Sombor.info

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), od 1. januara 2012. do 30. juna 2022. godine negativan prirodni priraštaj u Srbiji (bez Kosova i Metohije) iznosi 452.975 ljudi.

Demograf dr Goran Penev rekao je agenciji Beta da je u poslednjih deset i po godina u Srbiji živorođeno 676.137 beba, a da je preminulo 1.129.112 osoba.

„Srbija je početkom 2022. godine, prema procenama RZS-a, imala 6.797.105 stanovnika. Ukoliko se u računicu uključe i prethodni podaci o vitalnim događajima u prvih šest meseci, procenjeno stanovištvo zemlje je 1. jula. iznosilo je 6.766.093 stanovnika. To bi značilo da je Srbija ove godine u odnosu na stanje u vreme prethodnog popisu (7.233.622 na dan 1. oktobra 2011) malobrojnija za gotovo pola miliona stanovnika (467.529)“, kazao je Penev.

Po njegovim rečima, stvarno smanjenje broja stanovnika je znatno veće.

„Naime, ukoliko se prihvati pretpostavka da je negativan migracioni saldo u tom periodu iznosio najmanje 200.000 ljudi, procenjujemo da je trenutni broj stranovnika zemlje manji od 6,6 miliona, isti kao daleke 1959. godine“, istakao je demograf.

Naveo je da se promena broja stanovnika odvijala pod simultanim negativnim delovanjem i prirodne i migracione komponente.

„I pored manjka preciznih podataka o razmerama spoljnih migracija, čini se vrlo realnim da je u poslepopisnom razdoblju Srbija permanento imala veći broj odseljenih nego doseljenih. Negativan predznak je imao i prirodni priraštaj, što je, uostalom, već tri decenije jedna od osnovnih demografskih osobenosti zemlje. U periodu od 2012. do 2019, godišnja razlika između broja umrlih i rođenih kretala se u intervalu od 34.700 (2013) do 38.800 (2017. godine). Već prve godine pandemije kovida 19 negativan prirodni priraštaj je dostigao 55.200. U 2021. broj umrlih bio je za 77.400 veći od broja živorođenih, što znači da je negativan prirodni priraštaj bio dvostruko veći od prosečnog godišnjeg u razdoblju 2012-2019 (-36.500)“, objasnio je Penev.

Demograf naglašava da su 2020. i 2021. zabeleženi rekordno mali brojevi živorođene dece, kao i naglo povećanje negativnog prirodnog priraštaja, što je prvenstveno rezultat veoma velikog povećanja broja umrlih.

„Svakako, to je posledica velike smrtnosti od kovid-19, ali i zbog vanrednih prilika u javnom zdravstvu Srbije izazvanih pandemijom. U prethodnom potperiodu godišnji broj umrlih bio je vrlo stabilan (kretao se između 100,3 do 103,7 hiljada), da bi u 2020. i 2021, godišnja povećanja iznosila 15-16 odsto, dostižući u obe godine apsolutne rekorde umrlih od druge polovine 20. veka (116.900 i 136.600). Takve promene su se odrazile i na veliko skraćenje očekivanog trajanja života, posebno muškog stanovništva. Nakon vrlo umerenog, ali kontinuiranog, produženja srednjeg životnog veka (sa 74,7 u 2012, na 75,7 godine u 2019), za samo dve godine očekivano trajanje života stanovništva Srbije skraćeno je za tri godine. Za muškarce je iznosilo 3,1 (sa 73,1 na 70 godina), a za žene 2,7 godine (sa 78,3 na 75,6 godine), što je dovelo i do najveće razlike u dužini očekivanog trajanja života po polu u 21. veku“, istakao je Penev.

Na pitanje Bete da li se u prvom polugođu 2022. godine mogu naslutiti pozitivni pomaci u pogledu kretanja mortaliteta i nataliteta stanovništva, Penev navodi da je u odnosu na isti period 2021, broj umrlih smanjen za 6.500 (9,8 odsto), dok je broj živorođenih povećan za 220 (0,8 odsto).

