Sombor.info

Povodom Svetskog dana civilne zaštite – 1. marta, Civilna zaštita grada Sombora, u saradnji sa Vatrogasno-spasilačkom jedinicom Sombor, Crvenim krstom Sombor, dobrovolјnim vatrogasnim društvima Bezdan i Bački Breg, organizovala je vežbu evakuacije u Osnovnoj školi „Ognjen Prica“ u Kolutu.

Scenario vežbe obuhvatio je dojavu opasnosti od požara, evakuaciju učenika i nastavnog osoblјa i koordinisano delovanje službi i sistema zaštite i spasavanja.

„Cilј ove vežbe, pre svega, jeste edukacija najmlađih i naravno nastavnog i nenastavnog osoblјa, kako bi znali kako da postupaju tokom nekog vanrednog događaja i cilј nam je da i dalјe razvijamo sistem civilne zaštite i verujemo da ćemo u narednom periodu organizovati brojne ovakve vežbe“, istakao je Ivan Gligorić, stručni saradnik za poslove vanrednih situacija i odbrane Gradske uprave.

Nakon vežbe evakuacije u slučaju požara, učenici su imali priliku da vide i prezentaciju dobrovolјnih vatrogasnih društava, kao i demonstraciju prve pomoći koju su prikazali volonteri Crvenog krsta Sombor.

Početkom ove godine, kupci-proizvođači izvojevali su važnu pobedu izmenom zakona od PDV-u. Kako su u tome uspeli, i šta to znači za energetsku budućnost Srbije?

U naseljima širom Srbije, od Pirota do Kikinde i od Kladova do Banje Koviljače, sporadično ali neumoljivo niču vesnici jedne čistije i efikasnije budućnosti: solarni paneli na krovovima privatnih kuća.

Po poslednjim podacima koje nudi Elektrodistribucija Srbije, u Srbiji je registrovano 744 domaćinstva koja su se odlučila da postanu tzv. kupci-proizvođači električne energije, kolokvijalno prozjumeri. Oni proizvode sopstvenu struju uz pomoć svojih malih solarnih elektrana, svoje viškove predaju elektrodistributivnoj mreži (kao proizvođači), a kada im potrošnja prevaziđe proizvodnju, sa iste mreže preuzimaju energiju (kao kupci), piše Nikola Zdravković za portal Klima101.rs.

Ovih 744 pionira je početkom ove godine, kroz izmene Zakona o PDV-u, izvojevalo jednu važnu pobedu protiv sopstvene države, koja je prevelikim nametima ugrozila tržište kupaca-proizvođača pre nego što je ono uopšte stiglo da se razvije. U tome su uspeli međusobnom saradnjom i uz podršku nezavisnih, stručnih organizacija.

Šta se dogodilo 2022?

Pored želje za čistijim okruženjem i energetskom nezavisnošću, jedna od osnovnih motivacija za ugradnju solarne elektrane je finansijska: ako uložite nekoliko hiljada evra za solarne panele, opremu i priključenje na elektromrežu, vama će se ta investicija nakon nekog vremena načelno isplatiti, jer ćete iz meseca u mesec manje plaćati struju. Od toga koliko su mesečni računi manji zavisi i koliki je taj period otplate.

Kada je 2021. najavljeno uvođenje institucije kupac-proizvođač, i kada je bila usvojena Uredba, zainteresovani građani vodili su se zvaničnim najavama Ministarstva rudarstva i energetike, po kojima je obračun nameta trebalo da se vrši na osnovu neto merenja, tj. na osnovu razlike između energije koju je kupac-proizvođač preuzeo iz mreže, i energije koju je sam isporučio.

Efektivno, za razliku od ostalih kupaca, koji plaćaju struju, PDV, akcize i naknade na osnovu ukupne količine energije koju su preuzeli, za kupce-proizvođače je ta energija trebalo biti umanjena za količinu koju su sami proizveli i isporučili EPS-u.

Međutim, kada su tokom 2022. godine stigli prvi računi za struju kupcima-proizvođačima, bili su neprijatno iznenađeni: nameti uopšte nisu bili umanjeni.

„Osim struje koju proizvedem sam, sve ostalo je isto”, rekao je krajem prošle godine za Klima101 Ivan Lukić, veterinar iz Mladenovca koji je instalirao elektranu snage 10 kW. „Plaćamo sve namete isto kao pre… Iako imam sopstvenu elektranu i trošim sopstvenu struju tokom dana, ušteda na mesečnom računu mi je samo oko 20 odsto.”

