Sombor.info

Arsenije Arsić, o kojem je zbog učešća u "Slagalici" pričala cela Srbije, tvrdi da mu RTS duguje novac - i da neće da ga isplati.

Mladi student ekonomije iz Beograda dve večeri zaredom je sve gledaoce Slagalice ostavio bez teksta i nastup završio sa 412 poena, naspram 69, koliko je osvojio njegov protivnik.

Prošle godine takmičio se i u „Poteri“ kad je zajedno sa svojim profesorom i kolegama oborio rekord kviza, a Arsenije je ostavio toliko snažan utisak na voditelja te emisije Jovana Memedovića, da je on dalje u toku snimanja i ostale takmičare oslovljavao njegovim imenom.

U polufinalu kviza „Slagalica“ koji se emituje već skoro 30 godina, dogodila se prava borba, ali Arsenije nije bio zadovoljan, a nije ni želeo da prizna da je njegov protivnik, Aleksa Stefanović, pobedio zbog svog znanja, nego je bio ubeđen da je rezultat takav zato što je on bio suviše spor.

„Znate šta, osećam izvesnu dozu samokrtike zbog sporosti kojoj inače nisam sklon. Mislim da razlika nije realna. Jeste njemu u korist, ali ne ovoliko već da se to pre svega duguje meni i mojoj sporosti. Ono što mogu da kažem, da želim da sutra bude kvalitetnije i neka mi Bog pomogne da preokrenem“, kazao je Arsenije na kraju emisije nakon što ga je voditeljka Kristina Radenković upitala kako se oseća.

Sledećeg dana gledali smo iste takmičare u novom okršaju, koji je već prerastao u obračun „delija“ i „grobara“.

Aleksa je pobedio i postao prvi finalista superfinala TV Slagalice, mada je skromno igru ocenio kao „gore od ovog ne može“. Arsenije je rekao da je dobro i da je „poluzadovoljan“.

Ipak, da ga je ispadanje iz igre zabolelo malo više nego što je hteo da prizna, pokazao je van kamera – a Aleksa se pobrinuo da gledaoci saznaju za njegov sledeći potez. Na Tviteru je, uz poruku „Ko gubi, ima pravo da se ljuti“, objavio da ga je Arsenije blokirao.

Aleksa je, međutim, ubrzo obrisao svoj Tviter nalog, ali Arsenije je nastavio da tvituje, kao i mnogi gledaoci.

Arsenija Arsić, sada, međutim, tvrdi da i dalje nije dobio novčanu nagradu koja mu sleduje, te da ga je RTS uskratio za novac koji treba da dobije.

U novoj objavi na Tviteru, Arsenije Arsić tvrdi da mesec dana kasnije – para od RTS-a nema.

„Prošlo je više od mesec dana od superfinala, a RTS i dalje nije isplatio novčane nagrade. Samo kažem“, napisao je Arsenije.

U odgovoru na još jedan tvit, on tvrdi da je zakonski rok za isplatu novca mesec dana – a on je, kako tvrdi, probijen.

Izvor: nova.rs

Čvarak fest održava se u subotu 4. februara u Sivcu, sa početkom u 10 časova i trajaće do 14 časova. Organizatori manifestacije su Mesna zajednica Sivac i Turistička organizacija opštine Kula, uz pokrovitelјstvo Opštine Kula.

Osim takmičenja u spremanju čvaraka, organizovana je i degustacija i prodaja vojvođanskih suhomesnatih proizvoda, a nešto više o samom programu rekao je sekretar Mesne zajednice Sivac, Milenko Rajić:

„Mi smo prve godine imali 53 ekipe, prošle godine smo imali 60, a ove godine smo ograničili broj na 75 ekipa. Kao što i sami vidite, manifestacija je prihvaćena, prvenstveno od strane žitelјa Sivca, a zatim i od građana iz cele opštine. Mogu da se pohvalim i time da iz opštine Grocka dolazi tri autobusa posetilaca, tako da smo se pročuli i u Beogradu. U 10 časova je nastup naših sivačkih tamburaša i „Bande drvene“ iz Srbobrana, a u međuvremenu će biti i nastup našeg folklornog ansambla iz Sivca i, u 14 časova, je proglašenje pobednika. Očekujemo što bolјe druženje i što bolјe čvarke i pozivamo sve građane da svojim prisustvom uveličaju ovu našu manifestaciju“.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i načelnik Zapadnobačkog okruga Goran Nonković, zajedno sa saradnicima, u sredu, 1. februara, sastali su se sa direktorom Agencije za upravlјanje lukama Vukom Perovićem i savetnikom za održivi turizam u Vladi Srbije Markom Bajićem.

