ako su ozbiljniji - čoveku mogu predstavljati veliki problem. Pre su se ovakvi ozbiljni problemi sa hemoroidima rešavali komplikovanim i veoma bolnim operacijama, ali je pojavom TRILOGY - HAR-RAR metode, ova operacija hemoroida postala bezbolna.
Operacija HAL-RAR metodom traje samo dvadeset minuta i može se izvoditi pod različitim vrstama anestezije. Vaš lekar će vam preporučiti za vas najpogodniju. Većina pacijenata doživljava samo manju nelagodu i može se vratiti na posao dan ili dva nakon tretmana. Rizik od naknadnog krvarenja je mnogo manji nego kod drugih metoda, a i druge komplikacije koje mogu nastati nakon operacije su minimalne i veoma retke.

No, krenimo redom.

Šta su hemoroidi?

Hemoroidi ili šuljevi su prošireni i otečeni krvni sudovi u analnom kanalu ili oko anusa. Nekada su hemoroidi proglašavani za venska proširenja analnog kanala, dok se poslednjih godina hemoroidi opisuju kao vaskularno jastuče u kome postoji čitav splet krvnih sudova (arterija, vena i njihovih spojeva). Hemoroidi su jedna od najčešćih bolesti savremenog čoveka. Smatra se da svaka druga osoba starosti preko 50 godina ima hemoroide. Česti su podjednako i kod žena i kod muškaraca.

Šta su uzroci hemoroida?

Najčešći uzroci nastanka hemoroida su u vezi sa naprezanjem prilikom pražnjenja debelog creva. Ovaj problem imaju osobe koje se neredovno i nepravilno hrane ili koriste puno začina u ishrani, naročito ljutu papriku, biber i sirće. Usled ovakve ishrane javlja se neuredna stolica i opstipacija (zatvor), a pražnjenje creva je praćeno napinjanjem što pogoduje nastanku za hemoroide. Hemoroide mogu dobiti osobe čije je zanimanje u vezi sa stalnim napinjanjem anusa, kao što su muzičari koji sviraju na duvačkim instrumentima ili radnici u fabrici stakla i flaša.

Starenje takođe pogoduje nastanku hemoroida jer u sklopu degeneracije tkiva slabe i zidovi krvnih sudova. Stariji muškarci često imaju problema i sa uvećanom prostatom, te se kod naprezanja pri mokrenju javljaju hemoroidi. Osobe čije je zanimanje vezano za dugotrajno sedenje, češće boluju od hemoroida, mada ovo nije pravilo jer postoji veliki broj profesionalnih sportista koji imaju problema sa hemoroidima. Posebno se misli na sportove koji traumatizuju analnu regiju (biciklizam, motociklicizam, jahanje). Nasledni faktor takođe može biti uzrok slabosti venskog spleta, jer osobe koje imaju proširene vene nogu ili varikokele (proširenje vena testisa) imaju genetsku predispoziciju da obole i od hemoroida. Hemoroidi se često javljaju u trudnoći ili prilikom porođaja usled pritiska materice ili glavice ploda na vene karlice.

Vrste hemoroida – kako izgledaju hemoroidi i gde se nalaze?

Hemoroidi mogu biti:

unutrašnji i
spoljašnji hemoroidi.

Unutrašnji hemoroidi se javljaju u gornjem delu analnog kanala i donjem delu rektuma. Potiču od unutrašnjeg venskog hemoroidalnog pleksusa.

Hemoroidi koji su lokalizovani u analnom kanalu i nikad ne prolabiraju kroz anus su hemoroidi prvog stepena. Hemoroidi drugog stepena prolabiraju za vreme pražnjenja debelog creva, a potom se spontano vraćaju u analni kanal, dok hemoroidi trećeg stepena ostaju prolabirani i moraju se manuelno reponirati nazad u analni kanal.

