Sombor.info

Narodna biblioteka Kule u saradnji sa lokalnom samoupravom i ove godine organizuje foto-konkurs „Okular“, sa temom Kula na fotografijama. Konkurs će biti otvoren do 1.10.2022. Do tog datuma treba poslati najviše tri svoje fotografije. Pravo učešća imaju svi punoletni građani, a povod je želјa da se populariše fotografija kao sredstvo umetničkog izražavanja. Fotografija treba da bude samostalna, autorska sa temom šire vezanom za Kulu, bez montaža i obrade ( osim korekcija boje i kontrasta). Fotografije slati na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., slati ih u JPG ili TIFF formatu, najmanje rezolucije 2756 x 3937 piksela.

Najbolјe fotografije biće nagrađene, a dodatno odabrane biće objavlјene na posebno publikovanom setu razglednica Kule. Ovim povodom biće upriličena i izložba na kojoj će se prikazati dvadeset najbolјih radova.

Najgora suša u Evropi poslednjih godina dovela je Dunav do jednog od najnižih nivoa u skoro sto godina, otkrivajući nemačke ratne brodove potonule rokom Drugog svetskog rata nedaleko od Prahova, prenosi Rojters.

Brodovi su bili među stotinama koje je potopila crnomorska flota nacističke Nemačke 1944. godine dok se povlačila ispred napredujućih sovjetskig snaga i još ometaju rečni saobraćaj tokom perioda niskih vodostaja, prenosi Rojters.

Međutim, ovogodišnja suša, koju naučnici vide kao posledicu globalnog zagrevanja, otkrila je više od 20 trupova na delu Dunava kod Prahova u istočnoj Srbiji, od kojih mnogi i dalje nose tone municije i eksploziva i predstavljaju opasnost za brodarstvo.

„Nemačka flotila je iza sebe ostavila veliku ekološku katastrofu koja preti stanovnicima Prahova“, kaže Velimir Trajilović, penzioner iz Prahova koji je napisao knjigu o nemačkim brodovima.

Radnici lokalne ribarske industrije su takođe ugroženi, kao i oni iz Rumunije koja se nalazi preko reke.

Meseci suše i rekordnih temperatura su uzdrmali rečni saobraćaj na vitalnim arterijama u drugim delovima Evrope, uključujući Nemačku, Italiju i Francusku. U Srbiji, vlasti su pribegle bagerovanju kako bi plovne trake na Dunavu ostale otvorene.

Kod Prahova, na pojedinim mestima je plovni deo sužen na samo 100 metara sa 180.

Razasuti preko korita, neki od brodova i dalje imaju kupole, komandne mostove, slomljene jarbole i uvrnute trupove, dok drugi leže uglavnom potopljeni pod peščanim obalama.

U martu je srpska Vlada raspisala tender za spas trupa i uklanjanje municije i eksploziva. Cena operacije je procenjena na 29 miliona evra.

Izvor: Rojters

Teška saobraćajna nesreća dogodila se juče popodne u centru Sombora.

Dete od osam godina poginulo je na licu mesta. Uviđaj je trajao više od dva sata, a prema dosadašnjim informacijama žena koja je upravljala električnim biciklom na kojem se nalazio dečak podletela je pod kamion.

Teško povređena žena hitno je hospitalizovana. Saobraćaj na deonici Venca Radomira Putnika od Batinske do Radišićeve ulice je bio blokiran.

Kako saznaje instagram stranica 192_rs, vozač je imao zeleno svetlo, a majka je navodno prošla na crveno za pešake, ali ta informacija nije potvrđena.

Inače u centru Sombora zabranjeno je kretanje teretnih vozila osim ako nemaju posebne dozvole. Da li je ovaj kamion imao dozvolu za sada nije poznato.

Izvor: kurir.rs

Članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti investicije Đorđe Zorić posetili su danas Galeriju Kulturnog centra „Laza Kostić“, gde ih je dočekala direktorica Kulturnog centra Vesna Paštrović. Povod posete bili su završeni radovi na sanaciji i rekonstrukciji plafona Galerije.