„Međutim, treba naglasiti da je rano za donošenje zaključaka o razlozima i značaju spomenutih promena. Trenutno se za januar-jun 2022. raspolaže samo prethodnim, ne i konačnim rezultatima. Treba ponoviti da je 2021. godina zbog razmera pandemije bila izuzetna ne samo u domenu smrtnosti (ubedljivo najveći broj umrlih od kraja Drugog svetskog rata), već i rađanja (posle 2020, najmanji broj živorođenih u proteklih 120 godina). S tim u vezi, ukoliko se i vrše poređenja, metodološki bi bilo mnogo ispravnije da se to čini s podacima pre izbijanja pandemije, tj. za prvo polugođe 2019. U tom slučaju rezultati su drastično drugačiji – u periodu januar-jun broj umrlih je 2022. godine bio veći za 12,9 odsto, a broj živorođenih manji za 4,7 odsto“, kazao je demograf.

Na pitanje koliko su migraciona kretanja uticala na broj stanovnika Srbije, Penev je rekao da se ocene o najnovijim emigracionim i imigracioniom kretanjima mogu davati uz veliku neizvesnost.

„Početak pandemije kovid-19 (februar-mart 2020) uticao je na masovni povratak iz inostranstva. U zemlju se u kratkom periodu vratilo nekoliko stotina hiljada građana Srbije, uglavnom lica s neregulisanim statusom u zemljama prijema. Nakon relaksacije epidemioloških mera većina se ponovo uputila u inostranstvo, a pretpostavlja se i da je ubrzan odlazak novih ’emigranata’. Ove godine su intenzivirani i imigracioni tokovi, pre svega zbog dolaska više desetina hiljada lica iz Ukrajine i Rusije. Za sada je teško prevideti da li će se priliv imigranata nastaviti, koliko će ih ostati u Srbiji, da li će se i kada vratiti u zemlju porekla ili otići u neku treću“, objasnio je demograf Goran Penev.

Izvor: Danas

Na srčani zastoj mogu da ukažu rani, suptilni simptomi, navodi se u izveštaju Američkog udruženja za srce.

U izveštaju, objavljenom u medicinskom časopisu „Circulation“, izložena su najnovija saznanja o simptomima srčanog zastoja, kao i o drugim kardiovaskularnim bolestima, uključujući moždani udar, piše Insider.

Do srčanog zastoja dolazi kada srce ne može da pumpa dovoljno krvi i snadbeva kiseonikom druge organe, što može da bude smrtonosno. Srčani zastoj se obično ne može izlečiti, ali rano lečenje može da pomogne ljudima da žive duže sa boljim kvalitetom života, poručuju iz američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Lečenje uključuje lekove, fizičku aktivnost i smanjeni unos soli.

Pušenje cigareta, prekomerneo konzumiranje alkohola, nedovoljna fizička aktivnost i loša ishrana povećavaju rizik od srčanog zastoja. Medicinska stanja, poput srčanih bolesti, prethodnog srčanog udara, visokog krvnog pritiska, gojaznosti i dijabetesa također povećavaju rizik od srčanog zastoja.

Srčani zastoj najčešće šrouzrokuje nedostatak daha

„Nedostatak daha je glavno obeležje srčanog zastoja“, navodi se u izveštaju. Teški problemi sa disanjem povezani su sa povećanim rizikom od smrti, saopštilo je Američko udruženje za srce.

U izveštaju se navodi da se druga zdravstvena stanja koja prouzrokuju probleme sa disanjem, poput hronične opstruktivne bolesti pluća, mogu pojaviti zajedno sa srčanim zastojem.

Ostali uobičajeni simptomi srčanog zastoja uključuju osećaj umora i oticanje stopala, noge ili zglobova.

U izveštaju Američkog udruženja za srce navodi se da je umor najneprijatnije obeležje srčanog zastoja.

Mučnine

Rani simptomi srčanog zastoja uključuju probleme sa želucem, mučninu, povraćanje i gubitak apetita, navodi se u izveštaju.