Hemoroidi na dugim peteljkama koji se ne mogu reponirati u analni kanal su hemoroidi četvrtog stepena. U nekim slučajevima se analni sfinkter kontrahuje oko prolabiranih hemoroida, onemogućavajući njihov povratak u analni kanal i ometajući venski protok. U ovom slučaju dolazi do nagomilavanja krvi i stvaranja tromba, pa su hemoroidi tvrdi i bolni, za razliku od nekomplikovanih hemoroida trećeg stepena.

Spoljašnji hemoroidi se javljuju izvan analnog kanala i često predstavljaju samo produžetak venskog pleksusa unutrašnjih hemoroida (mešana forma) pa je u ovom slučaju njihovo prisustvo značajno pri odluci o operativnom lečenju. Spoljašnji hemoroidi se pojavljuju u akutnom i hroničnom obliku. Akutni su u vidu plavkastih, otečenih čvorića na samom analnom otvoru i najčešće nastaju posle teških fizičkih radnji. Obično su bolni a ukoliko ovaj čvorić pukne, javlja se slabije krvarenje koje u nekim slučajevima može biti dugotrajno. Hronični su manje bolni od akutnih osim u slučaju komplikacija u vidu infekcije ili oštećenja sluzokože.

Hemoroidi simptomi – klinička slika i koliko traju hemoroidi?

Kada su u pitanju hemoroidi krvarenje je obično prvi znak. Otkriva se najčešće nalazom traga krvi na toalet papiru, WC šolji ili nalazom traga sveže krvi na površini fecesa. Krvarenje obično nije obilno i ne ugrožava ljudski život, ali ako je problem dugo prisutan i jako izražen, može nastati sekundarna anemija, posebno kod žena koje uz krvarenje imaju i obilnije menstrualno krvarenje.

Mnogi pacijenti kao glavnu tegobu navode ispadanje tj. prolaps hemoroida. Prolaps izaziva simptome kod većine bolesnika. U početku se javlja pri pražnjenju debelog creva i prolaznog je karaktera. Vremenom je prolaps sve učestaliji do pojave hemoroida trećeg stepena. Bol se retko javlja kod nekomplikovanih hemoroida. Može se javiti kod spoljašnjih u vidu bolnih senzacija u predelu anusa, praćenih svrabom. Prolabirani i uklješteni unutrašnji hemoroidi su bolni. Ukoliko dođe do razvoja tromba, postaju otečeni i vrlo bolni. Pojava svraba, peckanja i vreline oko anusa i u anusu se takođe mogu javiti kao simptomi hemoroida.

Često postavljano pitanje jeste i: koliko traju hemoroidi?

Ako je bolest blažeg oblika može spontano prestati nakon nekoliko dana, ali isto tako može doći do pogoršanja stvaranjem analnih fistula i ulceracija.

Dijagnoza hemoroidne bolesti

Za dijagnostiku hemoroidalne bolesti je vrlo važna dobro uzeta anamneza i adekvatan pregled. Nekada se na osnovu razgovora i inspekcije (vizuelni pregled) već može postaviti dijagnoza. Nakon razgovora sa pacijentom, sledi klasičan hirurški pregled abdomena. Zatim se pacijent postavlja u jedan od dva najčešće primenjivana položaja za preglede.

Jedan je bočni položaj po Simsu gde pacijent leži na levom boku uz savijena kolena i on je pogodniji za pregled starijih osoba ili teških pacijenata.

Drugi je koleno-lakatni položaj koji je neprijatniji za bolesnika ali znatno pogodniji za izvođenje pregleda. Doktor prvo vrši inspekciju pogledom. Zatim sledi digitalni rektalni pregled tj. doktor u rukavicama premazanim nekim lubrikantom (vazelin, glicerol ili neki gelovi sa lokalnim anestetikom) uvodi kažiprst u analni kanal i vrši pregled. Često digitalni pregled nije dovoljan za postavljanje dijagnoze (osim u slučajevima tromboze) pa je neophodno uraditi anoskopiju ili rektoskopiju.

Anoskopija se izvodi anoskopom (instrument dugačak 10 cm) i služi za pregled analnog kanala i završnog dela ampule rektuma.