„To je prevara od strane države”, rekao je Zoran Tozić, kupac-proizvođač iz Svilajnca, koji je svoju solarnu elektranu snage 10 kW ugradio u julu 2022. godine. Prethodno je ugradio i toplotnu pumpu snage 5 kW.

„Ispadne mi neznatno manji račun nego da nemam elektranu. Po ovom računu, moja elektrana ne može da se isplati pre 15 do 20 godina. Kažu da je životni vek panela 25 godina, ali tu su i drugi delovi, kao što je inverter, koji traju kraće. Znači neisplativo je.”

Šta se zapravo dogodilo? Ne prvi put u Srbiji, došlo je do neslaganja među ministarstvima.

Iako je 2021. na sednici Vlade prihvatilo Uredbu o kupcima-proizvođačima koju je predložilo Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo finansija je naknadno u mišljenju poslatom EPS-u naložilo sasvim drugačiji obračun: da se kupcima-potrošačima obračunavaju porezi i nameti na osnovu celokupne količine preuzete energije u toku meseca, kao običnim kupcima, bez umanjenja za isporučenu energiju.

Mada tačna brojka zavisi od instalisanih kapaciteta, proizvodnje, potrošnje i drugih faktora, ova promena pravi velike finansijske probleme za kupce-potrošače.

Kako su nam objasnili sagovornici, očekivana ušteda na mesečnom računu je trebalo da bude mnogo viša, i do 50 odsto umesto oko 20 odsto koliko su dobili.

Pravda za pionire

Ali problem nije samo finansijski. Država je de fakto svoja pravila promenila nakon što su se ljudi već bili upustili u investiciju. Kao obrazloženje za obračun, Ministarstvo finansija je navelo da Uredba iz 2021. nije bila u skladu za zakonima o PDV-u i akcizama – da obračun koji je bio obećan kupcima-proizvođačima prosto nije bio moguć. Ali kada neko promeni pravila nakon što ste već investirali pozamašnu sumu, teško je ne osetiti se izdano.

„To je Srbija”, rekao je Ivan Lukić. „Kada je došlo vreme za račun, došla je i prilika da se država ugradi.”

Ono što su naši sagovornici osetili na svojoj koži je, najjednostavnije rečeno, nepravda. Nije u pitanju samo naknadna promena pravila. Jedno je da kupci-proizvođači plaćaju PDV i namete – ali je sasvim drugo da ih plaćaju kao da sami i ne proizvode struju.

U odgovoru na nepravdu koju su osetili, kupci-prouvođači nisu se zaustavili na pukom negodovanju. Pošto oni u Srbiji nemaju formalno udruženje, okrenuli su se svojoj neformalnoj zajednici – Vajber grupi koja trenutno ima preko 100 članova.

„Na grupi smo koordinisali slanje velike količine prigovora na račune za struju, iz meseca u mesec”, kaže Varvara Aleksić, kupac-proizvođač i pravnica u energetici. „Ljudi su delili iskustva i savete, a neki članovi su ispred ove neformalne zajednice razgovarali sa Ministarstvom.”

U borbi protiv nepravednih i neodrživih uslova pomogao im je i niz nezavisnih organizacija, kao što su Energetske zadruge Elektropionir i Sunčani krovovi, Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Udruženje potrošača Efektiva, čije su se stručne kritike, ocene i saopštenja širile u medijskom prostoru.

Šta god da je bio ključni element, medijski, institucionalni i neformalni pritisak urodili su plodom: početkom ove godine Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o PDV-u, koje dozvoljavaju neka pravila ranije usvojene Uredbe. PDV se sada ne obračunava na celokupni iznos preuzete struje, već na iznos umanjen za ono što je kupac-proizvođać isporučio EPS-u.

„Mislim da je u ovom uspehu ta neformalna zajednica, Vajber grupa, bila ključna”, kaže Varvara Aleksić. „Mene je njen rad i uspeh oduševio. I to je dobar znak za sve buduće akcije, i pokazatelj kako se gradi energetska tranzicija od strane građana.”

Gde dalje?

Sredinom februara 2023, stigli su prvi računi po novim pravilima za sve kupce-potrošače u Srbiji.