Povod za sastanak bilo je uspostavlјanje saradnje između Grada Sombora i Agencije za upravlјanje lukama na zajedničkom radu na uređenju upravlјanja rečnim i kanalskim tokovima na teritoriji grada, što je od posebnog značaja, budući da je teritorija Grada Sombora mesto na kome Dunav ulazi u Srbiju i gde započinje nekoliko bitnih kanalskih tokova. Učesnici sastanka, ovom prilikom, posebno su istakli da je potrebno povećati iskorišćenost kanala u turističkom smislu i omogućiti promotivne i turističke plovidbe od prevodnica kod Bezdana, koje imaju i veliki istorijski značaj, do Sombora, kao i svih usputnih tačaka od interesa za turiste.

Tokom sastanka razgovarali su i o potencijalnim lokacijama za izgradnju pristaništa manjih kapaciteta na kanalima kod naselјinih mesta, što bi uvrstilo Sombor na mapu gradova koji su nosioci kanalskog turizma u Srbiji.
Tokom sastanka bilo je reči i o pripremanju konferencije kojom će biti promovisan projekat „Zaplovimo Srbijom” – zajednički projekat Agencije za upravlјanje lukama i Vlade Republike Srbije, koji za cilј ima podizanje pristaništiih kapaciteta, povećanje turističke ponude, sa posebnim akcentom na zaštitu prirodnog i kulturno-istorisjkog nasleđa.

Prema statističkim podacima, poslednjih pet godina industrija seknd hend odeće rasla je 21 put brže nego maloprodajno tržište. Iako je u Srbiji sve više tržnih centara i robnih marki po pristojnim cenama, popularnost radnji sa polovnom garderobom ne jenjava. Ko kupuje u ovim radnjama i iz kojih razloga, pitali smo građane Kruševca, Vranja i Sombora.

U Gazimestanskoj ulici, koja spaja kruševačku Staru čaršiju i centar, od 25 lokala, polovina nudi robu iz druge ruke. U gradu ih je tridesetak. Zbog velike konkurencije nekoliko prodavnica je zatvoreno, ali se otvaraju nove. Opstaju radnje sa kvalitetnijom robom, koja se uvozi na kilogram, iz zapadne Evrope.

Interesovanje za polovnom robom ne jenjava ni u desetak radnji u Vranju. U toku su ekstra sniženja zaostale zimske garderobe, negde i po oprobanom sistemu, sve za 200-300 dinara.

Nekoliko somborskih seknd hend radnji pretežno se oslanja na stalne mušterije, ali su cene markirane robe, znatno niže od onih u buticima, privukle i nove kupce. Pazare svi bez obzira na materijalni status, a veće je i interesovanje mladih.

"Naše početne cene su 650 dinara kada stigne roba, a onda na svakih nekoliko dana pada na 450, 350, 250, do nekih 150 dinara", kaže Ljiljana Rakić, radnica u seknd hend radnji.

Na pitanje da li misli da ima stida kod kupaca kada ulaze u seknd hend prodavnicu, Ljiljana odgovara da ih više nije sramota, da sada više nema razloga da ih bude sramota.

Iz Asocijacije za zaštitu potrošača Srbije kažu da je zakon skoro isti kao i za ostale u maloprodaji. Vlasnici su u obavezi da na vidnom mestu istaknu obaveštenje da je roba polovna, a jedina bitna razlika je kraći rok za reklamaciju.

"Moramo dobiti račun za kupljenu robu, moramo imati određenu vrstu deklaracije na način na koji se roba održava, koristi, tretira, jer na kraju krajeva, ako se bilo šta desi robi, mi svakako možemo reklamirati. Čak se, iskren da budem, i ne sećam bilo kakve primedbe prodavnicama koje prodaju ovakvu vrstu robe", kaže Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Kupovina u seknd hendu može biti opuštajuće iskustvo za one koji vole modu i eksperimente. Sigurno će naći nešto što se ne bi usudili da kupe u ekskluzivnoj radnji. Pitanje je i sa kojim će komadom izaći bez obzira na planove.

Izvor: RTS

U petak, 10. 2. 2023. godine, u 18.00 časova, počinje sa radom Scena za decu i mlade “Fabrika snova”.