Propadanje mišića kao posledica srčanog zastoja može da ukaže na to da je bolest uznapredovala.

„Rani i suptilni simptomi takođe mogu da budu „vesnici“ pogoršanja bolesti i predstojeće hospitalizacije ili smrti!, dodaje se u izveštaju.

Ostali simptomi

Pregledima je utvrđeno da je 25 do 30 odsto odraslih osoba sa srčanim zastojem prijavilo poremećaje raspoloženja, uglavnom depresiju i anksioznost, ali i nesanicu.

Srčani zastoja prouzrokuje nesanicu iz više razloga. Ljudi sa srčanim zastojem često ostaju bez daha kada leže ravno.

Drugo, nuspojava lekova za srčani zastoj može da natera ljude da uriniraju više tokom noći jer lekovi ispuštaju tečnost koja se nakuplja u plućima, što prouzrokuje nedostatak daha, prenosi N1 Zagreb.

Gubitak vida braću Matić nije omeo da postanu uspešni u muzici.

Poznati pevači blizanci Saša i Dejan Matić rođeni su u Bihaću u šestom mesecu.

Malo je poznato da pri rođenju njih dvojica nisu imali problem sa vidom. Međutim, kako su prerano rođeni bilo je potrebno da neko vreme provedu u inkubatorima, pa su ih iz bolnice u Bihaću prebacili u bolnicu u Zagrebu.

Nažalost, samo nekoliko dana kasnije došlo je do izvesnih problema i obojica su ostali slepi. Iako nije poznato šta se tačno dogodilo, pretpostavlja se da je u pitanju bila greška medicinske sestre zbog koje su braća ostali bez vida.

"To je nepažnja. Sada, koga… Nisam nešto detaljisao i raspitivao se čija. Da li je lekar, da li je medicinska sestra, nisam ulazio u to. Bilo je to rođenje pre vremena. A, da je bila nepažnja, bila je", ispričao je Dejan jednom pilikom.

Pričalo se i o tome da Saša ima mogućnost da povrati vid, ali da zbog Dejana ne želi da se operiše. Međutim, on je to demantovao.

"Ma ne, to je bezveze priča. Oni su hteli na nama da rade nekakve eksperimente. To nisu dozvolili roditelji, a ni mi. Ja tako ne volim što se godinama priča o toj temi, da vi nemate pojma! Dve najgore teme, one koje najmanje volim su: da li sam u svađi sa bratom i šta je bilo sa mojim vidom. Moji prijatelji i ljudi koju su sa mnom u stalnom kontaktu znaju kako ja živim i znaju da ovaj život volim najviše na svetu. Da li sam se ja lečio i kod koga sam se lečio, to je moja privatna stvar. Ima jedna priča kada je jedan moj prijatelj nazvao taksi, a oni su ga pitali: ‘U kom pravcu idete?’, a on je rekao: ‘Koga to zanima osim mene?", izjavio je Saša za domaće medije.

Pored ovog problema, oni su ostvareni i u poslovnom i u privatnom životu.

Takođe, poznato je da vole i da se našale na svoj račun.

Izvor: Nova.rs

Tragedija se dogodila u petak, 19. avgusta na raskrsnici kod Vojvođanske ulice gde je Vesna, koja je vozila svog sina, iz za sada nepoznatih razloga, podletela pod kamion aranđelovačkih registarskih oznaka

Somborci su nemi zbog tragedije koja se desila prošle nedelje u njihovom gradu. U stravičnoj saobraćajnoj nesreći nastradao je osmogodišnji dečak, a njegova majka Vesna Šahmanović (41) je teško povređena i lekari se još bore za njen život.

- To je stravična tragedija. Naš mali komšija je nastradao, a imao je samo osam godina... Bio je živahan dečak i dobar, kao i sva njegova braća i sestre - ovako pričaju u Somboru nakon nesreće.

Do nesreće je došlo dok su se majka i dete vozili električnim trotinetom. U jednom trenutku, pod još neutvrđenim okolnostima, završili su ispod kamiona i mališan je poginuo na licu mesta.