Rektoskopija se izvodi rektoskopom (dugačak 15-20 cm) i služi za pregled rektuma i završnog dela sigmoidnog kolona.

Posebno se mora obratiti pažnja na krv iz anusa, kao najvažniji simptom hemoroidalne bolesti. Hemoroidi krvarenje ne izazivaju u svakom slučaju i ne sme krvarenje odmah biti vezano za ovo oboljenje pre nego što se irigografijom ili kolonoskopijom ne isključe druge bolesti (inflamatorne bolesti debelog creva, polipi, karcinomi debelog creva idr).

Hemoroidi lečenje – šta je lek za hemoroide i kako se obavlja lečenje hemoroida?

Pristup lečenju zavisi od stepena razvoja hemoroida.
Ukoliko su problem koji vas muči hemoroidi lečenje se obavlja na više načina lečenja.

Konzervativno lečenje podrazumeva medikamentno lečenje. Asimptomatske, slučajno otkrivene hemoroide ne treba tretirati. Hemoroidi prvog i drugog stepena koji daju simptome leče se tabletama, kremama i supozitorijama. Upotreba per os preparata sa antiinflamatornim, antiedematoznim i venotoničkim efektom je vrlo efikasna kod početnih stepena.

Postoji nekoliko lekova iz grupe venotonika koji se najčešće propisuju kao lek za hemoroide. Uglavnom su to preparati na bazi lekovitog bilja (npr. crvene pomorandže, ginko bilobe – kao prirodni lek za hemoroide) koje se uzimaju u fazi akutnog pogoršanja bolesti. Na tržištu su prisutni i mnogi topikalni preparati, odnosno masti, kreme i gelovi. Postoji čitav niz tih preparata, od narodnih melema, preko preparata sa heparinom kao aktivnom supstancom koja razgrađuje tromb, onih sa anestezinom koji smanjuje bol, kortikopreparata koji smanjuju zapaljenje, do kombinovanih preparata koji sadrže više medikamenata. Pored upotrebe lekova, veoma je važna redovna higijena analnog područja tj. korišćenje mlake vode i sapuna nakon svake stolice.

Terapija sklerozantnim sredstvima je najpogodnija za lečenje prvog i drugog stepena. Izvodi se davanjem injekcije sklerozantnog sredstva (5% fenol u bademovom ulju i dr.) u koren hemoroida. Injekcija se pomoću proktoskopa ubrizgava u peteljku hemoroida. Nakon ubrizgavanja sklerozantnog sredstva može se javiti prolazni, duboki bol ali ako se pravilno izvede, tehnika je uglavnom bezbolna. Sklerozacijom se izaziva nastanak fibroze tkiva ispod sluznice, što rezultira zatvaranjem krvnog suda hemoroida, koji se smanjuje i iščezava. Sklerozacija se može ponoviti i nekoliko puta.

Podvezivanje gumenim ligaturama se primenjuje kod ove bolesti gde dominira prolaps hemoroida. Izvodi se postavljanjem ligatura oko vaskularne peteljke kroz proktoskop, uz pomoć specijalnog aplikatora. Podvezivanje hemoroida se vrši u intervalima od tri nedelje, a u toku jednog tretmana se podvezuju hemoroidi na najviše dva mesta. Ukoliko se pravilno izvede, metoda nije bolna, mada se zbog nelagodnosti uglavnom koriste analgetici.

Fotokoagulacija hemoroida se primenjuje za lečenje hemoroida prvog i drugog stepena. Vrši se infracrvenim zracima pomoću sonde sa optičkim vlaknima. Upotrebom infracrvenih zraka nastaje koagulacija tkivnih proteina (isušuje se voda iz ćelija). Metoda je vrlo jednostavna i efikasna i može se primeniti u ambulantnim uslovima.

Krioterapija hemoroida podrazumeva zamrzavanje hemoroida uz pomoć rashladnog instrumenta, ali ova metoda se više ne primenjuje jer izaziva jake bolove, nekrozu tkiva i nastale rane veoma sporo zarastaju.