Predstave će se prikazivati jednom mesečno u vašoj i našoj Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, na Vencu Radomira Putnika 2.

Pozivamo vas da nam se pridružite i da zajedno sa nama uživate u predstavama koje su za vas pripremili naši vredni saradnici.

Karte za prvu predstavu “Aska i vuk” biće u prodaji od srede, 8. 2. 2023. godine, u terminu od 10.00 do 13.00 časova, kao i na dan predstave sat vremena pre projekcije.

Grad Sombor i ove godine putem konkursa podržaće programe, projekte i rad udruženja. Raspisano je osam konkursa, koji se odnose na oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, programa i projekata za mlade i decu, rada dobrovolјnih vatrogasnih društava, manifestacija i programa u kulturi, realizaciju Lokalnog akcionog plana Roma i očuvanja kulturnog nasleđa.

Sve o uslovima, načinu prijave i potrebnoj dokumentaciji možete da pogledate na sledećim linkovima:

• Javni konkurs za izradu Lokalnog akcionog plana za decu

Javni konkurs za izradu Lokalnog akcionog plana za decu

• Javni konkurs za realizaciju Lokalnog akcionog plana za decu u 2023. godini

Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za decu u 2023. godini

• Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa za realizaciju Lokalnog akcionog plana Roma u 2023. godini

Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju LAP-a Roma Grada Sombora u 2023. godini

• Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade u 2023. godini

Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade u 2023. godini

• Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata, programa i manifestacija u kulturi u 2023. godini

Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa, projekata i manifestacija u kulturi u 2023. godini

• Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa udruženja iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite  u 2023. godini

Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa udruženja iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite u 2023. godini

• Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa/projekata koji podstiču rad dobrovolјnih vatrogasnih društava i vatrogasnih saveza na teritoriji Grada Sombora za 2023. godinu

Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa/projekata dobrovolјnih vatrogasnih društava i vatrogasnih saveza na teritoriji Grada Sombora za 2023. godinu

• Javni konkurs za dodelu sredstava Grada Sombora za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicija u 2023. godini

Javni konkurs za dodelu sredstava Grada Sombora za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicija u 2023. godini

Grad Sombor raspisao je tender za izvođača radova na izgradnji saobraćajnice P6 u industrijskoj zoni sa pratećom infrastrukturom u zoni saobraćajnice i javne rasvete u industrijskoj zoni u Somboru kao. Tenderom su obuhvaćeni i hudrotehnički radovi.

Vrednost posla je 104,66 miliona dinara.

Predmet nabavke oblikovan je u više partija, tako što je prvom partijom obuhvaćena izgradnja saobraćajnice i taj posao procenjen je na 79.895.918,30 dinara. Uz saobraćajnicu, predviđena je i izgradnja pešačko-biciklističke staze, kao i privremene i stalne soabraćajne signalizacije, navedeno je u specifikaciji posla.

Drugu fazu čine hidrotehnički radovi i taj posao procenjen je na 24.764.379 dinara. Novoprojektovana vodovodna mreža u delu saobraćajnice koja je predmet ovog projekta, predstavljaće celinu sa postojećim trasama vodovoda lociranim u neposrednoj blizini. U narednim fazama izgradnje industrijske zone, kada se realizuju planirane vodovodne trase u okolnim ulicama predmetne saobraćajnice u skladu sa PGR-om, kao i drugi deo saobraćajnice P6, formiraće se prstenasta mreža predmetnog dela kompleksa industrijske zone - stoji u specifikaciji posla.

Rok za učešće na tenderu je 28. februar.

Više detalja OVDE.

Metoda ''Cry it out'' je kontroverzan način uspavljivanja koji mnogi roditelji još uvek primenjuju, a podrazumeva takozvani trening spavanja koji uključuje puštanje bebe da plače dok se samostalno uspavljuje.

Iako postoje varijacije ove metode koje uključuju stalnu proveru i umirivanje deteta u određenim periodima, neki roditelji okreću se najekstremnijem načinu uspavljivanja u kom puštaju dete da plače sve dok se samo ne uspava.

Kako upozorava savetnica za spavanje, dr Rebeka Miči, ovakvo ignorisanje plakanja deteta moglo bi da rezultira ozbiljnim posledicama po njegovo fizičko, ali i psihološko zdravlje, prenosi Index.hr.