„Naravno da smo zadovoljni ovom promenom”, kaže Nenad Maričić, koji je sa svojom majkom u porodičnoj kući u Rumi ugradio solarnu elektranu snage oko 7 kW. „Račun jeste manji. Teško je dati odgovor koliko, jer se razlikuju i cene i potrošnja, ali primera radi mi na računu za januar nismo osetili porast cene struje, koja je od Nove godine skuplja za 13 odsto.”

Ali borba, kako kažu, nije gotova. Iako je način obračuna PDV-a promenjen, ostali nameti ostali su isti, uključujući i onaj za podsticaj proizvođača energije iz obnovljivih izvora.

„Ja mislim da će i drugi sporni nameti biti uređeni”, kaže Varvara Aleksić. „Mislim da je samo pitanje vremena. Mi svakako nastavljamo sa slanjem prigovora na račune za struju.”

U svom saopštenju povodom izmena zakona o PDV-u, Centar za unapređenje životne sredine naveo je da je u pitanju „dobar signal države da želi da izgradi adekvatan regulatorni okvir koji je podsticajan za građane da se uključe u proizvodnju električne energije.”

Međutim, problemi kupaca-proizvođača u Srbiji ne završavaju se se obračunima.

„Veliki problem u Srbiji je što ne postoji nikakva strategija”, kaže Varvara Aleksić. „Šta nam je cilj kada su u pitanju kupci-proizvođači, i kako ćemo znati da li napredujemo ka njemu ili ne?”

Iz Ministarstva rudardstva i energetike su nedavno stigle pozitivne reči o adopciji u Srbiji: broj kupaca-proizvođača se otprilike duplirao u prvih 100 dana nove Vlade. Ali iako se rast kupaca-proizvođača trenutno ubrzava, to ne znači da će takvo stanje obavezno potrajati.

Naime, kupci-proizvođači su i dalje mahom pioniri – oni građani koji imaju i interesovanje i sredstava da se upuste u ovu relativno skupu investiciju. Jednom kada se potencijal entuzijasta „istroši”, ostaće veliki broj onih čije učešće zavisi od okruženja: zainteresovanih koji nemaju sredstava za tranziciju, pa čekaju prihvatljive subvencije, ili onih koji sredstava imaju, ali nisu motivisani ili adekvatno informisani.

Ukoliko zaista želi da kupci-proizvođači budu jedan od stubova energetske budućnosti Srbije, država ne može da se osloni samo na entuzijaste. A već u našem komšiluku možemo videti primere uspešnih politika podsticaja.

U Rumuniji, mere podsticaja dovele su do toga da se 2023. očekuje skok sa 40 do čak 100.000 kupaca-proizvođača. I EU zemlje koje su relativno „spore” u adopciji kupaca-proizvođača, kao što je Hrvatska, svejedno u brojkama višestruko nadilaze Srbiju: u prvoj polovini 2022, u Hrvatskoj je broj prozjumera dupliran, sa 1500 na 3000 domaćinstava. Kako će budućnost Srbije izgledati u odnosu na naše komšije?

Rekli su o informisanju

Dok se rešavaju gorući problemi koji koče zelenu tranziciju u Srbiji, dosadašnja iskustva kupaca-proizvođača otkrivaju i druge propuste – ali i savete za sve koji žele da se i sami na ovaj način uključe u zelenu tranziciju.

„Kada sam ulazila u ovu priču, volela bih i da je tu postojao neko ko bi mi objasnio šta i kako”, kaže Varvara Aleksić. „Svejedno da li je u pitanju državno ili nezavisno telo, ali moj utisak je da se ljudi u Srbiji upuštaju u ugradnju solarnih panela nedovoljno informisani.”

„I dan-danas, u našoj Vajber grupi novi članovi često su zbunjeni”, kaže Zoran Tozić. „Ne razumeju kako to da su računi toliki koliki su, jer se ljudi i dalje vode rečima Ministarstva energetike i onome što su čitali u medijima.”

„Ljudi treba da razumeju da se sa sopstvenom elektranom svašta menja”, objašnjava Ivan Lukić. „Potrebno je promeniti navike. Cilj svakog kupca-proizvođača je da troši što više sopstvene energije, a da što manje preuzima iz mreže. To znači, na primer, paliti veš mašinu, velike potrošače u sred dana, kada ima najviše sunca.”

„Što je neko veći potrošač energije, to mu je solarna elektrana isplativija”, kaže Nenad Maričić. „Isto tako, što je struja skuplja, to su uštede veće. Nakon poskupljenja struje od 1. januara ove godine, po savetima MMF-a, treba da se dogode još tri poskupljenja u narednih godinu i po dana. To će svakako uticati na odluke građana.”