U okviru radova sanirana je šteta koja je nedavno nastala u galerijskom prostoru, urađena je demontaža osvetlјenja, rekonstruisan je plafon Galerije i postavlјen je potpuno novi sistem osvetlјenja, tako da će Galerija Kulturnog centra „Laza Kostić“ već u utorak na „Somborskom salonu 2022“ dočekati prve posetioce.

Razmišljate o selidbi u veći ili manji grad ili zbog posla morate da promenite mesto stanovanja? Potrebno je da izdvojite malo vremena i dobro procenite sve prednosti i nedostatke života u velikoj urbanoj sredini, odnosno manjoj varošici.

Dok su neki ljudi navikli na mir u manjem gradskom okruženju, gde ih svi poznaju, drugima više odgovara brzi ritam metropola, sa boljim prilikama za zaposlenje i više sadržaja za zabavu. Idealno mesto za život zavisi od vaših prioriteta i okolnosti. Da li tražite stan za sebe ili porodicu? Kakav vam je životni stil, čime biste voleli da se okružite? Kakva su vam očekivanja?

Život u malom i velikom gradu ima svojih prednosti i nedostataka, pa bi svakako trebalo da ih sve razmotrite pre nego što donesete odluku.

Troškovi života – šta možete da priuštite?

Postoji mnogo faktora koji će odrediti da li ćete živeti u manjem ili većem gradu. Međutim, na kraju se sve uvek svodi na jednu ključnu stavku, a to su troškovi života. Da li možete priuštiti stanovanje u velikoj urbanoj sredini?

U velikom gradu je sve uglavnom skuplje nego u manjem mestu. Počev od rentiranja ili kupovine kuće/stana, preko namirnica, pa čak i odeće – sve je cenovno pristupačnije u varošicama u unutrašnjosti, no u prestonici ili drugim većim gradskim centrima.

Ako želite da kupite stan, uredno vodite finansije i napravite plan. Pronađite stambeni kredit koji odgovara vašim mogućnostima, bilo da je reč o nekretnini u većem ili u manjem mestu. Uvek imajte u vidu da će vas manje koštati stambeni prostor u varoši.

Ipak, treba dobro izračunati i proceniti, jer možda možete da dobijete posao sa visokom platom u velikom gradu, te da lako snosite veće troškove života.

Tržište rada i prilike za zaposlenje – veće su u velikom gradu

Kada je reč o troškovima života, kada stavite na papir sve svoje rashode, poželjno je da “podvučete crtu” i razmislite o svim svojim prihodima. Za one koji tek treba da traže posao može biti jednostavno da dođu do zaposlenja u malom gradu, gde nema velike konkurencije.

Međutim, činjenica je da je potražnja za radnom snagom mnogo veća u velikom gradu, gde postoji mnogo više dostupnih poslova. Takođe, šanse da pronađete dobro plaćen posao su uglavnom veće u velikim gradovima. Ipak, konkurencija na tržištu rada je veća, pa ćete morati da se izborite za radno mesto svojim kvalitetima.

Saobraćajne gužve i prevoz – mana većih gradova

Ako izaberete život u velikom gradu, veće su šanse da ćete svakodnevno “upadati” u saobraćajne gužve. Verovatno je da ćete morati prevozom svuda – na posao, u nabavku, na zdravstveni pregled ili kod frizera. Za porodice je još komplikovanije, jer mlađu decu treba voziti u školu, na treninge i slično. Ipak, dobra strana velikih gradova jeste i raznolik izbor prevoza. Ne morate uvek putovati automobilom, možete da koristite javni gradski prevoz, da pozovete taksi ili možda da iznajmite ili kupite bicikl.