Somborci su nemi zbog stravične tragedije i za porodicu Šahmanović kažu da su čestiti ljudi slabijeg materijalnog stanja.

- Pre samo godinu ili dve preminuo je Vesnin brat pa se ona brinula i o njegovih dvoje dece. Juče smo išli da dajemo krv za Vesnu i nadamo se da će se oporaviti, a sada smo počeli i da skupljamo dobrovoljne priloge u novcu i robi kako bi pomogli nesrećnoj porodici Šahmanović koja je slabijeg materijalnog stanja ne bi li im barem malo ublažili tugu i bol i brigu kako će da obezbede deci sve što je potrebno za školu koja počinje uskoro. Svi smo zatečeni i neutešni zbog našeg malog komšije, a jako brinemo za Vesnu i nadamo se da će se oporaviti - priča za Blic komšinica porodice Šahmanović.

Majka nije životno ugrožena

Povređena majka Vesna zadobila je teške telesne povrede i dalje je u komi, a, kako se navodi, trenutno nije životno ugrožena.

Zamenik direktora somborske Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović" dr Darko Kosanović potvrdio je ranije ovu informaciju uz napomenu da je teško prognozirati kako će teći dalji Vesnin oporavak.

- Pacijentkinja se nalazi na Odeljenju intenzivne nege i trenutno nije životno ugrožena. Ona je hemodinamski stabilna i na mehaničkoj je ventilaciji, u narodu nazvanoj izazvanoj ili veštačkoj komi koja na neki način olakšava njen oporavak zato što je zadobila vrlo ozbiljne ortopedske povrede. Operisana je zbog povrede leve butne kosti, kuka i karlice i izgubila je dosta krvi, pa je juče organizovana vanredna akcija davanja krvi koje sada ima dovoljno za njen postoperativni tretman - objasnio je dr Kosanović.

Umrlica na kući Šahmanovića

U porodičnom domu Šahmanovića u Konjovićevoj ulici vladaju muk i neverica, a na kući nesrećno stradalog dečaka koji je sahranjen juče u Somboru stoji umrlica kao pomen na stravičnu tragediju.

Vesnin brat Mustafa Šahmanović slučajno je tragičnog dana prolazio pored mesta nesreće i video svog sestrića mrtvog i svoju sestru teško povređenu pored zaustavljenog kamiona.

- Vesna i njen sin vozili su se električnim biciklom Vojvođanskom ulicom uz ivicu kolovoza, a pored njih je išao kamion. Kako smo čuli, vozač kamiona je navodno rekao da su mu moja sestra i sestrić bili u mrtvom uglu i da ih nije video. Nju je pregazio preko karlice, a preko mog sestrića je prešao skroz i on je preminuo na licu mesta. Njena deca stalno pitaju za nju i ne mogu da prihvate da im je brat preminuo, a Vesna je i dalje u komi i ne zna da više nema njenog sina - rekao je Mustafa Šahmanović.

Podsetimo, tragedija se dogodila u petak 19. avgusta na raskrsnici kod Vojvođanske ulice gde je Vesna koja je vozila svog sina iz za sada nepoznatih razloga podletela pod kamion aranđelovačkih registarskih oznaka gde je inače zabranjeno kretanje teretnim vozilima.

Kako se nezvanično saznaje, na toj saobraćajnici postoji video-nadzor te se nadležni nadaju da će snimci pomoći tužilaštvu da rasvetli čitav slučaj i sve okolnosti pod kojima se dogodila tragedija.

Izvor: Telegraf.rs

Nacionalna služba za zapošlјavanje Filijala Sombor 23. septembra 2022. godine od 11 do 13 časova organizuje drugi ovogodišnji Sajam zapošlјavanja u Somboru, koji će biti održan u zgradi Sportskog centra „Soko“ (bivši “Partizan”) ulica Venac Petra Bojovića 11.