Ali priča, naravno, nije samo finansijska.

„Mislim da je priča o periodu otplate prenaglašena”, ističe Varvara Aleksić. „Raste cena struje, ali rastu trenutno i cene solarnih panela. Način obračuna verovatno će se promeniti u narednim godinama. Računati sad sa periodima otplate od pet do deset, a kamoli 15 godina je nezahvalno, jer ima puno nepoznanica.”

„Sa druge strane, mislim da će ljudima postajati sve jasnije kakve sve prednosti ova tranzicija pruža”, zaključuje ona. „Primera radi, ja imam poznanike koji su se za tranziciju opredelili zbog grejanja. Motivisali su ih komfor i smanjenje zagađenja: solarni paneli omogućili su im da se greju na struju, i da napuste čvrsta goriva.”

Danas, institucija kupca-proizvođača nalazi se na raskršću. Sa jedne strane je put ka masovnoj adopciji i transformaciji domaće (prljave) energetike, sa druge je put ka marginalnoj energetskoj alternativi, namenjenoj samo za entuzijaste. Ali ako je cilj da krenemo onim prvim putem, prvo i osnovno što je neophodno jeste da nam država napravi jasne, nedvosmislene i istinite putokaze.

Izvor: danas.rs

I bekstvo iz grada ima svoju cenu.

Za nekoliko sedmica useliti se u svoju planinsku kuću iz snova – ta slika sve je primamljivija, posebno onima koji bi da imaju svoju oazu daleko od gradskog asfalta. Pitanje je samo koliko to zadovoljstvo košta.

A-frame

„Cena kuće A-frame za Srbiju i Crnu Goru se kreće od 480 evra po kvadratu za sivu zonu. U cenu je uključena kompletna spoljna gotovost (krovna pokrivka od lima, PVC prozori, fasada, oluci…). Unutra je kompletno završen gips. Izolacija u zidu iznosi 300 mm (debljina zida iznosi 350 mm sa svim slojevima), u krovu 300 mm“, kažu za Zadovoljnu iz kompanije E-kuće iz Čačka.

Što se tiče cene za unutrašnje radove, one variraju.

„To zavisi od toga kakve podove želite, koju klasu pločica, kakvo želite grejanje. Cene završnih radova se kreću oko 150 evra/m2, bez grejanja. Temelj nije u ceni“, kažu iz E-kuće.

Cena po kvadratu kuće sa fotografije je 580 evra i ona ima bruto oko 70 kvadrata.

Rokovi za izgradnju montažnih kuća ove kompanije su od 90 do 120 dana.

Cena za kuće po principu ključ u ruke, sa sve temeljom, jeste oko 700 evra po kvadratu.

Boks kuće

Elegantnog i prijatnog izgleda, sve popularnije su takozvane kućice kontejneri. Njih možete da nabavite preko kompanije Montažne box kuće iz Pančeva.

Primer njihove male montažne boks kuće ima površinu od 18 m2. Osmišljena je kao kuća ili vikendica malih dimenzija koja bi zadovoljila sve potrebe za odmor i uživanje. Zahvaljujući dobroj izolaciji ova mala kuća ima veliku energetsku efikasnost, što doprinosi smanjenju potrošnje i rasipanja energije.

Ovakve male montažne kuće se rade po sistemu ključ u ruke. Za izradu ove montažne kuće naručilac radova je dužan da uradi temelj, dovede priključke struje, vode i kanalizacije do kuće. Dakle, temelj ne ulazi u cenu, ali na zahtev je moguće dobiti i njega uz kuću, uz doplatu. Cenu diktira nagib terena tip zemljišta i drugi faktori. Sanitarije i kupatilski nameštaj kupuje naručilac radova, a montaža i ugradnja su uračunati u cenu.

Rok za izvođenje radova bez temelja za model sa slike je 20 dana. Cena je 14.000 evra, s tim što temelj ne ulazi u cenu.

Brvnare

Brvnaru od oko 26 kvadrata možete da nabavite preko kompanije Hrast Petković iz Jagodine. Brvnara može da ima krov na dve vode ili ravan krov.

Prevoz do mesta montaže je 1,2 evra po kilometru.