S druge strane, u malom gradu ćete moći da završite većinu svakodnevnih obaveza pešice. Prednost manjih mesta je što je sve što vam treba uglavnom blizu. Ipak, gradski autobusi ne saobraćaju tako često, pa ako treba da idete na drugi kraj grada ili neku veću nabavku, automobil će vam biti neophodan.

Druženje i sklapanje prijateljstava – jednostavnije u manjem mestu

Ako vam je važno druženje, često posećivanje prijatelja i jednostavnije dogovaranje za izlazak na kafu ili u šetnju – malo mesto je verovatno pametniji izbor za život od velikog grada. Često je mnogo lakše družiti se i steći nove prijatelje u malom mestu, gde se svi poznaju. U zavisnosti od toga da li vam to prija ili ne, ovo može biti velika prednost ili nedostatak.

U velikom gradu, na primer, mali je rizik da naletite na nekog kog poznajete a ne želite da vidite. Upravo ovo otežava sklopanje poznanstva i druženja. Za porodice je ovo jedan od presudnih faktora, jer treba razmišljati i o socijalizaciji dece. Dok u malom mestu dete za deset minuta hoda može da stigne do drugarice, parka ili škole, u velikim gradovima to uglavnom nije slučaj.

Bezbednost – manja stopa kriminala u manjim gradovima

Ako želite da se preselite u komšiluk u kome ćete se vi i vaša deca osećati bezbedno, miran mali grad bi mogao biti pravi izbor za vas. Varošice su uglavnom tiša mesta za stanovanje, sa manjom stopom kriminala. Međutim, to ne znači da ne možete obezbediti porodicu u velikom gradu. Važno je samo da budete oprezni prilikom traženja stana ili kuće. Raspitajte se o sigurnosti konkretnog grada ili kvarta i dobro istražite naselje u kom želite da živite.

Ako biste radije živeli u velikoj urbanoj sredini, a brine vas sigurnost vaše porodice, možete da se opredelite za stan na periferiji. Ovo je odgovarajuće rešenje jer zadovoljava potrebe svih članova – roditeljima su dostupni svi željeni sadržaji velikog grada, a deca mogu da rastu u mirnijem okruženju.

Obrazovanje, hobi i zabava – širi spektar u velikom gradu

Živopisnost velikih gradova ogleda se u raznim dostupnim sadržajima za obrazovanje i zabavu. Bilo da je reč o školama, muzejima, pozorištima ili koncertima, festivalima, tržnim centrima i noćnim klubovima – u urbanoj sredini mnogo lakše i brže možete da animirate svoju decu i sami se zabavite.

Premda se i u malom mestu mogu pronaći različite atrakcije, centri za rekreaciju i provod, činjenica je da vam neće biti zabavno kao u velikom gradu. U naročito malim sredinama, na primer, može biti oskudan izbor sportova za decu. Možda nećete imati bioskop ili profesionalno pozorište. Naravno, ako vam uzbudljiv život nije među glavnim prioritetima, tiho i mirno mesto može biti idealno za stanovanje.

Boravak u prirodi – nezamenljiva prednost manjih mesta

Ljudi kojima su boravak na otvorenom i vreme u prirodi među prioritetima, trebalo bi da stanuju u manjim varošima. Iako većina velikih gradova ima uređene parkove u kojima se može boraviti u zelenom okruženju, oni nisu odgovarajuća zamena za šumu i prirodne oaze.

Verovatnije je da ćete uživati u lepotama prirode u manjem mestu, gde su sela i šumoviti predeli bliži i dostupniji. Ujedno, možete računati na manji stepen zagađenja i svežiji vazduh nego u urbanim sredinama.

Odluku o mestu stanovanja nije lako doneti. Međutim, kada se svaki od ovih faktora detaljno razmotri i uporede prednosti i mane života u manjem i većem gradu, jednostavnije ćete napraviti izbor koji odgovara svim vašim željama i mogućnostima.