Iz Nacionalne službe za zapošlјavanje pozivaju poslodavce koji imaju potrebe za novim kadrovima, da prijave svoje učešće na predstojećem sajmu i da iskoriste ovu priliku, kako bi na jednom mestu u kratkom vremenskom roku ostvarili kontat sa velikim brojem tražioca zaposlenja.

Prijave za učešće na Sajmu zapošlјavanja mogu se preuzeti lično, u svakoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe ili putem telefona 025/464-000 i 464-011.

U prethodnih nekoliko dana u Apatinu, u kvartu koji obuhvata delove ulica Svetozara Markovića, Vlade Ćetkovića, Rade Končara i Somborsku, otrovano je sedam vlasničkih mačaka. Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da li se radi o namernom trovanju, neki vlasnici su spremni da daju novčanu nagradu za informaciju o trovaču njihovih kućnih ljubimaca.

-Svih sedam mačaka su iz ovog kvarta, iz jedne kuće su tri, a iz dve kuće po dve. Sve mačke su vlasničke i svi ih iz komšiluka poznajemo. Ovde praktično nema kuće koja nema jednu ili dve mačke i ovo je prvi put za 11 godina, koliko sam ja ovde, da se ovako nešto desilo. Da li su otrovane namerno ili je u pitanju nečija neodgovornost prilikom korišćenja otrova zbog čega je slučajno došlo do trovanja, ne znam, ali je, najblaže rečeno, ovo što se desilo vrlo čudno, kaže Branka Stojanov i dodaje da su njene mačke sve na broju, ali da su stradale dve njenih prvih komšija.

Jovana Cvetićanin je ostala bez svoje dve mace, od kojih je jedna bila persijska.

-Meni su otrovane dve mačke i jedan mačak, koji je na sreću nekako preživeo. Mrtve mačke u našem kvartu pronalazimo od petka. Svi koji tu žive znaju da su to vlasničke mačke, pa čak i čije su, jer se mi u našem kvartu dobro poznajemo, družimo i posećujemo. Sa ciljem da se otkrije počinilac i da ustanovimo kako je došlo do trovanja, rešila sam da ponudim novčanu nagradu onom ko mi da neku validnu informaciju o ovom trovanju, rezignirana je Jovana Cvetićanin, naglašavajući da se za deceniju i po, koliko je u tom kraju, ovako nešto nikada nije dogodilo.

I Jovana i Branka ne tvrde da su mačke otrovane namerno, navodeći i moguću opciju da je neko od komšija koristio otrov u bašti, te da su mačke, koje često šetaju po baštama, slučajno došle u kontakt sa otrovom.

-Ukoliko je neko otrovom prskao nešto u bašti, pozivamo ga da to više ne čini, da više povede računa o korišćenju otrova ili eventualno o bacanju ambalaže u kojoj je bio otrov, apeluju naše sagovornice, ostavljajući prostora i sumnji da je sve učinjeno i namerno.

Izvor: apatinskenovine.rs

Odelјenje za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora izdalo je obaveštenje za učenike putnike na koji način mogu da ostvare pravo na regresiranje troškova prevoza.

Pravo na regresiranje troškova prevoza imaju učenici koji pohađaju srednju školu sa sedištem u Somboru, a žive u selima i prigradskim naselјima grada Sombora ili pohađaju srednju školu sa sedištem na teritoriji koja se graniči sa teritorijom grada Sombora (Kula, Apatin, Odžaci, Subotica i Bačka Topola), a žive na teritoriji grada Sombora.

Učenici koji putuju u školu u Sombor imaju pravo na regresirane mesečne karte i to u visini od 40% za I i II zonu i 50% cene mesečne autobuske karte za III i IV zonu, koje se mogu podići svaki radni dan na šalteru „Severtrans“ Sombor AD, na osnovu priložene školske potvrde o statusu redovnog učenika i relaciji putovanja.