Hemoroidektomija je hirurška procedura pri kojoj se otklanja hemorodalno tkivo sa mukozom i delom kože koje izaziva prolabiranje i krv. Postoji više operativnih metoda za lečenje hemoroida. Najčešće se radi otvorena metoda i podrazumeva podvezivanje vaskularne peteljke i isecanje hemoroida a u predelu anusa ostaje defekt kože u vidu lista deteline (Milligan-Morganova operacija). Postoperativni bol je značajan, naročito posle prvog pražnjenja, te stolicu treba održavati mekom 3-4 nedelje dok se epitelitacija ne završi. Za kupiranje bola koriste se analgetici.

Poseta lekaru je obavezna radi utvrđivanja stanja i vrste hemoroida. Nakon toga, kada se utvrdi stadijum u kome su hemoroidi lek i terapiju prepisuje lekar u skladu sa utvrđenim zatečenim stanjem.

Hemoroidi ishrana – prevencija nastanka hemoroida

Promena stila života je mera prevencije ponovnog nastanka hemoroida. Ishrana kod hemoroida treba da obiluje vlaknastim materijama (voće, povrće, cerealije) a bitan je i povećan unos tečnosti (2 – 2,5 litara dnevno). Kao prevencija hemoroida se preporučuje i umerena fizička aktivnost, a treba izbegavati dugo sedenje, obilne i teške obroke, konzumiranje kafe, žestokih pića, začinjenih i ljutih jela. Ovakav način ishrane pogoduje nastanku mekše stolice a time i olakšanom pražnjenju creva.

Izvor: pharmamedica.rs

Nakon što je krajem juna u Jadranu primećena bela ajkula, u zalivu kod Herceg Novog snimljen je još jedan redak gost – kit.

Institut za biologiju mora Univerziteta Crne Gore potvrdio je da se radi o veoma neobičnoj pojavi za ovo područje i pozvao građane na oprez.

“Molimo vlasnike sportskih i rekreativnih plovila da uspore, ne prilaze životinji i da je ne uznemiravaju”, navedeno je u saopštenju Instituta. Kit je snimljen kako mirno pliva hercegnovskim zalivom, a snimak je zabeležila Maja Stupar.

Reč je najverovatnije o tzv. kitu perajaru – drugoj najvećoj životinji na svetu, odmah posle plavog kita. Ova vrsta može narasti do 20 metara u dužinu i težiti čak 70 tona. Samo nekoliko dana ranije, isti kit je primećen i kod Cavtata i Lokruma u Hrvatskoj, svega tridesetak metara od obale.

Kit je snimljen i u Boki.

Njegova pojava u Jadranu objašnjava se mogućim migracijama u potrazi za hranom, greškama u navigaciji, promenama morskih struja i temperature, kao i uticajem buke u dubokom moru – što sve zajedno može poremetiti prirodne puteve kretanja ovih morskih džinova.

Institut apeluje da se priroda poštuje i da se životinja ne uznemirava, posebno imajući u vidu koliko je ovakva pojava retka i značajna za morski ekosistem.

Tokom letnjeg perioda pčele, ose i stršljeni su najaktivniji, a stručnjaci upozoravaju da nas od trenutka njihovog uboda do burne alergijske reakcije dele minuti.

Alergolozi upozoravaju da je otrov stršljena sto puta jači od venuma pčele i ose, a reakcija na ubod se ne može predvideti.

Svi barem jednom doživimo ubod nekog od ovih insekata, najčešće je to ubod pčele i ose, čak 90 odsto nas.

Kakav će ishod biti zavisi od toga da li će se kod osobe razviti alergijska reakcija i kakvog intenziteta.

Ubodi ose, stršljena i pčele dovode najčešće do snažne alergijske reakcije. Pri prvom kontaktu pacijent stvori specifična antitela, a svaki naredni ubod može da bude bolji, ali i poguban.

Uglavnom su to snažne reakcije i neke od njih mogu dovesti i do anafilaktičkog šoka, navode lekari.