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Dane Basta, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i članica Gradskog veća za oblast omladine, sporta, dece i zdravstva Antonija Nađ Kosanović posetili su danas Gradsku halu „Mostonga“, gde je u toku Godišnji letnji kamp Rvačkog saveza Vojvodine.

Kamp je namenjen perspektivnim mladim rvačima uzrasta od 13 do 15 godina, koji tokom boravka u Somboru imaju priliku da steknu nova znanja i veštine, vođeni vrhunskim sportskim stručnjacima u ovoj oblasti, kao i da razmene iskustva sa vršnjacima iz drugih gradova.

Organizator kampa je Rvački savez Vojvodine, a u njemu učestvuje 25 dece iz Sente, Kanjiže, Subotice, Pančeva, Novog Sada, Bačke Palanke i domaćina Sombora.

Učesnike kampa na današnjem treningu posetili su i predsednik Rvačkog saveza Vojvodine Robert Molnar, sekretar Rvačkog saveza Vojvodine Slaven Dokmanac i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Zoran Bojić.

Godišnji letnji kamp Rvačkog saveza Vojvodine traje od 12. do 19. avgusta.

Kao što je najavljeno prilikom zatvaranja puta zbog radova, isti će se pustiti u saobraćaj u subotu 20.08. Ono što je novina, jeste da će novoasfaltirani deo biti duži za 1450 metara od planiranog.

Završeno je asfaltiranje 5200 metara od ulaska u Apatin ka Somboru i na toj deonici sada postoji i horizontalna signalizacija. Trenutno se nasipa i utabava ivičnjak uz cestu, a sam put se čisti.

Radovi se trenutno izvode na deonici između dva skretanja za Kupusinu i očekuje se da i oni budu završeni do subote kada će se cela rekonstruisana deonica od 6650 metara pustiti u saobraćaj.

Nakon odlične uvodne utakmice u Pančevu fudbaleri Radničkog 1912 u subotu dočekuju neugodne novajlije iz Elemira, koje su u prvom meču sezone “otkinuli” bodove Tekstilcu iz Odžaka.

Somborci su promenuli trenera i gotovo kompletni igrački kadar, tim je pojačan na svim pozicijama i svakako sve sem pobede domaćina bi bilo jedno veliko iznenađenje.

Sa druge strane Stanišić će nakon poraza od Kuljana u nedelju putovati u Šajkaš. Domaća ekipa je favorit i male su šanse da gosti ostvare pozitivan rezultat.

Derbi kola igra se u Bečeju gde će gostovati Jedinstvo iz Stare Pazove, neizvesnost se očekuje u Rumi i Zrenjaninu gde se sastaju 1. maj i Dinamo 1945 iz Pančeva odnosno Radnički i Bačka. Svi susreti se igraju od 17 časova, izuzev meča u Zrenjaninu koji počinje u 10 časova.

Za mečeve drugog kola delegirani su: Podunavac – Tekstilac (sudije Arsić, Miodanić, Živković, R. Petrović, delegat – kontrolor Vučić), Radnički 1912 – Naftagas (sudije Repček, S. Kovač, Kantor, Čapo, delegat Jelisavac, kontrolor Vukasanović), 1. maj – Dinamo 1945 (sudije Bečanović, Čugalj, dušan Zorić, Šćepanović, delegat – kontrolor Obradović), Radnički (Zr) – Bačka (sudije Čekičević, Svilenković, Nikolić, Meničanin, delegat Jevtić, kontrolor Krakanović), Bečej – Jedinstvo (sudije Mrđa, Runić, Naumović, Domazetovski, delegat – kontrolor Šovljanski), Hajduk 1912 – Omladinac (sudije Belić, Bibin, Dušan Petrović, Vračar, delegat Haška, kontrolor Vukelić), Borac (Š) – Stanišić (sudije Tešanović, Šavija, Maravić, Popov, delegat – kontrolor Ćaćić), Kabel – Tisa (sudije Todić, Mijanović, Relić, Stoiljković, delegat – kontrolor Roharik).