Učenici koji su iz porodica koje su korisnici novčane socijalne pomoći, imaju smetnje u razvoju, ili su bez roditelјskog staranja imaju pravo na 100% regresiranu mesečnu kartu, na osnovu dostavlјene fotokopije važećeg rešenja o ostvarenom pravu na novčanu socijalnu pomoć, smeštaju u staratelјsku ili hranitelјsku porodicu, ili smetnjama u razvoju sekretarijatu škole, najkasnije do 08.09.2022. godine za septembar mesec, odnosno najkasnije do kraja meseca za naredni mesec, kasnije u toku školske godine.

Učenici koji putuju u školu izvan Sombora imaju pravo na nadoknadu troškova prevoza u visini od 40 % cene autobuske mesečne karte u javnom saobraćaju za relaciju od mesta prebivališta do sedišta škole, odnosno u visini od 100 % navedene cene ukoliko su bez roditelјskog staranja ili su iz porodica koje su korisnici novčane socijalne pomoći.

Pravo se ostvaruje na osnovu podnetog zahteva u Uslužnom centru Gradske uprave grada Sombora (šalteri br. 11 i 12), sa sledećim prilozima:
• potvrda škole o upisu i redovnom pohađanju nastave,
• fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih za učenika ili rešenja nadležnog organa o staratelјstvu ili hranitelјstvu podnosioca zahteva,
• prijava prebivališta za učenika,
• prijava prebivališta ili fotokopija lične karte ili elektronski očitane lične karte za podnosioca zahteva,
• fotokopija tekućeg računa podnosioca zahteva,
• fotokopija mesečne karte učenika,
• fotokopija rešenja Centra za socijalni rad o ostvarenom pravu na novčanu socijalnu pomoć (ukoliko je porodica učenika korisnik ovog prava).

Pravo na regresiranu mesečnu kartu priznaje se i za mesec u kome je zahtev podnet, ukoliko je predat Pisarnici Gradske uprave do 10. u mesecu, odnosno od prvog dana narednog meseca od dana podnošenja zahteva, ako je predat posle 10. u mesecu, do isteka školske godine.

Javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije, porodičnih kuća i stanova koje se odnose na unapređenje termičkog omotača, termotehničkih instalacija i ugradnju solarnih kolektora za centralnu pripremu potrošne tople vode na teritoriji grada Sombora za 2022. godinu, koji je raspisan 08.08.2022. godine, produžuje se za 7 dana, odnosno do 05.09.2022. godine, do kada zainteresovani sugrađani mogu da podnesu prijavu na Javni poziv.

Sve informacije o javnom pozivu i potrebnoj dokumentaciji mogu da se nađu na sledećem linku:
https://www.sombor.rs/aktuelnosti/javni-pozivi/javni-poziv-za-sufinansiranje-mera-energetske-sanacije-porodicnih-kuca-i-stanova-koje-se-odnose-na-unapredjenje-termickog-omotaca-termotehnickih-instalacija-i-ugradnju-solarnih-kolektora-za-centralnu//

Vesna Šahmanović (41) koja je zadobila teške telesne povrede u nesreći u kojoj je poginuo njen osmogodišnji sin kada ih je u centru Sombora pregazio kamion i dalje je u komi a kako saznaje "Blic" trenutno nije životno ugrožena.

Kuća porodice Šahmanović u Somboru u kojoj je živeo nastradali dečak
Zamenik direktora somborske Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović" dr Darko Kosanović potvrdio nam je ovu informaciju uz napomenu da je teško prognozirati kako će teći dalji Vesnin oporavak.

- Pacijentkinja se nalazi na Odeljenju intenzivne nege i trenutno nije životno ugrožena. Ona je hemodinamski stabilna i na mehaničkoj je ventilaciji, u narodu nazvanoj izazvanoj ili veštačkoj komi koja na neki način olakšava njen oporavak zato što je zadobila vrlo ozbiljne ortopedske povrede. Operisana je zbog povrede leve butne kosti, kuka i karlice i izgubila je dosta krvi pa je juče organizovana vanredna akcija davanja krvi koje sada ima dovoljno za njen postoperativni tretman - objasnio je za "Blic" dr Kosanović.