Cena za ključ u ruke sa montažom na vašem betonu je 10.000 evra. Osnovna varijanta brvnare + dodatni radovi podrazumeva izradu kompletne struje i vode, izolaciju krova i zidova, vinil pod u kupatilu + zidovi obloženi PVC lamperijom, kompletan pod.

Rok isporuke je od pet do 15 dana, zavisno od veličine izabrane tipske brvnare.

Neobične

Malo drugačiju vikendicu, možda onu koja podseća na iglo ili pak onu sa celim jednim zidom u staklu, možete da nabavite preko firme Montažne kuće Sergej. Varijanta ključ u ruke košta od 450 do 500 evra po kvadratu.

U cenu su uračunati armirano-betonski temelj sa izlivanjem armirane ploče, unutrašnji i spoljašnji zidni elementi, fasada, molerski radovi, krov, stolarija, podovi, kupatilo, elektroinstalacija, terasa, kuhinja, transport, istovar i montaža objekta.

Izrada traje obično mesec dana.

Za avanturiste

Od 400 do 700 evra po kvadratu za montažne kuće/vikendice po principu ključ u ruke možete da dobijete kompletno završen objekat preko firme Lastavica iz Beograda.

Njihova kuća od oko 25-30 kvadrata je za ljude avanturističkog duha, kojima treba sklonište u prirodi. U nju je spakovano sve što vam treba da imate svoju oazu mira. To je prizemni stambeni objekat koji je moguće koristiti tokom cele godine ili kao vikendicu. Od prostorija ima dnevnu sobu sa kuhinjom, kupatilo, hodnik i spavaću sobu. Krov je kosi, dvovodan sa izraženim nagibom, što daje objektu mogućnost da se gradi i u planinskim krajevima.

Od poručivanja do završetka tipskog modela kuće obično prođe od dve do četiri sedmice.

Tip Golija

Tipske kuće Golija možete da nađete preko kompanije Iva kuće iz Ivanjice. Za, recimo, kuću od 65 kvadrata cena je od 20.000 evra.

Dobili biste kuću koja ima dve terase, kupatilo, predsoblje, kuhinju, dnevnu sobu, dve spavaće sobe i lođu.

Rok za izradu kuće po principu ključ u ruke obično je od nekoliko dana do mesec dana.

Izvor: nova.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 2. marta, organizuje akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Zalihe svih krvnih grupa su na minimumu, te Crveni krst poziva sve sugrađane koji su zdravi i dobro se osećaju da dođu i daju krv.

U subotu se nastavlja trka za bodovima u ligama pod okriljem Fudbalskog saveza Vojvodine, a na terenima Srpske lige “Vojvodina”, učestvovaće 15 klubova, shodno odluci rukovodstva Radničkog 1912 iz Sombora o istupanju iz takmičenja jesenjeg prvaka, prenosi portal Novosadski fudbal.

U sedište FS Vojvodine stigao je dopis kojim su Somborci obavestili čelnike saveza da, zbog organizacionih problema, trenutnog nedostatka finansijskih sredstava i velikog odliva igrača tokom zimskog prelaznog roka, nisu u mogućnosti da seniorskom timu obezbede elementarne uslove za dalje takmičenje. Pionirska, kadetska i omladinska selekcija, nastaviće takmičenje u Kvalitetnim ligama Vojvodine.

Prema odredbi člana 50. stav 1. Pravilnika o fudbalskim takmičenjima, klub koji odustane od takmičenja pre nego što odigra 75 odsto od ukupnog broja predviđenih utakmica, biće brisan iz takmičenja, dok je članom 52. istog Pravilnika propisano da, u ovakvoj situaciji, klub prelazi u najniži stepen takmičenja.

Somborci su, uz Tekstilac, bili glavni kandidat za plasman među prvoligaše, a izvojevali su i pobedu na terenu direktnog konkurenta. U prvom prolećnom kolu, trebali su da ugoste Dinamo 1945, pa će Pančevci imati dodatnih sedam dana za sklapanje željenog mozaika.

U sali Mesne zajednice „Donji Grad“ u Kuli, u ulici Petra Drapšina 128, vršiće se podela polovne odeće i obuće. Podela će se vršiti u četvrtak od 18 do 19 časova i u petak od 9 do 10 časova. Podela se vrši svim građanima, a ne samo za korisnike socijalne pomoći. Više informacija moguće je dobiti na broj telefona: 025/728-030.

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je konkurs za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u 2023. godini. Prijave traju do utroška sredstava predviđenih za ove namene, a najkasnije do 1. novembra.