Anafilaktički šok je alergijska reakcija koja je često opasna po život.

Tegobe nakon uboda ose, pčele i stršljena

Tegobe koje idu uz sistemske alergijske reakcije su promene na koži, gušenje, tegobe pri funkciji digestivnog trakta, poremećaj stanja svesti, kardiološke promene. Takođe je bitno napomenuti da ono što karakteriše anafilaktički šok jeste drastičan pad krvnog pritiska, pad cirkulacije zbog čega pacijent, ako se ne reaguje odmah, može da umre.

Doza otrova prilikom uboda stršljena 100 puta je veća nego nakon uboda ose. Otrovi ose i stršljena su slični po sastavu, za razliku od pčele.

Šta nakon uboda ose i pčela?

Treba imati na umu da ne smete da dirate ili češate mesto uboda. Možete ga zato hladiti ispod mlaza hladne vode i staviti na njega led. Pomažu i kortikosteroidnu mast ili kremu.

Ako vas ubode pčela, njenu žaoku sljuštite sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nemojte hvatati žaoku pincetom ili između noktiju kako ne bi istisnuli ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda manje pčele ili ose treba oprati sapunom i vodom. Ukoliko se jave otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge.

Ako vas insekt ubode u grlo, odmah se javite lekaru, a u međuvremenu sisajte kockice leda.

Terapija je antialergijska i zavisi od težine kliničke slike. Ubod se leči antihistaminicima i kortikosteroidima. Ako dođe do anafilaktičkog šoka, daje se intravenozno rastvor adrenalina, a u najtežim slučajevima i intrakardijalno. U infuziji se daju antihistaminici, kortikiosteroidi, noradrenalin.

Kod najvećih komplikacija daje kiseonik, a može se izvršiti traheotomija ili endotrahealna intubacija - piše B92.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. jul

Planirana isključenja struje u Somboru, Bačkom Monoštoru i Telečkoj za petak, 18. jul:

08:30 - 13:30
Bački Monštor: Sportska, Oslobođenja, V.Nazora, P.Drapšina, Dolska 1-93, 4-90, Pionirska, Oslobođenja, B.Jedinstva, Braće Mišković, Šumska, Partizanska, Nova, Dunavska, Ribarska, I.G.Кovačića, Zagrebačka, I.L.Ribara, deo Baštovanske i Bezdanska

09:00 - 14:00
Telečka: komplet selo

09:00 - 14:00
Sombor: A. Šarčevića, A.Cesarca, M.Gorkog 25-59, 22-58, Školska, D.Markovića

U našoj zemlji aktivna su tri žarišta afričke kuge svinja - u Mačvanskom, Podunavskom i Zapadnobačkom okrugu, preciznije u Bogojevu. Ugroženom području pripadaju i sva okolna naselja, u krugu od najmanje deset kilometara.

Proces repopulacije svinja započeće 40 dana od zadnjeg registrovanog slučaja bolesti. U Bogojevu je do sada eutanazirano 217 svinja u 33 domaćinstva, a u celoj zemlji 255 svinja u 44 domaćinstva", navela je šef odseka veterinarske inspekcije Danijela Kozomora.

"Alarm koji je uključen još 2019. godine podrazumeva određene mere zabrana, kao što su zabrana kretanja životinja, održavanje sajmova, kao i krajnji oprez u domaćinstvima u kojima je zabeležena afrička kuga.

Odeljenje za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo somborske Gradske uprave pozvalo je građane i pravna lica na javnu prezentaciju urbanističkog projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije za izgradnju marine kod Bezdana.

Upravo to je pokušaj da Bezdan iskoristi potencijale koje nesumnjivo poseduje u oblasti nautičkog turizma, te da se obezbede planska dokumenta potrebna za uključivanje u državni projekat „Zaplovimo Srbijom” - piše Dnevnik.rs.