“Vaša beba uvek plače s razlogom. Možda je umorna, gladna, uplašena ili joj je hladno. Bez obzira na to koji razlog bio, bebino plakanje često je jedino sredstvo komunikacije sa roditeljima. Kada ignorišemo te vapaje, verojatno imamo svoje razloge. Možda smo te noći već ustali pet ili šest puta, možda smo negde pročitali savjet da je u redu dete ostaviti da svaku noć malo plače, a možda mislimo da će svaka naša reakcija na plač deteta odmah rezultirati preteranom zavisnošću i besanim noćima. Ali za bebu, sve to znači da njene potrebe nisu zadovoljene i ona ne razume ništa više osim činjenice da je ignorisana“, objašnjava savetnica dr Miči koja otkriva što se zapravo događa sa bebom ako ignorišemo njen plač.

Kako objašnjava doktorka, kada beba plače duže vreme, u njenom telu dođe do oslobađanja povećane količine kortizola, tačnije hormona stresa. On drastično povećava osećaj teskobe kod deteta i može da snizi hormone rasta koji takođe utiču na razvoj nervnog tkiva u mozgu.

“To takođe rezultira potisnutim rastom i slabljenjem imunološkog sistema kod dece, a naučnici su otkrili da će bebe koje se redovno ostavljaju da plaču duže vreme biti sklonije agresivnom i impulsivnom ponašanju u kasnijoj dobi“, napominje dr Miči.

Oko 150.000 građana Srbije starijih od 65 godina nema pravo na penziju, a razlog je za svakog od njih isti - ne ispunjavaju neohodan uslov da imaju 15 godina radnog staža. Mnogi su bez penzije ostali zbog toga što im neodgovorni poslodavac nije uplaćivao doprinose. Da vas ne bi zadesila takva sudbina, proverili koje su mogućnosti da se "obračunate" sa gazdom koji zakida i vas i državu.

Ukoliko se desi da poslodavac ne plaća redovno poreze i doprinose, građani pred penzijom mogu da dođu u izbiljan problem – nedovoljan staž ili manju penziju.

Međutim, postoje određeni koraci koje zaposleni može da preduzme ukoliko ga je poslodavac na ovaj način oštetio.

Možda je u pitanju greška

Prvi korak je provera da, nekim slučajem, nije u pitanju greška.

Postoji mogućnost da poslodavac nije podneo odgovarajući obrazac, M-4, iako je platio doprinose.

Inače, poslodavci su do samog kraja 2018. bili u obavezi da za svaku godinu, do kraja aprila naredne godine, podnose ovaj obrazac.

Ipak, ukoliko poslodavac ovo nije uradio, čak I ako je platio sve doprinose, Republički dond za penziono I invalidsko osiguranje nije imao podatke o plaćenom stažu.

Međutim, od 2019. godine RFPIO ove podatke preuzima od drugih državnih organa, a poslodavac nema obavezu da podnosi obrazac.

Ipak, ukoliko zaposleni primeti da mu staž nije uplaćen za godine pre 2019, postoji mogućnost da je poslodavac napravio ovaj propust.

Ukoliko je to slučaj, čak i da je poslodavac zatvorio firmu, može da se pokrene postupak u kojem će dokazati da je sve plaćeno, primera radi dostavljanjem uverenja iz Poreske uprave.

Šta ako nije greška?

Ako se ipak ispostavi da poslodavac namerno nije uplaćivao doprinose, postoji nekoliko koraka koje zaposleni treba da preduzme.

Prvi je svakako „upozoravanje“ poslodavca, a ako to ne urodi plodom, sledeća adresa za oštećenog zaposlenog je Poreska uprava, gde je potrebno podneti prijavu, koja može da pokrene postupak prinudne naplate doprinosa.

Pored Poreske uprave, rešenje može da ponudi i Inspekcija za rad Ministarstva rada, koja može da pokrene prekršajni postupak protiv poslodavca koji ne plaća doprinose. Kasnije, na osnovu odluke prekršajnog suda, poslodavac može da plati kaznu, ali I da uplati sve zaostale doprinose.

Poslednji korak, koji zaposleni treba da preduzme tek ako poslodavac ni pored odluka Poreske uprave i Inspekcije odbije da uplati doprinose, jeste podnošenje službenog zahteva sudu.

Iako su ove procedure regulisane zakonom, dr Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo, ističe za „Novu“ da zapravo u praksi ništa ne ide toliko „glatko“.

„Prvi korak je Poreska uprava, a ona uglavnom ne uradi skoro ništa. Fond PIO takođe može da uputi rešenje poslodavcu, ali on može da se ogluši, pa onda kreće suđenje“, objašnjava dr Reljanović.