Za dodelu bespovratnih sredstava mogu konkurisati punoletni državljani Republike Srbije koji nemaju navršenih 45 godina života i pripadaju sledećim kategorijama: pojedinac, samohrani roditelj, bračni par, vanbračni partneri.

Bespovratna sredstva se dodeljuju za kupovinu seoske kuće koja se nalazi u svim naseljenim mestima u Republici Srbiji, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Ministarstvo za brigu o selu dodeljuje bespovratna sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom čija procenjena tržišna vrednost nepokretnosti ne može biti veća od 1.200.000 dinara.

Maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za kupovinu seoske kuće sa okućnicom iznosi 1.200.000 dinara.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je da je za kupovinu seoskih kuća u 2023. godini opredeljeno ukupno 500 miliona dinara. Istakao da su uslovi konkursa ostali isti. Za pomoć mogu da konkurišu mlađi od 45 godina, državljani Srbije ne u kraćem periodu od tri godine, koji nemaju već stan ili kuću, ali mogu da imaju u vlasništvu poljoprivredno zemljište.

Krkobabić je napomenuo da je u prethodnom periodu useljena 1.631 kuća u 119 lokalnih samouprava.

Tekst konkursa i prateća dokumentacija mogu se preuzeti ovde.

Ovog vikenda u Baču je održano prvo ovogodišnje takmičenje u dizanju tegova, Prvenstvo pokrajine za juniore u kategorijama od 15 do 17 godina. Somborski klub dizača tegova Radnički otišao je na ovo takmičenje dosta oslabljen usled bolesti takmičara, ali uspeh nikako nije izostao.

U kategoriji do 49 kg Tajana Merl uspela je da na svom prvom takmičenju osvoji bronzanu medalju sa rezultatom 23 kg trzaj i 32 kg izbačaj.

Maša Rakonca je u odličnom nastupu i uz oborene lične rekorde u obe discipline, 30 kg trzaj i 41 kg izbačaj, za samo jedan kilogram pobedila konkurenciju i osvojila prvo mesto, a isto tako i mladi David Milošević je u svom prvom zvaničnom nastupu i uz izvanredan rezultat trzaj 38 kg izbačaj i 48 kg osvojio prvo mesto. Takmičarska sezona se za somborski klub tek zahuktava i takmičarima koji vredno i svakodnevno treniraju tek predstoji borba za najviša odličja – navodi se na kraju klupskog izveštaja.

Izvor: somborsport.org

U velikoj sali Doma kulture u Gakovu danas je odigrana predstava „Linija razgraničenja“ autorke Tanje Ogrizović, koju izvode članovi dramske sekcije Udruženja slepih i slabovidih i dramske sekcije Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“. Ovim povodom Dom kulture u Gakovu posetili su i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i članica Gradskog veća Antonija Nađ Kosanović.

Predstava je deo projekta „Iluzijom za inkluziju“ koji priređuje Udruženje slepih Sombor u saradnji sa Udruženjem somborskih učitelјa, a uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Grada Sombora, a obrađuje teme vršnjačkog nasilјa, neprihvatanja različitosti, senzacionalizma u medijima i daje svoje rešenje za suočavanje sa ovakvim problemima.

Pre same predstave, gradonačelnik je zajedno sa predstavnicima Mesne zajednice Gakovo obišao prostorije Doma kulture, gde je zahvalјujući zajedničkom investiranju lokalne samouprave i Mesne zajednice opremlјena nova kuhinja i obezbeđeno grejanje.

Gradonačelnik je istakao da mu je drago što je imao priliku da pogleda predstavu baš u ovom renoviranomprostoru, te da će Grad Sombor nastaviti da ulaže u obnovu domova kulture sa namerom da se osnaže kulturna dešavanja u naselјenim mestima

„U prethodnim godinama rekonstruisali smo i Dom kulture u Staparu, u Bačkom Monoštoru, a trudimo se da ove godine opremimo i domove kulture u drugim naselјenim mestima i to će biti naš cilј, ali ono što je najbitnije je da se svi ti domovi kulture koriste i da su na raspolaganju stanovnicima ovih naselјenih mesta. Takođe, cilј nam je i da kulturna dešavanja ožive na selima i da aktivnosti koje sprovode ustanove kulture u gradu, u značajnoj meri budu sprovedene i u naselјenim mestima. Drago mi je što je danas ovde i Daliborka koja vodi ovaj Dom kulture fenomenalno i što sam se uverio da je ovde sve više i više programa, te da su to prepoznali i stanovnici Gakova. Očekujem da i u drugim selima ovaj recept prepišu i da nastave sa što više kulturnih dešavanja u svojim selima“, poručio je gradonačelnik Ratković.