Kuća porodice Šahmanović u Somboru u kojoj je živeo nastradali dečak
U porodičnom domu Šahmanovića u Konjovićevoj ulici vladaju muk i neverica a na kući nesrećno stradalog dečaka koji je sahranjen juče u Somboru i dalje stoji umrlica kao pomen na stravičnu tragediju.

Vesnin brat Mustafa Šahmanović slučajno je tragičnog dana prolazio pored mesta nesreće i video svog sestrića mrtvog i svoju sestru teško povređenu pored zaustavljenog kamiona.

- Vesna i njen sin vozili su se električnim biciklom Vojvođanskom ulicom uz ivicu kolovoza a pored njih je išao kamion. Kako smo čuli, vozač kamiona je navodno rekao da su mu moja sestra i sestrić bili u mrtvom uglu i da ih nije video. Nju je pregazio preko karlice a preko mog sestrića je prešao skroz i on je preminuo je na mena licu mesta. Njena deca stalno pitaju za nju i ne mogu da prihvate da im je brat preminuo a Vesna je i dalje u komi i ne zna da više nema njenog sina - rekao je novinarima Mustafa Šahmanović.

Somborci su nemi zbog tragedije koja je zadesila njihove komšije Šahmanoviće za koje kažu da su čestiti ljudi slabijeg materijalnog stanja.

- To je stravična tragedija. Naš mali komšija je nastradao a imao je samo osam godina. Bio je to živahan dečak i dobar kao i sva njegova braća i sestre. Pre samo godinu ili dve preminuo je Vesnin brat pa se ona brinula i o njegovih dvoje dece. Juče smo išli da dajemo krv za Vesnu i nadamo se da će se oporaviti a sada smo počeli i da skupljamo dobrovoljne priloge u novcu i robi kako bi pomogli nesrećnoj porodici Šahmanović koja je slabijeg materijalnog stanja ne bi li im barem malo ublažili tugu i bol i brigu kako će da obezbede deci sve što je potrebno za školu koja počinje uskoro. Svi smo zatečeni i neutešni zbog našeg malog komšije a jako brinemo za Vesnu i nadamo se da će se oporaviti - priča za "Blic" komšinica porodice Šahmanović.

Podsetimo, tragedija se dogodila u petak 19. avgusta na raskrsnici kod Vojvođanske ulice gde je Vesna koja je vozila svog sina iz za sada nepoznatih razloga podletela pod kamion aranđelovačkih registarskih oznaka gde je inače zabranjeno kretanje teretnim vozilima.

Kako nezvanično saznajemo, na toj saobraćajnici postoji video nadzor te se nadležni nadaju da će snimci pomoći tužilaštvu da rasvetli čitav slučaj i sve okolnosti pod kojima se dogodila tragedija.

Izvor: Blic.rs

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i udruženje građana Informa Sombor, organizuju veče posvećeno poeziji, ali i vinu i ljubavi, kao večitoj inspiraciji pesnika.
Nakon realizovanog konkursa za najlepše pesme u kojima se spominju vino i ljubav, štampana je zbirka poezije Poezija vinom obojena, u koju su ušle pesme koje su prošle selekciju žirija konkursa. Uz promociju pesama pristiglih na konkurs i dodelu nagrada, biće upriličena i promocija vina vinarije Vučji podrum.

Da podsetimo, na konkurs Poezija vinom obojena, od pristiglih 75 pesama, koje su ušle u zbirku poezije, prve tri su: prvonagrađena Vita Brevis Petra Matovića, drugonagrađena pesma Pro Corde Morte Jelene Gašović i trećenagrađena pesma Na korak bliže Nikole Krivokuće. Dodeljene su i dve specijalne nagrade, Dušku Sekuliću i Srbi Takiću. O nagradama je odlučivao žiri u sastavu: Saša Radojčić, Goran Malbaša i Dragan Babić.

Uz najlepše stihove o vinu i ljubavi, koje će čitati glumci Boban Đorđević i Biljana Keskenović, očekujemo vas u subotu, 27. avgusta, u dvorištu Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, Kralja Petra I br. 11, u 19 časova.

Izvor: RTV