Ipak, ni to što je započet sudski postupak nije garant da će se sve završiti u korist zaposlenog.

Naime, objašnjava naš sagovornik, zaposleni može da tuži poslodavca samo ukoliko mu nije isplatio ni zaradu, jer u suprotnom sud odbacuje tužbu jer je procenio da pravo na tužbu ima Poreska uprava, a ne sam zaposleni.

Naravno, Reljanović ističe da ovo nije nužno pravilo, ali ipak jeste ustaljena praksa.

Zaposleni koji želi da reši problem bez suđenja, može da uplate doprinose za PIO koji nedostaju za period u kom je bio u radnom odnosu, ali samo ukoliko je ova uplata neophodna za ostvarivanje uslova za penziju.

Dakle, ako zaposleni već ima uslov za penziju, ali želi veća primanja – ne može da se osloni na ovu mogućnost.

S obzirom na to da se u ovim slučajevima uvek računa najniža osnovica, koji je trenutno oko 6.000 dinara mesečno, taj iznos treba da se pomnoži sa brojem meseci staža koji nedostaje – i to je iznos koji je potrebno uplatiti.

S druge strane, ako firma koja nije uplaćivala doprinose više ne postoji – ne postoji ništa što poslodavac može da uradi.

„Bolje sprečiti nego lečiti“

Kako za “Novu” ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, neplaćanje doprinosa predstavlja veliki problem za veliki broj građana Srbije, a ujedno I direktno kršenje zakona od strane poslodavaca.

On dodaje da je izuzetno važno sprečiti dolazak u ovu neprijatnu situaciju, s obzirom na to da kada radni odnos prestane, teško je dokazati da je on ikada i postojao.

„Savetujem svima da prilikom primanja svake plate traže od poslodavca isplatni listić, jer u njemu tačno piše koliki je iznos poreza i doprinosa plaćen“, kaže Vuković.

Naš sagovornik ističe da je ovo važno jer zaposleni može da ima platu i dva ili tri puta veću od prosečne, ali da njegov poslodavac ipak plaća doprinose na najnižu osnovicu.

„To znači da, kada dođe vreme za penziju, radnik će imati znatno niža primanja nego što je očekivao na osnovu svoje zarade“, kaže Vuković za „Novu“.

Ovde nije kraj proverama – naš sagovornik ističe da je potrebno proveravati i u PIO fondu, i to posle svake plate, jer isplatni listić nekada ne sadrži tačne podatke.

Kako se radi provera?

Građanin koji želi da proveri da li njegov poslodavac redovno izmiruje obaveze, treba da ode u PIO fond, kako bi dobio pin kod kojim će se ulogovati na onlajn servis.

Za dobijanje pin koda potrebna je samo lična karta, a prilikom logovanja na servis – pin i JMBG.

Naravno, ovo je moguće proveriti i na samom šalteru.

Izvor: nova.rs

Jazavičari (engl. Dachshund) su lovački psi odgajani da učestvuju u lovu na jazavce i druge krtice, zečeve i lisice. Čopori ovih pasa su čak korišćeni i kako bi pratili trag divljih svinja.
Danas ih njihova svestranost čini odličnim porodičnim pratiocima i izložbenim psima.

Poreklo

Jazavičar (Dachshund) vodi poreklo iz Nemačke, gde je bio poznat kao lovac na jazavce (dachshund – dach znači jazavac, a hund znači pas). Ilustracije pasa koji na njih podsećaju datiraju iz petnaestog veka, a u dokumentima iz šesnaestog veka navode se oznake, kao što su „zemljani pas“, „jazavac koji puzi“ i dr.

Jazavci nisu bili njihov jedini plen. Takođe su korišćeni da love životinje poput lisica i da prate tragove divljih svinja.

Kod ranih jazavičara, primećuju se brojne varijacije u veličini. Najveći su bili lovci na jazavce i veprove, oni srednje građe jurili su lisice i jelene, a najmanji su bili zaduženi za zečeve i lasice. Za neko kratko vreme početkom 20-og veka, minijaturni jazavičari tragali su za američkom vrstom zečeva.
Pasmina je u Nemačkoj bila poznata pod nazivom „Teckel“, a tokom mnogih godina 18-og i 19-og veka, nemački šumari potrudili su se da izdefinišu rasu. Hteli su da razviju neustrašivog psa izdužene građe koji bi kopao jazbine i u istim se do smrti borio sa jazavcima.