Junak priče koju vam danas donosimo nije bio običan sportista, već ličnost i pojava za divljenje. Uzor kome se teži, prva svetska košarkaška zvezda koja dolazi sa naših prostora i istinska legenda igre pod obručima.

Naravno, reč je o neprikosnovenoj zlatnoj levici jugoslovenske košarke - Radivoju Koraću.

Korać je rođen u Somboru 5. novembra 1938. godine. Majka Zagorka bila je iz stare somborske građanske porodice, dok je otac Bogdan bio poreklom iz Like, iz jedne svešteničke porodice. Brat Đorđe rodio se 1940. godine u Somboru.

Porodica se nakon rata seli u Beograd, međutim, ubrzo po dolasku u prestonicu Koraćev otac je osuđen na dve godine robije na Golom otoku. Mama Zaga je čvrsto držala porodicu u tom periodu. Radivoj je upešno završio osnovnu školu, zatim „Drugu beogradsku gimnaziju“. Bio je odličan đak, nakon gimnazije je odlučio da upiše Elektrotehnički fakultet, bio je jako zainteresovan za fiziku i matematiku. Međutm, zbog velikih obaveza u košarci nije uspeo da diplomira, iako mu je to bila velika želja.

Korać je sa 16 godina počeo da igra za BSK (kasnije OKK Beograd) kod trenera Borislava Stankovića. Negov asistent Dragan Glišić Gliša rekao je da je Korać najpre bio stidljiv i povučen do momenta dok nije uzeo loptu. Kad je počeo da šutira iz raznih pozicija bilo je jasno da je reč o budućem košarkašu. Bilo je dovoljno naučiti ga da kako se vodi lopta, jer je šuterske sposobnosti imao urođene.

Sa svojim OKK Beogradom osvojio je četiri prvenstva Jugoslavije (1958, 1960, 1963, 1964). U deset sezona, za beogradski tim je odigrao 169 utakmica postigavši fascinntnih 5773 poena (34 po meču).

14. januara 1965. godine Korać je u Hali 3 Beogradskog sajma, na meču Kupa šampiona protiv švedskog Alvika postigao 99 POENA! Samo jedan koš nedostajao je Žućku da nadmaši rekord Vilta Čemberlena koji je na jednoj NBA utakmici ubacio 100. OKK Beograd je pobedio sa 155:57. U dve utakmice Korać je Šveđanima ubacio 170 poena.

Karijeru je nastavio u Belgiji, bio je prvi strelac Standarda iz Liježa u sezoni 1967/68 kada je ovaj tim osvojio titulu u Belgiji. Jednom prilikom gostovao je u popularnom TV šou i voditeljka ga je pitala koliko bacanja može da ubaci iz 100 pokušaja, odgovorio je između 70 i 80. U tom momentu zavesa se pomerila, a iza nje je stajao koš. Korać je prihvatio izazov, uzeo loptu i ubacio svih 100 bacanja!

Bio je poznat po načinu na koji je izvodio „penale“. Radio je to sa dve ruke, loptu je držao tik iznad poda i izbacivao ju je odozdo.

Već naredne sezone preselio se u Italiju. Igrajući za Petrarku iz Padove bio je najbolji strelac italijanskog prvenstva, sa 592 poena na 22 utakmice.

Korać je u prvoj ligi debitovao sa 19 godina i sedam puta u nizu bio je najbolji strelac šampionata! Niko ni pre ni posle njega u istoriji košarke na ovim prostorima nije uspeo da ostvari to!

Odigrao je hiljadu zvaničnih utakmica za klubove u Jugoslaviji, Belgiji i Italiji i pretpostavlja se da je postigao više od 35.000 koševa.

Reprezentacija

Za jugoslovenski nacionalni tim je debitovao 1958. Za reprezentaciju Jugoslavije je igrao na četiri Evropska prvenstva i na tri je bio prvi strelac (Beograd 1961.-216, Vroclav 1963.-239, Moskva 1965.-195). Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje na Evropskim prvenstvima (1961, 1965), dve na Svetskim prvenstvima (1963, 1967) i Olimpijskim igrama 1968., kao i bronzanu medanju na Evropskom prvenstvu 1963. Odigrao je ukupno 157 međunarodnih utakmica i postigao 3153 poena, za tadašnje standarde imao je neverovatan prosek od 20,1 poen po utakmici.