Dokument je izradila firma „Saputnik-M” d. o. o. Sombor, Meridijanprojekt – urbanističko i prostorno planiranje, ogranak Sombor, a kako je objavljeno, usmene primedbe i sugestije se neće evidentirati, dok će pisane primedbe i sugestije koje budu dostavljene u toku javne prezentacije razmatrati nadležna Komisija za stručnu kontrolu urbanističkog projekta.

Ovom planskom dokumentu je prethodilo proglašenje lučkog područja i usvajanje izmene plana generalne regulacije Bezdana, prošlog septembra. Bezdan se, kao srpska kapija Dunava, nalazi na ukrštanju Bajskog i Velikog bačkog kanala, a u neposrednoj blizini prevodnice na vodenoj žili kucavici Evrope, Dunavu.

Osim glavnog objekta za oko 120 plovila, u obalnom prostoru marine predviđena je izgradnja radionice, sanitarnog objekta, stanice za snabdevanje gorivom i portirnice

Dve katastarske parcele na kojima je planirana gradnja marine za mala plovila kategorije dva sidra, nalaze se na potesu Kenđija, odnosno između Brodogradilišta u Bezdanu i prevodnice na Bajskom kanalu. Zemljištem uz Veliki bački kanal, na kom je planirana izgradnja marine, upravlja JVP „Vode Vojvodine”.

Osim glavnog multifunkcionalnog objekta koji će biti sigurna luka za oko 120 plovila, u obalnom prostoru marine predviđena je izgradnja radionice, sanitarnog objekta, stanice za snabdevanje gorivom i portirnice.

Istim projektom, „Zaplovi Srbijom“ je predviđeno da Apatin konačno dobije prikladno pristanište za veće turističke brodove, kruzere, a prema svojevremenim izjavama nadležnih u Ministarstvu turizma, ugovorena je i izgradnja međunarodnog putničkog pristaništa u Banoštoru – takođe na Dunavu, u opštini Beočin – uz gradnju objekata za nautički turizam i u Donjem Podunavlju.

– Država će u potpunosti snositi troškove gradnje na teritoriji Bezdana, dok će lokalna samouprava u Somboru pripremiti projektnu dokumentaciju. Potom ćemo, po sistemu „ključ u ruke”, za dve godine izgraditi potpuno novu marinu koja će, faktički, biti ulaz u Srbiju sa dunavske strane. Ovo je velika razvojna šansa i mi ćemo je svakako iskoristiti – pojasnio je u oktobru 2024. godine državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Uroš Kandić, dok su istom prilikom predstavnici somborske lokalne samouprave naglasili da će ovakvim i sličnim projektima biti obuhvaćena i sva ostala naseljena mesta, kako bi tokom narednih godina bilo realizovano još više sadržaja na Velikom bačkom kanalu.

Zaboravljene dereglije

Mada ima izvanredne preduslove za nautički turizam, Bezdan nije imao sreće sa pokušajima da iskoristi svoje prednosti. Početkom ovog veka lokalna vlast kupila je dve rashodovane dereglije za 40.000 evra ne bi li se na Dunavu, kod spomenika Batinskoj bitki, napravio objekat za prihvat turističkih kruzera, čiji bi se putnici autobusima prevozili do Sombora u razgledanje grada. Godine su prolazile, dereglije su trunule, priča o pristanu donekle oživljavala svakog izbornog ciklusa, da bi u medijskoj tišini pre nekoliko godina, zanemarivanjem dodatno ruinirane, dereglije prosto nestale sa obala reke, nakon što su prodate kao staro gvožđe.

U prostorijama Somborskog šahovskog kluba (Čitaonička 9) biće organizovana dva humanitarna blic turnira, a sav novac od kotizacija koja iznosi 500 dinara po igraču zajedno sa dobrovoljnim prilozima će biti prosleđen u fond pomoći članu ovog sportskog kolektiva i internacionalnom majstoru Stanislavu Mikheevu, za kupovinu novih invalidskih kolica.

Turniri će biti odigrani 18. i 25. jula od 19 časova, nisu rejtingovani i nema nagrada, a tempo igre je pet minuta po igraču plus tri sekunde po potezu.