„The Smooth“ je bio naziv za originalni tip i oni su bili ukrštani sa vrstom „Braque“ (mala, francuska rasa) i pinčom (vrsta malog terijera).

U razvitku pasmine veliku ulogu imali su i francuski baseti. Dugodlaki jazavičari su najverovatnije stvoreni tako što je došlo do ukrštanja sa raznim vrstama španijela i do spajanja oštrodlakih pasa sa terijerima.

Pažljivo izrađena tokom dugih godina uzgoja, ova rasa je danas jedina rasa priznata od strane AKC-a (Američki kinološki klub) koja može loviti i iznad i ispod zemlje.

Njihove kratke, snažne noge omogućavaju im da dopru duboko do uskih tunela kako bi došli do plena. Kratak, čvrsti rep, koji se proteže direktno od kičme, dosta je pomogao lovcima da ih, vukući ih za taj isti rep, izvuku iz rupa. Neobične šape oblika vesla bile su savršene za efikasno kopanje. Dubok grudni koš sa velikim kapacitetom pluća davao im je izdržljivost u lovu, a duge njuške omogućavale da razviju dobar miris. Dubok i glasan lavež imao je svoju svrhu – da lovac locira svog psa nakon što ovaj uđe u jazbinu.

I podrazumeva se – oni su morali biti odvažni i izdržljivi. Iako su originalni nemački predstavnici bili nešto veći od današnjih, neustrašivost je ono što su i dan danas zadržali.

Tokom devedesetih, više su počeli da se uzgajaju kao kućni ljubimci, naročito u Velikoj Britaniji. Postali su omiljeni na kraljevskim dvorovima širom Evrope, uključujući i englesku kraljicu Viktoriju koja je bila posebno vezana za rasu. Zahvaljujući ovom trendu, odgajivači su počeli smanjivati veličinu, da bi se na kraju stvorili i minijaturni primerci.

Standard za uzgoj napisan je 1879. godine, a nemački klub „Dachshund“ osnovan je devet godina kasnije (1888.). Do 1885-e, stigli su i u Ameriku. Prva jedinka pasmine dobila je ime Dash.

Postali su veoma popularni početkom 1900-ih, a 1913. i 1914. bili su među 10 najpopularnijih učesnika vestminsterske kinološke izložbe. Tokom I svetskog rata njihov opstanak je u SAD-u i Engleskog doveden u pitanje jer im je poreklo vodilo od Nemaca. To je dovelo do toga da vlasnike jazavičara nazivaju izdajnicima, a da pse kamenuju.

Nakon I svetskog rata, američki odgajivači su uvezli nekoliko njih i rasa je ponovo oživela. Slična sudbina ih je dočekala i tokom II svetskog rata, ali nije bilo toliko strašno kao u prethodnom.
Tokom pedesetih godina, postali su poznati kao jedni od najpopularnijih porodičnih pasa u Americi. Iako se retko koriste kao lovački psi, u nekim delovima Evrope, posebno u Francuskoj i dalje imaju ovu namenu.

Karakteristike

Mali, ali neustrašiv, možda ga je tako najbolje opisati. Osim svojom prirodom, jazavičar nas impresionira i svojim pomalo smešnim izgledom. Izduženom građom, kratkim nogama i mršavim vratom mnoge podseća na hodajuću viršlu. Oči su ovalne, krasi ga dobroćudni pogled, a uši velike i šljampave. Normalna težina je od 7 do 14 kg, a visina od 20 do 27 cm.

Naziv: Jazavičar

Zemlja porekla: Nemačka

Životni vek: 12 – 16 godina

Temperament: inteligentan, razigran, lojalan, odvažan

Boja: crna, crna sa oznakom, čokoladna, krem, plava, crvenkasta…

Visina: 20 – 27 cm
Težina: 7 – 14 kg

Temperament

Nemojte dozvoliti da vas jazavičar prevari. Možda je izgledom, kako ga je opisao poznati književni kritičar i humoristički novinar H.L.Mencken „visok kao pola psa, a dugačak kao pas i po“, ali ovaj mališa dugih ušiju dovoljno je izdržljiv da se izbori sa jazavcem. Činjenica je da je zbog toga i bio odgajan i da je tako i dobio ime (Dachshund).