Izvor: somborsport.org

Privatno. Ako imaju para. To bi bio najkraći odgovor. Moguće je međutim zdravstvenu uslugu platiti i u državnoj ustanovi, piše Danas.

Danasu se obratila čitateljka koja je imala zakazan specijalistički pregled u jednoj državnoj ustanovi.

Neposredno pre pregleda ispostavilo se da joj zdravstvena knjižica nije overena. Ona je ipak uspela da obavi pregled i tom prilikom je platila 2.000 dinara. Od specijaliste je dobila i mišljenje da je potrebno uraditi i dodatna snimanja i analize. Sada se nada da će problem sa neuplaćenim doprinosima biti rešen tako da ostale pretrage ne mora da plaća.

Iz Komore zdravstvenih ustanova Srbije objašnjavaju za Danas da kada se ne radi o hitnim medicinskim stanjima, zdravstvena ustanova ima pravo da naplati svoju uslugu ako građanin nema osiguranje. Kako kažu, cenovnik usluga svaka ustanova samostalno određuje. Taj cenovnik može obuhvatati usluge za pacijente bez osiguranja, zatim vanstandardne usluge, ili usluge koje se pružaju tokom dopunskog rada.

U određenim slučajevima građani mogu tražiti i refundaciju troškova.

„Svaki osiguranik ima pravo da podnese zahtev nadležnoj filijali RFZO-a za refundaciju troškova. Ako se ispostavi da je zahtev osnovan, građaninu se vraća pun iznos koji je platio“, navode iz Komore, dodajući da je rok za odlučivanje po ovim zahtevima 60 dana.

Prema trenutnim propisima zdravstvena usluga, bez obzira na to da li građanin ima ili ne osiguranje, ne plaća se ako se radi o hitnim zdravstvenim stanjima, ili ako se radi o uslugama za trudnice. Takođe, kada je proglašena pandemija, doneta je odluka i da oboleli od kovida mogu da se leče u državnim ustanovama bez obzira na to da li imaju ili ne zdravstvenu knjižicu, odnosno da li su osigurani.

A koliko osoba u Srbiji zapravo nema osiguranje, podatak je koji novinari Danas nisu uspeli da dobiju iz RFZO-a .

Prema poslednjim informacijama koje stoje na sajtu ove ustanove, a koje su iz 2017. godine, broj osiguranika je oko 6,9 miliona. Pet godina kasnije ovaj podatak svakako nije isti pošto je broj stanovnika Srbije manji od 6,9 miliona.

Elektroprivreda Srbije šalje opomene korisnicima koji su imali dug za struju koji je zastareo, a koji žele da se ponovo priključe na mrežu, i to bez ikakvog zakonskog pokrića. Jovan Ristić, pravnik u Udruženju za zaštitu potrošača "Efektiva" objašnjava za Nova.rs šta sve, osim dugova za struju, može da zastari i šta to znači za dužnike. Naš sagovornik ističe i da je preveliki rizik da sebe uopšte dovedete u situaciju da vas preduzeća opominju zbog nagomilanih dugova. To nije dobar način za izbegavanje plaćanja računa.

„Svaki račun koji plaćate, odnosno svaki dug je podložan zastarevanju, a ono što pavi razliku jesu rokovi“, objašnjava Ristić za Nova.rs.

Kako naš sagovornik objašnjava, postoji opšti rok zastarelosti, koji se primenjuje u svim slučajevima, osim kada zakon izričito predviđa kraći rok, što se događa kada su u pitanju posebna potraživanja.

To znači da je najduži period zastarelosti 10 godina, a kraći rokovi su od godinu dana, tri i pet.

Kraći rok ne može se, kako navodi Ristić, naknadno "preimenovati" u duži.

Jednostavnim rečima objašnjeno, to znači da, ukoliko za određeni dug važi period zastarelosti od godinu, tri ili pet, ne može se jednostavno prebaciti na duži period, od 10 godina, osim u retkim situacijama kada se to utvrdi pravosnažnom sudskom presudom.