Tragična smrt

Neponovljivi Žućko tragično je preminuo u 29. godini života.

Životni i sportski let slavnog asa završio se nesrećnog 2. juna 1969 godine. Korać je nastradao u saobraćajnoj nesreći, vraćajući se automobilom za Beograd posle utakmice reprezentacije Jugoslavije i selekcije Bosne i Hercegovine.

Taj meč odigran je u Sarajevu 1. juna, a Korać je povratak iz prestonice BiH odložio za naredni dan. Razlog je bilo obećanje koje je Žućko dao novinaru "Oslobođenja" da će mu dati intervju. Odmah nakon razgovora krenuo je svojim automobilom za Beograd. Želeo da što pre stigne kako bi u Ateljeu 212 gledao predstavu "Kosa". U selu Kamenica, 12 kilometara od Sarajeva Žućko je dugo preticao jedno vozilo i dogodio se strahovit sudar.

Korać se vraćao sa utakmice svojim "folksvagen 1600" automobilom, koji je dobio na poklon od predsednika Standarda. U jednom momentu pokušao je da pretekne "fiat 1300" koji se takođe kretao iz pravca Sarajeva. Nažalost, iz suprotnog pravca dolazio je autobus. U trenutku kada je razvio brzinu od oko 100 km na čas na klizavom putu izgubio je kontrolu i prednjim desnim krajem udario "fiata". Okrenuo se od udarca na levu stranu kolovoza i na njega je naleteo autobus. "Folksvagen" je prošao nekoliko desetina metara, Korać je ispao iz vozila. Njegovo vozilo se survalo u potočić razlupano.

Odmah nakon stravičnog sudara naišao je automobil u kom su bili selektor Ranko Žeravica i njegova supruga Zaga. Uneli su Žućka u automobil i pojurili ka bolnici, ali nije mu bilo spasa. U jednoj ispovesti Žeravica je otkrio da je legendarni as preminuo na rukama njegove supruge.

"Zaga mu je rukama vraćala organe u stomak. Gledao sam kako Žućko umire na njenim rukama. Tugu koju sam osetio tog 2. juna 1969. godine nikad nisam uspeo da potisnem iz duše".

Veliki Korać preselio se na nebeski teren i iza sebe ostavio brojne rekorde i neizmernu tugu. Njegova tragična smrt potresla je ceo prostor bivše Jugoslavije.

Prvi sportista koji je sahranjen u Aleji

Tog tužnog 3. juna dva kilometra duga kolona Sarajlija koračala je iza kovčega u kom se nalazilo telo legendarnog košarkaša. Prvi iza kovčega koračao je Bogdan Korać. Sumorna povorka zaustavila se i ostavila cveće na mestu na kome je poginuo.

Sahranjen je uz najveće počasti u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

Na zahtev tadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, kovčeg sa posmrtnim ostacima bio je prekriven olimpijskom, a ne državnom zastavom.

Tito je to obrazložio rečima:

- On je bio veći od zemlje koju je predstavljao. Pripadao je celom svetu!

Zanimljivosti:

* Korać je imao neverovatnu ponudu da pređe u Crvenu zvezdu. Legendarni Aleksandar Saša Gec mu je nudio dvosoban stan i FIAT 1300 da obuče crveno-beli dres, ali skromni Žućko je odbio. „Hvala ti, Saša, ali mene to stvarno ne interesuje“.

* Žučko je bio prvi evropski košarkaš koji je pozvan da igrač za čuvene Harlemovce (Harlem Globetrotters).

* U Beogradu, ugao Knez Mihailove i Obilićevog venca je Ćošak Radivoja Koraća – nekada mesto sastanka Koraća sa svim poznanicima i prijateljima.

* Korać je doneo prvu ploču „Bitlsa“ u Beograd. Za „Bitlse“ je u direktnom javljanju iz Londona rekao: „Ljudi, ovde sviraju neki Bitlsi. Mnogo su dobri! Zapaliće svet!“

* Obožavao je književnost, pozorište, slikarstvo… Korać je bio čest gost Narodnog pozorišta. Divio se Crnjanskom, Lubardi, Konjoviću, Andriću. Sa nobelovcem Andrićem je često pričao o književnosti.

Izvor: Kurir.rs