Jazavičari (ime se izgovara „dakshaund“) prema tipu krzna dele se na: kratkodlake (sa glatkim krznom), oštrodlake i dugodlake. Bez obzira na tip i veličinu, oni su divni članovi svake porodice, što ih je rangiralo u jedne od najpopularnijih pasa od 1950-ih.
Njihov slatki izgled i živahan karakter doneo im je bezbroj nežnih nadimaka, kao što su „sausage dog“, „Doxie“, „Dashie“ i drugih. U nekim zemljama, kao i u Nemačkoj, rodnoj zemlji rase, postoje tri varijante jazavičara: standardni, patuljasti i kunićar i to sve na osnovu merenja grudnog koša kada je pas starosti od 15 meseci.
Ne možete, a da se ne nasmejete samouverenom jazavičaru koji ponosno nosi svoje duguljasto, mišićavo telo na kratkim nogama, kao i izduženu glavu sa smelim, inteligentnim izrazom očiju. Zbog gotovo komičnog izgleda odavno su postali omiljeni predmet karikaturista i proizvođača igračaka. Ali, njihov slatki izgled stvoren je iz daleko ozbiljnijih i praktičnijih razloga. Hrabri su, ali mogu biti donekle tvrdoglavi i imati nezavistan duh, posebno kada se radi o lovu.
Iako imaju reputaciju da su zabavni i neustrašivi, ono što najviše žele je da provedu vreme u zagrljaju svojih ljudi. Zanimljivo je da im karakter zavisi i od tipa krzna. Pošto oštrodlaki primerci imaju terijera u sebi, često umeju biti nestašni i praviti gluposti. Dugodlaki su smireni i tihi, a oni sa glatkom dlakom poseduju ličnost koja je negde na sredini između prethodno pomenuta dva tipa.

Kada su kući njihova razigrana priroda dolazi do izražaja. Vole biti blizu vas i „pomagati“ vam u stvarima poput vezivanja cipela. Zbog svoje inteligencije, često znaju postavljati sopstvena pravila kada dođe vreme igre i ta pravila se ne moraju uvek poklapati sa vašim.

Poznati su po živahnosti i po tome što uživaju u lovu na druge male životinje, poput ptica. Standard napisan za ovu pasminu (izgled, ponašanje) najbolje opisuje njihov temperament: „Jazavičar je pametan, razigran i hrabar do krajnjih granica, istrajan u svom nadzemnom i podzemnom radu sa svim dobro razvijenim čulima. Svako ispoljavanje stidljivosti smatra se manom“. Dakle, sa svojom izdržljivošću i energijom, uživaće u igri i sa vama i sa ostalim psima, u kopanju i jurcanju.
Imaju izrazito osećajne oči i čitav kompleks ekspresija lica. Pluća su im veoma razvijena obzirom na veličinu. Zbog toga, imaju jasan, dubok lavež koji kad čujete pomislićete da dolazi od mnogo većeg psa. Nenadmašni su čuvari, ali vole da laju, što morate uzeti u obzir ako imate komšije koje bi vaši mali jazavičari mogli time uznemiriti.

Oni su često, blisko povezani sa jednom osobom. Mogu biti ljubomorni ukoliko vlasnik pridaje pažnju nekom drugom i u tim situacijama, ukoliko nisu dobro socijalizovani, postaju malo prgavi.

Dobar su izbor za stanove i ljude koji nemaju dvorište i nikako nisu psi koji bi trebalo živeti napolju. Kod gradskog stanovništva, popularni su zbog svoje veličine i minimalne nege. Obično su aktivni u zatvorenom prostoru i uživaće u šetnjama. Ne dozvolite im da se previše ugoje ili povrede skaćući sa nameštaja (obezbedite nekom rampom ili malim stepenicama određene delove). Takođe, pridržavajte im zadnje noge i leđa kada ih držite. Zbog dužine leđa, podložni su iskliznućima ili rupturi kičmenog diska, što može dovesti do parcijalne ili potpune paralize.
Iako su nekada bili lovci, danas su najbolji prijatelji čoveka, a dobri su i u vežbama agilnosti, poslušnosti, ispitivanju terena, ali su i jako uspešni i dobro cenjeni kao terapeutski psi.
Sumnjičavi su prema strancima, pa je zato bitno da ih na vreme izdresirate. Usled svoje tvrdoglave naravi mogu biti teški za obuku, pa se zato preporučuje metoda uz pomoć kaveza, uz prethodnu konsultaciju sa profesionalnim dreserom. Zbog inteligencije, nezavisnosti i živahnosti u obuci budite dosledni i čvrsti.