"To da se kraći rok može prebaciti u duži je mit koji važi u našem narodu, jedna urbana legenda koja nema veze sa realnošću", kaže on.

Šta građani treba da znaju o zastarevanju?

Kako dalje objašnjava, ono što je najbitnije za potrošače jesu usluge od opšteg ekonomskog interesa. To su zapravo sve one usluge koje vam se naplaćuju jednom mesečno – struja, infostan i druge komunalne usluge.

"Postoje potpravila i razlike za fizička i pravna lica, ali građane treba da interesuje stav jedan člana 378. Zakona o obligacionim odnosima. U tom stavu, svako zastarivanje vezano je za period od godinu dana, a odnosi se na klasične potrošače koji, na primer, električnu energiju koriste da namire svoje sopstvene potrebe potrebe svojih domaćinstava", kaže Ristić.

Drugačiji rok, od tri godine, odnosi se na pravna lica.

Kada može da se produži roka zastarevanja?

"Rok za zastarevanje za potrošače graniči se sa nemogućim, izutetno su retke situacije u kojima zapravo dođe do zastarivanja duga. I to je regulisano Zakonom. Tako, nezavisno od roka zastarevanja, taj period će se produžiti na 10 godina ukoliko se to odluči pravosnažnom sudskom presudom. Dakle – rok se produžuje jedino ako to utvrde izvršitelj i sud", kaže Ristić za portal Nova.rs

I zaista, Zakon o obligacionim odnosima kaže da sva potraživanja koja su utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom, odlukom drugog nadležnog organa ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za 10 godina, pa čak i ako zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti.

Ristić ističe da do ovoga ne dolazi često, već jedino ukoliko izvršitelj i sud utvrde je potrošač vrlo nesavestan i nemaran.

"Treba naglasiti da je zastarelost sankcija za izvršitelje, a ne nagrada za dužnike", kaže Ristić, objašnjavajući da jednom kada se dug utvrdi kao zastareo, ne može se prinudno naplatiti, već se zasniva na dobroj volji dužnika.

Ipak, ovo nikako ne znači da potrošači treba na ovaj način da pokušaju da izbegnu plaćanje računa.

Kada postajete dužnik?

Dužnik postajete onog dana kada istekne rok za isplatu računa, a vi to još uvek niste uradili. Rok za naplatu zapravo počinje od onog trenutka kada je račun dospeo na naplatu, a ovaj datum je jasno istaknut na računu. Čim taj rok prođe, u riziku ste od utuženja, a upravo tada počinje da "teče" kamata koja vam se dodaje na dug I koju ćete, u jednom trenutku, morati da platite.

Kada izvršitelji pokreću postupak?

Iako dug za, primera radi, struju, zastareva posle godinu dana, izvršitelji dužnike utužuju ranije. U praksi zapravo vrlo teško dolazi do zastarivanja.

"Ne može se precizirati kada će izvršitelj utužiti dužnika, neko će, što nije dobro, to uraditi nakon 10 ili 11 meseci, a nije dobro ni da se to radi nakon dva meseca. Tačnije, tako brzo utuživanje može biti dobro jedino za advokate komunalinih preduzeća kojem dugujete", kaže Ristić, ali ističe da se utuživanje gotovo uvek vrši u tih godinu dana roka.

Kada nastupa zastarelost?

Kako objašnjava Ristić, na zastarelost može da se pozove samo dužnik, ne i izvršitelj. Kada poverenik podnese predlog za izvršenje u izvršnom postupku, u narednih osam dana možete da uložite prigovor, ukoliko je između dospelosti računa na naplatu i utužbe prošlo više od godinu dana.

"Međutim, moramo naglasiti da zastarelost nije nešto na šta treba da se oslanjate na taj način pokušate da izbegnete plaćanje računa", naglašava naš sagovornik.

Izvor: nova.rs