Zainteresovani se mogu prijaviti putem telefona 060/308-19-84.

Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor raspisala je oglas za prijem u radni odnos velikog broja kako medicinskog tako i nemedicinskog osoblja.

Kako se navodi u oglasu, radnici su im potrebni na određeno vreme sa punim radnim vremenom, i to dva doktora medicine, 14 medicinskih sestara-tehničara, dve ginekološko akušerske sestre-tehničara, dva administrativna radnika, dva nemedicinska tehnička radnika sa srednjom stručnom spremom, te pet nemedicinskih pomoćnih radnika sa nižom stručnom spremom.

Konkurs je otvoren do 24. jula, a dodatne informacije o istom zainteresovani mogu pronaći na sajtu Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“https://www.bolnicasombor.org.rs/?p=8032.

Istraživači su otkrili zabrinjavajuću vezu između raka debelog creva i još jedne zdravstvene tegobe.

Prema organizaciji Cancer Research UK, u Ujedinjenom Kraljevstvu godišnje se dijagnostikuje oko 44.000 novih slučajeva raka creva, a stručnjaci su zabrinuti zbog značajnog porasta broja mladih ljudi kojima je otkrivena opaka bolest.

Istraživanje koje se sprovodilo 20 godina na više od 630.000 odraslih osoba u SAD-u, kojima je dijagnostikovan ovaj oblik raka, sada pokazuje povezanost između bolesti i veće verovatnoće smrtnog ishoda od kardiovaskularnih bolesti, piše LADBible.

Ova opasnost posebno je izražena u prve dve godine nakon dijagnoze raka, a rizik se čini posebno visokim kod osoba mlađih od 50 godina. Studija ne identifikuje točan razlog ove povezanosti, ali sugeriše da zdravlju srca pacijenata tokom lečenja raka debelog creva treba posvetiti dodatnu pažnju, posebno 'kod Afroamerikanaca, muškaraca i mlađih od 50 godina u trenutku dijagnoze'.

"Na temelju naših otkrića, dvogodišnji period nakon dijagnoze kolorektalnog raka ključan je period u kojem je pacijentima potrebna intenzivna nega kako bi se poboljšali kardiovaskularni ishodi", rekao je dr Ahsan Aiaz iz bolnice Montefiore St. Luke’s Cornwall u Njujorku.

"Na primer, potrebno je agresivno pristupiti kontroli kardiovaskularnih faktora rizika i propratnih bolesti poput dijabetesa i hipertenzije. Takođe je neophodna bolja koordinacija između onkoloških timova i timova primarne zdravstvene zaštite, jer se većinom faktora rizika upravlja upravo u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Prethodna istraživanja pokazala su da preživeli od raka imaju 37 posto veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, a ova nova studija dodatno rasvetljava situaciju s kojom se suočavaju oboleli od raka creva.

Stručnjaci su otkrili da je u prve dve godine nakon dijagnoze rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti 45 posto veći, dok su oboleli od raka imali 16 posto veću verovatnoću smrtnog ishoda zbog kardiovaskularnih bolesti u u poređenju s osobama koje nemaju karcinom.

Kod osoba mlađih od 50 godina, koje nisu imale rak creva, verovatnoća smrtnog ishoda od kardiovaskularnih bolesti bila je 2,4 puta manja. Istraživači još uvek ne znaju da li je uzrok tome nuspojava lečenja raka, sam rak ili neki drugi faktor.

"Za novije terapije nema puno podataka o nuspojavama i toksičnosti, ali sve više dokaza ukazuje na to da mogu izazvati kardiovaskularnu toksičnost', rekao je dr Aiaz.

"Važno je brzo identifikovati ove probleme i preduzeti korake kako bi se smanjili njihovi učinci.Sledeći korak za istraživače je proučavanje kardiovaskularnih smrti kod pacijenata s rakom creva koji primaju različite tretmane, kako bi se preciznije utvrdilo koji faktori doprinose povećanom riziku".