Ako su dobro motivisani, brzo uče, a vi se potrudite da im dresura bude zabavna i pametno osmišljena koristeći pohvale, nagrade ili poslastice za dobro ponašanje.

Pošto kao i svi štenci umeju biti destruktivni, kavez će osigurati da ne dođe do neželjenih stvari i eliminisaće mu strah ako ikada bude zatvoren u transporteru. Ipak, ovo nije zatvor i nikada svog ljubimca ne ostavljajte predugo u njemu.
Zbog svoje lovačke prošlosti i sklonosti ka kopanju, može se desiti da ovu urođenu naviku usmeri ka vašem cveću. Takođe, uz upornost koju poseduju biće neumoljivi u „uznemiravanju“ vlasnika kako bi dobili željene poslastice. Dajte mu neku igračku koja pišti i budite sigurni da će je „ubiti“ brzinom svetlosti. Zapamtite, oni su bili napravljeni ne samo da love žrtve, već i da ih ubijaju.
Zdravlje
U oboljenja kojima su skloni jazavičari spadaju intervertebralna bolest kičmenog diska, epilepsija, progresivna atrofija mrežnjače, torzija želuca, Kušingov sindrom, dijabetes i gluvilo.

Nega

Dlaka jazavičara sa glatkim krznom je kratka i sjajna. Jednobojni jazavičari su crvenkaste ili krem boje, eventualno ponegde sa crnim delovima. Dvobojni jazavičari su uglavnom crni, boje čokolade, sivkasti, sivi (plavi) ili žuto-smeđi sa oznakama. Kod prošaranih jedinki smenjuju se svetliji i tamniji delovi (ne preovladava ni svetla, ni tamna boja).

Oštrodlaki jazavičari imaju kratku, gustu, oštru dlaku i mekanu podlaku. Oštra dlaka je svuda po telu izuzev na vilici, obrvama i ušima. Najčešća boja ovog tipa rase je boja poput divlje svinje (sivkasta).

Dugodlaki imaju sjajnu, blago talasastu dlaku koja im daje elegantan izgled. Oni sa svetljim krznom obično poseduju oči boje lešnika, sive, zelene ili plave, pre nego braon. Oči mogu biti i različitih boja.

Jazavičari nisu teški za održavanje. Linjaju se, ali ne preterano. Nemaju neprijatan miris i nije ih potrebno kupati često, osim ako se ne uvaljaju u nešto. One sa glatkim krznom možete brisati vlažnom krpom kako biste ih, između dva kupanja, održali čistim. Ukoliko živite u području sa niskom tempraturom, vaš ljubimac bi trebalo imati džemper ili kaput, pri izlasku u šetnju.

Oštrodlaki zahtevaju redovno četkanje, a krzno im sređujte 2-3 puta godišnje. Konsultujte se sa grumerom ili odgajivačem kako da to činite na pravilan način.

I dugodlake četkajte redovno da im dlaka ne izgubi sjaj. Njih treba češće kupati od onih sa glatkim krznom i posle svakog kupanja dobro osušiti.

Bez obzira na veličinu i vrstu, posebnu pažnju obratite na njihove spuštene uši, koje mogu biti izvor bakterija i gljivica. Nakvasite pamučnu krpu ili vatu i time im čistite uši jednom nedeljno (sredstvom za čišćenje ušiju po preporuci veterinara). Ipak, ne zavlačite ništa duboko u uho.

Ostale potrebe za negom uključuju negu noktiju i higijenu zuba. Ne dopustite da nokti budu predugački, a zube čistite kako biste sprečili nastanak bakterija ili kamenca. Redovno pregledajte šape (koje važe za osetljivo mesto), kožu, uši, nos, usnu duplju i oči.

Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima

Dobri su sa decom, naročito ukoliko rastu u zajednici sa njima. Možda neće biti toliko oduševljeni decom vaših prijatelja, pa ih zato nadgledajte. Svakako, pse i malu decu nikada ne ostavljajte same bez nadzora.

Svoje mališane posebno učite na koji način da se ophode prema ljubimcu jer kod jazavičara, zbog njihovih dugih leđa, može doći do povreda. Jako maloj deci ne dopustite da ih nose, kako ne bi došlo do ispuštanja, već im samo dozvolite da se igraju kada su na podu.

Isto važi i za ostale ljubimce, dobro će se uklopiti, osobito ukoliko ih znaju odmalena. Zbog svog smelog, dominantnog temperamenta, biće vam odličan pratilac i prijatelj.

Izvor: ljubimci.org